Novi radnici, a stari problemi
Nove radnike koji dolaze iz drugih zemalja dočekuje Kosovo sa starim problemima.
Subota je. Pod bukom brojnih konstrukcija na jednom placu u blizini pijace, nedaleko od objekta opštine Mitrovica, građani su obavljali pazar. Od buke su morali da govore glasnije kako bi ih prodavci čuli i kako bi pregovarali o ceni.
Nekoliko metara dalje od pijace, Donaldo je pognute glave brojao višemetarsku gvozdenu armaturu kojom je snabdevao svoje kolege koji su krenuli da postavljaju temelje zgrade. Ovaj 25-godišnjak je na Kosovo došao iz Nigerije pre tri godine. Već je navikao na pitanje čime se tu bavi.
“Trudim se da vas razumem, ali ne uspevam baš”, odgovara na pitanje da li više voli da komunicira na engleskom ili albanskom. Ne odustaje od posla, razgovara s nama dok u rukama drži armaturu, lica prekrivenog znojem od posla i obasjanog sunčevim zracima tog ranooktobarskog popodneva.
Kada je video da Donaldo još uvek razgovara s nama, iz kancelarije preko puta zgrade koja se gradi izašao je jedan muškarac, koji se kasnije predstavio kao vlasnik kompanije, i prišao nam.
“On je trenutno na radnom vremenu”, rekao je odlučno.
Donaldo je odmah napustio prostor koji nam je bio pristupačan i otišao u iskopanu rupu duboku nekoliko desetina metara, koju su otvorili za postavljanje temelja zgrade, a gde ga je čekalo još 10-ak radnika, većina njih Kosovari. Taj prostor je bio nebezbedan i nepristupačan, pa se i naš razgovor tu završio.
Taj prostor nije bio bezbedan ni za Donalda ni za njegove kolege, koji su na posao išli bez radne odeće, kaciga, specijalne obuće, rukavica ili sigurnosnih pojaseva – dakle, bez osnovne zaštitne opreme za građevinske radnike.
“Ovaj nije došao da radi kod nas. On je fudbaler. Igra za Vučitrn. Ponekad dolazi kod nas da radi”, kaže čovek iz kancelarije. “Ima papire, jer mu je klub obezbedio sve. Da, ima dovoljno slobodnog vremena da dođe kod nas. Nemamo šta da krijemo.”
Bilo je podne, oko 12:30. Utakmica između fudbalskog kluba Vučitrn i 2 Korriku (2. jul) samo što nije počela u Prištini. Mogućnost da Donaldo napusti građevinske radove i ode da igra utakmicu nije postojala, što nam je potvrdio i Agim Maljoku, predsednik FK Vučitrn, koji je rekao da oni nemaju nijednog igrača po imenu Donaldo.
Uprkos napornom i dugom boravku na radnom mestu, Donaldo nije stigao da nam ispriča o iskustvu boravka na Kosovu, radnim uslovima, tretmanu na poslu i ostalim stvarima.
“Došao je tu sa jednim prijateljem. Ali, taj je ostavio posao i vratio se u Nigeriju”, reče jedan od njegovih kolega u prolazu usred posla.
U međuvremenu, u Mitrovicu već pet godina iz Turske dolazi 53-godišnji Mehmet Ture da radi kao menadžer profesionalnih industrijskih štamparskih mašina u kompaniji “Viprint”.
Ture, koji s nama razgovara malo na albanskom malo na turskom, kaže da je na Kosovu manje plaćen iako ima 35 godina staža iza sebe, ali se i dalje ne žali. “Ovde sam zadovoljniji. U Turskoj je [zdravstveno] osiguranje skupo – ima mnogo troškova. Na Kosovu je plata manja, ali druge stvari su bolje”, kaže Ture.
Dok se šeta kompanijom, radnici se okupljaju oko njega. “Možeš doći časkom? Čini mi se da je boja štampača previše crna”, pita ga jedan od radnika, a drugi opet: “Je l’ smemo ovako da štampamo?” Ture, kojeg kolege smatraju katalizatorom za posao, prilazi neustrašivo mašini i proverava boju.
Nedostatak stručnih radnika za održavanje štamparskih mašina, naterao je vlasnika “Viprinta” Visara Idrizija da angažuje radnike iz drugih zemalja. Ture nije jedini. Idrizi je u svojoj kompaniji angažovao tri radnika iz drugih zemalja, dok je još šest u procesu dobijanja radnih viza.
“Pored toga, planiramo da zaposlimo još 10-ak stranih radnika. Oni su iz Turske, Bugarske, Indije, Nemačke”, kaže Idrizi. “Naša industrija se razvija, pošto je sve veća potreba za novim mašinama i proizvodima, tako se povećava i potreba za ljudima sa iskustvom i stručnim obrazovanjem u ovoj oblasti. Toga na Kosovu nema”.
U međuvremenu, čovek koji se predstavio kao vlasnik kompanije u kojoj Donaldo radi, vidi stvari drugačije. “Na Kosovu ima radnika, ali ne žele da rade. Nije tačno da nisu dobro plaćeni. Kod nas nema plate ispod 600 evra, čak ni za obične radnike”, kaže on i dodaje da sami radnici šire “dezinformacije” o manjku radnika.
Jedni kao razlog manjka radnika vide odlazak mnogih u inostranstvo, drugi kažu da nedostaje kvalifikovanih radnika, a neki od radnika tvrde da ih ima, ali da nisu zainteresovani za ovaj posao. U svakom slučaju, radnici iz drugih zemalja ipak biraju Kosovo kao destinaciju za traženje posla i bolji život.
U potrazi im pomažu razne agencije za zapošljavanje, ali ne nužno i Vlada Kosova, bilo kada je u pitanju olakšanje njihovih procedura, ili kada je u pitanju podizanje kvaliteta tržišta rada i zaštita prava radnika.
Odlazak i dolazak radnika
Različiti entiteti, koji se predstavljaju kao agencije za zapošljavanje, služe kao most između poslodavaca sa Kosova i tražitelja posla iz različitih zemalja sveta, uglavnom iz Južne Azije.
To je već postala poznata praksa za vlasnike i građevinske radnike. “Pre tri-četiri dana došla je agencija i pitala me da li bih zaposlio radnike iz Pakistana ili ne znam već odakle”, kaže vlasnik kompanije u kojoj Donaldo radi. U međuvremenu, kada je čuo razgovor o radnicima koji dolaze iz drugih zemalja da rade na Kosovu, mladić koji je radio na drugoj građevini odmah je dobacio: “Agencije ih dovode na Kosovo”.
U Mitrovici, kao i u drugim opštinama, Donaldo i Ture imaju na desetine kolega koji su iz istog razloga došli na Kosovo, a to je posao. Druga građevinska kompanija, koja se nalazi uglavnom u opštinama Mitrovica i Vučitrn, ima oko šest radnika iz Bangladeša. Međutim, i pored brojnih pokušaja da razgovaramo s njima, vlasnici kompanije nisu dozvolili nikome da nam priđe niti ih je zanimao razgovor s nama, uz izgovor da nemaju šta da kažu na ovu temu.
Različite agencije za zapošljavanje, koje su uglavnom aktivne na društvenim mrežama, traže radnike za Kosovo. Nedavno je sajt pod nazivom “M/S. Tangail Overseas RL-860” pozvao građane Bangladeša da se što pre jave za posao na Kosovu, u sektorima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i ugostiteljstvo.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u prvih šest meseci ove godine na Kosovu je od strane stranih državljana podneto 1.857 zahteva za izdavanje boravišne dozvole. Od toga, 1.814 je dobilo privremene boravišne dozvole u svrhu rada. U poslednje tri godine zabeležen je porast zahteva za boravišnim dozvolama. U 2022. godini zaprimljen je 3.221 zahtev ili 23,5% više nego 2021. godine, kada ih je bilo 2.607. U 2021. godini bilo je 2.607 zahteva, odnosno 21,3% više nego 2020. godine kada ih je bilo 2.148. Napominjemo da je od 2020. do 2022. broj povećan za 49,9%.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore (MSPD), zahtevi za vize za ulazak na Kosovo uglavnom dolaze iz Bangladeša, Indije, Filipina, Kine i Bosne i Hercegovine.
Dok radnici iz inostranstva dolaze na Kosovo, Kosovari nastavljaju da traže posao negde drugde.
Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2022. godinu o migracijama za rad u šest zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo je drugo po stopi emigracije. U izveštaju se takođe ističe da je migracija iz razloga zapošljavanja tokom godina povećana. Na primer, u Švajcarskoj, broj radnih dozvola izdatih građanima Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 2019. godini bio je 10 puta veći nego u 2011. godini.
U Nemačkoj, koja je zemlja u kojoj je koncentrisan najveći broj imigranata sa Kosova među zemljama OECD-a ili 60% svih imigranata sa Kosova, najveći porast se primećuje od 2021. do 2022. godine, sa 44.000 (15%) ljudi više. Nemačka se 2022. godine suočila s najvećim nedostatkom radne snage, sa 1,47 miliona nepopunjenih radnih mesta. Godine 2023, nizom reformi migracionog zakonodavstva, kao što je, između ostalog, smanjenje birokratskih procedura za dobijanje viza, stvaranje mogućnosti za ljude s radnim iskustvom i ne nužno fakultetskom diplomom, Nemačka je stranim radnicima olakšala odlazak u tu zemlju.
Dok emigracija iz razloga zapošljavanja sa Kosova u zemlje zapadne Evrope nije nova vest, dinamika radnika mogla bi se promeniti nakon liberalizacije viza, jer, kako neki smatraju, Kosovari će tu priliku masovno iskoristiti kako bi otputovali u inostranstvo u potrazi za poslom.
Prema Privrednoj i industrijskoj komori na Kosovu, organizaciji koja od 2016. godine ima za cilj da zastupa interese preduzeća na Kosovu kroz umrežavanje, savetovanje, pružanje usluga i zalaganje, na Kosovu postoji nedostatak kvalifikovanih radnika.
Dok iz Privredne komore kažu da ih zabrinjava ono što čeka Kosovo nakon liberalizacije viza, Hisen Sogojeva iz Ugostiteljsko-turističke komore ne veruje da će radnici tek tako otići. “Ni Evropa više nije prosperitetna kao što je nekada bila. Čak su i mladi ljudi to počeli da shvataju. Ako si imalo dobar radnik, možeš više da zaradiš na Kosovu nego tamo”, tvrdi on.
Visar Idrizi iz “Viprinta”, koji je već angažovao nekoliko radnika iz inostranstva, smatra da u procesu zapošljavanja stranih radnika nema gubitnika, već samo dobitnika. “Ovi ljudi utiču na otvaranje radnih mesta obučavanjem mladih ljudi. Tu svi možemo biti dobitnici”, kaže on.
Međutim, nestabilnost tržišta rada na Kosovu i dalje brine jednog od mladih radnika koji su radili na izgradnji još jednog objekta u Mitrovici. “Ovde čitav život radiš, a jedva možeš da kupiš kuću”, kaže iscrpljen dok je punio flašu vode pored česme dostupne radnicima u blizini šestospratnice koja se tu gradila. “Ubijaš se od posla za nisku platu. A onda kažu ‘mladi ne žele da rade’.”
Građevinski radnici na Kosovu, među kojima i Donaldo i njegovi kolege, zaposleni su na radnom mestu koje svakodnevno ugrožava njihove živote.
U avgustu 2023. godine, Nezavisni sindikat privatnog sektora saopštio je da je 17 radnika izgubilo život na radnom mestu zbog nebezbednih uslova. Ovaj broj je veći od onog koji beleži Inspektorat rada (IP) za isti period. Prema IP-u, 14 radnika je poginulo na radnom mestu u periodu između januara i avgusta 2023. godine.
U izveštaju koji je BIRN objavio 2022. godine, ističe se da je proces rešavanja pritužbi radnika na kršenje radnih prava, zaštite na radu i pitanja vezanih za zapošljavanje suočen sa velikim izazovima koji onemogućavaju stvaranje povoljnog okruženja za zaštitu radnika. Podaci ovog izveštaja pokazuju da institucije Kosova nisu uspele da izgrade komunikacioni sistem koji bi omogućio da se identifikuju kršenja Zakona o radu i povrede na radu, kao i da pravosudni sistem i dalje sabotira i zanemaruje krivične i civilne sporove o pravima radnika.
K2.0 je pitao IP u vezi tretmana radnika koji dolaze iz drugih zemalja, potencijalnih slučajeva zlostavljanja ili diskriminacije, uslova rada i najčešće identifikovanih kršenja na terenu, ali uprkos brojnim pokušajima, nije dobio odgovor.
Pored velike neizvesnosti, posebno u građevinskom sektoru, tržište rada na Kosovu je generalno nesigurno, karakteriše ga visoka neformalnost, nestabilnost, niske plate i institucionalni nemar.
Pravno tretiranje stranih radnika na Kosovu
Prema oceni Privredne komore, ne samo što institucije zaostaju u obezbeđivanju dostojanstvenog i stabilnog zapošljavanja za građane Kosova, nego nije dovoljno učinjeno ni da se stranim radnicima olakšaju ulazak i uključivanje u domaće tržište.
Prema njihovim rečima, Kosovo stagnira u sprovođenju procedura za izdavanje radnih dozvola strancima. “Kontinuirano kašnjenje, neuzvraćanje odgovora i nedostatak osoblja Ministarstva spoljnih poslova u ambasadama samo su neke od prepreka sa kojima se suočavaju zainteresovani koji žele da budu deo tržišta rada na Kosovu”, kažu u Privrednoj komori. K2.0 je kontaktirao Ministarstvo spoljnih poslova za komentar, ali nije dobio odgovor.
Kriterijumi za dobijanje boravišne dozvole na Kosovu u svrhu rada su predviđeni Zakonom o strancima. Pored važećih putnih isprava, između ostalog, potrebno je i zdravstveno osiguranje, dokaz o stručnoj obuci, ugovor o radu, dokaz o adresi stanovanja, kao i dovoljna sredstva za život na Kosovu. Prikupljanje i obrada ovih dozvola često traje mesecima, dok se privremena boravišna dozvola u svrhu rada izdaje na šest meseci do godinu dana.
Čak i Idrizi iz “Viprinta”, koji namerava da u svoju kompaniju primi još 10 radnika iz drugih zemalja, kažu da su procedure veoma spore. “Proces dobijanja viza je spor, a trebalo bi da se razvija brže, jer su preduzetnici ti koji razvijaju državu”, smatra on.
Privredna komora kritikuje Vladu da nije razvila adekvatnu politiku za bržu integraciju stranih radnika na tržište rada. Vlada Kosova još nije donela nikakvu konkretnu strategiju za strane radnike i nije odgovorila na pitanja K2.0 da li tako nešto planira.
Sporni Zakon o minimalnoj plati na Kosovu i dalje izaziva zabrinutost, jer povećava mogućnost zloupotrebe radnika, uključujući i one koji dolaze iz drugih zemalja. Ovaj zakon je usvojen u drugom čitanju od strane Skupštine Kosova 13. jula ove godine. Zakon još nije potpisala predsednica Kosova Vjosa Osmani. Nakon usvajanja u Skupštini, ovaj zakon je naišao na jake primedbe i poslat je na razmatranje Ustavnom sudu jer je ocenjen kao nedostojanstven i nesveobuhvatan. Sud još nije doneo svoju presudu.
Usvajanje ovog zakona u Skupštini kritikovao je predsednik Sindikata radnika privatnog sektora Jusuf Azemi, koji je pozvao predsednicu Osmani da ne dekretuje zakon o minimalnoj plati, u kojem je, prema njemu, nije ispunjen zahtev da minimalna plata za 2023. godinu bude 450 eura, a za 2024. da se poveća za 100 eura.
Među svim tim izazovima, Idrizi iz “Viprinta”, koji zapošljavanje kvalifikovanih radnika iz inostranstva vidi kao priliku za povećanje radnih mesta za domaće radnike, nada se da će Vlada pomoći preduzetnicima olakšavanjem procedura za zapošljavanje radnika.
“Preduzetnici su oni koji razvijaju državu, koji pronalaze metode da pokrenu stvari i ono nemoguće da učine mogućim. Govorim o preduzetnicima koje poznajem. To su ljudi sa velikom energijom, ljudi koji vole svoju zemlju, svoje ljude, koji doprinose kulturi”, kaže Idrizi.
Naslovna slika: Artina Mučići
-
- Ovaj članak je napisan na albanskom.