U detalje | Izbeglice

Vapaji sa Balkanske rute

Piše - 31.08.2020

Pristup azilu ostaje problem u Sloveniji.

ÔÇťNije ih briga za nas. Nekoliko puta smo dospeli do skloni┼íta za izbeglice, a oni nas vra─çaju u Hrvatsku.ÔÇŁ

Ovo je pisalo u poruci koju sam primila preko Vacapa (Whatsapp) 29. jula, a poslao mi ju je devetnaestogodi┼ínji Muhamed iz Maroka, iz centra sme┼ítenog u jugozapadnoj Sloveniji, gde je zato─Źen.

Muhamed obja┼ínjava da je pre toga nekoliko puta uspeo da u─Ĺe u Sloveniju, prelaze─çi planine, ali je prvobitno potisnut u Hrvatsku, a zatim ponovo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju. Ovakve nezakonite deportacije, koje se zbivaju u proteklih nekoliko godina, zabele┼żile su ljudskoprava┼íke organizacije kao ┼íto su Hjuman rajts vo─Ź (Human Rights Watch) i Savet Evrope, ali i neki evroparlamentarci.

Nevladine organizacije i ljudskoprava┼íki kolektivi, poput Amnesti interne┼íenela (Amnesty International) i Mre┼że za nadzor nasilja na granicama (Border Violence Monitoring Network), tako─Ĺe su saop┼ítili da je slovena─Źka policija od jula 2018. ljudima u pokretu osporavala zakonom propisano pravo da se prijave za azil, a da bi oni potom postali ┼żrtve protivzakonitog lanca potiskivanja iz EU, kao ┼íto to sprovode Italija i Hrvatska, potiskuju─çi ljude ka Bosni ili Srbiji.

Muhamed mi je rekao i da je od 19. jula zato─Źen zajedno sa brojnim drugim tra┼żiocima azila u Centru za strance u Postojni, gradi─çu u Sloveniji, na pola puta izme─Ĺu Ljubljane i italijanske granice.

Jedan od mu┼íkaraca iz Centra za strance u Postojni posekao je sebe u znak protesta protiv zadr┼żavanja u tom objektu. Fotografiju ustupila Ambasada Rog.

Zadr┼żani u ovom centru obi─Źno se nalaze u procesu deportovanja nakon ┼íto im odbace zahteve za azil, ili nakon ┼íto se njihov boravak u toj zemlji oceni kao nezakonit, a prema slovu Zakona o strancima. Me─Ĺutim, tra┼żioci azila i oni koji bi da se prijave za azil, kao ┼íto je to Muhamed, donedavno nisu bili odvo─Ĺeni tamo osim ako su postojale posebne okolnosti, na primer, ukoliko se proceni da postoji opasnost od bekstva ili po javni red i mir.

Posredstvom poruka, fotografija i video-snimaka, neki iz centra su uspeli da dopru do novinara poput mene, kao i do nekih nevladinih organizacija i civilnog društva.

Grupa aktivista je kasnije, 25. avgusta, organizovala proteste u poku┼íaju da skrene pa┼żnju na ono ┼íto se tamo de┼íava, pru┼żaju─çi podr┼íku aktuelnim protestima koje u samom centru odr┼żavaju oni koji su tamo zatvoreni. Upozorili su javnost na ovu praksu slovena─Źke policije i povukli paralele sa takozvanim ma─Ĺarskim modelom, koji podrazumeva zatvaranje ljudi dok se nalaze u procesu za dobijanje azila.

Pretnje i deportacije

Centar u Postojni, gde su ljudi stavljeni u pritvor, sastoji se iz velike zgrade nalik na hangar koja je tek nedavno opremljena sa 14 kontejnera. Svaki ima šest kreveta. Pored toga, dostupna su i dva sanitarna kontejnera sa kupatilima i toaletima.

Zvani─Źni kapacitet ovog kompleksa jeste 180 kreveta, premda broj onih koji su tamo zatvoreni varira dnevno. Po─Źetkom avgusta, posredstvom imejl-prepiske, iz policije su saop┼ítili da su u ovom centru zadr┼żane 145 osobe, uklju─Źuju─çi 42 u procesu deportacije i 65 onih koji su podneli zahtev za azil, ali koji jo┼í nisu dobili zvani─Źan odgovor.

Od ukupnog broja, 38 osoba prijavljeno je u svojstvu tra┼żilaca azila.

Nekoliko dana kasnije, policija je saop┼ítila da su u centru zadr┼żane 142 osobe, uklju─Źuju─çi 111 tra┼żilaca azila.

Oni koji su stavljeni u pritvor u Postojni tvrde da im je policija, kada su dovedeni, rekla da ─çe biti stavljeni u karantin zbog pandemije.

Generalna uprava policije pori─Źe da se centar u Postojni koristi kao vid karantina, tvrde─çi da se tu sprovode samo osnovni lekarski pregledi. Me─Ĺutim, odgovaraju─çi na pitanja, oni su napisali da ÔÇťve─çina ljudi tamo ostaje du┼że od 14 danaÔÇŁ, ┼íto je karantinski period preporu─Źen u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za one koji su se na┼íli u bliskom kontaktu sa nekim ko je zara┼żen kovidom 19.

U porukama onih koji su zadr┼żani u centru tvrdi se da je osporeno ─Źak i pravo na podno┼íenje zahteva za azil, uprkos obe─çanju policije da ─çe svi, po ulasku u ovaj centar, dobiti priliku da se prijave.

Neki od njih, poput Muhameda, ka┼żu da su ve─ç bili li┼íeni prava na apliciranje za azil i da su zatim iz EU deportovani na Balkan. Ka┼żu da su zatra┼żili pomo─ç nakon ┼íto im je, posle desetodnevnog boravka u centru, pre─çeno deportacijom u Hrvatsku.

U jednoj od poruka poslatih lokalnoj NVO, X. iz Maroka pi┼íe da su uslovi ┼żivota u centru ÔÇťu┼żasniÔÇŁ.

ÔÇťZatvoreni smo. Neki ovde borave 28, neki 25 dana, a da pritom ne znaju ┼íta ─çe biti s namaÔÇŁ, napisao je.

ÔÇťNeke izvode, a druge uvode, iako svi imamo isti slu─Źaj i privedeni smo pod istim okolnostima. Nema logike i nema zakona. Neki odlaze bez dokaza o identitetu, dok neke osu─Ĺuju na tri meseca.

ÔÇťOvde ima bolesnih, a lekarska nega nije dobra. Neki moji prijatelji su zabrinuti ┼íta ─çe biti s nama, a neki razmi┼íljaju o samoubistvu.ÔÇŁ

Kršenje zakona o azilu

Iz Kancelarije za┼ítitnika gra─Ĺana u Sloveniji u vi┼íe navrata su upozorili na problemati─Źno pona┼íanje grani─Źne policije u postupku za azil i na upitan rad Centra za strance u Postojni, koji se zvani─Źno smatra pritvorskim objektom.

┼átavi┼íe, ova institucija u svojim izve┼ítajima priznaje da su porodice i deca me─Ĺu onima koji su ovde bili ranije pritvoreni, ┼íto je kontroverzna praksa na ─Źije ukidanje pozivaju.

Trenutno zadr┼żani mu┼íkarci u Postojni ┼żale se na dodatne nepravilnosti, te iznose optu┼żbe da su prevodioci koji rade za policiju korumpirani i neprofesionalni. To je potvrda sli─Źnih tvrdnji organizacija kao ┼íto je Amnesti interne┼íenel Slovenija, dok je Kancelarija za┼ítitnika gra─Ĺana tako─Ĺe ovo spomenula u jednom svom izve┼ítaju, pozivaju─çi Vladu da reaguje.

ÔÇťSistematski problemi i nepravilnosti kada je u pitanju li┼íavanje li─Źne slobode u Sloveniji poznati su i podrobno se analiziraju makar poslednjih pet godina.ÔÇŁ

Saša Zagorc, profesor prava

Sa┼ía Zagorc, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Ljubljani i ─Źlan Mre┼że Odisej (Odysseus Network), zajedno sa drugim stru─Źnjacima za pitanje azila, ka┼że da je do danas┬á malo ┼íta u─Źinjeno da se re┼íe ovi problemi.

ÔÇťSistematski problemi i nepravilnosti kada je u pitanju li┼íavanje li─Źne slobode u Sloveniji poznati su i podrobno se analiziraju makar poslednjih pet godinaÔÇŁ, ka┼że on.

Li┼íavanje slobode onih koji su u potrazi za azilom smatra se, prema slovu me─Ĺunarodnog prava, krajnjom merom i zakonito je tek onda kada se posebne okolnosti individue uzmu u obzir i nakon ┼íto se bla┼że mere razmotre. Ipak, profesor Zagorc nagla┼íava da Slovenija pati od sistematskog nedostatka alternativnih mera.

Samoorganizovani kolektiv aktivista Radna grupa za azil ÔÇö ─Źlan kolektiva Ambasada Rog, koja ve─ç godinama radi sa izbeglicama i migrantima u Sloveniji ÔÇö saop┼ítio je da je u ovoj zemlji postalo pravilo da se ljudi koji tra┼że azil li┼íavaju slobode, i da to vi┼íe nije izuzetak, kako propisuje zakon.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacuje ove navode.

Nestandardno policijsko postupanje

Snimci i fotografije koji su se krajem jula pojavili u javnosti i u medijima, ubrzo nakon protesta u kampu, stvorili su pritisak javnosti. Tri dana nakon ┼íto sam primila prvu Muhamedovu poruku, mu┼íkarci u Postojni su kazali da ih je, u pratnji dva prevodioca, posetila grupa zvani─Źnika iz Ministarstva unutra┼ínjih poslova.

Me─Ĺutim, tri sedmice kasnije, 21. avgusta, oni su i dalje bili pod klju─Źem, li┼íeni slobode i bez pravne pomo─çi.

Neki od zadr┼żanih u Centru za strance u Postojni zatra┼żili su pomo─ç nakon ┼íto su tvrdili da su u opasnosti od deportacije u Hrvatsku. Fotografiju ustupila Ambasada Rog.

Odgovaraju─çi na moja pitanja o ┼íirem kontekstu aktuelne situacije u Postojni, iz Kancelarije za┼ítitnika gra─Ĺana poru─Źuju da se deo problema odnosi na to ┼íto neki, koji su li┼íeni slobode u Centru za strance, nemaju sistematski pristup besplatnoj pravnoj pomo─çi.

U slu┼żbenom odgovoru Ministarstva unutra┼ínjih poslova podvla─Źi se da zadr┼żavanje osoba u Postojni ÔÇťmo┼żda nije standardno policijsko postupanjeÔÇŁ, ali da su sve policijske radnje zakonite.

Standardna policijska procedura podrazumeva preme┼ítaj tra┼żilaca azila u ljubljanski Azilantski centar, gde imaju slobodu kretanja posle nekoliko dana provedenih u karantinu i po sprovo─Ĺenju inicijalnog intervjua. Iz Ministarstva unutra┼ínjih poslova ka┼żu da njihovi zvani─Źnici imaju ovla┼í─çenje da sprovode inicijalne intervjue (┼íto i rade) sa ljudima koji ┼żele da se prijave za azil u Azilantskom centru, kao i u drugim policijskim stanicama.

U prvoj polovini godine, 64 od 120 zahteva za azil odbijeno je kao ÔÇťo─Źigledno neutemeljenoÔÇŁ.

Objasnili su da se zahtevi za azil mogu ÔÇťoceniti kao o─Źigledno neutemeljeni ukoliko lice dolazi iz takozvane bezbedne zemlje Tre─çeg svetaÔÇŁ. Cilj ovih procedura jeste da ubrzaju deportacije pojedinaca ─Źiji su zahtevi za azil odbijeni.

Ljudskoprava┼íke organizacije, me─Ĺu njima i Savet Evrope, pak upozoravaju da se ─Źak i u ovakvim celishodnim postupcima pojedina─Źne okolnosti moraju uzeti u obzir i da bi one mogle da doprinesu odobravanju zahteva za azil ─Źak i kada lice poti─Źe iz takozvane bezbedne zemlje Tre─çeg sveta.

Policijska praksa se ogleda u zvani─Źnoj statistici. Prema re─Źima predstavnika Ministarstva unutra┼ínjih poslova, u prvoj polovini 2020, 64 od 120 zahteva za azil odbijeno je kao ÔÇťo─Źigledno neutemeljenoÔÇŁ. U istom periodu pro┼íle godine, 30 od 51 zahteva za azil odba─Źeno je kao ÔÇťo─Źigledno neutemeljenoÔÇŁ.

Policijska nare─Ĺenja, obznanjena pro┼ílog meseca u slovena─Źkim medijima, otkrivaju da se tra┼żioci azila sada, po pravilu, odvode u Postojnu, a ne u ljubljanski Azilantski centar, ┼íto je o─Źigledan poku┼íaj da se deportacije ubrzaju.

U telefonskom razgovoru sa predstavnikom Pravno-informativnog centra za nevladine organizacije (Legal-Informational Centre for NGOS) saznajem da su od kraja maja i po─Źetka juna prezauzeti podno┼íenjem ┼żalbi na pritvaranje tra┼żilaca azila u Postojni.

Podaci Ministarstva unutra┼ínjih poslova pokazuju da je policija ove godine li┼íila slobode 75 potencijalnih tra┼żilaca azila, od kojih 69 samo u junu. Upravni sud je ove godine poni┼ítio 35 od ukupnog broja ovih mera.

U me─Ĺuvremenu, na osnovu zahteva desni─Źarskih politi─Źara u Italiji, na granicu sa Slovenijom rasporedi─çe se dodatne italijanske trupe. Neke trupe su ve─ç raspore─Ĺene u maju mesecu, dok je zamisao o dovo─Ĺenju vojske nai┼íla na odobravanje desni─Źarskih grupa sa obe strane granice.

Ministar unutra┼ínjih poslova Slovenije, Ale┼í Hojs, ─Źlan desni─Źarske SDS, otvoreno je podr┼żao ovu ideju.

Borba ljudi u Postojni i slovena─Źkom civilnom dru┼ítvu i dalje se vodi. U poruci poslatoj aktivistima, X. je napisao:

ÔÇťMi nismo kriminalci ÔÇö mi smo ljudi. Razlika izme─Ĺu nas i drugih ljudi jeste u papiru ÔÇö mi smo ljudi bez papira, a to ne zna─Źi da nismo dobri ljudi.ÔÇŁK

Naslovna: Zadr┼żani u Postojni, fotografiju ustupila Ambasada Rog.

KOMENTARIŠI