Naš geografski prostor, Balkan, nije tako velika teritorija, ali ima primetne demografske, jezičke i etničke karakteristike koje, možda, čine da ovaj deo Evrope bude poprilično zanimljiv. I možda ga, nažalost, čine vrlo egzotičnim.

U ovom balkanskom kotlu za pretapanje, svaka etnička grupa pokušava da postane različitija od drugih tako što naglašava svoje karakteristike koje od nje čine bolju, plemenitiju i grupu koja je ranije stigla u ovaj region, a kako bi se stekla istorijska prava, pa posledično i veća politička prava – uprkos tome što je ovakva argumentacija bezvredna.

Mnogi ratovi su vođeni da bi se istakle ove velike razlike – u klasičnom smislu reči, kao i u naučnom, intelektualnom i političkom smislu – sa samo jednim ciljem, da one postavu još veće, da je iskopiraju i prevaziđu naglašavajući dodatne različitosti.

Naučili smo da veličamo poraz.

Srbi (a u ovom smislu govorim o zvaničnom ili političkom narativu, ne o stanovništvu kao celini) stalno pričaju o Bici na Kosovu 1389, lutajući u mitomaniju. Govore o Milošu Obiliću, koji uspeva da prevari brojne čuvare sultana osvajača, da bi na koncu dospeo u njegov šator i ubio ga.

Verujem da svi znamo ovu priču. Balkanci, pod zastavom balkanskog cara, gube bitku, rat i sve drugo, ali je ovo jedna od najveličanstvenijih pobeda srpskog naroda. Isto se ponavlja u celoj istoriji, uprkos tome što se mitovi rastaču kako se krećemo ka savremenom dobu, što je i razumljivo.

Umesto da se uzme u obzir da poraz ne može da bude dobra stvar, da poraz ne može da se veliča, da je istina neophodna čak i kad je na našu štetu, mi učimo od naših suseda i radimo jedno te isto. Počinjemo od toga da je ‘Millosh Kopiliqi’, u stvari, bio Albanac, krećemo se kroz istoriju (kroz 400 godina mračnog doba bez informacija za vreme Osmanskog carstva) i govorimo o najnovijim bitkama na Kosovu. Epopejama.

A imajući u vidu da sam ljubitelj jezika, rečnike čitam kao što deca prolaze kroz vežbanke za crtanje.

Rečnik albanskog jezika:

EPOPEJA imenica

1. dosl. Vrsta epske literature, velika epska pesma ili važan narativ u kom se opisuju istorijski ili legendarni događaji i radnje, one koje su povezane sa životom naroda. Homerova epopeja. Napisati epopeju.
2. fig. Herojski događaj ili niz herojskih dešavanja koja su istorijski važna za postojanje naroda. Veličanstvena epopeja. Epopeja o narodnooslobodilačkom ratu. Epopeja o Kruji.

Imamo tako mnogo epopeja iz proteklog rata da možemo s ponosom da kažemo da niko u narednih 100 godina ne može u tom smislu da nas pobedi. Na našu žalost, ove epopeje su praćene jezivim ubijanjem civila, koji se u muškom frontalnom ratu ne smatraju nečim čime bi neko trebalo da se ponosi.

Iako nemam mnogo informacija o epopejama iz Bosne, znam da na Kosovu imamo fiktivnu brojku od 20.000 ljudi koji su silovani tokom rata. Ova brojka nikada nije empirijski dokazana. Možda smo ovu brojku preuzeli od Bosne, gde su užasne sistematske operacije silovanja počinjene. U tom smislu smo u prednosti.

Kosovo 1-0 Region

Sumorna tema. Prebacimo se na zabavni program.

Svaka sportska i umetnička aktivnost mora da bude praćena izlivima nacionalnog ponosa, mora da ima osobenost promocije superiornosti u odnosu na druge. Fudbalska utakmica odigrana na Svetskom prvenstvu između Srbije i Švajcarske (da ponovimo, Srbije i Švajcarske) ne bi imala taj šmek da Džaka (Xhaka) i Šaćiri (Shaqiri) nisu napravili gest sa orlom nakon postizanja golova.

Pobeda nije pobeda ako nacionalna mržnja nije u pratnji. Događaji pre i posle ovog meča podržavaju ovu teoriju.

Fudbalska utakmica između Albanije i Srbije, odigrana u Beogradu 2014, suspendovana je posle balističkog (zanimljiv nadimak, sa sufiksom ‘ist’) drona koji je nadleteo stadion, mašući zanimljivom kartom. Meč je suspendovan. Ko je pobedio?

Kosovo 0-0 Region

Vratimo se na sumorne teme. Albanci su Pelazgi, Iliri. Bošnjaci su Iliri. Hrvati su Iliri. Srbi su nebeski narod.

Iako je srpska kvazinaučna mašinerija učinila sve da bi naglasila poreklo svog naroda putem mit(omanije) bez presedana, iako dosad nismo smislili odgovarajući odgovor, polako se dovodimo u red i ostvarujemo uspehe u ovoj oblasti.

Dopadaju mi se argumenti koji pronalaze vezu između Pelazga-Ilira i Albanaca, počev od lingvističkog argumenta, ali je u problem u tome što postoji tek mali broj opipljivih dokaza koji mogu dovesti do empirijskih zaključaka. Ne slažem se sa onima koji smatraju da morate da odgovorite na napade sa još žešćim protivnapadima.

Ovom prilikom ne smemo da zaboravimo Makedoniju, na čelu sa Aleksandrom Velikim, i Skoplje 2014 (u stvari, da nije bio Albanac? Grk? Stari Grk?).

Čini se da je ovde nerešeno.

Kosovo 0-0 Region

Iako je antifašizam vrednost celog čovečanstva, ljudi iz ovog regiona polako rehabilituju okorele ratne zločince. Mi smo svedoci rehabilitacije ustaša u Hrvatskoj, četnika u Srbiji i polako učimo od svojih suseda da isto to radimo. Ipak, fali nam hrabrost. Nedostaje nam odvažnost da kažemo da nam je fašizam učinio nešto dobro i da su nam partizani učinili nešto nažao. Nama fali hrabrost na nivou zvaničnika, ne na nivou oda (tradicionalnih soba u albanskim domovima koje se ukrašavaju jastucima na kojima ljudi, uglavnom muškarci, sede).

Međutim, u tom smislu, razvijena mašinerija i logistika predstavljaju prednost za region. Prema tome:

Kosovo 0-1 Region

Mi, Albanci, smo poznati po našoj gostoprimljivosti, plemenitosti, osvetoljubivosti, krvnom opraštanju, i tako dalje. Štaviše, ove vrednosti su kodifikovane poznatim „Kanunom“ Leke Dukađinija (Leke Dukagjini). Ipak, na našu žalost, i drugi narodi u regionu crpe svoj ponos iz ovih vrednosti. Ovi kvaliteti (sem krvnog opraštanja) jesu ljudski i, prema tome, svaka razumna osoba bi trebalo da ih se pridržava. Međutim, mi smo ih kodifikovali. Ubedljiva pobeda za nas:

Kosovo 1-0 Region

Postoje mnogi aspekti i društvene oblasti koje govore o našoj (nepodnošljivoj) sličnosti. Okupite na jedno mesto Hrvata, Srbina, Bošnjaka, Makedonca, Albanca, Crnogorca, a da bi sve bilo još zanimljivije, dovedite Bugarina i Turčina, sličnih godina i socio-ekonomskih karakteristika, pa vidite da li možete da, u toj grupi, prepoznate Makedonca. Ako ne možete, onda vam nešto fali. Ili njima fali.

Bilo bi nam mnogo bolje da uzimamo ono dobro jedni od drugih, da bezočno napadnemo ono prostaštvo u sebi (kao prvo i osnovno) i u drugima; da uzmemo i obradimo dobre stvari u drugom i poradimo na ispravljanju slabosti u sebi samima. Ne bismo više ni bili toliko toksični, mada ne znam kako bi to uticalo na turizam.

Konačan rezultat: Kosovo 1-0 Region

Na kraju, preporučujem vam da pogledate dokumentarni film koji se, verujem, dobro uklapa u ono što je ovde napisano. Film je vrlo zabavan i zove se: „Čija je ovo pesma?“

Uživajte u njemu!

Fotografije: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.