U detalje | Izbori 2017 | Demokratija

Strah od ponavljanja 2010

Piše - 01.06.2017

Manjak vremena i predizborne koalicije su razlog zbog kojeg mnogi posmatrači upozoravaju na moguću zloupotrebu na dan izbora.

Ostalo je manje od dve nedelje do momenta kada će se građani Kosova uputiti na biračka mesta da odaberu svoju novu zakonodavnu vlast, i samim tim — novu Vladu. Ipak, napetost na ovogodišnjim parlamentarnim izborima je primetna zbog (ponekad megalomanskih) slogana i obećanja stranaka koje učestvuju na izborima. Ovi prevremeni izbori na Kosovu su zakazani nakon što su opozicioni i pozicioni poslanici (čak i oni iz redova jednog od partnera koalicione vlade) glasali za predlog koji je srušio vladu Ise Mustafe i LDK-a 10. maja, gotovo godinu dana pre nego što je četvorogodišnji mandat trebalo da istekne.

 

Predizborna kampanja je zvanično počela u sredu (31. maja). Predizborne koalicije su već bile dogovorene na početku izbornog procesa. Sada će građani Kosova imati priliku izabrati između takozvanih “desničara” (koalicija PDK-a, AAK-a i Nisme, sa Ramušem Haradinajem kao kandidatom za premijera); takozvane mirovne koalicije (sastavljene od LDK-a, AKR-a i Alternative, sa Avdulahom Hotijem kao kandidatom); i Samoopredeljenja, sa Aljbinom Kurtijem koji je njihov kandidat.

 

Kako bi se obezbedilo da glasovi za ove partije odu tamo gde treba i da se osiguraju prava birača na dan izbora (11. jun), Centralna izborna komisija (CIK) — koja je Zakonom o opštim izborima na Kosovu definisana kao nezavisno telo stručnjaka koji su odgovorni za upravljanje izbora — omogućila je lokalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama da budu sertifikovani za praćenje izbora.

Foto tokom proteklih izbora. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Politika CIK-a

Odluke Centralne izborne komisije (CIK) se donose glasanjem većine od 11 članova koji čine ovo telo: predsedavajući i 10 drugih članova. Predsednik Republike Kosovo imenuje predsedavajućeg koji biva izabran od sudija Vrhovnog suda. Valjdete Daka se trenutno nalazi na ovoj poziciji. Mandat predsedavajućeg CIK-a traje 7 godine, počev od datuma na koji predsednik obaveštava javnost o imenovanju. Ostalih 10 članova CIK-a se imenuju putem nominacija iz 6 najvećih parlamentarnih grupa Skupštine Kosova, dok 4 predstavljaju manje zajednice na Kosovu. Članovi CIK-a koji su i članovi stranaka jesu Betim Đoši i Iljir Gaši iz PDK-a, Adnan Rustemi iz Samoopredeljenja, Binak Višaj iz AAK-a, Ešref Višni iz Nisme, Bajram Ljatifi iz Vakta, Ercan Spat iz KDTP-a, Nenad Rikalo iz SLS-a i Erđit Ćelji iz Egipćanske liberalne partije.

Očekuje se da će se period sertifikovanja osoblja koje prati izbore i organizacija završiti 6. juna, pet dana pre parlamentarnih izbora na Kosovu. U međuvremenu, CIK je obavestio javnost da je dosad 2.000 ljudi sertifikovano za praćenje izbora, od čega je oko 100 osoba samo iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu. Koalicija nevladinih organizacija, Demokracia në Veprim, na čelu sa Kosovskim demokratskim institutom (KDI) od 2008, imaće oko 2.000 pratilaca izbora širom Kosova.

 

CIK ima i pozivni centar koji će, na dan izbora, prikupljati informacije o svim nepravilnostima tokom glasanja. Kancelarija državnog tužilaštva je postavila specijalnu tužiteljku Ljauru Pulja, kao koordinatorku ove institucije za istragu mogućih krivičnih dela tokom izbora. Oko 100 tužilaca je aktivno u izbornom procesu prilikom istrage mogućeg kršenja zakona i pravila. Ovo je prateći korak Memoranduma koji su 2. februara 2016. potpisali CIK, državno tužilaštvo, Kosovska policija (KP), Sudski savet Kosova (KGjK) i Izborni panel za žalbe i podneske.

 

Cilj koordinisanja radnji ovih institucija jeste da se garantuje pravo na glasanje i eliminišu nepravilnosti u izbornom procesu.

Cilj koordinisanja radnji ovih institucija jeste da se garantuje pravo na glasanje i eliminišu nepravilnosti u izbornom procesu.

Međutim, za ljude koji su pratili prošle izbore, ove radnje se ne čine dovoljnim da bi se eliminisale potencijalne nepravilnosti ove godine. Neki su čak i izrazili zabrinutost da bismo mogli  prisustvovati ponovljenim izborima iz 2010. koji su, generalno gledano, smatrani “krađom glasova na industrijskom nivou”.

 

Isuf Zejna iz nevladine organizacije Demokracia, je nadgledao izbore na Kosovu 2007., inicijalno kao posmatrač organizacije Ora, a onda kao član sastava Demokracia në Veprim, a na kraju deo organizacije Demokracia Plus.

 

Zejna je izjavio za K2.0 da je pokušaj da se izmanipuliše izborima ove godine očigledan, kao što je to bio slučaj 2010, iz mnogih razloga.

"Institucije neće uspeti da se dovoljno pripreme, da srede biračke spiskove, da obuku osoblje za izbore, ili da kupe kvalitetni materijal za izbore."

Isuf Zejna

“Kao prvo, ovo su rani izbori koji će biti organizovani u kratkom vremenskom roku. Prema tome, institucije neće uspeti da se dovoljno pripreme, da srede biračke spiskove, da obuku osoblje za izbore, ili da kupe kvalitetni materijal za izbore”, kaže on.

Prema mišljenju Zejne, sve ovo može uticati na integritet izbora, jer postaju podložni prevarama i zloupotrebama.

“Kao drugo, očekuje se da će izborni rezultati između koalicija i stranaka biti uski. Takođe, kandidati će pokušati dobiti što više glasovi mogu za svoje liste. Dakle, kandidati sa iste liste bi mogli da manipulišu glasovima koji idu drugim kandidatima sa te liste”, kaže Zejna. “Ranije se govorilo da su članovi biračkih odbora bili oni koji biraju poslanike, a ne građani. Ovo je posledica toga što ti članovi odbora mnogo puta menjaju izbornu volju građana tokom brojanja glasova.”

Naknadno dejstvo prošlosti

Upravo su ove manipulacije i krivična dela počinjena u izbornoj 2010. godini ostavili gorak ukus kada je reč o izborima i njihovom organizovanju na Kosovu.

Državnom tužilaštvu je podneseno 1.594 krivičnih prijava u vezi sa izbornim danom i parlamentarnim izborima 2010. Od tog broja, tek je mali broj razrešen sudskim odlukama i pored krivičnih prijava koje su rezultirale podignutim optužnicama.

Izveštaj koji je ove godine u martu objavila nevladina organizacija Lens, pod nazivom “Tajnost glasanja i procesuiranje podataka birača”, naglašava neuspeh države da se pravilno pozabavi manipulacijama sprovedenim 2010.

Lens navodi da su najčešće nepravilnosti između izbora 2009. i 2014. godine bile povezane sa pravom na glasanje i privatnost, kao što su: pokušaji posmatrača ili članova biračkog odbora da utiču na birače da glasaju za određenu partiju; mešanje tokom glasanja; porodično glasanje; zloupotreba asistiranog glasanja; glasanje van glasačke kabine; slikanje glasačkih listića; pretnje i incidenti; posmatrači koji beleže prezimena osoba na biračim spiskovima; kupovina glasova; prevare u procesu glasanja na biračkim mestima, itd.

Isti izveštaj navodi da je između 2009. i 2014. počinjeno 1.619 krivičnih dela na izborima. Međutim, samo je 206 osoba osuđeno za ta dela.

“Vlasti ne tretiraju ozbiljno i prioritetno zločine tokom izbora. Imajući u vidu cikličnu prirodu izbornih procesa, ove slučajeve bi trebalo u dogledno vreme procesuirati”, kaže se u izveštaju Lensa.

Zajednička konferencija CIK, Tužilaštvo, Policija, Veće za žalbe tokom izbora i Žalbeno veće Sudskog veća Kosova. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

CIK je 15. maja održao konferenciju sa glavnim državnim tužiocem Aljeksandrom Ljumezijem, zamenikom direktora KP-a Naimom Redžom, šefom KGjK-a Nehatom Idrizijem i članicom PZAP-a Giljtene Siljejmani.

Predstavnici svih ovih institucija su na ovoj konferenciji izjavili da su spremni za ovogodišnje opšte izbore rekavši da su preduzeli sve mere da spreče nezakonita delovanja.

Međutim, kada je K2.0 upitao državnog tužioca i šefa KGjK-a o kako možemo verovati da ove godine neće biti manipulacija, znajući mali broj presuda u poređenju sa visokim brojem krivičnih prijava i optužnica za manipulacije na proteklim izborima, ali niko od prisutnih nije dao konkretan odgovor.

Glavni tužilac Aleksander Lumezi upozorava da se zbog izbornih prekršaja moće izreći i zatvorska kazna. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Glavni tužilac Ljumezi je rekao da je institucija koju predstavlja ispunila sve svoje obaveze, pripisujući odgovornost za donošenje presuda sudovima.

 

Ali, prema njegovim rečima, činjenica da su policija i tužilaštvo procesuirali ovoliki broj slučajeva (1.594) i ljudi pokazuje efekat koji je ovo imalo na podizanje svesti kod građana i članova biračkih odbora koji su uključeni u izborni proces, a kako ne bi zloupotrebili svoje službene položaje.

 

“Rezultat toga je da smo imali samo 108 krivičnih prijava procesuiranih u tužilaštvu i sudovima 2014. godine”, rekao je on. “Ali, ako na izborima 2017. budemo imali informacije i činjenice koje pokazuju da su određeni ljudi počinili krivična dela, ubeđeni smo da će državno tužilaštvo ispuniti svoje zakonske i ustavne dužnosti i obaveze.”

 

S druge strane, predsednik KGjK-a, Nehat Idrizi, nije uspeo objasniti zašto je bilo tako malo presuda u poređenju sa brojem krivičnih prijava i optužnica za manipulacije na izborima 2010. Na primer, niko nije osuđen 2014. godine.

 

“Ne posedujem tačan broj slučajeva koji su imali epilog, ali je Sudski savet, u koordinaciji sa sudovima, tretirao ove slučajeve kao prioritetne”, rekao je Idrizi, dodajući da će ovi slučajevi ponovo biti prioritet.

 

Kontroverze su povezane sa blagim kaznama, uglavnom novčanim koje su sudovi izricali za krivična dela počinjena na izborima u proteklim godinama, uprkos činjenici što Krivični zakonik predviđa zatvorske kazne do 5 godina. Međutim, Idrizi kaže da su, na drugom nivou, u Apelacionom sudu, kazne preinačene od novčanih u zatvorske; ipak, nije pomenuo brojke.

Odgovorna u JDCK, Nehat Idrizi, nije dao pojašnjenje za mali broj izrečenih kazni nakon prošlih izbora. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

“Ne možemo komentarisati sudske odluke. Apelacioni i Vrhovni sud jesu oni koji razmatraju da li su odluke zasnovane na činjenicama. Ovaj proces je 2014. imao mali broj slučajeva, što je posebno rezultat kazni podeljenih nakon izbora 2014. godine”, kaže Idrizi.

U međuvremenu, šefica CIK-a, Valjdete Daka, rekla je da nijednom članu biračkog odbora koji je krivično gonjen za prethodne izbore neće biti dozvoljeno da učestvuje u drugim izborima; isto važi i za ovogodišnje izbore. “Mi smo otišli dalje od pretpostavke krivice tako što smo isključili članove biračkih odbora samo ako im se imena pominju u krivičnim prijavama”, kaže Daka.

Na kraju, glavni tužilac, Aljeksandr Ljumezi, pomenuo je potrebu da se reformiše izborni sistem. Za pokretanje tih reformi zatražio je pomoć od medija i civilnog društva. “Vaš pritisak na izvršne i zakonodavne institucije bi ubuduće mogao uticati na reforme izbornog sistema, a kako bismo imali regularan i pošten proces”, rekao je Ljumezi.

U stvari, potreba za reformama izbora na Kosovu je nastala zbog posebno visokog broja nepravilnosti na opštim izborima 2010. Smatra se da će reforme uticati na celi izborni sistem, na izborni prag, kao i na liste. Međutim, ove reforme nikada nisu sprovedene. Neki politički lideri su 2016. aktuelizovali izborne reforme. Predsednik Hašim Tači je održao nekoliko okruglih stolova koji su se bavili ovom temom krajem prošle godine, iako je opozicija bojkotovala ove događaje.

Jedan među prvim Tačijevim predlozima na prošlogodišnjim sastancima je bio u vezi sa ustavnim promenama za odabir predsednika putem glasanja naroda na izborima i umanjenje broja poslanika, kako bi skupština, umesto 120, imala 100 mesta.

Međutim, Isuf Zejna iz organizacije Demokracia Plus kaže da izborni sistem nema manjkavosti koje ostavljaju prostora za potencijalne manipulacije. Prema njegovom mišljenju, to je, prosto, pitanje mobilizovanja sudskih institucija i onih nadležnih za izbore.

“Isti izborni sistem i zakoni su bili na snazi 2010. i 2014. Međutim, kvalitet organizovanja je znatno drugačiji. Time se najbolje pokazuje da problem u organizovanju kosovskih izbora ne leži u zakonima, već da ima veze sa ljudima koji sprovode ove zakone”, kaže Zejna. “Nepravilnosti su najčešće povezane sa brojanjem glasova ili pokušajima da se glasa više od jednog puta.”

Isuf Zejna iz Democracy Plus, kaže da je kratak vremenski period prije izbora i predizborne koalicije mogu rezultirati u izbornim manipulacijama. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Prema rečima Isufa Zejne, najveći broj nepravilnosti 2010. se desio u Drenici i Srbici. Ipak, nepravilnosti se nisu dogodile samo u ovim opštinama.

“U drugim opštinama, poput Đakovice i Prizrena, identifikovali smo nepravilnosti koje su narušile integritet izbora. Posmatrači, u većini slučajeva, nisu oni koji su počinili ova krivična dela na izborima. Počinioci su članovi biračkih odbora, poznati kao komesari”, kaže Zejna.

Privatnost glasanja i e-glasanje

Privatnost glasanja je kontroverzna tema na Kosovu, jer mnogi stručnjaci smatraju da pravo na privatnost nije dovoljno zagarantovano, jer se ono na mnogim mestima narušava zbog manjkavosti izbornog sistema i neodgovornih radnji organizatora izbora, posmatrača ili drugih ovlašćenih lica koji se nalaze na biračkim mestima.

Zejna iz organizacije Demokracia Plus je rekao da je narušavanje privatnosti tokom glasanja počinjeno i tokom asistiranoga glasanja, u slučajevima kada su ljudi u nemogućnosti da nezavisno glasaju i kada im je potrebna pomoć drugih. “Do sada je vrlo često izveštavano o tome da jedna osoba pomaže mnogim biračima, te da je ovo protivno pravilima”, kaže on.

Porodično glasanje je, takođe, zabrinjavajući fenomen, prema rečima Zejne, jer se muškarci u mnoge slučajeve mešaju i odlučuju o tome za koga će ostali članovi porodice da glasaju. Prema njegovim rečima, ovime se posebno narušava pravo žena na privatnost prilikom glasanja.

Drugi slučajevi o kojima se izveštavalo na proteklim izborima jesu oni u kojima ljudi fotografišu svoje glasačke listiće. Od ljudi se u mnogim slučajevima zahtevalo da slikaju svoje glasačke listiće kao dokaz da su glasali za određeni subjekt ili određenog kandidata. Prema mišljenju Zejne, ovo predstavlja narušavanje privatnosti. Čak i CIK-ova baza podataka, koja bi trebalo da pomogne biračima da pronađu svoja biračka mesta, u mnogim slučajevima objavljuje privatne podatke mnogih ljudi na jedan neovlašćen način.

Ko god da pretražuje ime i prezime određene osobe može da dobije i veliki broj ličnih informacija, uključujući njihov broj i broj lične karte, između ostalog. “Objavljivanje biračkog spiska je narušavanje privatnosti, jer on sadrži lične podatke koje bi politički subjekti, biznisi ili drugi mogli da zloupotrebe”, Zejna kaže.

Alternativni način da se eliminišu ovakva narušavanja prava, smatralo se, leži u elektronskom glasanju koje je inicijalno predstavljeno na Kosovu putem projekata sprovedenih na Univerzitetu u Prištini; Bljerim Redža, profesor u oblasti sigurnosti ličnih podataka i predavač katedre za računarske nauke, održao je ova predavanja. Albanija je testirala sistem elektronskoga glasanja kroz dva pilot projekta, ali su na kraju bili neuspešni, jer nisu uspeli da glasačke mašine obezbede neophodnim specifikacijama.

Na konferenciji održanoj nakon izveštaja koji je lansirala organizacija Lens (marta 2017), Redža je objasnio da bi elektronsko glasanje pomoglo pri izbegavanju potencijalnih narušavanja prava i generisalo brže dobijanje izbornih rezultata (za nekoliko sati).

“Time bi se eliminisala mogućnost zloupotrebe ili manipulacija”, rekao je on.

Međutim, kako je objasnio, smatralo se da je na Kosovu za to bilo potrebno platiti visoku cenu. Kao takva, ova zamisao nikada nije ušla u praksu; ali i zbog poteškoća u obezbeđivanju neophodnih glasačkih mašina koje su poprilično skupe.

Problemi sa dijasporom

Birački spiskovi dijaspore su objavljeni 28. maja, a CIK je narednog dana podelio glasačke listiće ljudima iz dijaspore koji su uspeli da se prijave za glasanje. Međutim, oni koji nisu uspeli da se registruju nisu oklevali da javno reaguju.

Među njima je istaknuti publicista Enver Robeli koji živi u Švajcarskoj. U objavi na Fejsbuku 28. maja, Robeli je proces registracije dijaspore označio kao “birokratski masakr CIK-a”, jer svoje ime nije pronašao u registru.

“Do dana današnjeg nisam dobio potvrdu o tome da je CIK prihvatio moju prijavu da se registrujem kao glasač. Period registracije je trajao do 22. maja. U međuvremenu, posle ovog dana, dakle nakon kraja tog perioda, poštom sam dobio formulare za registrovanje. Jedan registar glasača danas cirkuliše svetom, a ne možeš da pronađeš svoje ime u njemu. Kao novinar posedujem određenu sposobnost da povedem pobunu javnosti protiv CIK-a. Međutim, stotine i hiljade drugih nemaju tu mogućnost, pa su kao takvi isključeni iz demokratske trke. Ovo je jedna od najvećih nepravdi koje se dešavaju na ovim izborima”, napisao je on.

U međuvremenu, 30. maja, na njegovo iznenađenje, Robeli je obavestio ljude da sada može da glasa. Njegovo ime je ponovo stavljeno na biračke spiskove, a prema njegovim rečima, to se desilo zbog javnog protesta koji je iskazao.

“Napravljena je administrativna greška – to je bilo opravdanje koje sam čuo, nezvanično i indirektno. Neću dalje komentarisati ovo pitanje. Ištampao sam glasački listić i uživaću svoje demokratsko pravo. Ko god pobedi 11. juna – čestitam im uz uslov i nadu da ćemo imati slobodne izbore. I nemojte zaboraviti: treba sačekati da se paprikaš ohladi pre nego što se pojede”, Robeli piše.

Ali on nije jedini građanin Kosova koji živi u dijaspori i koji je suočen sa CIK-om zbog registrovanja iz dijaspore. Precizan broj ljudi isključenih iz glasanja još nije poznat, ali su mnogi negativno reagovali na dan kada su birački spiskovi objavljeni.

Prema mišljenju Vljoriana Molićaja, aktiviste Samoopredeljenja koji živi u Švedskoj, problemi sa dijasporom u procedurama registracije i drugim poteškoćama jesu glavni razlozi zbog kojih su on i njegovi prijatelji preduzeli inicijativu da pomognu dijaspori u ovom procesu.

“Napravili smo online formular u koji svi mogu da upišu svoje kontakt-podatke, kako bismo mogli da im poštom pošaljemo informacije o procedurama glasanja”, izjavio je on za K2.0.

Ipak, ovakva akcija Molićaja, brata organizacionog sekretara Samoopredeljenja, Dardana Molićaja, nije naišla na podršku kod CIK-a koji je slučaj prijavio policiji na dan kada je on podelio formulare (12. maj).

 

Vlorian Molliqaj, aktivist Samoopredeljenja koji živi u Švedskoj, prijavljen je policiji zbog distribucije online formulara za pomoć dijaspori pri registraciji: Foto Vlorian Molliqaj.

CIK je, takođe, javno reagovao u medijima, izjavljujući da formulari koje je Molićaj distribuisao nisu bili zvanični, uprkos tome što su sadržali CIK-ov logo.

“CIK-ov formular u ove svrhe je sasvim različit od onog koji cirkuliše. Centralna izborna komisija će, kako prolazi vreme, dati tačne informacije o periodu za glasanje van Kosova”, navodi se u saopštenju za medije od 12. maja.

Predsednica CIK-a je izjavila za K2.0 da je CIK prijavio Molićaja policiji, jer je ovaj koristio logo CIK-a u lične svrhe. “Mi smo prijavili ovaj slučaj, pa je tako na policiji da istraži”, kaže Daka, ne dajući detalje o tome u šta sumnja.

Kancelarija KP-a za odnose sa javnošću je izjavila za K2.0 da je ovaj slučaj prosleđen sudskim organima. “Povodom ovoga slučaja, obaveštavamo vas da je Kosovska policija preduzela neophodne zakonske mere za dalje procesuiranje ove informacije/publikacije, ali je i obavestila sudske organe”, navodi se u reagovanju KP-a.

Vljorian Molićaj je rekao da su iskustva prošlih izbora pokazatelji toga da je CIK “pod kontrolom ljudi na vlasti” i da, prema njegovom mišljenju, oni namerno nisu predani tome da omoguće dijaspori da učestvuje na izborima putem glasanja poštom ili kroz ambasade i konzulate Republike Kosovo.

“Jedan prijatelj me je pitao kako se osećam posle svih ovih optužbi, a ja sam u šali odgovorio da bi ‘CIK trebalo da me plaća za sav ovaj rad koji obavljam, jer je to, u stvari, njihov posao’”, rekao je Molićaj koji kaže i da se 2.000 osoba registrovalo putem njegovih formulara.

Zejna iz organizacije Demokracia Plus je rekao da kosovska dijaspora stalno diskriminiše u procesu glasanja, jer je procedura za registrovanje vrlo komplikovana, kao što je i naknadna procedura za glasanje.

“Sada postoje i edukativne kampanje za dijasporu, putem kojih se ona informiše o uslovima procesa registracije i drugim uslovima. Dijaspora nikada nije bila prioritet za CIK i ona nije prioritet ni na ovim izborima. Činjenica da ovi izbori moraju da se organizuju u ovako kratkom vremenskom roku čini da ovaj proces glasanja dijaspore bude još teži”, kaže Zejna.

Valjdete Daka je opravdala ove optužbe kratkim periodom za organizovanje izbora i nije preuzela odgovornost kao CIK.

Valdete Daka, predsjednica CIK-a, govori o hroničnom umoru samog osoblja kao jednom od izazova tokom izbora. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

U kratkom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Daka je rekla da su prevremeni izbori uvek puni izazova. “Sada je to slučaj i te kako jer imamo period od 30 dana, a nije nam preostalo više od 2 nedelje”, rekla je ona.

Govoreći o ovim izazovima, ona je pomenula glasanje u inostranstvu. “Nepravedno smo napadnuti i optuženi, kao da smo namerno sprečili birače iz dijaspore da glasaju, što je sasvim netačno”, rekla je Daka, ne zaboravljajući da pomene hronični umor osoblja CIK-a i posledice koje trpi njihov privatni život.

“Postoje brojni drugi izazovi, počev od onih najbanalnijih, kao što je hronični zamor koji osećaju članovi osoblja CIK-a, uključujući i mene. Nemamo vremena za naše porodice ili privatne živote“, kaže Daka, šefica CIK-a.

Ipak, izbori se približavaju, a Daka i njeni službenici će, zasigurno, imati još dosta posla da obave, jer je samo još 2 nedelje ostalo do dana na koji ćemo odabrati ko će biti deo novog zakonodavnog sastava. Do tada je na narodu da odluči ko zaslužuje da vodi državu.

 

Predsednica CIK Valdete Daka. Foto: Atdhe Mulla / K2.0.

Fotografia kryesore: Atdhe Mulla / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.