Sportske hale širom Kosova odjekuju muzikom, praćenom govorima, a ponegde i performansima političarki i političara koji traže glasove za opšte izbore zakazane za 9. februar. I dok se različite umetničke forme – muzika, dizajn, pa povremeno i književnost – koriste kao sredstva za pridobijanje biračkog tela, stvaranje pogodnog okruženja za umetnički rad godinama nije bilo u fokusu vlasti.

Umetnički i kulturni sektor u Kosovu i dalje se suočava s osnovnim problemom – infrastrukturom. Potpuni nedostatak prostora, neadekvatni objekti i loše održavanje postojeće infrastrukture stvaraju bezbroj prepreka za umetnice/ke i kulturne radnice/ke. Često, ovi infrastrukturni problemi ne samo da otežavaju umetnički rad, već i ograničavaju način na koji se o umetnosti i kulturi razgovara – rasprave, kao što pokazuju i izborni programi, retko idu dalje od izgradnje novih i renoviranja starih objekata.

Posebno teške uslove rada imaju glumice i glumci Narodnog pozorišta, balerine i baletani Baleta Kosova, kao i umetnice i umetnici Kosovske opere.

Već tri godine Narodno pozorište Kosova je zatvoreno, nakon što je 2022. najavljena potpuna renovacija zgrade. Njegovo zatvaranje bez konkretnog plana o tome gde će se predstave izvoditi odmah je izazvalo zabrinutost umetničke zajednice u vezi s funkcionisanjem pozorišne scene u glavnom gradu. Nakon nekoliko meseci, rad Narodnog pozorišta premešten je u amfiteatar Palate omladine, prostor koji je daleko od idealnog za pozorišne aktivnosti. U međuvremenu, u staroj zgradi renovacija nije počela sve do septembra 2024. godine.

Glumice i glumci su se nekako snašli i nastavili rad u alternativnom prostoru, ali balerine i baletani su se našli u još nepovoljnijoj situaciji. Primorani su da probe drže u prostorijama Ansambla “Shota”, koje su premale, neprilagođene za balet, s neusklađenim rasporedima i bez adekvatne scene za nastupe.

Narodno pozorište godinama je služilo kao privremeni dom za balet, iako nikada nije bilo predviđeno za tu svrhu. Institucija baleta, koja postoji već pola veka, neprestano dobija neispunjena obećanja o sopstvenoj zgradi. Još pre 16 godina, u blizini Tehničkog fakulteta Univerziteta u Prištini, postavljen je kamen-temeljac za objekat namenjen baletu i operi, ali od tada nije bilo pomaka. Kosovo do 2021. godine nije imalo opernu instituciju, iako je ona zakonom predviđena već skoro dve decenije. Zbog toga su umetnice i umetnici koji su se posvetili baletu i operi primorani da nastupaju na improvizovanim scenama ili da karijeru grade u inostranstvu – bez sopstvenog prostora i bez ozbiljnih koraka ka rešenju ovog problema.

Dalje, izbori zatiču Narodno pozorište bez pozorišnih predstava. Glumci i glumice NPK-a, putem Sindikalne organizacije umetnika i umetnica NPK-a, u štrajku su od novembra 2024. godine, između ostalog, zahtevajući povećanje koeficijenta, kako je to propisano Zakonom o platama u javnom sektoru. Narodno pozorište je jedno od samo tri pozorišta u glavnom gradu – jedno je gradsko pozorište “Dodona”, a drugo je nezavisno pozorište “ODA”, kojim upravljaju nevladine organizacije, Centar Multimedia i Oda. Nepoštovanje zahteva štrajkača i štrajkačica samo dodatno osiromašuje kulturnu ponudu u glavnom gradu.

Slična situacija vlada i u drugim gradovima – pozorišta u Podujevu, Prizrenu, Đakovici, Ferizaju (Uroševcu), Mitrovici, Peći i Gnjilanu već godinama rade u lošim uslovima, sa skromnim budžetima koji ograničavaju kreativnost i ostavljaju umetničko i tehničko osoblje preopterećeno poslom i bez osnovnih resursa.

Kada je reč o kulturnoj infrastrukturi, i Nacionalni muzej Kosova zatvoren je zbog renoviranja, dok se mnogi drugi muzeji širom zemlje bore sa dotrajalim objektima. U takvoj situaciji, obećani muzej savremene umetnosti, koji se planira već 20 godina, još uvek nije ugledao svetlost dana.

Kao i u pozorištima, i u muzejima fokus na infrastrukturu često potiskuje druge ključne aspekte – poput privlačenja domaće i strane publike, školskih poseta, dostupnosti informacija i osmišljavanja narativa koje muzeji prenose.

Oštećena infrastruktura i u Nacionalnoj biblioteci ugrožava arhivske sadržaje, slično kao i u Državnom arhivu. Sa malim brojem zaposlenih, nedostatkom digitalizacije i lošim uslovima – poput neprilagođene rasvete, prašine, nedostatka polica i nepovoljnih atmosferskih uslova – prošlost koja je do sada bila sačuvana sada je u opasnosti da se izgubi, što bi moglo biti prekasno. Obe institucije čekaju digitalizaciju kao trajno rešenje za ove probleme.

Pored institucionalne umetničke scene, ni nezavisna kulturna scena na Kosovu nije imala lak period, naročito nakon pandemije Covid-19, koja je ogolila strukturne probleme nagomilane godinama. Nepouzdani i kratkoročni izvori finansiranja, nestabilna državna podrška i nedovoljno prepoznavanje samostalnih umetnica i umetnika dodatno su otežali opstanak ovog sektora.

Uoči izbora, K2.0 je analizirala predizborne programe političkih partija u oblasti umetnosti, fokusirajući se na to koliko obećanja odgovaraju realnim potrebama kulturnih institucija – bilo da su one infrastrukturne, pravne ili izvan tih okvira.

Analizirani su planovi četiri najveće političke stranke: Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja izlazi na izbore u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma).

Pokret Samoopredeljenje (LVV)

LVV je 25. januara objavio listu obećanja, a nekoliko dana kasnije i politički program.

Obećanja LVV u oblasti umetnosti, koja je učinio javnim, uglavnom su vezana za fizičku infrastrukturu — nove građevine. LVV je obećao Teatar opere i baleta, obećanje koje deluje kao da je preneseno iz vladinog programa iz 2021. godine, kao i Muzej savremene umetnosti Kosova (MABK).

Oba obećanja su već u procesu, barem proceduralno.

Prvo, proces izgradnje Teatra opere i baleta započeo je u oktobru 2022. godine, kada je otvoren tender za idejni i detaljan projekat za teatar, u vrednosti od preko 2,5 miliona evra. U 2023. godini, Ministarstvo kulture, omladine i sporta Kosova (MKOS) izabralo je ekonomskog operatera, ali slučaj je otišao na Organ za razmatranje nabavki (OSHP). OSHP je u januaru 2024. godine poništio nabavku. MKOS je ponovo raspisao tender u 2024. godini, izabrao ekonomskog operatera, ali proces je ponovo naišao na prepreke — jedan od ekonomskih operatera podneo je zahtev za ponovni pregled. U oktobru 2024. godine, nakon ponovnog razmatranja, MKOS je ponovo objavio istog pobednika. Međutim, usledile su nove žalbe, pa je slučaj opet završio na OSHP-u.

Dana 20. januara 2025. godine, OSHP je delimično odobrio žalbu, potvrđujući da odluka iz septembra 2024. godine ostaje na snazi. Dakle, na kraju, idejni projekat je odobren. Nakon završetka ovog procesa, Teatar opere i baleta je bliže realizaciji, pod uslovom da MKOS uspešno sprovede ostale faze nabavki, posebno one koje se odnose na izgradnju objekta.

Drugo obećanje, izgradnja Muzeja savremene umetnosti (MABK), ima istu komplikovanu prošlost kao i obećanje za Teatar opere i baleta. Od 2007. godine, uzastopne vlade su ga obećavale, započinjale procedure za njegovo projektovanje i dodeljivale sredstva.

Za MABK, MKOS predvođen LVV-om je 2022. godine formirao Inicijativni savet, koji čine umetnici i kulturni radnici, s ciljem da izrade osnovnu koncepciju muzeja, koja je završena 2023. godine. Savet je, između ostalog, predložio da MABK bude smešten u zgradu bivše štamparije “Rilindja”. Koncept-dokument nudi bogatu viziju muzeja, s programima i inicijativama koje bi rešavale problem nedostatka prostora. Muzej se planira završiti 2028. godine, ali još nije poznato kada će započeti radovi.

U programu, LVV je obećao da će u sledećem mandatu preći sa fizičke zaštite kulturnog nasleđa na njegovu funkcionalizaciju, ali bez pružanja konkretnih informacija o tome kako.

Tokom aktuelnog mandata, LVV je preduzeo korake koji mogu ukazivati na to da bi se u sledećem mandatu fokusirao na kulturno nasleđe i njegovu infrastrukturnu zaštitu. Na primer, LVV je proširio stalne i privremene liste zaštićenih kulturnih dobara, osnovao Međuinstitucionalnu koordinacionu grupu za zaštitu kulturnog nasleđa, čiji je cilj koordinisano delovanje predstavnika različitih institucija u očuvanju kulturnih dobara, kao i sponzorisao Zakon o Centralnoj inspekciji za kulturno nasleđe. Sada se očekuju rezultati ovih inicijativa.

U okviru pravne infrastrukture, LVV je usvojio jedinstven zakon o umetnosti i kulturi, čime su u celosti ili delimično ukinuti brojni prethodno važeći zakoni koji su se odnosili na različite aspekte, poput Zakona o pozorištima, Zakona o kulturnim institucijama, kao i Zakona o filharmoniji, baletu i operi.

Zakon je doneo značajne novine, ali je takođe kritikovan zbog zanemarivanja primedbi, koje su se uglavnom odnosile na zabrinutost da se kultura centralizuje.

Između ostalog, ovaj zakon predviđa formiranje Nacionalnog veća za umetnost, koje ima savetodavnu, selektivnu i nadzornu ulogu, a članovi se imenuju i razrešavaju od strane Vlade Kosova na predlog ministra kulture. Takođe, predviđa formiranje Saveta za nezavisnu kulturnu scenu, koji, između ostalog, ima zadatak da predlaže prioritete, kriterijume i modalitete podrške nezavisnoj kulturnoj sceni od strane Ministarstva. Zakon takođe definiše status nezavisnog umetnika. Međutim, nije jasno koji je plan LVV-a kako bi obezbedio izradu mehanizama koji će omogućiti sprovođenje obaveza koje proističu iz ovog zakona.

U programu se navodi da će nastaviti sa podrškom nezavisnim umetnicima i rezidencijalnim ansamblima, ali bez navođenja dodatnih detalja. LVV je započeo podršku nezavisnim kulturnim organizacijama i pojedincima kroz institucionalne grantove, uključujući i one trogodišnje, koji predstavljaju dobru priliku za organizacije da izgrade i očuvaju svoju održivost u okolini koja je uglavnom siromašna za njih.

Međutim, pristup tim grantovima nije bio lak za korisničke entitete. Prema izveštaju GAP-a, instituta koji vrši istraživanja i prati rad javnih institucija, izazovi u dodeli subvencija i grantova od strane MKOS-a uključuju, između ostalog, nefunkcionisanje online sistema i platforme e-Kosova, gubitak dosijea/dokumenata aplikacija, nedostatak transparentnosti u procesima ocenjivanja, zanemarivanje MKOS-a u zatvaranju avansa od strane korisnika i niske kapacitete MKOS-a u praćenju sprovođenja projekata. MKOS ima potrebu za internom reformom kako bi izgradio kapacitete koji će omogućiti vođenje daljih reformi. Digitalizacija procesa prijave može biti samo prvi korak ka ovoj reformi.

Demokratski Savez Kosova (LDK)

Program LDK takođe stavlja naglasak na fizičku infrastrukturu, odnosno izgradnju četiri objekta — Teatra opere i baleta, nove zgrade za Narodno pozorište, Muzeja savremene umetnosti i Muzeja mira i otpora.

Predsednik LDK i kandidat za premijera ove stranke, Lumir Abdixhiku, objavio je četiri slike kako će izgledati ovi objekti, uz komentar koji je glasio: “Dozvolite mi da se obratim i govorim vam iz budućnosti”, napisao je Abdixhiku na svom Facebook profilu. Objekti na slikama zaista stvaraju utisak putovanja kroz vreme — objekti koji izgledaju lepo spolja, ali bez informacija o tome kako će se finansirati i funkcionisati.

Što se tiče lokacije, Abdixhiku je u jednom intervjuu sugerisao da će ovi objekti, zajedno sa ostalim kulturnim objektima, biti smešteni u istom dvorištu, tačnije, u dvorištu Univerzitetskog kliničkog centra Kosova (QKUK). Prema Abdixhikuu, svi objekti u dvorištu QKUK biće srušeni jer će se izgraditi novi bolnički centar na novoj lokaciji. On kaže da će u prostoru QKUK biti izgrađen kulturni kompleks.

Abdixhiku je takođe naveo da će, dok novi bolnički centar ne bude završen, postojeće bolnice nastaviti sa pružanjem svojih usluga u postojećim prostorima. Ovo znači da, bez završetka izgradnje planiranog novog bolničkog centra — koji je predviđen da bude završen za četiri godine — započinjanje izgradnje obećanih kulturnih objekata neće biti moguće u okviru ovog mandata.

Ovo dovodi u pitanje ključni deo programa LDK, kao i ozbiljnost prema ovim obećanjima.

Čak i ako ne bi bilo ovih kontradikcija, ambiciozno obećanje ne može da se odvoji od konteksta na Kosovu, gde prevladava spori tempo izgradnje, posebno kada je u pitanju umetnost i kultura.

Primer ove spore dinamike je prvi objekat u programu LDK, Teatar opere i baleta, koji je u programu označen kao glavni infrastrukturni projekat pod imenom “Dr. Ibrahim Rugova”. Za ovaj projekat je predviđeno 25 miliona evra. Ovaj projekat je već odavno prisutan i za LDK. Još 2009. godine, tadašnji predsednik LDK-a, Fatmir Sejdiu, i tadašnji premijer iz redova PDK-a, Hashim Thaçi, tokom koalicione vlasti raskopali su zemljište kod Tehničkog fakulteta i postavili kamen-temeljac za ovaj teatar.

Za ove izbore, LDK je zadržao isti naziv, ali sada na novoj lokaciji, negde u blizini Palate omladine, s obzirom na to da se na staroj lokaciji, kod Tehničkog fakulteta, već radi na izgradnji novog objekta Prirodno-matematičkog fakulteta. Zapravo, program LDK-a je u suprotnosti s onim što je Abdixhiku sugerisao kada je reč o lokaciji Teatra opere i baleta — jedan pominje prostor unutar QKUK-a, dok drugi navodi prostor u blizini Palate omladine.

Izgradnja Teatra opere i baleta, prema programu, trebalo bi da košta 25 miliona evra i da bude završena za četiri godine. LDK nije navela ništa o procesu koji je već pokrenut od strane aktuelne vlade za ovaj teatar. U programu stoji da će sve početi od nule. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, samo pokretanje postupaka javnih nabavki može potrajati čitav jedan mandat.

Sledeći objekat je Narodno pozorište Kosova, zgrada čija je predviđena cena 10 miliona evra. LDK nije objasnila kako je procenjena potreba za potpuno novom zgradom za Narodno pozorište, koje je već u procesu renoviranja – ikonografska građevina, smeštena na strateškoj lokaciji u centru grada, koja već više od 50 godina služi kao sedište Narodnog pozorišta. LDK obećava da će ovu zgradu pretvoriti u gradski teatar, ali bez dodatnih detalja o tome kakav bi to teatar bio, koje bi potrebe zadovoljio ili gde bi Narodno pozorište obavljalo svoju delatnost u međuvremenu. Iako se u programu ne pominje, Abdixhiku je rekao da će i Narodno pozorište biti smešteno u prostoru QKUK-a.

Treći objekat je Muzej savremene umetnosti. I ovde LDK ignoriše činjenicu da je MABK već u procesu formiranja i ne navodi šta planira sa radom, ljudskim resursima i finansijama koje su do sada uložene u ovaj muzej. Bez dodatnih detalja, ovo obećanje rizikuje da postane još jedan primer započinjanja svega ispočetka, što iziskuje i dodatno vreme i dodatna sredstva.

Četvrti objekat je Muzej mira i otpora, takođe planiran u iznosu od 10 miliona evra, kroz koji LDK želi da predstavi devedesete godine – političke, humanitarne, društvene i kulturne pokrete tog perioda. LDK će fokus muzeja staviti na delovanje paralelnih institucija tadašnjeg Kosova i državnih institucija tog vremena.

LDK takođe obećava osnivanje Arheološkog muzeja, za koji planira izdvojiti 8 miliona evra, ali bez jasnog objašnjenja šta se pod tim podrazumeva: da li će se graditi nova zgrada, da li će se započeti proces osnivanja ili će muzej biti deo neke druge institucije.

Pored toga, LDK najavljuje osnivanje centra za knjige, čiji bi cilj bio podsticanje književnog stvaralaštva i čitanja; podrška autorima kroz dodelu stipendija i književnih grantova, kao i posredovanje u prevodilačkim aktivnostima. Međutim, uopšteni ton ovog obećanja ne daje dovoljno informacija o tome gde i na koji način bi centar bio formiran.

Što se tiče zakonodavnog okvira, LDK nije predstavila konkretan plan. Osim što je najavljeno preduzimanje koraka za “konačno i uspešno obezbeđivanje budžetske nezavisnosti za kulturne institucije, kako bi se garantovala nezavisnost u upravljanju”, nije jasno o kojim je tačno koracima reč i kojim će se zakonima baviti. Jedino nešto konkretnije u vezi sa zakonodavstvom jeste obećanje o Nacionalnoj strategiji za kulturu, sa desetogodišnjim akcionim planom. Međutim, iako se strategija pominje, program ne sadrži nikakve informacije o njenom sadržaju i prioritetima.

Demokratska partija Kosova (PDK)

Program PDK pomalo je uravnotežen u pogledu fizičke infrastrukture, pravnog okvira i angažovanja u vezi sa nekim od aktuelnih izazova na kulturnoj i umetničkoj sceni.

PDK svoj program započinje obećanjem o izradi strategije za kulturu. Prioriteti ove strategije su digitalizacija kulturnih sadržaja, umrežavanje institucija i izrada baze podataka za umetničke i kulturne stvaraoce sa Kosova. Takođe, PDK obećava da će promovisati kulturni turizam i kreativnu ekonomiju. Iako strategija spominje ambiciozne ciljeve, nije jasno šta tačno podrazumevaju pojmovi kao što su “institucionalno umrežavanje”, “digitalizacija sadržaja” ili “baza podataka”. Bilo bi korisno da se ovi ciljevi preciziraju, jer istorija pokazuje da samo pisanje strategija ne dovodi nužno do konkretnih rezultata. Takođe, precizna strategija bi olakšala praćenje napretka u ostvarivanju obećanja.

Fizička infrastruktura takođe zauzima značajno mesto u programu PDK.

PDK obećava izgradnju Galerije savremene umetnosti. Na osnovu opisa u programu, čini se da nova galerija neće imati drugačiju funkciju od Nacionalne galerije Kosova, pa nije jasno šta će biti sa postojećom galerijom i njenom funkcijom. PDK navodi da će nova galerija obuhvatati “tradicionalnu, modernu i savremenu umetnost, kao i film, fotografiju, animacije, grafiku i instalacije”, ali nije jasno šta tačno podrazumevaju ovi termini. Takođe, PDK nije navela koliko će ovaj projekat koštati.

U vezi sa Narodnim pozorištem, operom i baletom, PDK, koja je već bila uključena u postavljanje temelja 2009. godine zajedno sa LDK, sada nudi ambiciozniji plan – izgradnju zajedničkog prostora u okviru Nacionalnog centra za izvođačke umetnosti, u kojem bi se nalazili: Narodno pozorište, Opera, Filharmonija i Nacionalni balet. Prema njihovim rečima, ovaj centar bi takođe bio i mesto za festivale i druge događaje. Međutim, PDK ne objašnjava na osnovu kojih inicijativa bi se svi ovi instituti koncentrisali na jednom mestu, niti na koji način će biti realizovano ovo, na prvi pogled, grandiozno obećanje.

PDK nije precizirala osnovne informacije kao što su trošak projekta, izvor finansiranja, raspodela prostora, niti šta će biti sa projektima koji su već započeti, kao što su renoviranje Narodnog pozorišta i izgradnja Teatra opere i baleta.

Takođe, PDK obećava izgradnju Memorijalnog centra za genocid, koji bi služio kao nacionalno spomen-obeležje za žrtve genocida i ratnih zločina na Kosovu. Međutim, osim opisa, nema detalja o troškovima, vremenskom okviru ili načinu funkcionisanja.

PDK je obećala i osnivanje Škole za restauraciju, koja će nuditi specijalizovane programe za konzervaciju istorijskih objekata i obučavati stručnjake u tradicionalnim i savremenim tehnikama restauracije. Nema detalja o tome koji nivo će imati ova škola, da li će biti odvojena od obrazovnog sistema i kako će i čime biti izgrađena.

U pogledu pravnog okvira, PDK obećava preduzimanje “pravnih mera”, ali bez navođenja konkretnih koraka. Takođe, obećava povećanje budžeta za kulturne institucije kako bi se depolitizovao sektor, povećanje finansiranja za teatre, obogaćivanje kolekcija biblioteka, muzeja i galerija. Spominje i “poseban interes” za opštinske teatre, kao i podršku izgradnji kulturnih centara, ali opet bez specifičnih detalja o tome šta ovi “interesi” podrazumevaju i koje će konkretne aktivnosti biti preduzete u vezi sa tim centrima.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

AAK bira još lakši put. Bez previše reči, AAK obećava ono što već postoji i što je u nadležnosti Ministarstva kulture i jedan od ključnih razloga zašto ono postoji, a to je podrška umetničkim projektima.

U stvari, program AAK za umetnost i kulturu sastoji se od samo jedne rečenice: “Biće osnovan fond za podršku umetničkim projektima mladih žena i mladih talentovanih ljudi, uključujući izložbe, koncerte i kulturne festivale, sa ciljem finansiranja 100 umetničkih projekata svake godine.”

Šta možemo da zaključimo iz ovih programa?

Na pomen kulture na Kosovu, i dalje se prvenstveno zamišlja sama zgrada kulturne ustanove, a pažnja političkih stranaka još uvek je više usmerena na bagere koji postavljaju njene temelje. Iako je rešavanje hitnih infrastrukturnih potreba važno, politički programi ne idu mnogo dalje od toga. U svojim programima, većina predviđa izgradnju novih zgrada, iako stare već postoje, čekajući da postanu funkcionalne ili da se renoviraju kako bi radnicima/ama omogućili bolje uslove za umetnički rad.

Štaviše, često nema nikakve povezanosti između onoga što već postoji, onoga na čemu se već radi i onoga što se planira izgraditi. Ovo ukazuje na čestu praksu političara/ki na Kosovu — da sve počnu iz početka, dok stranke ne spominju šta će biti sa već uloženim investicijama, bilo da su u pitanju vreme, novac ili ljudski resursi.

Fokus na gradnju novih objekata skoro je potpuno zasenio druge potrebe kulturnih radnika/ca u postojećim institucijama, kao i nezavisnih umetnika/ca i organizacija civilnog društva. Pažnja prema nezavisnoj kulturnoj sceni je minimalna. Još uvek nema jasne vizije o tome kako će naredna vlada obezbediti širu perspektivu, gledajući dalje od državnih kulturnih institucija, koje, iako značajne, ostaju samo deo pokretača umetničkog i kulturnog razvoja u zemlji.

U međuvremenu, zakoni i strategije ostaju samo obećanja, iako bi trebalo da su već doneti – to je minimum što se očekuje. Do sada je umetnost bila uređena gomilom zakona, ali bez konkretnih akcija, oni nikada zapravo nisu uklanjali prepreke i rešavali probleme.

Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0