Tužna je i stara priča da političari većinskih zajednica i stranke širom Evrope koriste romsku zajednicu za svoje potrebe.

Pre održavanja izbora, da bi dobili glasove, političari posećuju romske komšiluke i donose hranu, novac i obećanja o postizbornom raju. Ako to nije dovoljno, neki prete marginalizovanim Romima da moraju da glasaju za “ispravnu” osobu ili stranku; marginalizovani Romi su svesni da neispunjavanje zahteva “moćnika” može negativno da se odrazi na njih.

Istovremeno vidimo predstavnike Roma koji se učlanjuju u glavne političke partije da bi se založili za lične ili interese svoje zajednice. Svedoci smo toga da određene strukture većinskog stanovništva otimaju romske političke entitete za svoje potrebe, bez ikakve dozvole — i to samo zato što im se može.

U kosovskoj prošlosti smo videli kako su glasovi birača i političkih predstavnika iz marginalizovane romske, aškalijske i egipćanske zajednice bili predmet zloupotrebe, s ciljem da podrže političke subjekte kosovskih Albanca i kosovskih Srba.

Sada, po završetku nedavno održanih kosovskih izbora, svedoci smo porasta broja ponižavajućih i diskriminatorskih izjava na račun romskog naroda i jednog njihovog političkog entiteta, a nakon iznenađujuće visokog broja od 3.827 glasova za političku opciju Romska inicijativa (Romani Iniciyativa, RI) — a prema preliminarnom brojanju glasova.

RI je na izborima održanim 14. februara postao najjači politički subjekt među Romima, Aškalijama i Egipćanima, osvojivši dva poslanička mandata rezervisana za ove tri zajednice u Skupštini Kosova.

Zatim su se pojavili navodi da je Srpska lista ili Vlada Srbije osnovala RI. Srbima je, navodno, rečeno da glasaju za RI da bi osvojili ova dva mesta, što bi omogućilo Srpskoj listi ili Vladi Srbije da poveća svoj uticaj na Skupštinu Kosova i pored 10 poslaničkih mesta koja su zagarantovana za predstavnike kosovskih Srba.

Umesto da se analiziraju razlozi za ovakav ishod i razmisli o tome kako da se zajednice na kvalitetniji način uključe u kreiranje politika, ubrzo su usledile optužbe na račun Roma.

Takmaci sa romske političke scene i predstavnik egipćanskog političkog entiteta, koji je izgubio svoje mesto u kosovskoj skupštini, pridružili su se ovim optužbama. Zahtevali su razmatranje izbornih rezultata, čak predloživši da se ova dva mandata ne dodele RI-ju.

Hajde da prvo izbliza pogledamo šta se stvarno desilo.

Počasna tradicija

Pogled na brojke promptno otkriva da nije moguće da su svi, od skoro 4.000 glasova za RI, potekli od romskog naroda.

U srpski većinskim opštinama Leposavić, Klokot i Parteš, RI je osvojio 244, 147 i 88 glasova. Međutim, prema zvaničnim podacima, u ovim opštinama živi tek šačica Roma, ako ih uopšte toliko i ima; popis iz 2011. navodi da je u Klokotu prijavljeno samo devetoro Roma, a u Partešu nijedan, dok podaci OEBS-a iz 2018. sugerišu da u Leposaviću živi između 12 i 64 Roma.

Ova očigledna odstupanja vidljiva su i u drugim opštinama.

Romske, aškalijske i egipćanske stranke su u Srbici, na prethodnim izborima, osvojile 104 glasa, dok podaci iz OEBS-a sugerišu da se samo 11 osoba izjašnjava da su pripadnici ovih zajednica u toj opštini.

U Mališevu je, na prošlom popisu, 31 građanin tvrdio da pripada jednoj od ovih triju zajednica, ali su njihovi politički subjekti na izborima osvojili 177 glasova — od kojih je 129 otišlo u ruke PDAK-u, partiji koja predstavlja aškalijsku zajednicu.

Čini se da će ovo biti važno kada se dodeljuju poslanički mandati, jer preliminarno brojanje glasova ukazuje na to da PDAK ima tek 134 glasova više od svog takmaca PAI-ja i trebalo bi da osvoji mandat namenjen aškalijskoj zajednici u Skupštini Kosova.

Analiza rezultata u drugim opštinama pripoveda sličnu priču.

Međutim, istini ne odgovara tvrdnja da je ovo neka nova pojava da manjinske stranke na “neočekivanim” mestima dobijaju podršku.

Na primer, romske, aškalijske i egipćanske stranke su 2019. osvojile 80 glasova u Kačaniku, uprkos tome što se na poslednjem popisu samo šest osoba izjasnilo da su pripadnici ovih zajednica; u Glogovcu, gde su prijavljena samo dva člana ove zajednice, pomenute stranke su osvojile 160 glasova.

Jasno je da nije ništa neobično to što politički entiteti Roma, Aškalija i Egipćana dobijaju više glasova od broja prijavljenih građana koji pripadaju ovim etničkim zajednicama u datoj opštini.

S jedne strane, to može biti zbog činjenice što se samo neki pripadnici ovih zajednica na popisu izjasne o tome kojoj zajednici pripadaju. Međutim, to može da bude slučaj i zato što članovi drugih zajednica glasaju za njih iz drugih pobuda.

Jedna od tih pobuda, makar za političke partije kosovskih Albanaca, može da bude da im je potrebno daleko manje glasova za rezervisani mandat u Skupštini Kosova nego za “normalni mandat” — svojevrsno “promovisanje” kandidata iz manjinske partije, koji će kasnije sa njima glasati u skupštini, jeste lakši put za sticanje uticaja od osvajanja glasova preko redovne predizborne kampanje.

Što se tiče političkih stranaka kosovskih Srba, jedna njihova pobuda mogla bi da bude da žele da dobiju više od 10 rezervisanih poslaničkih mandata.

Prelazni aranžmani u Ustavu Kosova omogućili su da, do izbora 2010. godine, manjinske stranke mogu lakše da osvoje dodatna mesta u Skupštini Kosova prelaskom minimalnog praga za “generalna mesta”; srpske političke partije su 2010. osvojile tri “generalna mesta” da bi dobile ukupno 13 skupštinskih mandata, dok je po jedan mandat osvojio turski subjekt i bošnjački subjekt. Međutim, s obzirom na to da su ti aranžmani okončani na izborima 2014, namera za kontrolisanjem rezervisanih mesta za druge zajednice postala je alternativni način za povećanje njihovog uticaja u parlamentu.

S druge strane, nije neobična pojava to što članovi romske, aškalijske, egipćanske, bošnjačke, goranske, turske, crnogorske, hrvatske i čerkeške (jeste, ima ih na Kosovu) zajednice glasaju za stranke kosovskih Albanaca ili kosovskih Srba, ili pak za partije drugih zajednica.

Svako ima pravo da glasa za partije drugih etničkih grupacija i dosad niko nije to dovodio u pitanje. Zašto bi članovi manjih zajednica — ili bilo ko drugi — glasali za političku partiju iz svoje zajednice?

Posledice izopštenosti

Pored onih koji glasaju za partije koje pripadaju drugim narodima, mnogi pripadnici manjinskih zajednica uopšte ne glasaju na izborima.

Prema podacima najnovijeg popisa, 2.899 osoba su u Prizrenu prijavljene kao Romi — u stvari, njih tamo ima mnogo više. Međutim, na ovomesečnim izborima, na kojima je izlaznost bila najveća od 2004, četiri romska politička entiteta osvojila su zajedno tek 922 glasa u drugom po veličini gradu na Kosovu; manje od jedinog romskog političkog subjekta koji se takmičio na prvim kosovskim izborima 2001.

Peć je slična priča. Prema opštinskoj Kancelariji za zajednice i povratak, 3.000 Egipćana, 1.300 Roma i 200 Aškalija živi u ovoj opštini. Međutim, na februarskim izborima, egipćanske stranke su osvojile 975 glasova, romske 176, a aškalijske 35 glasova.

Teško da ovakvi rezultati mogu nekoga da iznenade, imajući u vidu da su, manje-više, sve vlade u proteklih 20 godina ignorisale okolnosti u kojima žive Romi, Aškalije, Egipćani, Goranci i Bošnjaci.

Posle dvadesetogodišnjeg međunarodnog prisustva i trinaestogodišnje nezavisnosti, romska, aškalijska i egipćanska zajednica i dalje se smatra drugorazrednom i muči muku sa rasizmom. Ako pogledamo dostupne informacije o zaposlenosti, stepenu obrazovanja i stambenom pitanju, podaci govore u prilog ovoj činjenici.

Kosovske javne institucije obavezane su ustavom da zapošljavaju članove ovih zajednica, ali su sve prethodne vlade — one na republičkom i lokalnom nivou — ignorisale svoje zakonske obaveze.

Kosovo ima i Ministarstvo za zajednice i povratak, ali bi mu prigodnije ime bilo Ministarstvo za podršku kosovskim Srbima i opštinama sa srpskom većinom.

Pripadnici ostalih zajednica su svesni toga da ih ni jedna jedina vlada, pa ni UNMIK, nije tretirala kao ravnopravne građane. 

Oni su svesni toga da mogu da vrše politički uticaj samo onda kada su njihovi glasovi potrebni političkim partijama kosovskih Albanaca ili kosovskih Srba. U tom trenutku političari ili vlada pohrle da obećaju pomoć njihovim predstavnicima da bi dobili njihove glasove kada se donosi važna odluka ili kada se neko vadi iz zatvora da bi onda mogao da manipuliše bitnim glasovima u Skupštini Kosova ili da drugačije izvrši pritisak da bi obezbedio glasove za “silnike”. U svim drugim prilikama, oni su predmet nemara i ismevanja.

Iako svakako ne postoji način da utvrdimo da je RI dobila dva poslanička mandata isključivo zahvaljujući romskoj zajednici, užasavajuće je to kojom su brzinom društvo i političari optužili Rome i njihove predstavnike za manipulaciju i prevaru, jer su postali predmet zloupotrebe “silnika” — godinama su ti isti ljudi prihvatali takvo stanje dok su manipulaciju i zloupotrebu primenjivali njihovi “silnici”.

Situacija je još strašnija ako uzmemo u obzir uticaj neodgovornih medija i neodgovornih izjava zvaničnika na Rome. Ne smemo zaboraviti da je Romkinja dvaput napadnuta u javnosti, na ulicama Lipljana i Uroševca, a nakon netačnih navoda objavljenih na društvenim mrežama.

Uprkos poslednjim izbornim rezultatima i pitanjima koja se odnose na podršku RI-ju, ogromna većina Roma, Aškalija i Egipćana Kosovo smatra svojom rodnom grudom, bez obzira na to da li žive u Prizrenu, Đakovici, Uroševcu ili Gračanici.

Aktuelna dešavanja bi trebalo da uzbune političare i društvo da konačno počnu istinski da uključuju marginalizovane zajednice na način da one osete da su građani Kosova i da su tretirani isto kao ostali. Od nove vlade zavisi hoće li stvarno početi da Rome, Aškalije i Egipćane uključuje u društvo i da razvije dugoročni plan za borbu protiv rasizma i promociju socijalne inkluzije.

Nova vlada bi na svrsishodan način trebalo da Rome, Aškalije i Egipćane uključi u kreiranje politika, ali ne samo na papiru. To bi značilo da je Kosovo spremno da ih prihvati kao ravnopravne građane. U tom slučaju će obe strane pobediti, i društvo i ove zajednice, pa će to postati i lakmus-papir preko koga će se saznati koga RI zaista predstavlja.

Ovi izbori treba da posluže kao znak za uzbunu, da bismo uvideli kako efektivna i realna participacija etničkih zajednica može da funkcioniše. To ne znači da bi rezervisana mesta trebalo ukinuti, već da je potrebno svrsishodno i smisleno učešće svih zajednica na nacionalnom i opštinskom nivou.

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.