U detalje | Prava Manjina

Van okvira epidemije malih boginja

Tvrdoglavost koja nadilazi zdravlje.

Piše - 27.11.1717

Stanovnici naselja 28 i 29 u Kosovu Polju su 11. oktobra bili alarmirani i uznemireni. Tog jutra su se probudili uz tragi─Źne vesti o smrti petnaestomese─Źne bebe; pretpostavljalo se da je smrt uzrokovana malim boginjama. Prema mi┼íljenju me┼ítana, male boginje su tog meseca izazvale poba─Źaj kod jedne mlade ┼żene.

Stanovnici ova dva naselja su ose─çali beznade┼żnost u pogledu bezbednosti svoje dece koja su bila izlo┼żena ovoj opasnosti.

Samo pet dana kasnije, još jedna smrt se desila. Ovoga puta, tridesetsedmogodišnji muškarac iz Lipljana je preminuo. Kako je izveštavano, dijagnostifikovane su mu male boginje i ranije je imao ozbiljne respiratorne probleme.

U nekim doma─çinstvima su svi ─Źlanovi porodice dobili ovu visoko zaraznu infekciju.

Kada je Infektivna klinika kosovske javne bolnice najavila da je izbila epidemija malih boginja ┬ázbog koje je vi┼íe od 100 ljudi u bolnicama, ─Źitavo dru┼ítvo je alarmirano: poslednji zabele┼żni slu─Źaj malih boginja na Kosovu desio se pre 17 godina.

Iznenada su stotine ljudi dobile ka┼íalj, groznicu, crvene o─Źi, slinavi nos, bol u mi┼íi─çima i bele ta─Źkice u ustima, ┼íto je, na kraju, kulminiralo rasprostranjenim osipom na ko┼żi koji ve─çina ljudi povezuje sa malim boginjama.

Kao ┼íto se to de┼íava onda kada do─Ĺe do izbijanja malih boginja, ovaj virus se prenosio sa jedne osobe na drugu, ponekad putem neposrednog kontakta, ali i putem vazduha; kako inficirane ─Źestice ulaze u vazduh i sme┼ítaju se na raznim povr┼íinama, svako u neposrednoj blizini mo┼że da bude inficiran. U nekim doma─çinstvima su svi ─Źlanovi porodice dobili ovu visoko zaraznu infekciju.

Zvani─Źnici ove klinike su izvestili da je ve─çina ┼żrtava inficiranih malim boginjama bila iz zajednice dece Roma, A┼íkalija i Egip─çana, sve o─Źi su bile uperene u Kosovo Polje, gde je nezabele┼żni broj stanovnika posetio urgentni centar.

Napaćeni komšiluk

Skretanje levo na kru┼żnom toku pred ┼żelezni─Źku stanicu u Kosovu Polju vodi ka naseljima 28 i 29. Podeljena ┼íinama i zaboravljenim starim vozovima, prava je retkost videti nekoga u ovim predelima ko nije Rom, A┼íkalija ili Egip─çanin, sem malog broja ljudi iz drugih zajednica koje ┼żive tamo. Iako, prema mi┼íljenju stanovnika, ova prenaseljena oblast ima oko 5.000 ljudi, javni ┼żivot je ograni─Źen na nekoliko stotina nedovoljno sre─Ĺenih ugostiteljskih objekata.

Udaljenost od gradskog centra Kosova Polja nije ve─ça od jednog kilometra, ali kako ulazite u ova naselja, primeri ekstremnog siroma┼ítva odmah potvr─Ĺuju socijalno izuze─çe od ostatka op┼ítine.

Zbog visokog stepena nezaposlenosti i prose─Źnih prihoda od samo 21,37 evra mese─Źno za pojedinca ili 71 centa dnevno, sli─Źno situaciji u kojoj se nalaze Romi, A┼íkalije i Egip─çani u drugim delovima Kosova, ┼żivot u ova dva naselja predstavlja stalnu borbu za zbrinjavanje osnovnih potreba. Za ve─çinu doma─çinstava, da bi se hleb postavio na sto svakoga dana, moraju se raditi te┼íki fizi─Źki poslovi, a ovi ljudi moraju da izlaze na ulice i skupljaju plasti─Źne boce iz sme─ça koje onda prodaju za recikla┼żu za samo nekoliko evra.

Ve─ç nemilosrdna svakodnevna rutina postala je jo┼í turbulentnija kada su na njih naletele boginje, a oni neimunizovani i nevakcinisani. Posred sveg ovog haosa, postalo je jasno da je jedno krupno pitanje dugo bilo zanemarivano: romska, a┼íkalijska i egip─çanska deca su retko kada vakcinisana. Aktivisti ka┼żu da se zna za stotine slu─Źajeva u Kosovu Polju, ali ne postoje zvani─Źne brojke, jer mnogi zara┼żeni nisu ni oti┼íli u bolnicu.

Globalni problem

Male boginje i dalje predstavljaju jedan od vode─çih uzroka smrti kod dece na svetskom nivou, uprkos dostupnosti bezbednih i u─Źinkovitih vakcina. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 89.780 ljudi je umrlo od malih boginja 2016. godine -- uglavnom deca od pet ili manje godina.

Ve─çina smrtnih slu─Źajeva se de┼íava u Africi i Aziji, ali ni Evropa ne zaostaje u poslednje vreme. Aktuelne epidemije malih boginja u evropskom regionu SZO-a izazvale su 35 smrti od po─Źetka 2016. godine.

Najnedavnija ┼żrtva je bio ┼íestogodi┼ínji de─Źak iz Italije. Postoje izve┼ítaji o epidemijama i u drugim zemljama. Prema dr┼żavnim vlastima nadle┼żnim za zdravlje, ove epidemije su uzrokovale 31 smrt u Rumuniji, jednu u Nema─Źkoj i jo┼í jednu u Portugaliji.

Prema izve┼ítajima, Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova upozoreno je po─Źetkom ove godine da se u Evropi de┼íava izbijanje epidemije malih boginja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stalno nagla┼íava da je vakcinacija krucijalna po pitanju spre─Źavanja ┼íirenja ove zaraze.

Problem nevakcinisanosti u zajednici Roma, A┼íkalija i Egip─çana posebno je nagla┼íen pre nekoliko godina u Istra┼żivanju vi┼íestrukih pokazatelja Kosova (IVP) sastavljenom od Unicefa kao program istra┼żivanja stanja u doma─çinstvima da bi se prikupili me─Ĺunarodno komparativni podaci o ┼íirokom spektru pokazatelja o situaciji u kojoj se nalaze deca i ┼żene. Ovo istra┼żivanje je na Kosovu sprovela Agencija za statistike Kosova 2013-2014.

Agron Ga┼íi iz Unicefa na Kosovu obja┼ínjava da postoji o─Źigledan raskorak izme─Ĺu romske, a┼íkalijske i egip─çanske zajednice s jedne strane i ostalih zajednica sa druge u ovoj dr┼żavi. On ka┼że da je IVP pokazalo da, iako je, otprilike, 80 odsto dece na Kosovu vakcinisano, procenat opada na ispod 30 procenata kada su u pitanju deca Roma, A┼íkalija i Egip─çana.

IVP pokazuje da je smrtnost dece mnogo vi┼ía u ove tri zajednice: 49 od 1.000 dece umire izme─Ĺu ro─Ĺenja i petog ro─Ĺendana — triput vi┼íe nego u drugim zajednicama. ÔÇťNe postoji trend padanja mortaliteta me─Ĺu decom Roma, A┼íkalija i Egip─çanaÔÇŁ, ka┼że Ga┼íi.

Uprkos alarmantnim statistikama, me─Ĺunarodna tela, poput Unicefa, pohvalila su imunizacione programe na Kosovu, gde se zakonski obavezna vakcinacija obezbe─Ĺuje besplatno — Ministarstvo zdravlja pravi isporuku vakcina.

Agron Ga┼íi iz Unicefa ka┼że da, iako je, otprilike, 80 odsto dece na Kosovu vakcinisano, procenat opada na ispod 30 procenata kada su u pitanju deca Roma, A┼íkalija i Egip─çana. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

Isme Humoli iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje ka┼że da svaki roditelj ili zakonski staratelj dobija karticu vakcinisanja koja se naziva ÔÇťimunizacijskim paso┼íemÔÇŁ, gde se navodi koje vakcine dete treba da primi i kada. ÔÇťKada staratelj deteta ode u centre za vakcinaciju, majka poseduje imunizacijski paso┼í koji je du┼żna da ─Źuva celi ┼żivot detetaÔÇŁ, ka┼że Humoli. ÔÇťU tom kontekstu, zdravlje deteta se prati od trenutka ro─Ĺenja do perioda kada dete napuni 18 godina.ÔÇŁ

Egzistencijalna borba

Dakle, kada je takav program na snazi, zašto ovoliki broj romske, aškalijske i egipćanske dece nije vakcinisan protiv malih boginja?

Humoli ka┼że da stalno kretanje romske, a┼íkalijske i egip─çanske zajednice iz jednog mesta u drugo ote┼żava pra─çenje nevakcinisane dece. Ona dodaje da je posebno problemati─Źno sa zajednicama koje ┼żive u srpskom paralelnom sistemu, jer one nemaju pristup kosovskom zdravstvenom sistemu.

Isme Humoli iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje ka┼że da su na otpor nai┼íli napori vlade da vakcini┼íe decu iz romske, a┼íkalijske i egip─çanske zajednice. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

Prema re─Źima Humoli, rad Ministarstva zdravlja, navedenog instituta i zdravstvenih centara nai┼íao je na otpor zajednica.

ÔÇťKako su godine prolazile, bilo je napora zdravstvenih centara da se pristupi doma─çinstvima ove zajednice radi vakcinacije. Ipak, na┼żalost, to se nije dogodilo. Jer oni to nisu dozvoliliÔÇŁ, ka┼że Humoli. ÔÇťDok nije do┼ílo do izbijanja epidemije, oni nisu hteli da sara─Ĺuju s njima. Zajednice su te koje su pru┼żale otpor saradnji.ÔÇŁ

Aktivisti koji rade na terenu u Kosovu Polju saglasni su da su, u više navrata, timovi za vakcinaciju dolazili u nevladine organizacije koje rade sa zajednicom, ali je tek nekolicina njihove dece došla da se imunizuje.

Ipak, oni tvrde da su razlozi ovakvoj pojavi mnogi i da variraju, suprotno pojednostavljenom odgovoru o ÔÇťizostanku svestiÔÇŁ, ┼íto je ne┼íto o ─Źemu su mejnstrim mediji izve┼ítavali kada se desila epidemija. Dok, s druge strane, oni prihvataju da su neki roditelji bili upla┼íeni od nuspojava vakcinacije ili su poverovali u tra─Źeve da je vakcinama istekao rok trajanja, oni nagla┼íavaju da je najbitniji ─Źinilac taj da se mnoge porodice bore da pre┼żive.

"Kada neko ima probleme i mora da ide i radi... samo da bi se na sto doneo hleb, tako se zaboravlja na periode vakcinacije."

Hisni Hasani, Partnerstvo ideja

Ga┼íi isti─Źe da, iako postoji tendencija kod novoro─Ĺenih Roma, A┼íkalija i Egip─çana da dobijaju be-se-┼że vakcinu (protiv tuberkuloze), stopa kasnije imunizacije — na male boginje, zau┼íke i rubelu (vakcina MMR), koja se daje bebama izme─Ĺu 12 i 15 meseca od ro─Ĺenja — opada.

ÔÇťAko uradimo detaljnu analizu, vide─çemo da je stepen vakcinacije be-se-┼żeom na ro─Ĺenju ili u prvoj godini od ro─Ĺenja daleko vi┼íi, a potom [stepen drugih vakcina] po─Źinje da opadaÔÇŁ, ka┼że Ga┼íi iz Unicefa, dodaju─çi da izostanak svesti predstavlja rezultat lo┼íih uslova ┼żivota i neobrazovanosti romske, a┼íkalijske i egip─çanske zajednice.

Prema mi┼íljenju aktivista, zajednice koje se bore da obezbede osnovne ┼żivotne uslove, vakcinacija ne predstavlja prioritet.

ÔÇťKada neko ima probleme i mora da ide i radi… samo da bi se na sto doneo hleb, tako se zaboravlja na periode vakcinacijeÔÇŁ, ka┼że Hisni Hasani iz Partnerstva ideja, ┼íto je nevladina organizacija sa sedi┼ítem u Kosovu Polju koja se fokusira na obrazovanje manjinskih zajednica. ÔÇťPoznajem svoju zajednicu. Nije stvar u tome da oni ne ┼żele ni┼íta da rade. Ve─ç su primorani da zaborave rokove za vakcinaciju. ┼Żivot je ovde prete┼żak.ÔÇŁ

Tokom nedavne epidemije malih boginja, Hasani je bila jedna od aktivista iz organizacije koja je podr┼żala ve─çinu porodica kojima je bio potreban prevoz do bolnice. Oni su prikupljali sredstva za porodice koje nisu bile u mogu─çnosti da plate za kapi i lekove koji su im u bolnici propisali za decu, jer neadekvatne zdravstvene institucije imaju probleme sa snabdeveno┼í─çu i opremljeno┼í─çu.

ÔÇťMi iz Partnerstva ideja nalazimo se u svakodnevnom kontaktu sa porodicama odavde. Prvi koji su inficirani i oni ─Źije je dete preminulo ┼żive u vrlo, vrlo te┼íkim uslovimaÔÇŁ, ka┼że Hasani. ÔÇťGovorimo o ljudima koji svakodnevno izlaze i skupljaju sme─çe da bi pre┼żiveli. Niko to ne radi zato ┼íto voli. Ve─ç godinama imamo slu─Źajeve ljudi koji su dobijali respiratorne bolesti. Zamislite koliko je te┼íko nekima da provedu celi dan po sme─çu i udi┼íu taj vazduh, posebno u vrelim letnjim danima.ÔÇŁ

Prema mi┼íljenju Hasani i drugih aktivista, ─Źeste restrikcije u vodosnabdevanju i dugo vreme provedeno u sme─çu predstavljaju plodno tle za ┼íirenje zaraze. Mnoge porodice nemaju pristup vodi u svojim doma─çinstvima, dok aktivisti ka┼żu da tek mali broj porodica mo┼że sebi da priu┼íti bunar u dvori┼ítu.

U stvari, mnoga istra┼żivanja povezuju siroma┼ítvo i bolesti kao deo kobnog kru┼żnog kretanja. Stepen zaraznosti se pokazao najvi┼íim na mestima u kojima je siroma┼ítvo obilato.

"Na kraju, kao dr┼żava, kao dru┼ítvo -- kosovsko dru┼ítvo -- moramo da se zapitamo: Da li smo krivi?"

Gazmend Salijevi─ç, ECMI

Dok je stepen smrtnosti usled dobijanja malih boginja u svetu drasti─Źno opao u proteklih nekoliko godina, prema SZO-u — male boginje su i dalje u─Źestale u mnogim zemljama u razvoju. Ogromna ve─çina smrti od malih boginja de┼íava se u dr┼żavama sa niskim prihodima po glavi stanovnika i slabim zdravstvenim institucijama.

SZO nagla┼íava da su ozbiljni slu─Źajevi malih boginja verovatniji kod neuhranjene dece; 15 odsto romske, a┼íkalijske i egip─çanske dece sa manje od pet godina na Kosovu pati od hroni─Źne neuhranjenosti i ova brojka se pove─çava na 25 odsto kod dece iz najsiroma┼ínijih porodica.

Kolektivna krivica

U proteklih nekoliko sedmica desila se velika mobilizacija timova za vakcinaciju u naseljima koja, uglavnom, naseljavaju Romi, Aškalije i Egipćani, a gde je na stotine dece vakcinisano. Rahmon Stolaku iz Balkan sanflauersa, nevladine organizacije koja radi sa manjinskim zajednicama, smatra da, iako vakcine ne bi trebalo da predstavljaju ovoliki problem ubuduće, institucije treba da unaprede osiromašenu situaciju u kojoj se nalaze ove zajednice.

ÔÇťOkrivila bih politike op┼ítineÔÇŁ, ka┼że ona. ÔÇťOni bi trebalo da razmisle o preduzimanju koraka po ovom pitanju. Jer, 99 odsto ljudi ovde u Kosovu Polju nema posao, dok [Romi, A┼íkalije i Egip─çani] ─Źine 13 odsto populacije u ovoj op┼ítini.ÔÇŁ

Procenjuje se da je ogromna ve─çina Roma, A┼íkalija i Egip─çana nezaposleno, dok teret za obezbe─Ĺivanje prihoda ─Źesto pada na decu. Uprkos vladinim strategijama za pospe┼íivanje integracije ovih zajednica od 2010, nije bilo dokaza da su preduzete radnje radi pobolj┼íanja njihovih ┼żivota.

Gazmen Salijevi─ç, programski koordinator Evropskog centra za manjinska pitanja (ECMI), ka┼że da bi institucije trebalo da prestanu da budu nemarne prema zajednicama, jer je ovaj virus samo ta─Źkica na ve─çoj slici problema.

ÔÇťOni treba da razmi┼íljaju o tome kako da ovi ljudi imaju bolji ┼żivotÔÇŁ, ka┼że on. ÔÇťVakcinacija je jedna stvar. Ali, ┼íta ─çemo sutra? ┼áta ─çemo za dve godine? Kako ─çe oni da promene svoje ┼żivote i smanje siroma┼ítvo?ÔÇŁ

Gazmend Salijevi─ç iz ECMI-ja ka┼że da kosovsko dru┼ítvo treba da debatuje o tretmanu Roma, A┼íkalija i Egip─çana. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

On isti─Źe da je u pro┼ílosti bilo ┼íokantnih doga─Ĺaja koji je trebalo da pokrenu ljude na delovanje, ali je, ipak, bilo tek malo napretka u ovom smislu.

ÔÇťImamo jedan slu─Źaj iz Kosova Polja od pre nekoliko godina, kada su psi usmrtili a┼íkalijsko dete i mi se i posle toga nismo urazumiliÔÇŁ, rekao je. ÔÇťOvo se desilo pored kontejnera za sme─çe i porodica je izgubila voljenu osobu. Da se ovo desilo u ┼ávajcarskoj, ovakav doga─Ĺaj bi prerastao u debatu na nacionalnom nivou o tome za┼íto se ovako ne┼íto de┼íava. Ne postoji sistematska reakcija dr┼żave da se promeni na─Źin ┼żivota. ─îesto vidim da reakcije nisu ispunjene saose─çanjem, jer se govori, ÔÇśah, pa to su Romi ili A┼íkalijeÔÇÖ.ÔÇŁ

Salijevi─ç ka┼że da, umesto upiranja prstom u one koje smatraju odgovorima za izbijanje epidemije virusa, gra─Ĺani Kosova svi imaju razloga da porazmisle o tretmanu Roma, A┼íkalija i Egip─çana.

ÔÇťVrlo je lako govoriti o tome ko je kriv. Upirati prstom u roditeljeÔÇŁ, ka┼że Salijevi─ç. ÔÇťSvi mi smo krivi, jer smo izgubili bebu, ljudsko bi─çe, ┼żivot. Na kraju, kao dr┼żava, kao dru┼ítvo — kosovsko dru┼ítvo — moramo da se zapitamo: Da li smo krivi?ÔÇŁ

K2.0 je stupilo u kontakt sa Ministarstvom zdravlja kako bi saznalo više o politikama koje se bave zdravstvenim problemima Roma, Aškalija i Egipćana. Kancelarija za komunikaciju sa javnošću i medijima uputila je K2.0 na Institut za zdravlje i kada je K2.0 insistiralo na tome da intervjuiše ministarstvo, oni nisu odgovorili na ovaj zahtev.

 

Naslovna fotografija: Majlinda Hod┼ża / K2.0.

Sadr┼żaj ovog teksta je puna odgovornost ERAC i na bilo koji ne prikazuje stavove Europske Unije. Za vi┼íe informacija o ERAC projektima, postetite njihovu web stranicu┬áwww.equalrightsforallcoalition.com┬áili Facebook stranicu ┬áEqual Rights for all Coalition.