Perspektive | Radnička prava

Vlada protiv sindikata prosvete

Piše - 16.09.2022

Upravo je vlada ta koja snosi najveću odgovornost za standarde u obrazovanju.

Ne sećam se svih detalja iz septembra 2005. godine, kada sam upisao peti razred u Osnovnoj školi “Tetë Marsi” u Peći, ali se sećam da sam se malo bojao. Bio je to značajan trenutak — završili smo jednu fazu obrazovanja i našu učiteljicu su zamenili nastavnici za raznorazne predmete.

Sticajem okolnosti, moj nastavnik albanskog jezika bio je Rrahman Jasharaj.

Nije mi padalo na pamet da bi Jasharaj mogao da postane značajna ličnost, ne samo meni kao njegovom učeniku, već i celokupnom kosovskom društvu. U bliskoj budućnosti su o njemu svi počeli da pričaju, a čak su ga i vređali.

Rrahman Jasharaj je predsednik Sindikata prosvete, nauke i kulture Kosova (SBAShK). Trenutno predvodi sindikat u štrajku prosvetara, ulazeći u zloslutni sukob sa vladom koja ima neviđeno visoku stopu odobravanja kod stanovništva — gotovo najveću još od proglašenja kosovske nezavisnosti.

Pre nego što je počeo da se bavi sindikalnim radom, Jasharaj je umnogome uticao na moj razvoj, i to ne samo u obrazovnom smislu. On me je podsticao da volim knjige i jezik. U školi sam imao brojne nastavnike. Kada uzmem u obzir osnovnu školu, srednju školu te studije u Prištini i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Jasharaj od svih njih spada u grupu najboljih edukatora.

Oduvek je zračio velikom energijom. Brzo je hodao i govorio strastveno. Oči su mu uvek bile širom otvorene, a ruke stalno u pokretu dok je držao čas, često brišući znoj s čela. Dok sam pohađao školu, on je učestvovao u radu prosvetnog sindikata u Peći. Uopšte se nisam iznenadio kada je 2014. godine postavljen na poziciju šefa sindikata na nacionalnom nivou.

Kada smo se susretali sa njime van učionice, retko kada nas je pozdravljao. Kasnije nam je na času rekao da, dok hoda ulicom u žurbi, obično ide u kancelariju novinske agencije u kojoj je imao drugi posao kako bi sastavio kraj s krajem.

Novi štrajk, novi sukobi

Savez samostalnih sindikata Kosova obavestio je javnost 25. avgusta 2022. o generalnom štrajku, pozivajući na povećanje plata. Prosvetni sindikat, sa Jasharajem na čelu, pridružio se ovom štrajku u pokušaju da skrene pažnju na potpuno legitimni zahtev, imajući u vidu visoke troškove života i činjenicu da plate u kosovskoj prosveti nisu povećane dvanaest godina zaredom.

Kao u javnosti prepoznatljivo lice sa ovih protesta, Jasharaj je postao meta raznoraznih napada. Njegovi ciljevi su nazivani uskogrudim i politički motivisanim te je navođeno da mu krajnji cilj nije da poboljša uslove rada i života radnika. U televizijskim emisijama su plasirani napadi na njega, prepuni uvredljivih izraza iz usta simpatizera vladajuće partije. I na društvenim mrežama su primetni surovi komentari u pokušaju da ga omalovaže, a naposletku se desilo i da je izvesni građanin pokušao da ga fizički zastraši 5. septembra prilikom posete Srednjoj školi “Ismail Qemali” u Prištini.

Vodeći članovi vladajuće stranke Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) davali su izjave na račun šefa prosvetnog sindikata. Među njima je i izjava Elvisa Hoxhe, koji je na Facebooku napisao da Jasharaj “iskorišćava štrajk prosvetara baš onda kada bi na severu trebalo učvrstiti suverenitet”, dodavši da je “za žaljenje to što nastavnici učestvuju u ovom štrajku, a koji predvodi član Srpske liste”. Zatim je sugerisao da je Jasharajeva agenda nekako povezana sa organizovanim kriminalnim grupama na severu Kosova. Hoxha se kasnije izvinio zbog ove objave, iako se ona već uveliko proširila društvenim mrežama.

Premijer Albin Kurti je na konferenciji za medije održanoj nakon sastanka sa Jasharajem 11. septembra pokušao da opravda izostanak sporazuma sa sindikatom time što je sugerisao da sindikat ima druge ciljeve sem onih javno iznetih.

Glavni zahtev koji je sindikat uputio vlastima jeste povišica od 100 evra mesečno na sve plate prosvetara sve dok Zakon o platama ne stupi na snagu. U međuvremenu, početkom ovog meseca, vlada je predstavila paket pomoći za zaposlene u javnom sektoru “kako bi umanjila posledice inflacije”. Paketom je predviđeno da se za njihove plate izdvoji dodatnih 50 evra mesečno.

Napadi na Jasharaja odvlače pažnju na drugi problem — VV sebe predstavlja kao levičarsku političku organizaciju, koja svoju ideologiju tradicionalno zasniva na zaštiti sindikata i borbi za veća radnička prava.

U stvari, VV je u svojstvu opozicione stranke godinama podržavala sindikate. Dok je bio u opoziciji, Kurti se u više navrata sastao sa Jasharajem, obećavši mu podršku. Od dolaska na vlast, VV je promenila svoj model saradnje sa sindikalnim organizacijama, dovodeći u pitanje sopstvenu posvećenost levičarskim principima koje sve ređe viđamo u praksi u poređenju sa ostalim segmentima uprave.

Na društvenim mrežama i na drugim mestima iznose se optužbe da se Jasharaj obogatio, da ima veliku platu i da je profitirao na grbači sindikata. Na internetu mu se čak rugaju zbog zuba, kao da je na Kosovu na snazi minimalni standard koji propisuje izgled savršenih zuba.

Jasharaja nikada nisam poznavao kao imućnog čoveka. Pre nekoliko godina, zaputivši se u Prištinu još jednog radnog dana kao student, čekao sam da autobus krene sa stanice u Peći — bilo je rano jutro. Dok je autobus počeo polako da se kreće, Jasharaj se poslednji ukrcao.

Seo je pored mene i neobavezno smo razgovarali. Ispričao mi je da je počeo da radi kao šef sindikata i da je svaki dan morao da putuje za Prištinu. Kada je došlo vreme da plati autobusku kartu, kondukteru je objasnio na sebi svojstven vatren način da se sa prevoznikom dogovorio da mu se umanji cena dnevne karte za Prištinu.

Od koga zahtevati odgovornost?

Iako mnogi kritičari tvrde da najveću odgovornost za kvalitet u prosveti upravo snosi nastavno osoblje u štrajku, trebalo bi podrobnije ispitati kritike upućene na račun Ministarstva obrazovanja koje predvodi VV.

Kada je reč o vladi i o štrajkačima, treba postaviti niz pitanja:

Plate nastavnog osoblja nisu povećane dvanaest godina. Ko je za to odgovoran, uzastopne vlade ili sindikat?

Zakon o platama još nije usvojen, pa da li onda za to treba kriviti uzastopne vlade ili sindikat?

Neophodno je uvesti reforme u oblasti prosvete, iako ne postoji jasna vizija u kom pravcu se ovaj sektor treba kretati. Od koga treba zahtevati polaganje računa, od uzastopnih vlada ili od sindikata?

Nacrt Zakona o platama nikada nije proveden. Nakon izglasavanja u februaru 2019, zaštitnik građana je Ustavnom sudu poslao nacrt na ocenu ustavnosti. Ustavni sud je juna 2020. ustanovio niz nepravilnosti u nacrtu, zbog čega se njegovo provođenje oteže, a prevashodno zbog čestih promena vlasti. Zatim, Kurtijeva vlada revidirani nacrt zakona nije poslala u skupštinu marta ove godine, uprkos obećanjima. Vlada je 15. septembra objavila nacrt zakona i poslala ga na javnu raspravu, čime je otpočet komplikovani proces koji bi mogao da odgodi implementaciju zakona do naredne godine.

Aktuelna vlada je na vlast došla pod sloganom “pravda i radna mesta”. Iako joj mandat brzo curi, reforme u prosveti i u oblasti stručnog osposobljavanja — koje bi trebalo da budu u tesnoj vezi za vladinim politikama o zapošljavanju — još nisu materijalizovane.

Premda obrazovanje važi za jedan od najbitnijih sektora kao i za oblast koja je prožeta mnogobrojnim problemima teškim za rešavanje, javne debate o prosveti često se otvaraju tik pred izbore — a da bi se dobili glasovi nastavnog osoblja, odnosno velikog broja birača — ili onda kada se reaguje na sindikalne aktivnosti.

U svom programu za mandat od 2021. do 2025. godine, vlada obećava da će voditi brigu o nastavnicima, između ostalog, pružajući im podršku u stručnom osposobljavanju i pristupačnom stambenom zbrinjavanju. U programu se spominje i model procene i nagrađivanja na osnovu učinka nastavnika u učionici. Testiranje nastavnika jedan je od predloga vlade koji je sindikat odbio.

Nastavnici i celokupna kosovska prosveta sasvim su zapostavljeni, pa tako nije teško zamisliti kakvi bi bili rezultati testiranja nastavnika. Procena učinka nastavnika tumači se na način da je u pitanju vršenje pritiska na njih i pokušaj da se ućutkaju disonantni tonovi iz sindikata prema vladi.

Nije onda slučajno što se u javnosti o obrazovanju govori s vremena na vreme i što nema ozbiljnih pokušaja Ministarstva obrazovanja da interveniše kako bi poboljšalo uslove.

Loši rezultati kosovskih učenika na PISA-i koriste se kao argument više protiv nastavnika, pa samim tim i protiv sindikata. Tvrdi se da zahtevi nastavnika za većim platama nisu u saglasju sa lošim rezultatima njihove nastave. Staranje o kvalitetnoj prosveti nije pod ingerencijom sindikata, već vlade, to jest Ministarstva obrazovanja koje je dužno da sprovede reforme kako bi se postigao visok stepen kvaliteta obrazovanja.

Čak i sindikat mora da razume potrebu za reformama u obrazovanju i da bude kooperativniji, a posebno u odnosu na poboljšanje kvaliteta nastave, ali inicijativa i konkretne radnje moraju poteći od vlade — baš kao što je obećavano stotinama puta u proteklim godinama. Dakle, umesto što se diskusije o kvalitetnosti obrazovanja vode tako da se vlast prepire sa sindikatom kada ovaj podnese zahteve ili stupi u štrajk, one treba da se vode s ciljem unapređenja uslova u celom sektoru.

U ovom trenutku, Jasharaj radi na dobrobit kosovskog društva, iako na posredan način, kao neko ko pokreće diskusiju o obrazovanju — čak u većoj meri od same vlade. Redovna komunikacija sa sindikatima najmanje je što vlada može da učini, pa je tako pravljenje kompromisa od presudnog značaja.

Sem svakodnevnih rasprava o sindikatu ili o stavu vlade prema štrajku, kosovsko društvo bi trebalo da pokaže da je doraslo zadatku da bira uz koga će stati: uz vladu ili uz sindikat. Na stranu debata o platama nastavnog osoblja, ovo je, pre svega, spor oko radničkih prava, a koji treba da nadmaši bilo koji sektor i mandat bilo koje vlade.

Našem je društvu hitno potrebna svrsishodna diskusija o problemima u prosveti i o položaju nastavnika u tom sistemu.

Naslovnica: Atdhe Mulla / K2.0.