Mentorstvo | U detalje | Radnička prava

Supermarketi sa super problemima

Piše - 06.12.2018

Konkursi za posao koji su usmereni na jedan pol, nezakonite obaveze i druga kršenja prava.

Kada je Bljerta* (Blerta) prihvaćena na Univerzitetu u Prištini 2014, osetila je da je neophodno da pronađe posao kako bi mogla da preživi. U Podujevu, njenom rodnom gradu, jedan supermarket je objavio konkurs za ‘kasirku’ (arkëtare na albanskom). Ovakav rodno specifičan izraz ohrabrio je Bljertu da se prijavi za ovo radno mesto, gde radi i dan-danas.

Nije samo ona imala tu “sreću”. Ima mnogo drugih supermarketa i robnih kuća koji reklamiraju prilike za zapošljenje sa idejom da se “poslovna prilika pruža muškarcima i ženama”.

Mnogi konkursi za pozicije poput upravnice odseka, kasirke, čistačice, promotivnog osoblja ili asistentkinje objavljuju se u ženskom rodu. S druge strane, pozicije za upravnika magacina, konobara, menadžera, upravnika sale ili višeg menadžera obično se objavljuju u muškom rodu.

U supermarketu u kom Bljerta radi, ona nije jedina kasirka; sve četiri kasirke koje rade u dve smene jesu žene.

Besa* je, takođe, radila kao kasirka u jednom prištinskom supermarketu. Pre nekoliko godina, ova dvadesetdvogodišnjakinja prijavila se na konkurs za posao u kom je poslodavac tražio upravnicu odseka. Ona je tamo radila godinu dana pre nego što je premeštena na poziciju kasirke, gde sada radi i prima platu od 250 evra.

Ove razlike u položajima, koje se ogledaju u izrazima korišćenim u konkursima za posao, primetne su već dugi niz godina. Između 22. oktobra i 4. novembra, Viva freš stor (Viva Fresh Store) je otvorila poslovni konkurs za poziciju “Administrativna asistentkinja/prevoditeljka za mesto izvršne direktorke”.

Desetog novembra, ista kompanija je tražila radnika za radno mesto “asistentkinja u upravljanju zalihama” (ponovo u ženskom rodu), kao i “menadžera skladišta” (u muškom rodu). U konkursu za posao koji je objavila Viva freš stor u Požeranu, Vitina, u upotrebljenim izrazima je iskazano da je osoba koja bi bila zaposlena da održava higijenu morala da bude žensko — “pastruese”. Istoga datuma, Aljbi market (Albi Market), koji ima više supermarketa u Prištini, objavio je konkurs za posao za 10 prodavačica, gde su ponovo iskoristili ženski rod.

Konkursi za posao koje objavljuju supermarketi.

Elkos grupa (Elkos Group), koja predvodi mrežu robnih kuća ETC, planirala je da se pripremi za prošlo leto tako što je zaposlila sezonske radnike za svoje ogranke u 22 grada. Aprila meseca, ova kompanija, koja je u vlasništvu poslanika u Skupštini Kosova, Ramiza Keljmendija (Kelmendi), reklamirala je poziciju upravnika odseka kao poziciju koja je otvorena za oba pola, dok su, sudeći po izrazima koji se koriste, kasirke morale da budu žene, dok su upravnici magacina morali da budu muškarci.

I lanac supermarketa Intereks (Interex) prati ovaj primer. Na proleće su objavili konkurs za posao u kom su napravili razliku u tome ko šta može da prodaje: za prodaju voća i povrća tražili su muškog asistenta prodaje, dok su za prodaju mesa tražili asistentkinju u prodaji.

Ovi lanci imaju ogranke u više gradova. Super Viva ima makar jedan supermarket u svakom od sedam većih gradova u zemlji. Pre nekoliko meseci, ova kompanija je htela da zaposli ženskog računovođu u svom finansijskom odseku, nekoga ko bi polagao račune muškom finansijskom menadžeru. U međuvremenu, u svom ogranku u Kosovu Polju, oni su tražili da zaposle muškog asistenta zaduženog za društvene mreže.

Izrazi koji se upotrebljavaju u ovim konkursima za posao smatrani su diskriminatorskim, prepreka zapošljavanju žena i činiocem koji utiče na osnaživanje rodne neravnopravnosti. I dalje se koriste uprkos činjenici da se u minimum četiri kosovska zakona — Zakonu o radu, Zakonu protiv diskriminacije, Zakonu o državnoj službi i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti — zabranjuje svaki vid diskriminacije u pristupu zapošljavanju.

Da bismo porazgovarali o konkursima za posao i drugim pitanjima, mi iz K2.0 stupili smo u kontakt sa svim gorepomenutim firmama putem imejla i telefona, ali se oni nisu javljali.

Efekti ograničenih konkursa za posao

Kosovo se i dalje suočava sa teškom ekonomskom situacijom, dok stopa nezaposlenosti iznosi 30 odsto. Mladi ljudi i žene jesu grupe koje su najizloženije nezaposlenosti; Istraživanje o radnoj snazi koje je sprovela Kosovska agencija za statistiku u drugoj četvrtini 2018. pokazalo je da stopa zaposlenosti među ženama iznosi 12 odsto.

Maja 2017, Institut Gap objavio je izveštaj “Diskriminacija na tržištu rada”. Oni u tom izveštaju naglašavaju da se, pored visokog stepena nezaposlenosti i ‘porodičnih obaveza žena’, drugi razlog za nisku stopu zaposlenosti kod žena ogleda u “konkursima za posao koji sadrže diskriminatorske izraze”.

U okviru ovog izveštaja, oni su sproveli opit na Fejsbuku (Facebook), gde su objavili dva konkursa za posao. U prvom konkursu se tražilo ‘pet stažistkinja’, dok su se u drugom tražila ‘petorica stažista’.

Šezdeset devet odsto onih koji su videli prvi konkurs bile su žene, dok je 31 odsto bilo muškaraca. To se ponajviše desilo zbog toga što su žene označene na društvenim mrežama. U drugoj objavi, gde je korišćen muški oblik reči, više od 79 odsto ljudi koji su videli konkurs bili su muškarci, ponovo zato što su ih na konkursu označili prijatelji.

Međutim, uprkos tome što je više muškaraca videlo konkurs za posao, od 42 primljene prijave, 43 odsto su bili muškarci, dok je ostatak, 57 odsto, bilo prijava žena. Prema izveštaju, jedan od razloga za to mogao bi da bude taj da su žene naviknute na diskriminatorske konkurse za posao i ovakvi izrazi u konkursima za posao mogu se percipirati kao standardni ili nešto što je normalno.

Konkursi za posao objavljeni od Inspektorata za rad sadrže rodno ograničavajuće diskriminatorske izraze.

Neverovatno je to da se čini da čak i Inspektorat za rad (IR) funkcioniše u skladu sa tim standardom. Ova institucija bi trebalo da zaštiti Zakon o radu, koji određuje da bi konkursi za posao morali da budu jednaki za sve.

Petog oktobra ove godine, IR je objavio interni konkurs za posao za poziciju “inspektora za rad” (muški rod). U opisu obaveza i odgovornosti, u prvoj tački se navodi da “inspektor ima obavezu da…”, pa se pozicija opisuje izrazima koji upućuju na to da će poziciju da zauzme muškarac.

Tri dana pre kraja 2016, IR je otvorio konkurs za posao u Uroševcu za poziciju “direktora” (muški rod) za Regionalno odeljenje za koordinaciju. K2.0 je stupilo u kontakt sa Ministarstvom rada i socijalne zaštite i Inspektoratom za rad da bi postavilo pitanje u vezi sa tim, ali nismo dobili odgovor.

Istraživačica iz KIPRED-a, Ariana Ćosaj-Mustafa (Qosaj-Mustafa), smatra da oba konkursa za posao predstavljaju “direktno” kršenje Zakona o zaštiti od diskriminacije, gde se jasno navodi da konkursi za posao moraju da budu ravnopravni za sve i ne smeju da sadrže diskriminatorske elemente. Ona je iznenađena time što institucija koja bi trebalo da zaštiti zakone i bori se protiv diskriminacije radi upravo suprotno od toga. Prema njenim rečima, ovi konkursi za posao “mogu da budu kažnjivi u sudskim postupcima”.

Ograničenje na 50 odsto stanovništva koje se primenjuje samo na određene profesije jeste nešto što pogađa privredu.

Međutim, ovakav pristup uopšte ne iznenađuje Ljuljetu Demoli (Luljeta Demolli), direktorku Kosovskog centra za rodne studije. Prema njenome mišljenju, država već neko vreme diskriminiše žene u oblasti njihovih osnovnih prava, uključujući pravo na rad. “Žene su, takođe, diskriminisane prilikom zapošljavanja od strane [političkih] partija. Obično je muškarac iz domaćinstva taj koji dobije posao tako da cela porodica zatim glasa za partiju”, rekla je ona.

Prema mišljenju Demoli, diskriminacija na radnome mestu donosi mnoge društvene i ekonomske implikacije. “Tako se održavaju rodni stereotipi”, rekla je ona, naglašavajući da osnaživanje žena i sloboda pri izboru profesije predstavlja korak ka pozitivnim promenama, ka tome da žene postanu nezavisne.

Ona smatra da takav pristup institucija i biznisa predstavlja “tendenciju uvođenja uloge koju žene imaju kod kuće — kao neko ko služi, brine se o drugima i čisti — na radno mesto”. Da bi argumentovala taj stav, Demoli ističe profesije u kojima, prema njenome mišljenju, žene bivaju terane da doprinesu tržištu rada: čistačice, prodavačice, članice bankarskog sektora, administrativnog sektora, obrazovnog sektora i zdravstvenog sektora.

Prema mišljenju Ćosaj-Mustafa, ograničenje na 50 odsto stanovništva koje se primenjuje samo na određene profesije jeste nešto što pogađa privredu. Promena ovog aspekta bi unapredila situaciju u kojoj se nalaze žene u društvenom smislu, ali bi se pospešila i sveopšta ekonomska situacija u zemlji. “Iskustva više država Evropske unije i izveštaji Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da ravnopravna inkluzija [oba pola] na tržištu rada podstiče ekonomski razvoj”, rekla je ona, tvrdeći da ravnopravna inkluzija stvara rast konkurentnosti i doprinosi slobodnijem tržištu, stvarajući više prilika.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Iliriana Banjska iz Mreže žena Kosova (KWN) naglašava da “zamisao o tome da se žene i muškarci razlikuju u svojim profesionalnim veštinama — stvara ovakvu situaciju”. Prema njenome mišljenju, ovo nije kulturni uticaj na kosovsko društvo, već dolazi iz globalnog razvoja situacije.

U okviru izveštaja koji je sastavio KWN 2016, oni su sproveli istraživanje sa poslodavcima, gde su ih pitali da li su poslovi koji nude ‘prikladniji za muškarce’, ‘prikladniji za žene’, ‘prikladni za žene i muškarce’ ili ‘zavisi od pozicije’. Četrdeset sedam odsto njih odgovorilo je da je neki posao prikladniji za muškarce, dok je 35 procenata izjavilo da je prikladan za muškarce i žene.

Demoli smatra da državne institucije imaju pravo da preduzmu “afirmativne mere da bi promenile situaciju u kojoj se nalazi neka društvena grupa” i da bi to trebalo da urade, jer se tako neposredno utiče na nezaposlenost žena. Prema njenome mišljenju, izostanak akcije upućuje na to da institucije nemaju problem sa ovakvom situacijom.

Ipak, ni u državnim ustanovama situacija nije ništa bolja. Oko 95 odsto visokih pozicija u upravljačkim strukturama u vladi, skupštini ili predsedništvu zauzimaju muškarci, što je statistički podatak koji je u maju 2017. izneo institut GAP.

Obmana

Postoji makar devet velikih firmi koje su proširile svoje lance supermarketa širom Kosova, gde milioni evra cirkulišu svake godine. Hiljade zaposlenih doprinose stvaranju ovoga kapitala, dok su ovi biznisi ojačani ekonomskim oslanjanjem države na trgovinu, što se svaka tri meseca naglašava u izveštajima objavljenim od strane Kosovske agencije za statistiku; pokazalo se da je trgovina najprofitabilniji sektor.

Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) ustupilo je Kosovu 2.0 podatke koji pokazuju da je više od 12.000 biznisa sa više od 17.000 zaposlenih aktivno i orijentisano prema maloprodajnoj trgovini, a koji zarađuju od prodaje “hrane, pića i cigareta”. Supermarketi su obuhvaćeni ovim sektorom.

Iako MTI nema podatke, veruje se da većina zaposlenih u ovom sektoru radi u supermarketima. Prema rečima poslanika Keljmendija, samo njegova kompanija zapošljava 3.000 ljudi. Takođe se veruje da je broj zaposlenih u supermarketima veći od onog koji se navodi u brojkama MTI, a usled neformalnog sektora koji je karakterističan za kosovsku privredu.

Prošle godine, Savez nezavisnih sindikata procenio je da 50 odsto zaposlenih u privatnom sektoru radi bez ugovora, što je nalaz kome se usprotivio glavni inspektor za rad, koji smatra da ova brojka iznosi 10-12 odsto. Alijansa kosovskih biznisa izjavila je da broj zaposlenih koji rade bez ugovora čini 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

"Zapošljavaju žene zato što njima manje plaćaju."

Ljuljeta Demoli, direktorka Kosovskog centra za rodne studije

Tesa iz Prizrena jeste jedan element u ovom procentu, koji god da je ispravan. Od juna do avgusta 2018, ona je radila kao upravnica odseka i menadžerka skladišta u jednom supermarketu u svom rodnom gradu. Sve do kraja juna, radila je kao neplaćena stažistkinja, zatim kao redovna radnica, ali joj ipak nisu dali ugovor.

Ona nije jedina u tom smislu. Izveštaj iz jula 2017, koji je izradio Centar za istraživačko novinarstvo Preportr, pokazuje da ima mnogo zaposlenih koji rade bez ugovora u supermarketima. Glavni inspektor za rad Basri Ibrahimi upitan je o inspekcijama u supermarketima i njihovim nalazima. Međutim, on nije predočio bilo koje podatke, rekavši sledeće: “Ne delimo podatke na osnovu sektora, sem nalaza u građevinskom sektoru.”

Ipak, iako je nezaposlenost i dalje visoka, sa ugovorima ili bez njih, zaposlenost se i dalje smatra nečim dobrim što supermarketi doprinose društvu, posebno kada je u pitanju zaposlenost žena.

S druge strane, Demoli nije uverena u to. “Supermarketima bi bilo vrlo drago ako bismo im rekli da zapošljavaju ove žene samo zato što su žene”, rekla je ona. Tu ona vidi jedan oblik obmane koji koriste vlasnici supermarketa s ciljem pravljena profita. “Oni zapošljavaju žene jer ih manje plaćaju”, kazala je.

Ona potkrepljuje ovu tvrdnju podacima iz razgovora sa ženama koje rade u supermarketima. Iz svog istraživanja, ona procenjuje da njihove plate iznose 190 evra mesečno u proseku. Prema rečima zaposlenih, skoro svakog meseca bivaju kažnjeni sa po 20 evra.

Iliriana Banjska iz Mreže žena Kosova smatra da su žene slabije plaćene u celoj kosovskoj privredi, ali kaže da nema posebnih statističkih podataka u tom pogledu. Ona kao argument koristi sektore u kojima one rade. “Znamo da su žene zaposlenije u sektorima u kojima su plate niže nego u sektorima kojima dominiraju muškarci.”

Godine 2017, Institut Riinvest objavio je izveštaj “Žene na tržištu rada”. U anketi u kojoj je učestvovalo 600 zaposlenih žena, kao glavni problem na radnome mestu (36 odsto ispitanika) smatraju se “niske plate”.

Demoli tvrdi da teška ekonomska situacija žena i rodni stereotipi koji su dominantni u kosovskom društvu predstavljaju još jednu prednost za supermarkete. Ovi činioci stvaraju okruženje u kom postoji veći pritisak na žene i izrabljivanje žena, što dovodi do kršenja prava koja su garantovana Zakonom o radu.

Prema mišljenju Demoli, “pozivi na zapošljavanje žena predstavljaju masku”.

I Besarta** kaže da žene koje rade u supermarketima bivaju tretirane drugačije i da se nalaze pod stalnim pritiskom. Tri godine je radila u jednom prištinskom supermarketu, ali je nedavno dala otkaz.

Drugi obmanjujući kriterijum za zapošljavanje, koji se koristi u privatnim biznisima, jeste bračni status žena.

Prema mišljenju ove dvadesetpetogodišnjakinje, čak bi i najmanja greška u njenom radu bila praćena rečima poput “uh, ove žene”. Ona smatra da ovakav stav imaju i zaposleni. Da bi objasnila koliko je teško raditi u ovakvom okruženju, ona pravi poređenje sa ženama koje rade na višim pozicijama u javnom sektoru. “Čak i za njih kažu da ‘ne znaju ništa’, a kamoli kada je u pitanju posao na nižim rangovima — uopšte nisu poštovane.”

Besarta*, koja je sada u potrazi za poslom, priseća se trenutaka “posrednog ili neposrednog” maltretiranja poslodavaca ili mušterija. “Žene nisu pošteđene ni u jednom trenutku”, rekla je ona.

Broj godina takođe predstavlja činilac. Konkursi za posao sa ograničenjem za godine primetni su na Kosovu, gde se obično traže osobe između 18 i 35 godina. Demoli naglašava da supermarketi sprovode takve politike. “To je bolno zato što retko kada vidite da starije žene tamo rade”, rekla je ona. Ipak, nedavno, prema njenome mišljenju, to je počelo da se menja, jer se sada zapošljavaju starije žene, ali tu postoje prikriveni motivi.

Prema njenome mišljenju, drugi obmanjujući kriterijum za zapošljavanje, koji se koristi u privatnim biznisima, jeste bračni status žena. “Možda to ne postave u konkursu za posao, ali tokom intervjua pitaju koliko članova porodice imate i da li ste udati ili ne”, rekavši da se to radi sa ciljem izbegavanja plaćanja porodiljskog odsustva.

Iako su, možda, supermarketi pospešili povećanje zaposlenosti kod žena na Kosovu, stavovi prema radnicima/cama i rodno ograničenim izrazima koji se koriste u konkursima za posao naizgled nedovoljno doprinose ravnopravnosti žena ili radnika/ca.

*Na zahtev intervjuisanih osoba, izmenjena su imena nekih zaposlenih u supermarketu, a usled straha da će izgubiti radno mesto i zbog nesigurnosti kada je u pitanju pronalazak novog posla.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ovaj članak je prvobitno napisan za K2.0 kao deo projekta Equal Rights for All, sufinansiran od strane Evropske komisije.

Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost ovog projekta i ne može ni u kom smislu da predstavlja stavove Evropske unije.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.