U detalje | Radnička prava

Majčinska tegoba radnih žena

Piše - 08.06.2016

Politike porodiljskog odsustva su bitne. S druge strane, one podržavaju potpuni oporavak majke od porođaja, dok istovremeno stvaraju snažnu povezanost majke i deteta. Takođe, porodiljsko odsustvo obezbeđuje zaštitu učešća žena u privredi tako što stvara okruženje koje promoviše i štiti pristup žena zapošljenju i osigurava radno mesto.

Politike i prakse porodiljskog odsustva i roditeljstvo se razlikuju od države do države širom sveta. Švedska i Norveška se često smatraju državama sa najnaprednijim politikama u vezi sa porodiljskim odsustvom – s obzirom na to da sadrže više od godinu dana plaćenog porodiljskog koje mogu da dele majka i otac. Sjedinjene Države, Papua Nova Gvineja i Oman jesu najviše kritikovane države zbog politika porodiljskog odsustva koje imaju, dok je SAD jedina razvijena država koja nema plaćeno odsustvo za zaposlene majke. Imajući ovo u vidu, Kosovo deluje napredno, barem na papiru.

Član 49 sadašnjeg Zakona o radu utvrđuje da žene imaju pravo na 12 meseci porodiljskog odsustva. Poslodavci su obavezni da plaćaju 70 odsto plate u prvih šest meseci odsustva; vlada isplaćuje platu u visini od 50 odsto prosečnog kosovskog dohotka sledeća tri meseca; poslednja tri meseca su neplaćena. S tim što postoji široko rasprostranjena zloupotreba u primeni ovoga zakona.

Izveštaj iz 2011, nevladine organizacije sa sedištem u Prištini, Kosovskog centra za rodne studije (KGSC), prikazuje da, iako je Kosovo među zemljama koje imaju najduže porodiljsko odsustvo u regionu, dok kada se uzme u obzir sveukupna finansijska nadoknada koja se nudi, Kosovo je na dnu spiska. Prema slovu zakona, sve druge zemlje (sa izuzetkom Bosne i Hercegovine) pružaju veće nadoknade majkama u periodu posle porođaja. Kosovo se takođe razlikuje od drugih država u regionu u smislu metoda finansiranja porodiljskog odsustva. Zakon u svim drugim zemljama nudi plaćanje porodiljskog odsustva isključivo iz javnih fondova.

I zaista, čini se da je na Kosovu prvih šest meseci porodiljskog odsustva (period u kom odgovornost za isplaćivanje plata ima poslodavac) najproblematičnije do dana današnjeg. Ovo je posebno tačno kada govorimo o privatnom sektoru i nevladinom sektoru. Nevladin sektor je oblast u kojoj se mnogo ljudi zaposlilo u prethodnih 16 godina razvoja demokratije na Kosovu, ali je ista ta oblast podložna kratkoročnoj finansijskoj nestabilnosti.

Prema zvaničnim statistikama, oko 40 odsto žena koje su klasifikovane kao „aktivne“ na tržištu rada na Kosovu – jesu nezaposlene. Međutim, više od 75 odsto žena je klasifikovano kao ekonomski „pasivno“, što znači da uopšte ni ne traže posao. Procenjeno je da je učešće žena na tržištu rada na Kosovu najmanje u Evropi; samo je 13 odsto žena na Kosovu zaposleno. Postoji niz činilaca koji doprinose ovoj sumornoj ekonomskoj perspektivi žena, sve od toga da su žene manje obrazovane od muškaraca, imaju manje mogućnosti da pohađaju škole, do diskriminacije zbog nasleđivanja imovine i niskog nivoa vlasništva nekretnina.

Nepokolebljva upornost tradicionalnih rodnih uloga žena je i te kako istinita kada je reč o odgajanju dece. Na osnovu sadašnjeg zakona, žene imaju pravo da poslednjih šest meseci svog porodiljskog odsustva prebace na oca svoje dece. Međutim, prema rečima zapošljenih u Ministarstvu socijalnog rada i socijalne pomoći (MSLW), do dana današnjeg nije bilo ni jednog jedinog zahteva za tako nešto od strane bilo kog para na Kosovu.

Aktuelna diskriminacija u privatnom sektoru

Šukrije Redžepi, pravnica Unije nezavisnih sindikata Kosova (BSPK), tvrdi da prepoznatljiv nedostatak mogućnosti pronalaska posla u državi sa tako lošim ekonomskim stanjem žena čini da one imaju veće poteškoće kada zahtevaju svoja prava od poslodavaca. „One se nadaju da će biti vraćene na posao“, kaže Redžepi, istakavši da – čak i kada žene progovore o nepravdi koja se događa na poslu – većina to radi na anoniman način.

Prema mišljenju Leonore Ahmetaj, šefice odeljenja za pisanje zakona i usklađivanje na MLSW-u, ne postoje kredibilni statistički podaci o tome koliki je broj žena kojima je prekinut ugovor. U međuvremenu, privatni sektor je počeo da nudi ženama kratkoročne ugovore. Ovo je posebno tačno za žene za koje se smatra da će se udati ili da su u reproduktivnom dobu.

„Nadležni na poslu se od samoga početka žele mešati u planiranje vaše porodice“, rekla je Ljuljeta Demoli, glavna istraživačica u KGSC-u. „Da li ste udati?“ i „Da li planirate da uskoro imate decu?“ jesu neka od najčešćih pitanja koja se postavljaju kosovskim ženama na intervjuu za posao, što predstavlja kršenje Zakona o antidiskriminaciji.

maternity_001

U međuvremenu, zaposlene žene koje žele da ostvare svoje pravo na porodiljsko odsustvo su pod stalnim pritiskom od toga da će izgubiti svoj posao. Saranda, mlada majka koja živi u Prištini, je trenutno na porodiljskom odsustvu. Ona će se vratiti na svoje radno mesto pre isteka šestomesečnog perioda porodiljskog odsustva, jer će njen ugovor tada isteći i boji se od prinove ako bi ostala duže kod kuće. Još jedna radnica u privatnom sektoru, Semire, se porodila pre šest meseci. Radila je u svojoj kompaniji u poslednje tri godine, ali još nije od svog poslodavca dobila isplatu u sklopu porodiljskog odsustva.

Aljbuljena Hadžiju, poslanica u kosovskoj skupštini i bivša članica Grupe ženskih poslanika, kazala je Kosovu 2.0 da vladine institucije moraju da sankcionišu one koji ne primenjuju zakon. „Ovo je i dalje problem, jer ako ne naglasimo sve mehanizme koji su dostupni da bismo sprovodili Zakon o radu, privatnim biznisima će i dalje biti udobno dok ne poštuju zakon“, rekla je.

Nevladine organizacije nisu imune

Nisu samo privatni biznisi ti koji izgleda da zaobilaze Zakon o radu. Reč je o fenomenu koji je učestao i u nevladinim organizacijama.

Oktobra 2012, MM – zaposlena u nevladinoj organizaciji gde pruža pravnu pomoć marginalizovanim grupama i pojedincima u društvu – bila je na svome radnome mestu na dan koji je izgledao kao svaki drugi. Ali toga dana, kada je bila u sedmome mesecu svoje trudnoće, ranije nego predviđeno je počela da se porađa. Imajući u vidu karakter organizacije u kojoj je radila, nespremno je dočekala reakciju projektnog koordinatora te NVO koji je rekao da njihov donator „nije mogao da shvati kako mogu nekoga da plaćaju, a da taj neko nije u kancelariji“. (Koordinator te NVO je potvrdio Kosovu 2.0 da je donator upravo to rekao, iako je sam donator to negirao kada mu se MM direktno obratila.)

Poslednji ugovor MM u toj NVO je trajao samo dva i po meseca, iako je MM rekla da je ta NVO očekivala nova novčana sredstva i da je ta nevladina organizacija uveravala zaposlene, uključujući nju samu da će – čim nova sredstva budu dostupna – njihovi ugovori biti produženi. Tri meseca kasnije, MM je dobila imejl u kom se kaže da njen ugovor neće biti produžen, uprkos činjenici što je donator ranije uplatio očekivana sredstva.

MM je preduzela korak koji retko ko preduzima u tim okolnostima: ona je javno progovorila o tome. Popunila je žalbu u Inspektoratu za rad MLSW-a, koji je zaključio da je ta NVO prekršila zakon zato što nije obezbedila porodiljsko odsustvo i naredilo je toj NVO da joj isplati novac za porodiljsko odsustvo. Ispostavilo se da NVO nije ispunila svoju zakonsku obavezu obaveštavanja MLSW-a o tome da je MM na roditeljskom odsustvu. Na kraju, MM je isplaćeno samo dva meseca porodiljskog odsustva (što je činjenica koju je potvrdio projektni koordinator te NVO). MM je svoj slučaj predstavila Osnovnom sudu u Prištini pre više od dve godine, ali je ona među hiljadama slučajeva koji i dalje čekaju da se njihov slučaj pokrene u jednom pravosudnom sistemu koji je, u velikoj meri, zaostao.

Prema mišljenju projektnog koordinatora s kim je MM radila, nevladine organizacije jesu poseban slučaj i one su izuzete iz načina na koji se roditeljsko odsustvo primenjuje na žene koje rade u privatnom i javnom sektoru. „Nismo platili za više od dva meseca [za porodiljsko odsustvo] jer zakon mora da naznači da se bavi radom javnog i privatnog sektora, kao i nevladinih organizacija“, on je rekao Kosovu 2.0.

Nismo platili za više od dva meseca [za porodiljsko odsustvo] jer zakon mora da naznači da se bavi radom javnog i privatnog sektora, kao i nevladinih organizacij,

MM

U međuvremenu, zaposlene žene koje žele da ostvare svoje pravo na porodiljsko odsustvo su pod stalnim pritiskom od toga da će izgubiti svoj posao. Saranda, mlada majka koja živi u Prištini, je trenutno na porodiljskom odsustvu. Ona će se vratiti na svoje radno mesto pre isteka šestomesečnog perioda porodiljskog odsustva, jer će njen ugovor tada isteći i boji se od prinove ako bi ostala duže kod kuće. Još jedna radnica u privatnom sektoru, Semire, se porodila pre šest meseci. Radila je u svojoj kompaniji u poslednje tri godine, ali još nije od svog poslodavca dobila isplatu u sklopu porodiljskog odsustva.

Aljbuljena Hadžiju, poslanica u kosovskoj skupštini i bivša članica Grupe ženskih poslanika, kazala je Kosovu 2.0 da vladine institucije moraju da sankcionišu one koji ne primenjuju zakon. „Ovo je i dalje problem, jer ako ne naglasimo sve mehanizme koji su dostupni da bismo sprovodili Zakon o radu, privatnim biznisima će i dalje biti udobno dok ne poštuju zakon“, rekla je.

Nevladine organizacije nisu imune

Nisu samo privatni biznisi ti koji izgleda da zaobilaze Zakon o radu. Reč je o fenomenu koji je učestao i u nevladinim organizacijama.

Oktobra 2012, MM – zaposlena u nevladinoj organizaciji gde pruža pravnu pomoć marginalizovanim grupama i pojedincima u društvu – bila je na svome radnome mestu na dan koji je izgledao kao svaki drugi. Ali toga dana, kada je bila u sedmome mesecu svoje trudnoće, ranije nego predviđeno je počela da se porađa. Imajući u vidu karakter organizacije u kojoj je radila, nespremno je dočekala reakciju projektnog koordinatora te NVO koji je rekao da njihov donator „nije mogao da shvati kako mogu nekoga da plaćaju, a da taj neko nije u kancelariji“. (Koordinator te NVO je potvrdio Kosovu 2.0 da je donator upravo to rekao, iako je sam donator to negirao kada mu se MM direktno obratila.)

Poslednji ugovor MM u toj NVO je trajao samo dva i po meseca, iako je MM rekla da je ta NVO očekivala nova novčana sredstva i da je ta nevladina organizacija uveravala zaposlene, uključujući nju samu da će – čim nova sredstva budu dostupna – njihovi ugovori biti produženi. Tri meseca kasnije, MM je dobila imejl u kom se kaže da njen ugovor neće biti produžen, uprkos činjenici što je donator ranije uplatio očekivana sredstva.

MM je preduzela korak koji retko ko preduzima u tim okolnostima: ona je javno progovorila o tome. Popunila je žalbu u Inspektoratu za rad MLSW-a, koji je zaključio da je ta NVO prekršila zakon zato što nije obezbedila porodiljsko odsustvo i naredilo je toj NVO da joj isplati novac za porodiljsko odsustvo. Ispostavilo se da NVO nije ispunila svoju zakonsku obavezu obaveštavanja MLSW-a o tome da je MM na roditeljskom odsustvu. Na kraju, MM je isplaćeno samo dva meseca porodiljskog odsustva (što je činjenica koju je potvrdio projektni koordinator te NVO). MM je svoj slučaj predstavila Osnovnom sudu u Prištini pre više od dve godine, ali je ona među hiljadama slučajeva koji i dalje čekaju da se njihov slučaj pokrene u jednom pravosudnom sistemu koji je, u velikoj meri, zaostao.

Prema mišljenju projektnog koordinatora s kim je MM radila, nevladine organizacije jesu poseban slučaj i one su izuzete iz načina na koji se roditeljsko odsustvo primenjuje na žene koje rade u privatnom i javnom sektoru. „Nismo platili za više od dva meseca [za porodiljsko odsustvo] jer zakon mora da naznači da se bavi radom javnog i privatnog sektora, kao i nevladinih organizacija“, on je rekao Kosovu 2.0.

maternity_002

Sadašnji zakon zaista ima svojih dvosmislenosti. Basri Ibrahimi, šef kosovskog Inspektorata za rad, kaže da je jedan od najvećih nedostataka u tom članu o materinstvu to što on ne naznačuje da se ugovor žene mora produžiti nakon njenog porodiljskog odsustva. On smatra da pravno razgraničavanje dozvoljava poslodavcu da ima pravo da ne obnovi ugovor.

KGSC je bila jedna od najglasnijih nevladinih organizacija za vreme pisanja nacrta postojećeg zakona, i bila je uporni zagovornik toga da se obezbedi nediskriminativna primena zakona. Glavni istraživač, Demoli, priznaje da se nevladine organizacije nalaze u posebno nelagodnom položaju kada je reč o porodiljskom odsustvu, ne samo zbog posebnog oslanjanja toga sektora na donacije; jer, sredstva su najčešće dostupna za aktivnosti, dok malo resursa ostaje za finansiranje plata zaposlenih ili za stvaranje rezervnog fonda za naknade za porodiljsko odsustvo. Međutim, ona naglašava da zakon nije selektivan.

Predvidevši probleme koji će nastati, za vreme pisanja nacrta postojećeg zakona, KGSC je lobirala da vlada pokrije 80 odsto plata žena koje su uzele porodiljsko odsustvo u nevladinom sektoru, a predlog je naišao na ravnodušnost institucija.

Novi predlozi: Ko dobija?

S ciljem povećanja učešća žena na tržištu rada, 2013. godine, Ministarstvo rada i socijalne politike (MLSW) napravilo je nacrt amandmana na Zakon o radu. Na predložene promene je delimično uticao izveštaj iz 2012, koji je napisala Američka komora na Kosovu, a u kom se dolazi do zaključka da je član o porodiljskom zakonu teret kosovskih biznisa, i da prema tome uzrokuje diskriminaciju žena onda kada one apliciraju za nove poslove.

Svetska banka je ove godine podržala MLSW u sprovođenju sveobuhvatne studije o primeni Zakon o radu. Očekuje se da će ista biti objavljena za nekoliko nedelja, i od nje se očekuje da će istaći negativan uticaj koji član 49 ima na zapošljenost žena. Prema Ahmetaju, iz MLSW-a, rezultati studije, kao i javne rasprave, biće uzeti u obzir prilikom uvrštavanja amandmana u zakon. U međuvremenu je potreban pogled izbliza na neuspehe zakona i potencijalne probleme koji bi mogli nastati kao posledica novoga predloga.

Predložene promene obuhvataju amandmane na član 49 o porodiljskom odsustvu, kao i smanjivanje sa 12 na 9 meseci na koje roditelji imaju prava da izostanu sa posla, a sve u pokušaju da se smanji ekonomsko oklevanje poslodavaca da zaposle žene. U tim predlozima, prva tri meseca (smanjena sa prvobitnih šest meseci) bi platu isplaćivao poslodavac u iznosu od 70 odsto normalne plate; sledeća tri meseca bi isplaćivala vlada u iznosu od 60 odsto od kosovske prosečne plate (što je rast od 10 odsto); dok će sledeća tri meseca ponovo moći da preuzme poslodavac. MLSW smatra da bi smanjenje porodiljskog odsustva zaštitilo žene na tržištu rada.

maternity_003

Ali za mnoge nevladine organizacije koje se bore za prava žena, nove odredbe deluju kao da favorizuju biznise a ne potencijalne majke. Organizacije poput KGSC-a tvrde da vlada treba više tereta da ukloni tako što će pronaći modalitete i rešenja koji u obzir uzimaju interese biznisa, ali koji najviše brane potrebe žena.

„Oni pričaju o menjanju člana, jer smatraju da je član štetan po žene, da žene ne odlaze na posao, da bi se žene u privatnom sektoru zaštitile na vrlo loš način“, kaže Demoli. „Ne tako što će se pisati politike za povećanje zapošljenosti žena i tako što će one biti zaštićene u privatnom sektoru, već pod izgovorom da su zaista zabrinute o nezaposlenosti žena.“

Manjak brige o deci

Iako bi predloženi amandmani mogli da pomognu u borbi protiv diskriminacije zapošljavanja žena u privatnom sektoru, žene će se onda suočiti s novim problemom. Do dana današnjeg, većina nije iskoristila svoja poslednja tri meseca neplaćenog porodiljskog odsustva unutar dvanaestomesečne šeme; uz novu predloženu devetomesečnu šemu, briga o deci će postati veliki izazov roditeljima.

Čak i kada bi žene iznenada počele da koriste prava na tri meseca na kraju svog odsustva, postojao bi manjak brige o deci, jer javna obdaništa ne prihvataju decu ispod jedne godine starosti. Privatna obdaništa prihvataju bebe od šest meseci, ali po cenu od 170 evra mesečno (u poređenju sa 50 evra mesečno u javnim obdaništima u urbanim područjima). Ženi koja ima prosečnu kosovsku platu u privatnom sektoru bi bilo isplativije da odustane od svog posla kako bi ostala kod kuće sa svojim novorođenčetom.

Nikol Farnsvort iz Kosovske ženske mreže (KWN) tvrdi da će, ako bude promena u porodiljskom odsustvu, od suštinske važnosti biti da se te promene proprate brzim afirmativnim radnjama koje će se pozabaviti ovim pitanjem. „KWN već neko vreme zastupa tezu da bi uspostavljanje više predškolskih ustanova i ustanova za brigu o deci omogućilo ženama da se vrate na posao ranije ili dobiju nove poslove“, Farnsvort je izjavila za Kosovo 2.0.

Kosovo mnogo zaostaje i kada je u pitanju broj ustanova za brigu o deci, a koje bi trebalo da ima u skladu sa ciljevima Evropskog saveta u Barseloni o razvoju ustanova za brigu o deci koje su predviđene za malu decu. „Vlada bi pod hitno morala da uspostavi ustanove za brigu o deci i predškolske ustanove, bilo kroz partnerstva na relaciji javno-privatno ili drugačije, ona bi trebalo da podrži poslovanje start-apova kako bi oni otvarali nova radna mesta, i/ili pak putem javnih programa“, kaže Farnsvort.

Demoli tvrdi da će vladini planovi za smanjenje porodiljskog odsustva biti dodatna briga žena koje žele da imaju porodicu, te bi takvo smanjenje moglo da natera žene da napuste posao misleći da moraju da biraju između karijere i majčinstva. Demoli (KGSC), Redžepi (BSPK) i Hadžiju (nekada Grupa ženskih poslanika) su svi izjavili da će se njihove organizacije i grupe snažno suprotstaviti promenama Zakona o radu ukoliko predložene izmene ne ponude majkama odgovarajuća rešenja.

 maternity_004

„Žena mora da razmišlja o tome šta će da radi kada joj dete napuni šest meseci, kao i o milion drugih stvari i o tome kako da sačuva svoje radno mesto“, kaže Demoli. „Žene će i dalje biti pod stresom, jer će ih poslodavci u privatnom sektoru i dalje zvati da se na posao vrate pre nego što im istekne odsustvo, čak iako im je porodiljsko odsustvo kraće nego ranije. Sve što vlada želi da uradi jeste da ženama da minimalna prava, a kako bi izbegla kršenje konvencija koje se nalaze u ustavu.“

Demoli misli da Kosovo ne razume u čemu je uopšte stvar, jer Kosovo diskutuje o promenama u politikama koje se tiču porodiljskog odsustva. Ona smatra da – dok se ne održi diskusija o zakonu – prvo moramo da razumemo da su žene trenutno nezaposlene, jer vlada ne čini ništa da ih zaposli.

Napomena urednika: Imena MM, njenog poslodavca i drugih intervjuisanih žena su ostala anonimna – na njihov zahtev, a kako bi se izbegle dodatne teškoće i diskriminatorske prakse.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.