Blogbox | Albanija

Muzej Solomoni Berat: Dokumentovanje jevrejsko-albanske istorije

Piše - 16.04.2019

Redak muzej u opasnosti od zatvaranja.

Lako je proma┼íiti muzej Solomoni, u┼íu┼íkan u neobele┼żenoj drvenoj prodavnici u ulici od makadama u Beratu, Albanija. Iz vana se vide dva mala, simetri─Źno postavljena postera, na kojima pi┼íe ÔÇťMuzeo Solomoni BeratÔÇŁ, belim slovima koja lebde iznad rezbarene kamene menore.

Ispod postera je mastilom ru─Źno ispisan broj. On pripada Simonu Vru┼íu (Vrusho), jedinom vlasniku, kreatoru i turisti─Źkom vodi─Źu muzeja koji dokumentuje jevrejsku istoriju Berata. Na┼żalost, on je preminuo u februaru.

Vru┼ío je uspevao da finansira muzej kombinuju─çi svoju penziju i skromne donacije. Kada je preminuo, muzej Solomoni Berat, jedini muzej o jevrejskoj istoriji u Albaniji, ujedno i jedini jevrejski muzej na albanskom jeziku i retko svedo─Źanstvo nedokumentovane istorije, na┼íao se pred zatvaranjem.

Kada smo posetili Berat pro┼ílog leta, prve kom┼íije su pomogle meni i mom prijatelju da pozovemo broj izlistan ispod postera. Simon je stigao pola sata kasnije. Oniski, sna┼żni mu┼íkarac sa svetlucavim o─Źima i jakim stiskom ruke, podelio je sa velikom posve─çeno┼í─çu detalje o istoriji muzeja, gde je jedna soba sadr┼żala uramljene, ru─Źno izra─Ĺene postere sa pojedinostima o jevrejskom prisustvu u Beratu, pomo─çi Albanaca islamske i hri┼í─çanske veroispovesti za vreme Holokausta, i o naporima stru─Źnjaka da obrade ovaj deo istorije.

Vru┼ío je govorio i o svojoj nedavno objavljenoj knjizi, ÔÇťJevreji u BeratuÔÇŁ, za koju se nadao da ─çe biti prevedena sa albanskog na engleski. Otvoren u maju 2018, muzej Solomoni Berat obi┼ílo je vi┼íe od 400 posetilaca iz inostranstva, od Litvanije, preko Sjedinjenih Dr┼żava, Kine, Izraela, ┼ávedske, Turske, do Gr─Źke. Posete su zabele┼żene u pohabanoj knjizi gostiju, prepunoj uzvi─Źnika i smajlija.

Berat je grad poznat po raznolikosti kultura. Uvr┼íten je u ba┼ítinu Uneska (UNESCO) zbog specifi─Źne arhitekture pod uticajem ilirske i starogr─Źke ba┼ítine i vladavine vizantijskog i turskog carstva. Poseduje i dugu istoriju verske koegzistencije izme─Ĺu pravoslavnih hri┼í─çana, katolika, bekta┼ía, sunita i Jevreja. U gradu postoje d┼żamije, kapele, pravoslavne crkve i, navodno, grobnica poznate jevrejske mesijanske li─Źnosti.

Neki smatraju da su Jevreji me─Ĺu zaslu┼żnima za versku razli─Źitost u ve─çem delu Albanije jo┼í od drugoga veka, kada su se rimski Jevreji preselili u Albaniju, ┼íto se povezuje za nedavno otkrivene ru┼íevine sinagoge u Sarandi koja poti─Źe iz petoga veka. Krajem 15. veka, turski sultan je pozvao Jevreje da ┼żive u Osmanskom carstvu nakon inkvizicije i proterivanja iz ┼ápanije.

Sabatai (Sabbatai) Zvi, rabin i kabalista iz Izmira, bio je izuzetno popularni jevrejski mesija iz 17. veka.

To je podstaklo talas migracija sefardskih Jevreja ┼íirom carstva, uklju─Źuju─çi Albaniju i delove dana┼ínjega Kosova. Jevreji su se, uglavnom, smestili u obalskim gradovima Valona i Dra─Ź, ali su se neki kasniji preselili u Berat u 17. veku. Tamo su se pridru┼żili me┼íavini ve─çinski muslimanskog stanovni┼ítva koje je ┼żivelo sa hri┼í─çanima.

Iako je broj─Źano stanje ovog stanovni┼ítva opadalo zbog preobra─çanja u islam, ova zajednica je u─Źvr┼í─çena zahvaljuju─çi jo┼í jednom talasu iz Janjine, ┼íto je dovelo do rasta jevrejskih zajednica u ─Éirokastru, Elbasanu i Skadru.

Muzej ima dva jedinstvena istorijska elementa koja jo┼í vi┼íe oboga─çuju ve─ç bogatu istoriju: pomen ÔÇťjereti─ŹkeÔÇŁ li─Źnosti iz 17. veka, Sabataia Zvija, i uloge albanskih zajednica muslimanske i hri┼í─çanske veroispovesti za vreme Holokausta.

Sabatai Zvi, rabin i kabalista iz Izmira, bio je izuzetno popularni jevrejski mesija iz 17. veka. Zvi je putovao kroz Izmir, Rodos, Solun, Kairo, Gazu, Jerusalim i Siriju, izme─Ĺu ostalog, i njegov pokret je dostigao masovan broj pratilaca u inostranstvu sredinom 1600. godina. To se promenilo 1666, kada su turske vlasti zatvorile Zvija u Konstantinopolju i Galipolju, optu┼żuju─çi ga za pobunu.

Sultan Mehmed IV je Zviju dao izbor da se preobrati u islam ili da umre; on se krajem te godine preobratio u Hadrijanopolju (sada Jedrene). Nakon ove jeresi, Zvija su rabinske vlasti uveliko prokazale. Prvobitno ga je zaposlio sultan i on je ┼żiveo u Hadrijanopolju i Konstantinopolju, ali je kasnije proteran u Dul─Źino (sada Ulcinj) nakon ┼íto je obznanjeno da su verni po┼ítovaoci nastavili da ga prate i da se s njim savetuju.

U progonstvu, kao penzionisani otomanski slu┼żbenik, Zvi je pro┼żiveo poslednje tri i po godine svoga ┼żivota u Dul─Źinu. Neki ka┼żu da je pose─çivao Berat tokom tih poslednjih godina, a neki da je preminuo u Dul─Źinu.

Nakon preobraćenja i kasnije smrti, Sabatai je i dalje imao svoje poštovaoce, od kojih su se neki preobratili u islam i postali poznati kao donmesi (donmeh), kripto-Jevreji koji su u javnosti bili muslimani, ali su tajno praktikovali judaizam. Ovi sledbenici postoje i dan-danas, iako su njihove brojke daleko manje.

Po Balkanu se ra┼ítrkana nalaze raznorazna hodo─Źasni─Źka mesta povezana sa putovanjima koje je Sabatai preduzimao na podru─Źju Osmanskog carstva, od Izmira, gde je odrastao i ┼íkolovao se, preko Ulcinja, gde je proveo poslednje godine svog ┼żivota, do oblasti oko Berata i njegovih sela, ┼íto su mesta za koja neki ka┼żu da je u njima sahranjen. Pretpostavlja se da je Sevi sahranjen u dvori┼ítu izme─Ĺu Xhamia e Mbretit (Sultanove d┼żamije) u Beratu i Teqeja e Helvetive (Halvatijevog svetili┼íta).

Muzeu Solomoni Berat je jedino mesto u ovom lancu koje dosledno i eksplicitno navodi Zvijevo ime. Ukrasna plo─Źa Solomonovog muzeja na kojoj su Zvijeve slike nosi naziv: SABBATAI ZEVI ÔÇťKu varroset nj├ź hebre, Vendi b├źhet i shenjt├źÔÇŁ, ┼íto se prevodi kao ÔÇťGde je Jevrej sahranjen, tu zemlja postaje svetaÔÇŁ, ┼íto naizgled sugeri┼íe da je Vru┼ío verovao da je Zvi sahranjen u Beratu.

Kada je Albanija prvi put potpala pod nema─Źku kontrolu 1943, albanska vlada je odbila da preda spisak sa imenima Jevreja koji su ┼żiveli u Albaniji.

Drugi va┼żan i detalj koji se ─Źe┼í─çe spominje jeste onaj u vezi sa Albancima muslimanima i hri┼í─çanima koji su spasavali Jevreje tokom Holokausta. Ovaj deo pro┼ílosti je tek nedavno rasvetljen, nakon pada zloglasno izolovane Narodne Republike Albanije 1992.

Italijanske snage su 1939. godine izvr┼íile invaziju na Albaniju, ali se njihova uprava pokazala popustljivijom nego ┼íto je to bio slu─Źaj sa oblastima koje su okupirale nema─Źke snage. Tako nije bilo i na susednom Kosovu, koje je podeljeno izme─Ĺu Nema─Źke i Italije, te pripojeno fa┼íisti─Źkoj Albaniji 1941. Kada su stotine Jevreja iz nema─Źki okupiranog Kosova poslate u koncentracione logore u Srbiji, Austriji i Nema─Źkoj, lokalne vlasti su pomogle Jevrejima da pobegnu u ruralne oblasti Albanije.

Godine 1942, oko 600-1200 Jevreja izbeglo je i stiglo u Albaniju, gde su ih albanske porodice prihvatile i krile u okolini Berata, Kavaje, Kroje, Tirane, Fjera, ┼áijaka i Skadra. Muzej Solomoni pripoveda pri─Źe o beratskim stanovnicima muslimanima i hri┼í─çanima koji su rizikovali svoje ┼żivote da bi pomogli Jevrejima.

Muzeo Solomoni Berat je retko svedo─Źanstvo ovih nedovoljno poznatih detalja i predstavlja ishod nadljudskih napora jednog ─Źoveka.

Dok su neke jevrejske izbeglice u Albaniji imale okrutnu sudbinu za vreme italijanske okupacije, navodno su za┼íti─çeni svi koji su ┼żiveli u Albaniji od nema─Źke uprave 1943, sem jedne porodice. To je zato ┼íto je, kada je Albanija prvi put potpala pod nema─Źku kontrolu 1943, albanska vlada odbila da preda spisak sa imenima Jevreja koji su ┼żiveli u Albaniji.

Radnje koje je preduzela albanska kolaboracionisti─Źka vlada, kao i njeni gra─Ĺani, da za┼ítiti Jevreje, dovo─Ĺene su u vezu sa pojavom ÔÇťBeseÔÇŁ, ┼íto se grubo prevodi kao ÔÇťveraÔÇŁ ili ÔÇťzakletvaÔÇŁ, koja je u vezi sa strogim po┼ítovanjem obe─çanja koje se ne mo┼że prekr┼íiti, ─Źiji je deo i polaganje zakletve da se za┼ítite gosti. Usled toga, broj Jevreja u Albaniji se, u stvari, pove─çao posle Holokausta, od oko 200 na, kako govore neke procene, 1.500, ponajvi┼íe zahvaljuju─çi stanovnicima Berata.

Muzeo Solomoni Berat je retko svedo─Źanstvo ovih nedovoljno poznatih detalja i predstavlja ishod nadljudskih napora jednog ─Źoveka. Se─çam se uzbu─Ĺenja kod Simona Vru┼ía kada je saznao da su ljudi iz dvaju novih zemalja potpisali njegovu knjigu gostiju. On je ─Źak i ─Źu─Źnuo da bi uslikao doga─Ĺaj, osmehuju─çi se.

Nadajmo se da ─çe ova posebna institucija dobiti neophodna sredstva da bi nastavila da privla─Źi nove posetioce i generi┼íe nova znanja ─Źak i nakon tu┼żnog upokojenja ─Źoveka koji je sve to omogu─çio.

Naslovna Fotografija: Rachel Pafe