Mentorstvo | Radni─Źka prava

Supermarketi sa super problemima

Piše - 06.12.2018

Konkursi za posao koji su usmereni na jedan pol, nezakonite obaveze i druga kršenja prava.

Kada je Bljerta* (Blerta) prihva─çena na Univerzitetu u Pri┼ítini 2014, osetila je da je neophodno da prona─Ĺe posao kako bi mogla da pre┼żivi. U Podujevu, njenom rodnom gradu, jedan supermarket je objavio konkurs za ÔÇśkasirkuÔÇÖ (ark├źtare na albanskom). Ovakav rodno specifi─Źan izraz ohrabrio je Bljertu da se prijavi za ovo radno mesto, gde radi i dan-danas.

Nije samo ona imala tu ÔÇťsre─çuÔÇŁ. Ima mnogo drugih supermarketa i robnih ku─ça koji reklamiraju prilike za zapo┼íljenje sa idejom da se ÔÇťposlovna prilika pru┼ża mu┼íkarcima i ┼żenamaÔÇŁ.

Mnogi konkursi za pozicije poput upravnice odseka, kasirke, ─Źista─Źice, promotivnog osoblja ili asistentkinje objavljuju se u ┼żenskom rodu. S druge strane, pozicije za upravnika magacina, konobara, menad┼żera, upravnika sale ili vi┼íeg menad┼żera obi─Źno se objavljuju u mu┼íkom rodu.

U supermarketu u kom Bljerta radi, ona nije jedina kasirka; sve ─Źetiri kasirke koje rade u dve smene jesu ┼żene.

Besa* je, tako─Ĺe, radila kao kasirka u jednom pri┼ítinskom supermarketu. Pre nekoliko godina, ova dvadesetdvogodi┼ínjakinja prijavila se na konkurs za posao u kom je poslodavac tra┼żio upravnicu odseka. Ona je tamo radila godinu dana pre nego ┼íto je preme┼ítena na poziciju kasirke, gde sada radi i prima platu od 250 evra.

Ove razlike u polo┼żajima, koje se ogledaju u izrazima kori┼í─çenim u konkursima za posao, primetne su ve─ç dugi niz godina. Izme─Ĺu 22. oktobra i 4. novembra, Viva fre┼í stor (Viva Fresh Store) je otvorila poslovni konkurs za poziciju ÔÇťAdministrativna asistentkinja/prevoditeljka za mesto izvr┼íne direktorkeÔÇŁ.

Desetog novembra, ista kompanija je tra┼żila radnika za radno mesto ÔÇťasistentkinja u upravljanju zalihamaÔÇŁ (ponovo u ┼żenskom rodu), kao i ÔÇťmenad┼żera skladi┼ítaÔÇŁ (u mu┼íkom rodu). U konkursu za posao koji je objavila Viva fre┼í stor u Po┼żeranu, Vitina, u upotrebljenim izrazima je iskazano da je osoba koja bi bila zaposlena da odr┼żava higijenu morala da bude ┼żensko — ÔÇťpastrueseÔÇŁ. Istoga datuma, Aljbi market (Albi Market), koji ima vi┼íe supermarketa u Pri┼ítini, objavio je konkurs za posao za 10 prodava─Źica, gde su ponovo iskoristili ┼żenski rod.

Konkursi za posao koje objavljuju supermarketi.

Elkos grupa (Elkos Group), koja predvodi mre┼żu robnih ku─ça ETC, planirala je da se pripremi za pro┼ílo leto tako ┼íto je zaposlila sezonske radnike za svoje ogranke u 22 grada. Aprila meseca, ova kompanija, koja je u vlasni┼ítvu poslanika u Skup┼ítini Kosova, Ramiza Keljmendija (Kelmendi), reklamirala je poziciju upravnika odseka kao poziciju koja je otvorena za oba pola, dok su, sude─çi po izrazima koji se koriste, kasirke morale da budu ┼żene, dok su upravnici magacina morali da budu mu┼íkarci.

I lanac supermarketa Intereks (Interex) prati ovaj primer. Na prole─çe su objavili konkurs za posao u kom su napravili razliku u tome ko ┼íta mo┼że da prodaje: za prodaju vo─ça i povr─ça tra┼żili su mu┼íkog asistenta prodaje, dok su za prodaju mesa tra┼żili asistentkinju u prodaji.

Ovi lanci imaju ogranke u vi┼íe gradova. Super Viva ima makar jedan supermarket u svakom od sedam ve─çih gradova u zemlji. Pre nekoliko meseci, ova kompanija je htela da zaposli ┼żenskog ra─Źunovo─Ĺu u svom finansijskom odseku, nekoga ko bi polagao ra─Źune mu┼íkom finansijskom menad┼żeru. U me─Ĺuvremenu, u svom ogranku u Kosovu Polju, oni su tra┼żili da zaposle mu┼íkog asistenta zadu┼żenog za dru┼ítvene mre┼że.

Izrazi koji se upotrebljavaju u ovim konkursima za posao smatrani su diskriminatorskim, prepreka zapo┼íljavanju ┼żena i ─Źiniocem koji uti─Źe na osna┼żivanje rodne neravnopravnosti. I dalje se koriste uprkos ─Źinjenici da se u minimum ─Źetiri kosovska zakona — Zakonu o radu, Zakonu protiv diskriminacije, Zakonu o dr┼żavnoj slu┼żbi i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti — zabranjuje svaki vid diskriminacije u pristupu zapo┼íljavanju.

Da bismo porazgovarali o konkursima za posao i drugim pitanjima, mi iz K2.0 stupili smo u kontakt sa svim gorepomenutim firmama putem imejla i telefona, ali se oni nisu javljali.

Efekti ograni─Źenih konkursa za posao

Kosovo se i dalje suo─Źava sa te┼íkom ekonomskom situacijom, dok stopa nezaposlenosti iznosi 30 odsto. Mladi ljudi i ┼żene jesu grupe koje su najizlo┼żenije nezaposlenosti; Istra┼żivanje o radnoj snazi koje je sprovela Kosovska agencija za statistiku u drugoj ─Źetvrtini 2018. pokazalo je da stopa zaposlenosti me─Ĺu ┼żenama iznosi 12 odsto.

Maja 2017, Institut Gap objavio je izve┼ítaj ÔÇťDiskriminacija na tr┼żi┼ítu radaÔÇŁ. Oni u tom izve┼ítaju nagla┼íavaju da se, pored visokog stepena nezaposlenosti i ÔÇśporodi─Źnih obaveza ┼żenaÔÇÖ, drugi razlog za nisku stopu zaposlenosti kod ┼żena ogleda u ÔÇťkonkursima za posao koji sadr┼że diskriminatorske izrazeÔÇŁ.

U okviru ovog izve┼ítaja, oni su sproveli opit na Fejsbuku (Facebook), gde su objavili dva konkursa za posao. U prvom konkursu se tra┼żilo ÔÇśpet sta┼żistkinjaÔÇÖ, dok su se u drugom tra┼żila ÔÇśpetorica sta┼żistaÔÇÖ.

┼áezdeset devet odsto onih koji su videli prvi konkurs bile su ┼żene, dok je 31 odsto bilo mu┼íkaraca. To se ponajvi┼íe desilo zbog toga ┼íto su ┼żene ozna─Źene na dru┼ítvenim mre┼żama. U drugoj objavi, gde je kori┼í─çen mu┼íki oblik re─Źi, vi┼íe od 79 odsto ljudi koji su videli konkurs bili su mu┼íkarci, ponovo zato ┼íto su ih na konkursu ozna─Źili prijatelji.

Me─Ĺutim, uprkos tome ┼íto je vi┼íe mu┼íkaraca videlo konkurs za posao, od 42 primljene prijave, 43 odsto su bili mu┼íkarci, dok je ostatak, 57 odsto, bilo prijava ┼żena. Prema izve┼ítaju, jedan od razloga za to mogao bi da bude taj da su ┼żene naviknute na diskriminatorske konkurse za posao i ovakvi izrazi u konkursima za posao mogu se percipirati kao standardni ili ne┼íto ┼íto je normalno.

Konkursi za posao objavljeni od Inspektorata za rad sadr┼że rodno ograni─Źavaju─çe diskriminatorske izraze.

Neverovatno je to da se ─Źini da ─Źak i Inspektorat za rad (IR) funkcioni┼íe u skladu sa tim standardom. Ova institucija bi trebalo da za┼ítiti Zakon o radu, koji odre─Ĺuje da bi konkursi za posao morali da budu jednaki za sve.

Petog oktobra ove godine, IR je objavio interni konkurs za posao za poziciju ÔÇťinspektora za radÔÇŁ (mu┼íki rod). U opisu obaveza i odgovornosti, u prvoj ta─Źki se navodi da ÔÇťinspektor ima obavezu da…ÔÇŁ, pa se pozicija opisuje izrazima koji upu─çuju na to da ─çe poziciju da zauzme mu┼íkarac.

Tri dana pre kraja 2016, IR je otvorio konkurs za posao u Uro┼íevcu za poziciju ÔÇťdirektoraÔÇŁ (mu┼íki rod) za Regionalno odeljenje za koordinaciju. K2.0 je stupilo u kontakt sa Ministarstvom rada i socijalne za┼ítite i Inspektoratom za rad da bi postavilo pitanje u vezi sa tim, ali nismo dobili odgovor.

Istra┼żiva─Źica iz KIPRED-a, Ariana ─ćosaj-Mustafa (Qosaj-Mustafa), smatra da oba konkursa za posao predstavljaju ÔÇťdirektnoÔÇŁ kr┼íenje Zakona o za┼ítiti od diskriminacije, gde se jasno navodi da konkursi za posao moraju da budu ravnopravni za sve i ne smeju da sadr┼że diskriminatorske elemente. Ona je iznena─Ĺena time ┼íto institucija koja bi trebalo da za┼ítiti zakone i bori se protiv diskriminacije radi upravo suprotno od toga. Prema njenim re─Źima, ovi konkursi za posao ÔÇťmogu da budu ka┼żnjivi u sudskim postupcimaÔÇŁ.

Ograni─Źenje na 50 odsto stanovni┼ítva koje se primenjuje samo na odre─Ĺene profesije jeste ne┼íto ┼íto poga─Ĺa privredu.

Me─Ĺutim, ovakav pristup uop┼íte ne iznena─Ĺuje Ljuljetu Demoli (Luljeta Demolli), direktorku Kosovskog centra za rodne studije. Prema njenome mi┼íljenju, dr┼żava ve─ç neko vreme diskrimini┼íe ┼żene u oblasti njihovih osnovnih prava, uklju─Źuju─çi pravo na rad. ÔÇť┼Żene su, tako─Ĺe, diskriminisane prilikom zapo┼íljavanja od strane [politi─Źkih] partija. Obi─Źno je mu┼íkarac iz doma─çinstva taj koji dobije posao tako da cela porodica zatim glasa za partijuÔÇŁ, rekla je ona.

Prema mi┼íljenju Demoli, diskriminacija na radnome mestu donosi mnoge dru┼ítvene i ekonomske implikacije. ÔÇťTako se odr┼żavaju rodni stereotipiÔÇŁ, rekla je ona, nagla┼íavaju─çi da osna┼żivanje ┼żena i sloboda pri izboru profesije predstavlja korak ka pozitivnim promenama, ka tome da ┼żene postanu nezavisne.

Ona smatra da takav pristup institucija i biznisa predstavlja ÔÇťtendenciju uvo─Ĺenja uloge koju ┼żene imaju kod ku─çe — kao neko ko slu┼żi, brine se o drugima i ─Źisti — na radno mestoÔÇŁ. Da bi argumentovala taj stav, Demoli isti─Źe profesije u kojima, prema njenome mi┼íljenju, ┼żene bivaju terane da doprinesu tr┼żi┼ítu rada: ─Źista─Źice, prodava─Źice, ─Źlanice bankarskog sektora, administrativnog sektora, obrazovnog sektora i zdravstvenog sektora.

Prema mi┼íljenju ─ćosaj-Mustafa, ograni─Źenje na 50 odsto stanovni┼ítva koje se primenjuje samo na odre─Ĺene profesije jeste ne┼íto ┼íto poga─Ĺa privredu. Promena ovog aspekta bi unapredila situaciju u kojoj se nalaze ┼żene u dru┼ítvenom smislu, ali bi se pospe┼íila i sveop┼íta ekonomska situacija u zemlji. ÔÇťIskustva vi┼íe dr┼żava Evropske unije i izve┼ítaji Me─Ĺunarodnog monetarnog fonda pokazuju da ravnopravna inkluzija [oba pola] na tr┼żi┼ítu rada podsti─Źe ekonomski razvojÔÇŁ, rekla je ona, tvrde─çi da ravnopravna inkluzija stvara rast konkurentnosti i doprinosi slobodnijem tr┼żi┼ítu, stvaraju─çi vi┼íe prilika.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Iliriana Banjska iz Mre┼że ┼żena Kosova (KWN) nagla┼íava da ÔÇťzamisao o tome da se ┼żene i mu┼íkarci razlikuju u svojim profesionalnim ve┼ítinama — stvara ovakvu situacijuÔÇŁ. Prema njenome mi┼íljenju, ovo nije kulturni uticaj na kosovsko dru┼ítvo, ve─ç dolazi iz globalnog razvoja situacije.

U okviru izve┼ítaja koji je sastavio KWN 2016, oni su sproveli istra┼żivanje sa poslodavcima, gde su ih pitali da li su poslovi koji nude ÔÇśprikladniji za mu┼íkarceÔÇÖ, ÔÇśprikladniji za ┼żeneÔÇÖ, ÔÇśprikladni za ┼żene i mu┼íkarceÔÇÖ ili ÔÇśzavisi od pozicijeÔÇÖ. ─îetrdeset sedam odsto njih odgovorilo je da je neki posao prikladniji za mu┼íkarce, dok je 35 procenata izjavilo da je prikladan za mu┼íkarce i ┼żene.

Demoli smatra da dr┼żavne institucije imaju pravo da preduzmu ÔÇťafirmativne mere da bi promenile situaciju u kojoj se nalazi neka dru┼ítvena grupaÔÇŁ i da bi to trebalo da urade, jer se tako neposredno uti─Źe na nezaposlenost ┼żena. Prema njenome mi┼íljenju, izostanak akcije upu─çuje na to da institucije nemaju problem sa ovakvom situacijom.

Ipak, ni u dr┼żavnim ustanovama situacija nije ni┼íta bolja. Oko 95 odsto visokih pozicija u upravlja─Źkim strukturama u vladi, skup┼ítini ili predsedni┼ítvu zauzimaju mu┼íkarci, ┼íto je statisti─Źki podatak koji je u maju 2017. izneo institut GAP.

Obmana

Postoji makar devet velikih firmi koje su pro┼íirile svoje lance supermarketa ┼íirom Kosova, gde milioni evra cirkuli┼íu svake godine. Hiljade zaposlenih doprinose stvaranju ovoga kapitala, dok su ovi biznisi oja─Źani ekonomskim oslanjanjem dr┼żave na trgovinu, ┼íto se svaka tri meseca nagla┼íava u izve┼ítajima objavljenim od strane Kosovske agencije za statistiku; pokazalo se da je trgovina najprofitabilniji sektor.

Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) ustupilo je Kosovu 2.0 podatke koji pokazuju da je vi┼íe od 12.000 biznisa sa vi┼íe od 17.000 zaposlenih aktivno i orijentisano prema maloprodajnoj trgovini, a koji zara─Ĺuju od prodaje ÔÇťhrane, pi─ça i cigaretaÔÇŁ. Supermarketi su obuhva─çeni ovim sektorom.

Iako MTI nema podatke, veruje se da ve─çina zaposlenih u ovom sektoru radi u supermarketima. Prema re─Źima poslanika Keljmendija, samo njegova kompanija zapo┼íljava 3.000 ljudi. Tako─Ĺe se veruje da je broj zaposlenih u supermarketima ve─çi od onog koji se navodi u brojkama MTI, a usled neformalnog sektora koji je karakteristi─Źan za kosovsku privredu.

Pro┼íle godine, Savez nezavisnih sindikata procenio je da 50 odsto zaposlenih u privatnom sektoru radi bez ugovora, ┼íto je nalaz kome se usprotivio glavni inspektor za rad, koji smatra da ova brojka iznosi 10-12 odsto. Alijansa kosovskih biznisa izjavila je da broj zaposlenih koji rade bez ugovora ─Źini 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

"Zapo┼íljavaju ┼żene zato ┼íto njima manje pla─çaju."

Ljuljeta Demoli, direktorka Kosovskog centra za rodne studije

Tesa iz Prizrena jeste jedan element u ovom procentu, koji god da je ispravan. Od juna do avgusta 2018, ona je radila kao upravnica odseka i menad┼żerka skladi┼íta u jednom supermarketu u svom rodnom gradu. Sve do kraja juna, radila je kao nepla─çena sta┼żistkinja, zatim kao redovna radnica, ali joj ipak nisu dali ugovor.

Ona nije jedina u tom smislu. Izve┼ítaj iz jula 2017, koji je izradio Centar za istra┼żiva─Źko novinarstvo Preportr, pokazuje da ima mnogo zaposlenih koji rade bez ugovora u supermarketima. Glavni inspektor za rad Basri Ibrahimi upitan je o inspekcijama u supermarketima i njihovim nalazima. Me─Ĺutim, on nije predo─Źio bilo koje podatke, rekav┼íi slede─çe: ÔÇťNe delimo podatke na osnovu sektora, sem nalaza u gra─Ĺevinskom sektoru.ÔÇŁ

Ipak, iako je nezaposlenost i dalje visoka, sa ugovorima ili bez njih, zaposlenost se i dalje smatra ne─Źim dobrim ┼íto supermarketi doprinose dru┼ítvu, posebno kada je u pitanju zaposlenost ┼żena.

S druge strane, Demoli nije uverena u to. ÔÇťSupermarketima bi bilo vrlo drago ako bismo im rekli da zapo┼íljavaju ove ┼żene samo zato ┼íto su ┼żeneÔÇŁ, rekla je ona. Tu ona vidi jedan oblik obmane koji koriste vlasnici supermarketa s ciljem pravljena profita. ÔÇťOni zapo┼íljavaju ┼żene jer ih manje pla─çajuÔÇŁ, kazala je.

Ona potkrepljuje ovu tvrdnju podacima iz razgovora sa ┼żenama koje rade u supermarketima. Iz svog istra┼żivanja, ona procenjuje da njihove plate iznose 190 evra mese─Źno u proseku. Prema re─Źima zaposlenih, skoro svakog meseca bivaju ka┼żnjeni sa po 20 evra.

Iliriana Banjska iz Mre┼że ┼żena Kosova smatra da su ┼żene slabije pla─çene u celoj kosovskoj privredi, ali ka┼że da nema posebnih statisti─Źkih podataka u tom pogledu. Ona kao argument koristi sektore u kojima one rade. ÔÇťZnamo da su ┼żene zaposlenije u sektorima u kojima su plate ni┼że nego u sektorima kojima dominiraju mu┼íkarci.ÔÇŁ

Godine 2017, Institut Riinvest objavio je izve┼ítaj ÔÇť┼Żene na tr┼żi┼ítu radaÔÇŁ. U anketi u kojoj je u─Źestvovalo 600 zaposlenih ┼żena, kao glavni problem na radnome mestu (36 odsto ispitanika) smatraju se ÔÇťniske plateÔÇŁ.

Demoli tvrdi da te┼íka ekonomska situacija ┼żena i rodni stereotipi koji su dominantni u kosovskom dru┼ítvu predstavljaju jo┼í jednu prednost za supermarkete. Ovi ─Źinioci stvaraju okru┼żenje u kom postoji ve─çi pritisak na ┼żene i izrabljivanje ┼żena, ┼íto dovodi do kr┼íenja prava koja su garantovana Zakonom o radu.

Prema mi┼íljenju Demoli, ÔÇťpozivi na zapo┼íljavanje ┼żena predstavljaju maskuÔÇŁ.

I Besarta** ka┼że da ┼żene koje rade u supermarketima bivaju tretirane druga─Źije i da se nalaze pod stalnim pritiskom. Tri godine je radila u jednom pri┼ítinskom supermarketu, ali je nedavno dala otkaz.

Drugi obmanjuju─çi kriterijum za zapo┼íljavanje, koji se koristi u privatnim biznisima, jeste bra─Źni status ┼żena.

Prema mi┼íljenju ove dvadesetpetogodi┼ínjakinje, ─Źak bi i najmanja gre┼íka u njenom radu bila pra─çena re─Źima poput ÔÇťuh, ove ┼żeneÔÇŁ. Ona smatra da ovakav stav imaju i zaposleni. Da bi objasnila koliko je te┼íko raditi u ovakvom okru┼żenju, ona pravi pore─Ĺenje sa ┼żenama koje rade na vi┼íim pozicijama u javnom sektoru. ÔÇť─îak i za njih ka┼żu da ÔÇśne znaju ni┼ítaÔÇÖ, a kamoli kada je u pitanju posao na ni┼żim rangovima — uop┼íte nisu po┼ítovane.ÔÇŁ

Besarta*, koja je sada u potrazi za poslom, prise─ça se trenutaka ÔÇťposrednog ili neposrednogÔÇŁ maltretiranja poslodavaca ili mu┼íterija. ÔÇť┼Żene nisu po┼íte─Ĺene ni u jednom trenutkuÔÇŁ, rekla je ona.

Broj godina tako─Ĺe predstavlja ─Źinilac. Konkursi za posao sa ograni─Źenjem za godine primetni su na Kosovu, gde se obi─Źno tra┼że osobe izme─Ĺu 18 i 35 godina. Demoli nagla┼íava da supermarketi sprovode takve politike. ÔÇťTo je bolno zato ┼íto retko kada vidite da starije ┼żene tamo radeÔÇŁ, rekla je ona. Ipak, nedavno, prema njenome mi┼íljenju, to je po─Źelo da se menja, jer se sada zapo┼íljavaju starije ┼żene, ali tu postoje prikriveni motivi.

Prema njenome mi┼íljenju, drugi obmanjuju─çi kriterijum za zapo┼íljavanje, koji se koristi u privatnim biznisima, jeste bra─Źni status ┼żena. ÔÇťMo┼żda to ne postave u konkursu za posao, ali tokom intervjua pitaju koliko ─Źlanova porodice imate i da li ste udati ili neÔÇŁ, rekav┼íi da se to radi sa ciljem izbegavanja pla─çanja porodiljskog odsustva.

Iako su, mo┼żda, supermarketi pospe┼íili pove─çanje zaposlenosti kod ┼żena na Kosovu, stavovi prema radnicima/cama i rodno ograni─Źenim izrazima koji se koriste u konkursima za posao naizgled nedovoljno doprinose ravnopravnosti ┼żena ili radnika/ca.

*Na zahtev intervjuisanih osoba, izmenjena su imena nekih zaposlenih u supermarketu, a usled straha da ─çe izgubiti radno mesto i zbog nesigurnosti kada je u pitanju pronalazak novog posla.

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ovaj ─Źlanak je prvobitno napisan za K2.0 kao deo projekta Equal Rights for All, sufinansiran od strane Evropske komisije.

Sadr┼żaj ove publikacije je isklju─Źiva odgovornost ovog projekta i ne mo┼że ni u kom smislu da predstavlja stavove Evropske unije.