Više od sto demonstranata, uglavnom mladih, okupilo se u centru Prištine u petak, 20. septembra, sa zahtevima da se više uradi da bi se zaštitila životna sredina.

Protest je bio deo štrajka protiv klimatskih promena koji se održava širom sveta na današnji dan, a kada građani pozivaju vlastodršce da više urade kako bi se umanjio efekat klimatskih promena, zagađenja i uništenja životne sredine.

Glavno načelo kosovskih i demonstranata širom sveta svodi se na akutnu potrebu za tranzicijom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Posebno je Kosovo ono koje praktično svu svoju energiju crpi iz elektrana na ugalj, dok se gradnja nove termoelektrane planira uprkos tome što se zna koja se šteta nanosi zdravlju građana i životnoj sredini.

Ljudi su se žalili i na izgradnju novih hidroelektrana u kosovskim nacionalnim parkovima. Izgradnja hidroelektrane, bez trunke obzira prema životnoj sredini, predstavlja problem zbog koga su se desetine demonstranata preko vikenda uputile u Nacionalni park Šar-planina, a kako bi se usprotivili izgradnji dveju hidroelektrana za koje kažu da predstavljaju pretnju po zaštićeni biodiverzitet ovog parka.

Sličan protest održan u Peći početkom godine, a protiv planirane izgradnje hidroelektrane na reci Bistrici, privukao je stotine demonstranata i uspešno prekinuo gradnju.

Štrajk protiv klimatskih promena se, igrom slučaja, održava za vreme drugog izdanja Nedelje održivog razvoja na Kosovu (NORK), a koja je počela 16. i trajaće do 22. septembra.

NORK je platforma koja neguje dijalog između različitih interesnih grupa u vezi sa održivim razvojem, kao što su održivi razvoj ekološkog sektora, održivi izvori energije i efikasnost, cirkularna ekonomija, urbanističko planiranje, klimatske promene, upravljanje vodnim resursima i obrazovanje s ciljem pospešivanja održivog razvoja.

Ljearta Holaj (Learta Hollaj) iz Instituta za razvojne politike (INDEP) jeste koordinatorka ovog događaja. Rekla je da je cilj ovog izdanja NORK-a da se zaključci doneti na ovom događaju prenesu na nove strukture koje će voditi zemlju posle izbora, a kako bi mogli da budu od koristi za merenje napretka u gorepomenutim oblastima. NORK dobija podršku raznih lokalnih samouprava i međunarodnih institucija, EU i Nemačke, kao i lokalnih organizacija koje se bave ekologijom.

Šta se dešava?

NORK obuhvata niz različitih aktivnosti. One se kreću od konferencija na visokom nivou sa temama o održivom razvoju i obukama o održivosti u privatnom sektoru, preko radionica za mlade, sporta i baletskih časova s tematikom očuvanja životne sredine, filmskih projekcija u solarnim bioskopima, sve do povećanja broja dana bez automobila, masterklasova za podizanje svesti o zaštiti životne sredine, sastanaka sa stanovnicima Obilića, gde se diskutuje o ekološkim problemima s kojima se opštinski organi suočavaju, i još mnogo toga.

U okviru NORK-a prikazuju se dva filma u saradnji sa DokuFestom i lokalnim partnerima. Projekcije izabranih filmova, “Climate Change — The Facts” (Klimatske promene — činjenice) i “Trashed” (“Bačeni”), održavaju se u toku cele nedelje u Prištini, kao i u Đakovici, Mitrovici, Kamenici, Peći i Gračanici.

Holaj kaže da su ova dva dobro poznata filma povezana sa dva glavna problema koji su tema čitave ove nedelje, a koja su podjednako “važna za državu, region i svet”.

Protagonista filma “Bačeni”, autorke Kandide Brejdi (Candida Brady), britanski glumac Džeremi Ajrons (Jeremy Irons) razmatra pitanje otpada tako što putuje u neke od najlepših zemalja sveta ugušenih zbog zagađenja. Ovaj film sa teškom tematikom ima za cilj da eliminiše svaku sumnju i ravnodušnost prema zagađenju i otpadu.

“Ako mislite da je otpad tuđi problem, onda treba opet da razmislite” poruka je koju šalje ovaj dokumentarac iz 2012. U pokušaju da dopre do ljudske savesti i podstakne reakciju protiv zagađenja, film prikazuje prelepe italijanske, kiparske i francuske plaže koje su preplavljene otpadom koji — uz pomoć čovečanstva — odnosi pobedu nad prirodom.

Cilj ovogodišnjeg izdanja jeste da se podigne svest o ovim pitanjima i da se građani podstaknu da se više angažuju.

NORK je aktivan u više različitih gradova. “Zamisao je ta da se proširi što je više moguće i da se napravi sveobuhvatna platforma”, kaže Holaj.

Drugo važno pitanje o kom se diskutuje na NORK-u jeste energija u vreme kada se dosta diskutuje o tome da li bi vlada trebalo da prioritetizuje održive izvore energije ili da se opredeli za energiju na bazi uglja.

Kontroverze po pitanju energetike

Godine 2017. kosovska vlada je potpisala ugovor sa američkim konzorcijumom ContourGlobal radi izgradnje nove termoelektrane pod nazivom Novo Kosovo (Kosova e Re). Međutim, Svetska banka je povukla svoju podršku ovom projektu 10. oktobra 2018, tvrdeći da više nije ekonomski opravdano ulagati u ugalj.

Uprkos povlačenju Svetske banke, kosovska vlada je obećala da će nastaviti sa izgradnjom nove termoelektrane, te i dalje traži altrenative za finansiranje ovog projekta.

U utorak je održana debata sa nazivom “Energija za budućnost” u prištinskom hotelu Emerald, a gde se pričalo o aktuelnoj energetskoj situaciji na Kosovu i o njenim izazovima, trendovima, efikasnosti i potencijalu, kao i o dosad ostvarenim postignućima kada je reč o energetskoj tranziciji.

Valjdrin Luka (Valdrin Lluka), ministar u ostavci zadužen za ekonomski razvoj, izjavio je da do 2030. makar 32% kosovske energije mora da se proizvede iz obnovljivih izvora energije, dok je nemački ambasador na Kosovu Kristijan Held (Christian Heldt) poručio da je energetska tranzicija pitanje prvog prioriteta s kojim se suočava i Nemačka.

U debati su učestvovali i kandidat za poslanika iz koalicije AAK/PSD Dardan Sejdiu, kao i Hekuran Murati iz Samoopredeljenja, koji su obojica kritikovali izgradnju nove termoelektrane.

S druge strane, Visar Azemi iz Balkanske zelene fondacije (Balkan Green Foundation) izrazio je svoje razočaranje zbog toga što se političke stranke na Kosovu nisu distancirale od planova da se energija proizvodi od uglja.

Nedelja održivog razvoja na Kosovu nastaviće se do poslednjeg dana u sedmici, 22. septembra. Naredne sedmice će se održati Nedelja klimatskih promena i diplomatije, a na kojoj će se, takođe, napraviti neki planovi.

Na primer, Gaia organizuje javne diskusije u Obiliću koji je ošamućen od posledica svojih termoelektrana, kao i radionice u školama i jednu izložbu. Kancelarija EU na Kosovu takođe će ovim povodom organizovati filmske projekcije, diskusije i radionice.

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.