U okviru svoje svakodnevne rutine, Ilir Mustafa oblači plavu jaknu, rukavice, braon pregaču, zaštitnu masku i specijalne cipele. Nošenje uniforme i zaštitne opreme jeste preduslov za obavljanje praktičnog rada u laboratoriji prištinske stručne škole “Štjefen Đećovi” (“Shtjefën Gjeçovi”), gde uči kako da postane bolji zavarivač.

Na ulasku u laboratoriju za praktični rad varenja primetićete znake upozorenja i uputstva za bezbednost na radu. Dugački sto sa opremom nalazi se u sredini učionice; na levoj strani je velika mašina za sečenje metalnih ploča, a ispred su radne stanice sa crnim zavesama.

Ilir i njegove kolege iz 11. razreda koriste ove prostorije da bi vežbali profesiju koju su izabrali. Radni proces zahteva posvećenost i detaljisanje — kada koristite opremu za varenje, po Ilirovim rečima, “morate da budete precizni, usredsređeni i ne smete se bojati”.

Jedan smer u stručnoj školi “Štjefen Đećovi” stvoren je za potrebe budućih zavarivača, što je profesija koja je izuzetno tražena kod poslodavaca. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Čitav proces započinje tako što plamenom topi metalne ploče, nakon čega ih četkom čisti da bi uklonio ostatke, dok krajnji proizvod stavlja u kotao pun hladne vode. Izloženi su modeli koji su najbolje zavareni, kako bi nadahnuli učenike.

“Izabrao sam ovu oblast, jer ima manje teorije, a više prakse, ima više posla i znam da ću imati buduću profesiju, diplomu, pa neću morati da se brinem o tome da li ću se zaposliti”, kaže Ilir, dodajući da smatra da je napravio pravi izbor.

Prema Ilirovim rečima, njegov brat, koji je pohađao istu školu, s lakoćom je pronašao posao nakon završetka škole. Ubeđen je da će i on imati istu sudbinu.

Međutim, mnogi studenti ne razmišljaju tako. Ilir priča o tome kako su ga prijatelji i bivše kolege iz odeljenja osuđivali zbog škole koju je izabrao.

“Pitali su me zašto sam izabrao tako lošu školu, govoreći da samo učenici koji ne uspeju da upišu druge škole na kraju završe u ovoj školi — jer su videli da sam imao dobre ocene”, priča nam on. “Mnogi ljudi je smatraju školom koju pohađaju samo loši učenici, ali bih rekao da je ona bolja od većine gimnazija i ne bi je trebalo potcenjivati.”

Ilir Mustafa smatra da neće imati poteškoće pri pronalasku radnog mesta onda kada bude završio školu. Uveren je da je napravio dobar izbor obrazovanja. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Daleko od toga da samo Ilir ovako razmišlja. Stručno obrazovanje i stručna obuka (Vocational Education and Training – VET) na Kosovu predmet su stigme, dok se upisivanje u ove škole često smatra alternativom za učenike koji ne uspeju da upišu gimnaziju onda kada počnu da pohađaju drugu školu u 10. razredu.

Primarni cilj stručnih škola jeste da pripreme učenike za tržište rada, da izgrade drugačije profile radnika i da pruže prilike za nastavak obrazovanja u formi studija na fakultetu, a sve uz pomoć kombinacije teorijskog znanja i stručne prakse. Međutim, istrajni problemi sa budžetima, nastavnim planom i programom i usklađivanjem sa zahtevima tržišta rada rezultuju time da se obrazovni sektor suočava sa nizom izazova.

Svođenje cifara

Kosovo ima ukupno 66 stručnih škola koje nude 140 različitih radnih profila. One su uređene na osnovu Zakona o stručnom obrazovanju i obuci “u skladu sa potrebama u oblasti društveno-privrednog razvoja… uključujući tehnološke i ekonomske promene, zahteve tržišta rada i potrebe pojedinaca u odnosu na tržišnu ekonomiju”.  

Stručna škola “Štjefen Đećovi” nudi trogodišnje programe u mehanici, tekstilu i transportu i, uprkos prvom utisku koji se stiče kada pogledate školu sa spoljne strane, ona je jedna od najopremljenijih stručnih škola sa dobrim uslovima za praktični stručni rad. Na prizemlju se nalaze radionice za praktično učenje, dok se učionice za teorijsko učenje nalaze na drugom i trećem spratu.

U jednoj radionici postoje alatke koje studenti mogu da koriste da bi vežbali metode montiranja grejnih i rashladnih uređaja. Radijatori su izloženi kao modeli za montažu opreme, dok su uređaji sa kojima učenici rade postavljeni pored radijatora. Pet vrsta vozila spakovano je u prostoriju pored; uglavnom je reč o donacijama namenjenim budućim automehaničarima.

U učionici za tekstil nalaze se stolovi sa šivaćim mašinama, materijalom presavijenim na obodu sobe i primercima odeće koju su napravili učenici i koja je izložena na zidovima, a kako bi se stvorila pozitivna radna atmosfera.

Stručnja škola “Štjefen Đećovi” iz Prištine relativno je dobro opremljena, ali se druge stručne škole širom Kosova bore da dobiju neophodna sredstva za rad. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Međutim, nemaju sve stručne škole na Kosovu neophodne uslove i opremu za obavljanje praktičnog rada. U mnogim od njih nije moguće praktično učenje za određene predmete usled izostanka ili manjka opreme i odgovarajućih prostorija.

Prema podacima Mreže Kosova za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN) — strateške koalicije sastavljene od organizacija civilnog društva usredsređenih na obrazovanje, zapošljavanje i socijalne politike — jedan od većih problema jeste budžet koji je nedovoljan da se pokriju osnovne potrebe za pravilno funkcionisanje stručne škole.

Državne VET institucije finansiraju se preko centralnog kosovskog budžeta, na osnovu opredeljivanja sredstava za obrazovanje u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT). Od ukupnog budžeta MONT-a u iznosu od 73 miliona evra za 2019. godinu, samo 3,6 miliona evra — ili 5% — opredeljeno je za Agenciju za stručno obrazovanje i obuku za odrasle osobe, sa dodatnih 59.000 evra ostvarenih prihoda. Sredstva se opredeljuju za plate zaposlenih, opremu i usluge, kao i za opštinske troškove.

Izveštaj o monitoringu koji je objavio KEEN, pod nazivom “Stručno obrazovanje i obuka na Kosovu: izazovi i šanse”, u aprilu ove godine, navodi da postojeća određena sredstva nisu dovoljna: “Uprkos činjenici da su strateška dokumenta napisana da bi se sektor za stručno obrazovanje unapredio, škole imaju poteškoće kada učenicima treba da se pruži kvalitetno obrazovanje, uglavnom usled izostanka finansijskih resursa.”

Član 33 Zakona o stručnom obrazovanju i obuci utvrđuje da, kada je reč o opredeljivanju budžeta za VET institucije, određeni zahtevi u vezi sa “materijalnom opremom i drugim troškovima za praktičnu obuku” moraju se uzeti u obzir.

Izveštaj Mreže Kosova za obrazovanje i zapošljavanje ukazuje na to da se za stručno obrazovanje na Kosovu opredeljuje manje sredstava nego što je to potrebno i da je nužno uvesti dodatne promene kada je reč o načinu finansiranja. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Uprkos tome, izveštaj KEEN-a navodi da formula za finansiranje preduniverzitetskog obrazovanja ne uzima u obzir potrebe stručnih škola u pogledu praktičnog učenja, pa tako učenici, kao rezultat toga, nisu pravilno obučeni i obrazovani.

“Iako ova formula upućuje na finansijsku autonomiju, dodatna decentralizacija VET institucija jeste neophodna da bi se omogućilo dobro planiranje i pružile smernice, kao i da bi se uspostavio nezavisni menadžment u tim školama”, stoji u izveštaju. “To se može postići tako što bi se opredelio budžet u skladu sa prioritetima škole. Od ključnog je značaja da se napravi prilagodljiv budžet za VET institucije, a kako bi se ispunili zahtevi različitih VET profila, imajući u vidu da se troškovi razlikuju u velikoj meri.”

Štaviše, u izveštaju se navodi da je aktuelna forma za finansiranje obrazovanja ne uzima u obzir posebnosti stručnog obrazovanja i obuke, iako zakoni na snazi omogućuju stručnim školama da dobiju dodatna sredstva od drugih aktivnosti. Na primer, putem organizovanja kurseva, a pored onih koji se već finansiraju iz državnog budžeta ili od donacija, poklona i drugih izvora koje zakon dozvoljava.

“Birokratske i administrativne procedure za generisanje prihoda moraju da se pojednostave, dok se VET institucije moraju stimulisati u tom smislu”, navodi se u izveštaju KEEN-a.

Pored drugih izveštaja, i ovaj počiva na Strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2017-2021, što je osnovni dokument za razvoj kosovskog obrazovnog sektora. KEEN naglašava da, iako Strateški plan prepoznaje probleme u ovom sektoru, nije revidiran da bi se usaglasio sa potrebama stručnog obrazovanja, što znači da se situacija neće promeniti.

Međutim, Valjbona Fetiu-Mjeku (Valbona Fetiu-Mjeku), direktorka Direkcije za stručno obrazovanje i obuku Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), kaže da oni već rade na tome da unaprede način na koji se VET škole finansiraju. “Smatramo da ćemo, nakon završetka procesa revidiranja forme za finansiranje čitavog sistema [preduniverzitetskog obrazovanja] — koji dobija podršku Svetske banke — uzeti u obzir troškove u odnosu na profile/sektor u stručnim školama”, podvlači ona.

Spajanje slagalice

Pored budžeta za stručne škole, zakon utvrđuje i nastavni plan i program, stepen razvoja za koji je predviđeno da bude “u skladu sa relevantnim standardima za kvalifikaciju, profesiju i obrazovni sektor”.

Međutim, prema rečima Agnese Ćerimi (Qerimi), direktorke Omladinskog saveta Kosova (OSK),  organizacije koja radi na osnaživanju mladih putem obrazovanja, “aktuelni zakoni su dobro pisani, ali se ne sprovode kako treba”.

“Okvir za nastavni plan i program primetno je usaglašen sa izuzetno složenim praksama koje se sprovode u državama Evropske unije, ali mu u našoj zemlji nedostaje primena u praksi”, kaže Ćerimi.

Direktor škole “Štjefen Đećovi”, Faik Salihu, takođe smatra da je pitanje nastavnog plana i programa problematično.

“Oni i dalje eksperimentišu sa ovim nastavnim planovima i programima, ali na našu sreću, naši nastavnici jesu spremni, jer postoje i neke komponente koje su propale”, kaže on. “Na svake četiri godine menjaju se neuspešni nastavni planovi i programi, ali nikoga nije briga za to. Aktuelni nastavni plan i program malo je bolji. Zasniva se na nemačkom modelu. Ipak, verujem da će se stvari postepeno unapređivati i u ovom smislu.”

U međuvremenu, Ana Kontni (Anna Kontny), VET koordinatorka u Nemačkoj agenciji za međunarodnu saradnju (GIZ) na Kosovu, kaže da je Ministarstvo obrazovanja počelo da revidira primarni nastavni plan i program kako bi on bio relevantniji na tržištu rada.

“Trenutno se sprovodi revidirani primarni nastavni plan i program sa učenicima 10. razreda kao pilot-projekat u školama”, rekla je ona. “Glavni cilj za primenu nastavnog plana i programa koji počiva na kompetencijama biće da se nastavne jedinice usklade u odnosu na rad u firmama i nastavu u stručnim školama.”

Uprkos brojnim reformama u proteklim godinama u ovom sektoru, uključujući “revidiranje nastavnog plana i programa, poslovne komunikacije [i] obuke za nastavnike”, izveštaj KEEN-a naglašava da se VET sistem “i dalje suočava sa problemima koji ometaju mogućnosti za zapošljavanje i pružanje prilika učenicima”.

Jedan od većih izazova za VET jeste priprema učenika za zapošljavanje u skladu sa zahtevima tržišta rada.

Kao komponenta preduniverzitetskog obrazovanja, škola za stručno obrazovanje nudi dva nivoa kvalifikacija. Prvi nivo, koji obuhvata 10. i 11. razred, pruža osnovnu kvalifikaciju i šanse za zapošljavanje na tržištu rada u svojstvu “polukvalifikovanog radnika”. Drugi nivo obuhvata 12. razred i pruža šansu za zapošljavanje u svojstvu “kvalifikovanog radnika” ili priliku za nastavak studija na visokom nivou, na putu ka dobijanju kvalifikacije “specijalizovanog radnika”. Ova stavka može da obuhvati koledže za primenjene nauke, gde uspešni učenici iz škola za stručno obrazovanje mogu dodatno da razviju svoje profesionalne karijere.

Izveštaj KEEN-a, međutim, spominje da je manjak informacija o tržištu rada još jedna prepreka na putu ka zapošljavanju te dodaje da većina mladih ne poseduje neophodne veštine za nadmetanje na tržištu rada, jer nisu analizirali zahteve na tržištu pre nego što su izabrali svoju profesiju. 

“Nekompatibilnost između ponude rada i potražnje za radom odražava se u činjenici da je tržište rada nedovoljno i da nije u mogućnosti da dostigne ekvilibrijum”, navodi se u izveštaju. 

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, stopa nezaposlenosti u 2018. kod žena koje su pohađale stručne škole iznosila je 38,2 odsto, dok je za muškarce bila 31,3 posto. Najpopularnije oblasti su inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo, u pratnji poslovnog menadžmenta, administracije i zakona, kao i medicine i socijalne zaštite.

U međuvremenu, prema mišljenju Kontni, moraju da se razviju novi oblici saradnje između VET škola i biznisa, kao i da se testiraju na osnovu specifičnih uslova i potreba različitih sektora.

“Građevinski sektor bi, možda, trebalo da ima drugačiji plan od onog plana koji postoji za maloprodajni sektor, ili za mehatronski inženjering”, kaže Kontni.

Dodaje da je, uz podršku donatora, napisano administrativno uputstvo za učenje na radnome mestu koje treba da posluži kao zakonski osnov, ali još nije stupilo na snagu jer ga ministar i dalje nije potpisao. “Kamen-temeljac za njegovu primenu odražava se u dostupnosti kvalifikovanog osoblja u kompanijama, a kako bi se olakšalo učenje na poslu, da bi se pratio napredak učenika i da bi se koordinisao rad VET škola”, rekla je ona.

Najvažnija komponenta planova za sektor stručnog obrazovanja jeste izgradnja bliskih odnosa između biznisa i obuka, a da bi se učinilo sve da su učenici spremni za poslovni svet čim završe školu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Fetiu-Mjeku iz MONT-a kaže da je dužnost VET programa da pripreme učenike za tržište rada, a ne da pripreme tržište rada za učenike. Ona kaže da rade na poboljšanju aktuelne situacije u pogledu stope zaposlenosti kod učenika koji završe stručnu školu.

“U stalnom smo kontaktu sa biznisima, u saradnji sa različitim projektima koji podržavaju ovaj proces”, kaže Fetiu-Mjeku. “Uspeli smo da uključimo biznise u proces pisanja politika za određene sektore. Na primer, pri utvrđivanju standarda profesije, biznisi su dali svoje predloge kako bi nas prosvetlili u smislu toga koje bi veštine i kompetencije ovi mladi trebalo da usvoje.”

Pored rada sa firmama, a da bi se unapredilo pisanje politika za VET sektor, Fetiu-Mjeku kaže da su preduzeti praktični koraci pri uključivanju biznisa u proces obuke, čime se pospešuje situacija u kojoj obe strane (učenici i poslodavci) pobeđuju i imaju korist (win-win).

“U saradnji sa GIZ-om, MONT je obučavao instruktore u firmama, a koji će pratiti proces obuke”, rekla je ona. “Verujemo da će ova šansa pomoći firmama pri izboru i zapošljavanju kandidata. Štaviše, kompanije će imati portfolio osposobljenih učenika/kandidata.”

Stigma napolje

Iako uključenje firmi u VET obuku može da poveća šanse učenika da dobiju zaposlenje, ove škole bi prvo trebalo destigmatizovati kako bi učenici bili zainteresovaniji da ih pohađaju.

Kontni priznaje da stručno obrazovanje nema dobar imidž i veruje da se to može promeniti onda kada “diplomci iz škola za stručno obrazovanje pronađu posao sa pristojnim uslovima i platama”.

“Postoje brojne zablude o karijerama koje potiču iz stručnog osposobljavanja”, rekla je ona. “Strukturisani sistem karijernog vođenja, koji je usmeren prema mladima još od malih nogu i koji ih realno informiše o budućim prilikama, može da pomogne u tome da se ovaj imidž popravi.”

Prema rečima Ćerimi iz Omladinskog saveta Kosova, postoji veća stigma koja se vezuje za tehničke škole i poljoprivredne škole nego za one u kojima učenici uče o medicini, ekonomiji i pravu. “Ono što još više zabrinjava jeste stigmatizovanje devojčica koje se odlučuju za ove škole, posebno onih koje žele da postanu profesionalke u oblasti tehnologije [ili da rade u] građevinskoj ili drvnoj industriji”, kaže Ćerimi.

Stručne škole često su predmet stigmatizovanja, dok je pohađanje nastave za određene radne profile uglavnom podeljeno po polu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U Ilirovom slučaju nema devojčica, kao što ih nema ni na programima za automobilsku mehaniku i u sektoru za uvođenje grejnih sistema.

Inženjer i profesor Refik Ismajli smatra da se ovo pitanje najviše vrti oko predrasuda.

“Ne bi bilo toliko važno da ovde ima devojčica, ali je to taj mentalitet, nažalost”, rekao je. “I dalje ima ljudi koji misle da je reč o problematičnoj školi, ali kada dođu ovde, onda vide da to nije slučaj.”

Ćerimi kaže da je u svom terenskom radu sa Omladinskim savetom primetila pokušaje — više na osnovu inicijativa organizacija nego od institucija — da se ova stigma ukloni. Međutim, cilj i dalje nije ostvaren.

“Nije bilo kampanja za podizanje svesti ili realnih i uspešnih inicijativa za eliminisanje ove predrasude, sem aktivnosti ‘otvorenih vrata’ koja se organizuje u režiji direkcija za obrazovanje na opštinskom nivou”, rekla je, dodajući da karijerni centri povremeno organizuju slične aktivnosti manjeg opsega.

“One više služe kao orijentacione aktivnosti, a ne kao način da se ublaži stigma”, podvukla je.

Ćerimi tvrdi da se još mnogo mora raditi sa roditeljima i starateljima učenika, jer su, u većini slučajeva na Kosovu, oni i dalje ti koji odlučuju o budućnosti svoje dece, pa su to i isti oni ljudi koji stigmatizuju stručne škole, misleći da je jedini akademski put ka uspehu onaj koji se odnosi na društvene i tradicionalne nauke.

Od ključnog je značaja da destigmatizujemo stručno osposobljavanje i obrazovanje, imajući u vidu da je reč o obrazovnoj kategoriji koja se direktno vezuje za privredni razvoj; izveštaj KEEN-a navodi da je ulaganje u VET jedan od načina da se razvije ljudski kapital.

U međuvremenu, nemačka država omogućuje razvoj škole “Štjefen Đećovi” posredstvom pomoći i sporazuma postignutih sa školom u oblasti zapošljavanja njenih učenika, dok direktor Faik Salihu naziva ovu školu “fabrikom zapošljavanja” za Kosovo i strane države.

Mladi ljudi, kao što je Ilir, mogu da postanu pozitivni primeri koji će prekinuti predrasude o stručnih školama, dok bi istovremeno mogli da ohrabre druge da pametno biraju svoju profesiju. K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.