Perspektive | Izbori 2019

Pobednici i gubitnici u novoj eri kosovske politike

Piše - 08.10.2019

Izuzetan rast VV-a i slavan povratak LDK-a, dok drugi ližu svoje rane.

Kosovska izborna scena će se drastično izmeniti nakon objavljivanja rezultata sa parlamentarnih izbora održanih u nedelju. Iako se poslednji glasovi i dalje broje — a kako se potvrđeni rezultati Centralne izborne komisije (CIK) mogu očekivati tek za nekoliko dana — reč koja se širi od usta do usta je “promena”.

Prvi put u kosovskoj istoriji, od proglašenja nezavisnosti, izgleda da će Demokratska partija Kosova (PDK), obeležena višegodišnjim korupcionaškim skandalima i upornim optužbama da je “zarobila državu”, morati da se pripremi za opoziciono delovanje, iako je pokušala da popravi svoj imidž kandidujući se uz poruku o borbi protiv korupcije. Partijski lider i kandidat za premijera, Kadri Veselji (Veseli), pomirio se sa rezultatima, jer se čini da će njegova stranka zauzeti treće mesto, što je nekoliko procentnih poena iza Samoopredeljenja (VV) i Demokratske lige Kosova (LDK). 

Iako mnogi komentatori predviđaju da će se izbori svesti na tesnu trku između dveju najvećih opozicionih stranaka, i dalje je bilo teško poverovati da će se čitava generacija birača naći u središtu kosovske politike, a to su upravo oni koji nisu znali ni za šta drugo sem sa PDK. Međutim, dok su se glasovi brojali i dok su opozicione partije ostvarivale primetnu prednost, glavna tema u noći posle izbora postala koja će od njih dveju prevagnuti na kraju.

Pokazatelji upućuju na to da će VV na kraju osvojiti glatku pobedu i tako formirati novu vladu, jer ima veće šanse od LDK-a u tom smislu; reakcije dvaju lidera koji su pratili pristizanje rezultata glasanja sugerišu da su znali u kom će pravcu vetari duvati. Iako je Aljbin (Albin) Kurti iz VV-a proglasio pobedu i održao uzbudljiv govor ispred simpatizera koji su nosili albanske zastave u centru Prištine, Vjosa Osmani iz LDK-a je delovala potišteno na konferenciji za novinare, gde je saopštila da nije moguće utvrditi ko je pobedio sve dok se ne izbroje svi glasovi; ta poruka je ponovljena i u ponedeljak.

Ko god bude predvodio buduću vladu, nakon ovako uske trke, neće moći da se opusti i zajaše talas narodne podrške.

Kako je više od 20.000 glasova ostalo da se prebroji — čiji će, kako se smatra, veći deo otići VV-u — iznenadili bismo se da LDK prestigne svoje protivnike i dospe na prvo mesto.

Dugo se već priča o koaliciji između VV-a i LDK-a, dok iz obeju stranaka kažu da će ući u razgovore, u pokušaju da formiraju vladu. Đavo je u detaljima, pa će tako pregovori biti naporni, ali kako su obe stranke odbacile zamisao o uparivanju sa PDK-om i s obzirom na to da nijedna druga kombinacija partija nema šanse da napravi većinu, podržavaoci obeju stranaka će očekivati od svojih vođa da postignu neku vrstu koalicionog dogovora.

Nova vlada, kada god bude formirana, imaće problema napretek: rasprostranjena nezaposlenost, posebno kod mladih, razoreni zdravstveni sistem, prosveta koja nije dorasla svojoj svrsi, ukorenjena korupcija i nepotizam u ključnim institucijama, kao i postizanje konačnog sporazuma sa Srbijom koji još nije nadohvat ruke.

Moraće i da se snađu kada je reč o saradnji sa srpskim predstavnicima, sa Srpskom listom koja ima podršku Beograda, a koja je učvrstila svoj položaj u odnosu na skupštinska mesta predviđena za manjinske zajednice, iako su u više navrata bili meta optužbi političkih protivnika zbog navodnog vođenja kampanje na osnovu pretnji, zastrašivanja i snažnog pritiska.

Ko god bude predvodio buduću vladu, nakon ovako tesne trke, neće moći da se opusti i zajaše talas narodne podrške — jer, naporan i težak rad počeće već prvog dana.

Međutim, postoji opšti utisak o tome da je reč o istorijski važnim izborima u novijoj istoriji Kosova; promena vlasti i mali odušak na kraju procesa koji je demonstrirao rastuću političku zrelost u vladajućoj klasi ove zemlje.

Od ‘radikalnog protestnog pokreta’ do naredne kosovske vlade?

Dolazak Samoopredeljenja na vrh kada je u pitanju broj osvojenih glasova birača i formiranje vlade predstavljaju vrhunac vrtoglavog rasta u poslednjih deceniju i po. Osnovan kao protestni pokret 2005. godine, prvi put je na parlamentarne izbore izašao pre nešto manje od 10 godina.

Korene ove partije možemo naći u Akcionoj mreži Kosova, što je bila aktivistička grupa iz 1997, osnovana na vrhuncu moći Miloševićevog režima, koja je zahtevala socijalnu pravdu i aktivno građanstvo.

U svojim prvim danima u formi političkog pokreta, aktivisti Levizja VETËVENDOSJE! (Pokreta za samoopredeljenje) iscrtali su grafite na zidovima koji su pripadali Misiji UN-a na Kosovu (UNMIK), gde su napisali Jo Negociata (Nema pregovora) — što je simbol njihovog protivljenja razgovorima koje je predvodila međunarodna zajednica u vreme kada se odlučivalo o “konačnom statusu” Kosova. VV se posebno usprotivio procesu decentralizacije, što je deo Ahtisarijevog plana, na čijim je osnovama suštinski kosovska nezavisnost počivala, tvrdeći da će osnivanje novih srpski većinskih opština dovesti do efekta cepanja Kosova po etničkim linijama.

VV se jednako glasno protivi domaćoj korupciji koja vlada među kosovskim liderima.

Kako su godine prolazile, stalno su protestovali zbog izostanka transparentnosti i zbog onoga što su smatrali nametnutim procesom odlučivanja koji je potekao iz Unmika, a koji je imao sveobuhvatnu moć na nacionalnom i lokalnom nivou, kao što su oblasti poput donošenja zakona, pravosuđa i policijskih snaga.

Njihovi akcije – koji su često završavali sukobima sa policijom – poput blokada, prevrtanja službenih vozila i organizovanja masovnih uličnih protesta, pokazali su se razdornim elementom, zbog čega su Kurti i njegovi saradnici bili hapšeni u više navrata. Godine 2007, rumunski policajci u uniformama Unmika ubili su dvojicu aktivista VV-a, a tako što su izbliza ispalili gumene metke u masu demonstranata.

Nakon što je Misija EU za vladavinu prava (EULEX) preuzela brojne izvršne nadležnosti Unmika, a posle proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, VV se okomio i na ovu misiju, posebno nakon brojnih navoda o korupciji na visokom nivou u misiji.

Međutim, VV se jednako glasno protivi domaćoj korupciji koja vlada među kosovskim liderima, zbog čega su hiljade izašle na protest protiv srpskog ministra u kosovskoj vladi koji je 2015. upotrebio degradirajuće izraze na račun Albanaca, kao i godinu dana kasnije, kada su se protivili postavljenju bivšeg lidera PDK-a Hašima Tačija (Hashim Thaçi) za predsednika. Oba protesta su dovela do nereda na prištinskim ulicama, kada su se demonstranti sukobili sa interventnom policijom koja je upotrebila suzavac i vodene topove.

U istom tom periodu, VV je efikasno zaustavio sprovođenje bilo kakve politike na domaćem planu, kada su njegovi poslanici bacali suzavac u skupštinskoj sali, s namerom da spreče zasedanje parlamenta nakon što je koalicija sastavljena od LDK-a i PDK-a potpisala dva kontroverzna sporazuma u avgustu 2015; VV tvrdi da bi prvi, odnosno dogovor o Zajednici srpskih opština na Kosovu, dodatno podelio Kosovo duž etničkih linija i učinio da se državom ne može više upravljati, dok bi drugi, to jest onaj u vezi sa demarkacijom državne granice sa Crnom Gorom, poklonio 8.000 hektara kosovske teritorije

Usled razdornih protesta, predstavnici ambasada brojnih ključnih saveznika Kosova, kao što je ambasada SAD, nisu hteli da se zvanično sastanu sa liderima VV-a.

Međunarodna zajednica je pružila snažnu podršku ovim sporazumima, kao što je bio slučaj i sa dijalogom sa Srbijom kome se VV snažno protivio; oni odavno tvrde da Kosovo ne bi trebalo da pregovara sa Srbijom sve dok ovaj njegov sused ne prizna ratne zločine počinjene na Kosovu, dok ne plati ratne reparacje i otkrije lokaciju tela više od 1.600 ljudi koji se vode kao nestali od završetka rata. Umesto da pregovara sa stranom državom koja pokazuje tek neznatne znake dobre volje prema Kosovu, VV tvrdi da bi napore trebalo usmeriti prema uspostavljanju smislenog dijaloga sa građanima Srbima koji žive na Kosovu.

Njegovo protivljenje procesu dijaloga, nekonvencionalne taktike i sveopšta antipatija naprema stranim intervencijama na Kosovu često su rezultirali nategnutim odnosima između VV-a i međunarodne zajednice.

Prilikom vrhunca razdornih protesta, predstavnici ambasada brojnih ključnih saveznika Kosova, kao što je ambasada SAD, nisu hteli da se zvanično sastanu sa liderima VV-a, dok su njihove akcije često osuđivali, jer su ih smatrali suprotnim “demokratskim vrednostima”.

Međutim, ovi odnosi su doživeli otopljenje, jer se VV suptilno počeo predstavljati kao umerenija struja, pokušavajući da o sebi govori kao o ozbiljnoj političkoj opciji kojoj se vlast može poveriti.

Transformacija je obuhvatila i hlađenje snažnog nacionalističkog žara koji je uvek bio u pratnji poruke o “samoopredeljenju”. Održavanje referenduma o ujedinjenju sa Albanijom odavno je njihov jasno predočeni cilj, dok je ova partija, kao što je poznato, odbacila kosovske državne simbole, kao što su himna i zastava

VV je jedina stranka na Kosovu koja je biračima predstavila dosledan manifest — odnosno obaveze sa generalno progresivnim socijalističkim pristupom.

Iako je, možda, ujedinjenje samo jedna težnja, ona je dobila epilog u konkretnim predlozima politika u kojima se sugeriše harmonizacija između dveju država po pitanjima kao što su energetika, obrazovanje i carina. Iako su albanska državna zastava i njene boje ostale sinonim za ovu partiju, Kurti je prihvatio da će njegov pristup u ulozi premijera biti takav da će promeniti svoj stav prema kosovskim državnim simbolima, a nasuprot onome kako se ponašao dok je bio aktivista i opozicioni lider.

VV je jedina stranka na Kosovu koja je biračima predstavila dosledan manifest, kao i političke prioritete — odnosno obaveze sa generalno progresivnim socijalističkim pristupom. Veći deo njihove retorike vrti se oko popularnih poruka na račun korupcije, zatim jačanje vladavine prava i privredni razvoj, ali su predočili i svoju levičarsku crtu, pa tako predlažu programe za unapređenje socijalne zaštite, poboljšanje radničkih prava, reformisanje obrazovanja i zdravstva, kao i značajniju zašitu životne sredine.

Verovatno da nije slučajnost to što su napori pri povećanju standarda političke privrženosti, a u odnosu na nejasna i maštovita obećanja, koincidirali sa rastom ove partije na izborima.

Godine 2013, njihov kandidat, Špend (Shpend) Ahmeti, napravio je simboličan proboj pobedivši u trci za gradonačelnika Prištine, zbog čega je okončana trinaestogodišnja dominacija LDK-a u prestonici; on se takmičio sa programom osetnih reformi: okončanje nekontrolisane ilegalne gradnje u glavnome gradu, povezivanje gradskog sistema grejanja, dvadesetčetvoročasovni pristup vodosnabdevanju u gradu, remont gradskog javnog prevoza i obezbeđivanje dnevnog obroka u vidu kifli i mleka za decu u srednjim školama.

Na državnom nivou, oni su prvi put na parlamentarne izbore izašli 2010, kada su osvojili 14 skupštinskih mesta, dok su četiri godine kasnije doživeli skroman rast od samo dva dodatna poslanika.

Međutim, četiri godine kasnije, 2017, VV je najavio da će biti značajna sila na izborima na nacionalnom nivou. Na opštim izborima te godine, VV je postao najveća partija u skupštini, pobedivši u oblastima kao što su Uroševac, Kačanik i Kosovo Polje, što su do tada bili gradovi-utvrđenja njihovih protivnika.

Na izborima za gradonačelnika koji su usledili krajem te godine, Ahmeti je zadržao svoj položaj u Prištini, dok je ova partija osvojila još dva gradonačelnička mandata, u drugom kosovskom gradu po veličini, kao i u Kamenici.

Nastavak rasta partije na ovim izborima možda je još vrednije pažnje kada uzmemo u obzir da je period posle izbora 2017. bio obeležen unutrašnjim turbulencijama. Podela u stranci na početku 2018, zbog koje su mnoge vodeće ličnosti i aktivisti — kao što je Ahmeti — napustili stranku da bi formirali Socijaldemokratsku partiju (PSD), bila je realna pretnja po spektakularni zamah VV-a, jer se činilo da su obe frakcije bile usredsređenije na lične obračune umesto na protivljenje onome što je radila vlada.

Međutim, čini se da čak ni ta distrakcija nije uspela da razuveri birače u to da je došlo vreme da se nekadašnjim političkim autsajderima ponudi šansa da sprovedi u delo ono za šta tvrde da se zalažu.

Ograničeni povratak stare slave LDK-a

Dok VV slavi očiglednu pobedu, čini se da za LDK važi parola “tako blizu, a tako daleko”.

Činjenica da je ova stranka ponovo postala značajna na izborima umnogome predstavlja izvanredan preokret, jer su pre samo dve godine lizali svoje rane nakon burnog vremena na biralištima.

Na parlamentarnim izborima 2017, LDK je od jedne od dveju većih partija pao na treće mesto, uprkos tome što je formirao predizbornu koaliciju sa Novom kosovskom alijansom (AKR). Ovakav razočaravajući rezultat smatran je kaznom biračkog tela zato što je ova partija prekršila svoje obećanje iz 2014. da neće sarađivati sa PDK-om, formirajući koalicionu vladu sa svojim arhiprotivnikom.

Kako do pre dve godine nije bila ni najveća opoziciona stranka, mnogo se spekulisalo o budućnosti partije koja se od početka devedesetih godina nalazila u središtu kosovske politike, kada je — pod vođstvom Ibrahima Rugove, koji je i dalje izuzetno cenjen u partiji — predvodila miran otpor Miloševićevom režimu.

LDK je uspeo da delimično poboljša svoj imidž tako što je Vjosu Osmani predložio za premijersku funkciju.

Čini se da su bolji rezultati na lokalnim izborima 2017. ublažili ove strahove, kada je LDK dobio gradonačelnike u četiri grada u prvom krugu glasanja, pozicionirajući se na samom vrhu po broju glasova širom zemlje. Međutim, od 10 drugih krugova, pobedio je samo u četiri opštine, dok su u prestoničkoj Prištini bili na ivici pobede.

LDK je uspeo da delimično poboljša svoj imidž tako što je Vjosu Osmani predložio za premijersku funkciju. Izbor Osmani imao je unekoliko za cilj da pošalje poruku da otvara vrata mladim članovima partije koji mogu da dođu na visoke pozicije, jer je LDK često bio na meti kritika da nije uspeo da se reformiše usled snažnog stiska tradicionalnih frakcija u partiji.

Međutim, izgleda da je reč i o pronicljivom potezu usled velike popularnosti Osmani kod biračkog tela; na izborima 2017. osvojila je više od 60.000 glasova, što je drugi po veličini broj glasova osvojenih u njenoj stranci, gde je bila samo iza premijerskoga kandidata Avdulaha Hotija (Avdullah Hoti), iako ju je vrh partije smestio tek na 81. mesto na listi kandidata.

Osmani je postala poznata u stranci tako što se često protivila partijskoj liniji, što je jedna vrsta anomalije u kosovskoj politici. Ona je bila među retkim političarima iz LDK koji su se snažno i glasno usprotivili njegovoj koaliciji sa PDK-om 2014. godine, tako što je ušla u javan okršaj sa liderom partije Isom Mustafom, dok je bojktovala skupštinsko zasedanje na kom je trebalo da se glasa da Tači iz PDK-a postane predsednik države, a što je segment iz koalicionog sporazuma između LDK-a i PDK-a.

Njeni potezi su učinili da Osmani postane retkost među političarima u LDK-u koji su, posle koalicije sa PDK-om, uspeli da očuvaju svoj ugled, ako ne i da ga poboljšaju.

Međutim, tokom cele ovogodišnje predizborne kampanje postavljalo se pitanje o tome koliko će ona biti samostalna i koliki je zakulisni uticaj tradicionalnog partijskog vrha. To su pitanja koja će se i dalje postavljati kako počinju pregovori o koaliciji.

Bez prebijene pare (za neke)

Loši izborni rezultati za neke kosovske političke stranke znače da će kod njih doći period samoispitivanja i promišljanja.

Na vrhu ove liste nalazi se PDK koji je nateran da ode u opoziciju posle duže od jedne decenije boravka na vlasti. Najnoviji izborni rezultati upućuju nas na to da se podrška ovoj partiji koleba, dok su 2017. došli na prvo mesto tek nakon formiranja velike predizborne koalicije sa drugim “ratnim partijama” koje predvode bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Alijansom za budućnost Kosova (AAK) i Nismom (NISMA). Čak su se i tada dešavale trgovine kako bi se AKR odvojio od predizbornog pakta sa LDK-om i uterao u koalicionu vladu.

PDK će nastaviti da ostvaruje značajan uticaj na Kosovu. Iskoristili su svoj boravak na vlasti da bi postavili partijske vojnike na ključne pozicije u institucijama i upravnim odborima.

Čini se da pokušaj partijskog lidera Kadrija Veseljija (Veseli) da ubedi birače da je PDK promenio svoju uniformu pod novim vođstvom, a tako što je izrazio volju za borbu protiv korupcije i postavio nove mlade ljude na listu kandidata za poslanike, nije učinio mnogo da se biračko telo ubedi u to da on ima rešenja za bezbrojne probleme s kojima se ova zemlja i dalje suočava.

PDK će nastaviti da ostvaruje značajan uticaj na Kosovu. Iskoristili su svoj boravak na vlasti da bi postavili partijske vojnike na ključne pozicije u institucijama i upravnim odborima. Dok su bili na vlasti, naporno su radili sa međunarodnim partnerima, ubedivši ih da nude stabilnost za kojom ovi žude.

Zasad će, pak, ova partija morati da se regrupiše i odluči kuda će se kretati ubuduće.

Isto ovo važi za AAK bivšeg premijera Ramuša Haradinaja. Ovi vanredni izbori održani su upravo zbog Haradinajeve ostavke podnete nakon što je pozvan u Specijalizovana veća Kosova da bi bio saslušan na temu ratnih zločina u vreme dok je bio komandant OVK — u emotivnom govoru neposredno posle davanja ostavke, rekao je da ne želi da se država Kosovo pati.

Međutim, uprkos njegovim iznetim razlozima, kandidovao se na ovim izborima kao kandidat za premijera, utvrđujući svoju prkosnu poruku da će održati taksu od 100% na srpske proizvode koju je uvela njegova vlada, time razbesnivši međunarodnu zajednicu. Ako se ponadao da će takve okolnosti glatko da ga vrate na premijersku funkciju na talasu narodne podrške, čini se da mu opklade ne idu.

PSD se drži činjenice da će njegova koalicija sa AAK-om verovatno učiniti da dobije makar nekoliko poslaničkih mandata.

Iako je delovalo malo verovatno, PSD se udružio sa AAK-om u predizbornu koaliciju, jer se ispostavilo da će imati manje od 5% za prelazak izbornog cenzusa i dobijanje poslaničkih mandata. Gledajući izborni rezultat VV-a, mora da se pitaju šta bi bilo kad bi bilo.

U Prištini, kojom upravlja partijski lider Špend Ahmeti (koji je reizabran 2017, dok je još bio član VV-a), koalicija AAK-PSD se nalazi na četvrtome mestu, gde je osvojila nešto više od 7% glasova; u drugim opštinama koje predvodi, kao što je Kamenica, našla se na trećem mestu (sa osvojenih 15%). Kako je VV pobedio u obema opštinama, postavlja se pitanje gde će ova goluždrava odmetnuta partija formirati svoju najveću bazu birača.

PSD se drži činjenice da će njegova koalicija sa AAK-om verovatno učiniti da dobije makar nekoliko poslaničkih mandata. Čini se da će NISMA i AKR zamalo propustiti priliku da pređu cenzus.

Obe stranke su imale važnu ulogu u prošlim koalicionim vladama, ali su se obe oslanjale na biračka tela u specifičnim geografskim oblastima te nisu ponudile nikakvu viziju koja bi privukla birače iz drugih područja u dovoljnoj meri, a kako bi postali relevantna sila.

Biće dovoljno vremena za unutrašnje istrage i ispitivanja. Ozbiljan posao formiranja vlade tek predstoji za VV i LDK. K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.