Ukratko | Seksualno Nasilje

Nova knjiga sećanja o seksualnom nasilju u vreme rata

Piše - 16.05.2017

Desetoro preživelih govori o svojim ličnim iskustvima.

Teuta je devedesetih godina u neverici iz svoje kuće u Švajcarskoj gledala vesti o svakodnevnim pričama o zverstvima počinjenim u ratu u Bosni. Krajem te decenije, nakon što se sa suprugom vratila u rodnu zemlju a kada se on pridružio Oslobodilačkoj vojsci Kosova, Teuta se našla u središtu samih zverstava.

Ubrzo nakon što je pristigla na Kosovo sa četvoro dece, i nakon što je rodila peto, isterana je iz svoje kuće i živela sa raseljenima, seljakajući se iz sela u selo po planinama. Jednog dana našla se među ljudima koji su se skrivali u jednoj školi tokom napada srpskih paravojnih snaga, odvojena je zajedno sa 20 drugih žena — jedna od njih je imala 65 godina, a ostale su bile trudne. Sve su pribijene duž školskog zida, svučene i silovane.

Užasna Teutina priča o silovanju i mučenju koje su počinile srpske snage jeste jedna od 10 ličnih priča koje su žrtve mučenja opisale u novoj knjizi sećanja. Knjigu sećanja “Hoću da me čuju” su u Centru za konferencije Orion (ponedeljak, 15. maj) promovirale nevladina organizacija za ljudska prava i tranzicionu pravdu Integra i kosovska kancelarije međunarodne nevladine organizacije Forum ZFD. Ova knjiga se bavi suočavanjem s prošlošću i deo je projekta kojem je cilj dokumentovanje individualnih sećanja žena koje su preživele ratnu torturu, sa fokusom na rodno zasnovano nasilje.

Knjiga sećanja “Hoću da me čuju”, obuhvatajući 10 ličnih priča osoba koje su preživele seksualno nasilje u vreme rata na Kosovu, objavljena je ove sedmice. Fotografija: Jetmir Idrizi.

“‘Hoću da me čuju’ je knjiga nade i istine”, pišu lideri projekta, Korab Krasnići i Kuštrim Koljići, u uvodu. “Ponovo proživljavanje trenutka i prisećanje na mesto gde je neko povređen je teško. Imajući danas uvid u živote preživelih, podsećamo se na ono šta je sve moguće uraditi u vreme užasa.”

Objavljivanje ove knjige sećanja je obeleženo diskusijom gostujućih panelista koji su radili sa preživelima ratnog seksualnog nasilja nakon rat na Kosovu. Koljići iz Integre, koji je vodio diskusiju, rekao je da je svrha dokumentovati vrlo bolni deo kosovske prošlosti putem izvora iz prve ruke.

“Čak i da je bila samo jedna naracija ili da je bilo pet priča, nama to ne bi bilo toliko bitno”, kaže Koljići. “Važno je šta preživeli svedoci, pored toga što dokumentuju svoju prošlost, govore o vrlo osetljivom aspektu koji i dalje ima posledice po društvo, šta kažu o tom periodu na Kosovu.”

On je dodao da mora postojati osećaj hitnosti, jer je dosta vremena prošlo otkako se rat završio, a svedoci su sve stariji: “Vreme brzo prolazi i sećanje je vrlo bitno za jedno društvo. U ovom slučaju, svi mi koji radimo u ovoj oblasti moramo požuriti kako bismo prikupili ove priče”, rekao je pre nego što je zaključio da kosovsko društvo nije sposobno stvoriti održivi mir, bez suočavanja sa bolnom prošlošću.

"Nažalost, zbog stigmatizacije koja je dominantna u društvu, ljudi nisu imali priliku da čuju ove priče."

Atifete Jahjaga.

Video koji je, posebno za ovaj događaj, snimila bivša predsednica Atifete Jahjaga, prikazan je publici. Jahjaga, koja se nalazi među najglasnijim kosovskim političarkama po ovom pitanju, i koja je osnovala Nacionalni savet za preživele od seksualnog nasilja u vreme rata, kazala je da su ispovesti navedene u knjizi sećanja “teške onoliko koliko i sudbina tih žena”.

U 2013, dok je bila predsednica, Jahjaga je putovala svojim automobilom bez pratnje i obezbeđenja i odvezla se u drenički region kako bi se sastala sa osobom koja je preživela seksualno nasilje. Ta žena je bila među prvima koje su podelili svoje priče sa bivšom predsednicom.

“Žene koje sam upoznala su bile uplašene, beznadežne i sasvim su izgubile interesovanje za život”, kaže Jahjaga. “Ovih godina sam čula stotine užasnih priča od žena nad kojima je silovanje korišćeno kao oružje rata.”

Ona je rekla da će nova knjiga naterati čitaoca da se suoči sa stvarnošću ovog elementa rata: “Ovo je stvarnost koju smo, kao društvo, pokušavali da sakrijemo i nepravedno utišamo dugi niz godina. Nažalost, zbog stigmatizacije koja je dominantna u društvu, ljudi nisu imali priliku da čuju ove priče”.

Bivša predsednica, Atifete Jahjaga, koja je podrška ženama koje su doživele seksualno nasilje u ratu, poslala je ličnu video-poruku na događaju povodom objavljivanja knjige. Fotografija: Jetmir Idrizi.

Jahjaga je rekla da će knjiga ponuditi bolju sliku o posledicama silovanja u ratno vreme, pomoći u borbi protiv kolektivne stigmatizacije preživelih od seksualnog nasilja i doprineti preispitivanju kulture nekažnjivosti.

Ona je zaključila da se ova knjiga pojavila u ključno vreme za Kosovo, tek nekoliko nedelja nakon uspostavljanja vladine komisije koja će imati ulogu priznavanja i verifikovanja statusa preživelih od seksualnog nasilja u vreme rata. Bivši ministar rada i socijalnog staranja je 28. aprila najavio da je proces odabira članova komisije završen; posle verifikacije se očekuje da će preživeli dobiti institucionalnu podršku, iako je i dalje nejasno kako će budžet biti alociran u tu svrhu.

Feride Rušiti, izvršna direktorka Rehabilitacionog centra Kosova za žrtve torture (KRCT), podelila je u Tirani svoja iskustva iz rata na Kosovu. U Tirani se sastala sa brojnim kosovskim izbeglicama, muškarcima i ženama, koji su prošli kroz traumu nakon iskustva seksualnog zlostavljanja.

"Nevladine organizacije su se suočile sa neposrednim pretnjama, jer je zajednica htela da ovo pitanje ostane tabu."

Feride Rušiti

Kako je KRCT jedna od ključnih organizacija u radu sa preživelima od seksualnog nasilja, Rušiti je godinama nailazila na slučajeve žena odbačenih od porodice i prijatelja.

“Silovanje je počinjeno u prisustvu članova porodice — muževa, braće, sestara, roditelja, suseda i stranaca — s ciljem ostavljanja dubokih rana u društvu”, kaže Rušiti. “I, nažalost, neke više nisu sa nama. Neke su tragično umrle. Drago mi je da smo makar uspeli da finalizujemo neke njihove priče, jer broj ovih žena opada svakodnevno.”

Govoreći o neprihvatanju i pokušajima da se ućutkaju preživeli od seksualnog nasilja, ona je rekla da su čak i nevladine organizacije nailazile na prepreke radeći na terenu sa zajednicama.

“Nevladine organizacije su se suočile sa neposrednim pretnjama, jer je zajednica htela da ovo pitanje ostane tabu”, kaže ona. “Bilo je mnogo slučajeva kada su naše kolege na terenu, posebno u dreničkom regionu, Podujevu, Kosovu Polju, ali i u Dukađiniju, oterane od zajednice, pa su im i pretili razni komandanti.”

Rušiti je objasnila da preživeli od seksualnog nasilja, generalno gledano, žive na marginama društva, u siromaštvu i suočavajući se sa poteškoćama kada je reč o fizičkom i mentalnom zdravlju. Ona tvrdi da je razvlačen proces priznavanja njihovog statusa kao žrtava rata, pogoršao njihovu situaciju.

“Civilno društvo sada treba da odigra važnu ulogu u pripremanju društva da pruži podršku preživelima od seksualnog nasilja, a kako bi pristupilo Komisiji za priznavanje i dokumentovanje seksualnog nasilja”, rekla je ona. “Preživeli su stigmatizovani i prema njima postoje predrasude u društvu, pa tako institucije i mi moramo da radimo sa zajednicom kako bismo stvorili novi odnos sa žrtvama i prihvatili ih zajedno sa drugim žrtvama.”

Srpska verzija knjige će krajem maja biti promovisana na festivalu “Miredita, Dobar dan” u Beogradu. Fotografija: Jetmir Idrizi.

Fljora Maculja, iz UN Women-a, kaže da preživeli od seksualnog nasilja imaju tendenciju da otvorenije govore o zlostavljanju tokom i odmah posle okončanja rata. “Ali onda, što je tragično, jeste da je bilo mnogih slučajeva samoubistva posle rata, jer je porodica vršila pritisak”, kaže ona.

Maculja je, puna emocija, ispričala priču o slučaju koji je posebno uticao na nju, priču o trinaestogodišnjem dečaku koji je traumatizovan nakon što su ga srpske snage seksualno napale dok je nedelju dana držan kao talac.

Ona je istakla da je Kosovo izvuklo pouke od iskustava nekih od glavnih aktera civilnog društva i institucija koji su uključeni u rad sa preživelima od seksualnog nasilja u drugim državama, poput Bosne i Hercegovine, što je pomoglo Kosovu da ne napravi iste greške u procesu identifikacije i verifikacije žrtava.

Dodatno objašnjavajući primer Bosne i Hercegovine, Rušiti je naglasila da je proces verifikacije u toj zemlji bio ponižavajuć za žene, jer su preživele od seksualnog nasilja morale da ispričaju svoja iskustva svim članovima tamošnje komisije. Štaviše, kako bi bile potvrđene kao žrtve seksualnog nasilja, od njih se tražilo da dovedu dva svedoka — Bosna i Hercegovina je nedavno usvojila izmene i dopune zakona kako bi uklonila takve prepreke.

“Ovde će proces biti humaniji, dostojanstveniji i lakši za žrtve seksualnog nasilja”, objašnjava Rušiti. “Kada steknu status ‘žrtve’, one više neće biti priznate kao žrtve seksualnog nasilja, već kao ‘civilne žrtve rata’.”

Ona je objasnila da, za razliku od procesa u drugim državama regiona, informacije dobijene tokom procesa verifikacije neće biti prosleđivane drugim institucijama bez saglasnosti. “Prijava će biti upotrebljena samo za verifikaciju i identifikaciju statusa [žrtve], suprotno drugim državama regiona u kojima su dokumenti koje žrtve podnose otišli direktno državnom tužilaštvu, sa saglasnošću [žrtve] ili bez nje.”

"Nije bilo nijednog rata bez seksualnog nasilja, jer je ono oružje rata i strategija."

Vjolca Krasnići

Vjolca Krasnići, profesorka sociologije na Univerzitetu u Prištini i koliderka univerzitetskog Programa za rodne studije i istraživanje, bila je poslednja govornica. Ona je pričala o važnosti koju akademska zajednica može da ima kada je reč o bavljenju pitanjem seksualnog nasilja u vreme rata, sugerišući da je, putem istraživanja i u saradnji sa aktivistima za prava žena, akademska zajednica pokazala da se seksualno nasilje koristi kao oružje rata i terora.

“Seksualno nasilje se koristi za obezvređivanje muških protivnika”, kaže Krasnići. “Nasilje nije upereno protiv žena, nasilje je upereno protiv muškaraca kako bi oni bili obezvređeni, kako bi bili manje važni i kako bi se oštetio maskulinitet protivnika u ratu.”

Krasnići je dalje navela da se silovanje i fizička tortura nad ženama i devojčicama koriste kao oružje s ciljem uništavanja određenih kultura i etničkih grupa.

“Seksualno nasilje nije ništa novo što se desilo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji”, kaže ona. “Nije bilo nijednog rata bez seksualnog nasilja, jer je ono oružje rata i strategija. Seksualno nasilje mora da se razume kao proizvod mizoginije.”

Besplatni primerak knjige “Hoću da me čuju” — dostupne na albanskom, srpskom i engleskom — može se dobiti od Integre. Digitalni primerak će uskoro biti dostupan.

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.