Predvečerje lokalnih izbora bilo je prožeto raznim dešavanjima namenjenim kosovskim građanima. Početkom leta je održana nezvanična predizborna kampanja, avgusta je nastupio novi talas pandemije kovida 19, septembra su na snagu stupile preventivne mere koje su revidirane svake dve sedmice, a na severu zemlje izbile su tenzije.

I tako, 17. oktobra, 42,5% birača sa pravom glasa izašlo je na birališta. To je drugi put ove godine, a nakon parlamentarnih izbora održanih 14. februara.

Iako nam je poznato ko je nedvosmisleni pobednik parlamentarnih izbora, rezultati lokalnih izbora održanih u nedelju daleko su od konačnih. Od 38 opština u zemlji, 21 ide u drugi krug — 19 sa albanskom većinom, jedna sa turskom i jedna sa srpskom većinom — pa tako samo stanovnici polovine kosovskih opština znaju ko će upravljati njihovim samoupravama u naredne četiri godine.

Od 2007. godine naovamo, rezultati lokalnih i parlamentarnih izbora skoro su sasvim bili u međusobnom saglasju, sve dok promene nisu nastupile 2017. godine.

Ovogodišnji prevremeni izbori doveli su do dramatičnog preokreta, jer je Samoopredeljenje (LVV) osvojilo većinu glasova u 23 opštine, dok su AAK i PDK prevagnuli samo u dvema opštinama, a LDK ni u jednoj. Imajući ovaj presedan u vidu, lokalni izbori su privukli posebnu pažnju, jer se pretpostavljalo da će ukazati na ostvarene partijske rezultate.

LVV nije uspeo da postigne isti rezultat. Istovremeno, PDK i LDK su se našli u centru pažnje usled novih stranačkih lidera, obećanja o unutrašnjim reformama, novih lica u izbornoj trci i energičnog pristupa koji je trebalo da najavi blistavi povratak na političku scenu.

Pobede, gubici i novi sukobi

Uprkos ubedljivoj pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima, LVV u nedelju nije uspeo da odnese pobedu ni u jednoj jedinoj opštini i sada će učestvovati u drugom krugu izbora u 12 opština.

Što se Prištine tiče, pošto je njihov kandidat Arben Vitia osvojio samo 12% glasova više od protivkandidata, LVV će novembra ući u okršaj sa LDK-om. Perparim (Përparim) Rama pokušava da Prištinu vrati pod okrilje LDK-a, kao što je to bio slučaj sve do 2013, kada je prestonicu preuzeo Špend (Shpend) Ahmeti, tadašnji član LVV-a.

Takmičenje između LDK-a i LVV-a posebno je neizvesno u Podujevu, gde je LVV, na opšte iznenađenje svih, osvojio 51% glasova na vanrednim izborima novembra 2020, tako preuzevši još jedno staro uporište LDK-a. Međutim, ovaj put, Ekrem Hiseni (Hyseni) iz LDK-a vodi sa razlikom manjom od 200 glasova.

Gnjilane je sledeće mesto u kom će se LDK i LVV međusobno suočiti. Kandidat LVV-a, Aljban Hiseni (Alban Hyseni), kome je ovo prva kandidatura, planira da smeni aktuelnog gradonačelnika Ljutfija Hazirija (Lutfi Haziri), kome je ovo drugi mandat; Hiseni ima oko 3% glasova više. To je još jedna pretnja po LDK. Haziri je 2017. nad Samijem Kurtešijem (Sami Kurteshi) iz LVV-a izvojevao pobedu zahvaljujući prednosti od 15,7%.

Tu nije kraj priče; LDK-ova vladavina je dovedena u pitanje i u Kosovu Polju i Istoku, gde je ova stranka na vlasti od 2007. Istovremeno, ona predstavlja pretnju po AAK-ovu čvrstu vladavinu u Juniku, gde se ova manja stranka zadržala na vlasti u toku tri uzastopna mandata.

U međuvremenu, kada je u pitanju Đakovica, tamo se odvija nadmetanje između dva stara protivnika; naime, aktuelni gradonačelnik Ardian Đini (Gjini) iz AAK-a u drugom krugu se nadmeće sa svojim prethodnikom, to jest prethodnicom iz LVV-a, Mimozom Kusari-Ljilja (Kusari-Lila). U poređenju sa prošlim lokalnim izborima, LVV je ove godine ostvario gore rezultate. U 2017, kada se Mimoza Kusari-Ljilja nadmetala kao predstavnica Alternative, osvojila je tek 7,8% glasova manje od Đinija; ovaj put je razlika skoro 10%.

Istovremeno, PDK pokušava da ponovo zauzme Prizren koji je 2017. otišao u ruke Mitaheru Haskuki (Mytaher Haskuka) iz LVV-a, nakon tri uzastopna mandata.

Sem ovih 19 opština koje čekaju novi krug izbora, ostalih devet opština sa većinskim albanskim stanovništvom izabralo je gradonačelnike u prvom krugu, a usled dovoljne većine glasova za određene kandidate; od svih ovih gradonačelnika, za njih petoro ovo je novi mandat.

Kandidat PDK-a, Bedri Hamza, ponovo je preuzeo Mitrovicu od tada aktuelnog gradonačelnika Agima Bahtirija (Agim Bahtiri), koji je bio član AKR-a kada je preuzeo upravu nad gradom, nakon čega se, u prethodnom mandatu, pridružio LVV-u. Ova stranka je uspela i da pod svojom vlašću zadrži Uroševac; tačnije, njime i dalje upravlja aktuelni gradonačelnik Agim Aliju (Aliu).

Sem ovih primera, PDK je prvi put pobedio u Elez Hanu, opštini kojom je u tri uzastopna mandata upravljao nezavisni kandidat Rufki Suma. PDK je vlast od drugog nezavisnog kandidata, i to Bekima Jašarija (Bekim Jashari), povratio i u Srbici, premda je ovaj, na prethodnim izborima, osvojio 85,52% glasova.

AAK je u velikoj meri izgubio podršku u Obiliću, odakle je bivši član stranke postao nezavisni kandidat i sada u drugom krugu nastupa protiv LVV-a.

Izborni rezultati u većinski srpskim opštinama potvrdili su dominaciju Srpske liste u tim oblastima. Uz otvorenu podršku Beograda, SL je pobedila u devet od 10 srpski većinskih opština. Jedini izuzetak je Klokot, gde će se u drugom krugu nadmetati sa nezavisnim kandidatom.

Muške opštine

U predizbornoj trci na Kosovu i dalje mahom učestvuju muškarci. Iako su se kandidati u kampanji i na televizijskim emisijama utrkivali sa izjavama o “osnaživanju žena”, brojke jasno pokazuju da političke stranke, sem praznih reči, nisu spremne da ponude više i ispune ovo obećanje u svojim redovima.

Na ovim lokalnim izborima, najveće stranke, PDK, LDK, LVV i AAK, nominovale su tek 10 kandidatkinja. PDK ih je imao četiri, LDK tri, LVV dve i AAK jednu kandidatkinju. Jedanaesta kandidatkinja potekla je iz Stranke balista. Ukupno posmatrano, od 165 kandidata za gradonačelnike u 38 opština, bilo je samo 13 žena, mršavih 7,8%. Istovremeno, bilo je 5.239 kandidata za odbornike, od kojih je tek 1.943, iliti 37%, bilo ženskog pola.

Izuzev Mimoze Kusari-Ljilja, nijedan drugi kandidat za gradonačelnika nije uspeo da se približi ovoj opštinskoj funkciji u bilo kojoj opštini sa albanskom većinom. Prva kandidatkinja PDK-a, Arbeneša Kuči (Arbënesha Kuqi), koja se nadmetala u Đakovici, dobila je samo 3,39% glasova.

Da su izbori i dalje u rukama muškaraca potvrđeno je na osnovu šablona glasanja, prema kom građani nisu dovoljno podržali žene da uđu u drugi krug, a kamoli da postanu gradonačelnice. Sem Đakovice, na izborima su se kandidovale žene iz Dečana, Peći, Podujeva, Gnjilana, Uroševca, Drenice i Dragaša. Drena Podrimćaku (Podrimqaku) iz Stranke balista osvojila je samo 0,23% glasova u Peći, što je najmanji procenat koji je osvojila jedna žena. Hiri (Hyri) Dobrunaj iz PDK-a dobila je 18,86% glasova u Dečanima, što je najveći broj osvojene podrške posle Mimoze Kusari-Ljilja.

I posle mnogo godina, žene su i dalje suštinski vrlo slabo zastupljene. Na lokalnim izborima 2007. učestvovale su samo dve žene, a 2009. njih devet. Na izborima održanim 2013. godine, ova brojka je ponovo spala na sedam, dok je situacija 2017. ostala umnogome nepromenjena, sa tek osam kandidatkinja.

Jedna polovina fali, druga slavi

Oko 1,9 miliona građana imalo je pravo glasa, ali ga je tek 42,5% iskoristilo. Od 2007. (kada je samo 39% građana glasalo) ni na jednim izborima nije bilo manje izlaznosti nego ovaj put.

Dok su izbori trajali, na Kosovu su važile mere protiv kovida 19. Čak i u ovom procesu, a prema najnovijoj vladinoj odluci, nije bilo dozvoljeno prisustvo više od 20 osoba u zatvorenim prostorijama, dok je u takvim uslovima obavezno pokazati potvrdu o vakcinaciji.

Pojedine veće političke partije, PDK, AAK i LDK, saglasile su se da kampanju sprovedu u roku od tek pet dana. Istovremeno, predsednik PDK-a Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), predsednik LDK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) i predsednik AAK-a Ramuš (Ramush) Haradinaj, jednoglasno su obećali da će poštovati vladine mere protiv kovida 19. Međutim, premijer Aljbin (Albin) Kurti, ujedno i predsednik LVV-a, hteo je da odgodi izbore da bi se sprečilo širenje kovida.

Naposletku, mere protiv širenja kovida 19 umnogome nisu poštovane. Bivši gradonačelnik Srbice Sami Ljuštaku i aktuelni kandidat za gradonačelnika ove opštine, Fadilj (Fadil) Nura, kampanju su završili u zatvorenoj hali sa stotinama partijskih simpatizera, bez maski i fizičkog rastojanja.

Slično tome, Ljumir Abdidžiku iz LDK-a nije ispoštovao datu reč, jer je u zatvorenim prostorijama ugostio pristalice Ekrema Hisenija, svog kandidata za gradonačelnika Podujeva. Predizborna kampanja je nastavljena na prepunim ulicama, premda su mere i dalje bile na snazi.

Predizborni skup održan je i u Gnjilanu, gde je LDK-ov kandidat Ljutfi Haziri zahvalio građanima za ukazano poverenje, iako drugi krug tek treba da počne. Problem je u tome što je ovo učinio preko grupnog selfija na kom se jasno vidi velika grupa ljudi u zatvorenom prostoru, bez poštovanja mera fizičkog rastojanja i sa nekolicinom masaka.

Naposletku je Kurti, koji se zalagao za odgađanje izbora zbog pandemije, 15. oktobra ulice Podujeva napunio pristalicama Špejtima Bulićija (Shpejtim Bulliqi), svog kandidata za gradonačelnika u pomenutoj opštini. Dok su slušali govornike i prisustvovali kraju predizborne kampanje, prisutni ni ovaj put nisu držali odstojanje.

Posle glasanja, slavlje je 17. oktobra usledilo u većini opština. Kao i tokom predizborne kampanje, političke partije su na proslavama zažmurile na kovid 19, napunivši gradske ulice, stranačke prostorije i kafiće. Kao da su svi imali razlog za slavlje, uprkos tome što će se 19 opština sa albanskom većinom sasvim izvesno naći u drugom krugu.

Konačni rezultati će odrediti ko će biti gradonačelnici ovih opština, i to nakon 14. novembra, kada je zakazano održavanje drugog kruga lokalnih izbora.

Naslovnica: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku “Balkanskog trusta za demokratiju” (Balkan Trust for Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država (German Marshall Fund of the United States) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Kosovo 2.0 snosi odgovornost za sadržaj teksta koji ne odražava nužno stavove donatora.