U detalje | Bezbednost

Za deportovane turske nastavnike nema pravde ni dve godine kasnije

Rizik od pandemije u turskim zatvorima dodatno brine porodice zatvorenika.

Piše - 08.04.2020

Kosovska policija je 29. marta 2018, u ┼żurbi i pod velom tajne, odvela ┼íestoricu turskih dr┼żavljana iz njihovih domova, izvela ih iz automobila ili sa radnih mesta, prevoze─çi ih na Me─Ĺunarodni aerodrom u Pri┼ítini, odakle su transportovani u Tursku. Ova tajna operacija zasnivala se na saradnji izme─Ĺu kosovske i turske obave┼ítajne slu┼żbe ÔÇö premda se bazira i na kontroverzama.

Politi─Źki lideri na Kosovu prvobitno nisu znali da li da preuzmu zaslugu za ovu operaciju ili da se distanciraju od tog poduhvata onda kada su gra─Ĺani, ljudskoprava┼íki aktivisti i zvani─Źnici stranih dr┼żava, osudili taj ─Źin.

Ova de┼íavanja su rezultirala smenom kosovskog ministra unutra┼ínjih poslova i ┼íefa obave┼ítajne slu┼żbe. U istrazi, koju je o ovoj aferi sproveo skup┼ítinski anketni odbor, utvr─Ĺeno je na desetine kr┼íenja kosovskih zakona, dok je protiv vi┼íe od 20 pripadnika policije podignuta krivi─Źna prijava.

Ipak, ni dve godine nakon izru─Źenja, ┼íestorica nastavnika su i dalje zatvoreni ÔÇö a neki i dalje ─Źekaju su─Ĺenje ÔÇö u turskim pretrpanim zatvorima, dok ljudskoprava┼íke grupe upozoravaju da su ovi objekti posebno problemati─Źni u vreme pandemije kovida-19.

Porodice deportovanih i dalje ─Źekaju zadovoljenje pravde, u bilo kom obliku.

Od nastavnika do ÔÇśteroristaÔÇÖ

Dok su se hap┼íenja odvijala oko sedam sati ujutru tog sudbonosnog dana, nije bilo jasno ┼íta se de┼íava; postepeno su po─Źele da se probijaju informacije o hap┼íenju nastavnika.

Do 10 ─Źasova, iako su mediji uporno postavljali pitanja, zvani─Źni odgovori i dalje nisu bili uverljivi.

ÔÇťPolicija sprovodi operacijuÔÇŁ, izjavio je portparol Kosovske policije Baki Keljani (Kelani) za BIRN. ÔÇť[Javnost ─çe] biti pravovremeno obave┼ítena o ostalim detaljima.ÔÇŁ

Oko tri sata kasnije, Ministarstvo unutra┼ínjih poslova (MUP) izdalo je saop┼ítenje za medije u kome se navodi da su ÔÇťboravi┼íne dozvole [izdate turskim dr┼żavljanima] ukinuteÔÇŁ iz bezbednosnih razloga i da se ÔÇťnastavljeni boravak ovih gra─Ĺana smatra nezakonitimÔÇŁ.

Sada┼ínji i nekada┼ínji u─Źenici, kao i biv┼íe kolege turskih nastavnika ubrzo su se okupili da protestuju u Pri┼ítini. Ovi protesti su trajali satima, dok su predstavnici institucija neve┼íto obja┼ínjavali ono ┼íto se zbilo, premda sama lokacija deportovanih mu┼íkaraca nije bila poznata.

U─Źenici i kolege nastavnika ubrzo su se okupili na protestu nakon hap┼íenja ┼íestorice nastavnika, zahtevaju─çi njihovo osloba─Ĺanje. Fotografija: D┼żek Bu─Źer (Jack Butcher) / K2.0.

─îlanovi porodice i podr┼żavaoci okupili su se naredne no─çi na ulasku u pri┼ítinski aerodrom, zahtevaju─çi transparentnost, a nakon ┼íto su se pojavile glasine o tome da nastavnike dr┼że u starom aerodromskom hangaru. Kasnije je potvr─Ĺeno da su ovi mu┼íkarci, u stvari, deportovani u Tursku samo nekoliko sati po hap┼íenju.

U tom trenutku, premijer Ramu┼í (Ramush) Haradinaj i predsednik Ha┼íim Ta─Źi (Hashim Tha├ži) tvrdili su da nisu bili upoznati sa ovom operacijom, dok je Haradinaj najavio smenu ministra unutra┼ínjih poslova Fljamura Sefaja (Flamur Sefaj) i direktora Kosovske obave┼ítajne slu┼żbe (KOS) Dritona Ga┼íija (Gashi). Turski predsednik Red┼żep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdo─čan) narednog dana je odr┼żao govor u kom je osudio negativne komentare i zahvalio Ta─Źiju na deportaciji.

┼áestorica deportovanih bili su povezani sa pokretom koji predvodi utjecajni turski u─Źenjak u oblasti religije i propovjednik Fetulah Gulen (Fethullah G├╝len), koji se nalazi u progonstvu u SAD. Od poku┼íaja dr┼żavnog udara 2016. u Turskoj, Erdogan je okarakterisao Gulenov pokret kao ÔÇťFetulahisti─Źka teroristi─Źka organizacijaÔÇŁ te je preduzeo niz mera da suzbije delovanje onih koje smatra svojim protivnicima; Gulen je porekao u─Źe┼í─çe u poku┼íaju izvr┼íenja dr┼żavnog udara.┬á

D┼żihan Ozkan (Cihan ├ľzkan), Kahraman Demirez, Hasan Husein Gunakan (H├╝seyin G├╝nakan), Mustafa Erdem, Osman Karakaja (Karakaya) i Jusuf (Yusuf) Karabina, od kojih su svi na Kosovu imali porodicu i posao, sada su pritvoreni u Turskoj.

Me─Ĺu brojnim kontroverzama koje karakteri┼íu ovu aferu, Hasan Husein Gunakan je, navodno, deportovan gre┼íkom, jer institucije nisu nalo┼żile njegovo izru─Źenje. Papirologija je bila spremna za izru─Źenje Hasana Huseina Demira koji se, prema re─Źima njegovih advokata, sada nalazi u jednoj evropskoj zemlji, gde mu je odobren azil.

Porodice i advokati poru─Źuju da oni nikada nisu zvani─Źno obave┼íteni o lokaciji ┼íestorice i da im nije dozvoljeno da sa njima razgovaraju. Iz Kosovske policije su advokatima deportovanih rekli da se razlog za hap┼íenje bazirao na proceni KOS-a da ovi turski gra─Ĺani predstavljaju opasnost po bezbednost, ┼íto je optu┼żba koju ─Źlanovi porodica ┼żestoko demantuju.

Nesanitarni uslovi i pretrpani kapaciteti turskih zatvora mogu da dovedu do toga da se oni pretvore u leglo zaraze.

U me─Ĺuvremenu, deportacije, bez sudskog procesa, dr┼żavi u kojoj se ovi mu┼íkarci suo─Źavaju sa ÔÇťozbiljnim rizikom od mu─ŹenjaÔÇŁ, ┼żestoko su osudile svetske ljudskoprava┼íke organizacije.

Govore─çi u ime ─Źlanova porodica sin Hasana Huseina Gunakana, Mustafa, izjavio je za K2.0 krajem 2019. da su turske vlasti osudile Ozkana i Karakaju na sedam godina i ┼íest meseci u zatvoru; Demirez je osu─Ĺen na osam godina i devet meseci, dok je Gunakan dobio zatvorsku kaznu u visini od osam godina i 45 dana.

Potvr─Ĺuju─çi brojne kritike, koje su ljudskoprava┼íke grupe i me─Ĺunarodni posmatra─Źi upu─çivali na ra─Źun turskog pravosudnog sistema, Mustafa Gunakan ka┼że da niko od ovih mu┼íkaraca nije dobio fer su─Ĺenje.

ÔÇťZa optu┼żbe nisu predstavljeni nikakvi dokaziÔÇŁ, rekao je. ÔÇťKazne izre─Źene na su─Ĺenju zasnivaju se na pretpostavkama, a ne dokazima.ÔÇŁ

Istovremeno, Karabina i Erdem neki su od brojnih politi─Źkih zatvorenika u Turskoj koji i dalje ─Źame u pritvoru dok ve─ç dve godine ─Źekaju su─Ĺenje.

U vreme svetske pandemije, ─Źlanovi porodica ka┼żu da su posebno zabrinuti za zdravlje svojih voljenih, jer broj slu─Źajeva zara┼żenih kovidom-19 u Turskoj raste alarmantnom stopom, pa tako nesanitarni uslovi i pretrpani kapaciteti turskih zatvora mogu da dovedu do toga da se oni pretvore u leglo zaraze.

Amnesti interne┼íenel (Amnesty International) i druge ljudskoprav┼íke organizacije koje nadgledaju rad turskih pravosudnih organa pozivaju dr┼żavne vlasti da ÔÇťiskoriste ovu priliku i nepravedno zatvorene ljude hitno oslobodeÔÇŁ iz zatvora, gde se njihovo dobro zdravlje ne mo┼że smatrati dato┼í─çu.┬á

ÔÇťHiljade ljudi se nalaze iza re┼íetaka samo zato ┼íto su praktikovali svoje pravo na slobodu izra┼żavanja i slobodu mirnog okupljanja. Oni se sada suo─Źavaju i sa ogromnim potencijalnim zdravstvenim problemimaÔÇŁ, stoji u zajedni─Źkoj izjavi od pro┼íle nedelje.

Kao odgovor na zdravstvenu pretnju, turske vlasti planiraju da prevremeno oslobode makar jednu tre─çinu od oko 300.000 zatvorenika u ovoj zemlji. Me─Ĺutim, iako novi nacrt zakona predvi─Ĺa osloba─Ĺanje onih koji su osu─Ĺeni za ubistvo bez predumi┼íljaja i organizovani kriminal, on ne obuhvata politi─Źke zatvorenike, kao ┼íto su ┼íestorica deportovanih sa Kosova.

Igra ma─Źke i mi┼ía

Porodice ovih mu┼íkaraca i dalje ┼żive na Kosovu. Neki su zatra┼żili azil i u┼íli u poslednju fazu procedure za dobijanje izbegli─Źkog statusa.

Za sve to vreme biju sudsku bitku sa kosovskim institucijama.

Advokat porodica, Urim Vok┼íi (Vokshi), tu┼żio je MUP za opozivanje boravi┼íne dozvole, Kosovsku policiju za to ┼íto je izdala naloge za deportaciju i Apelacionu komisiju za strance (AKS) za to ┼íto je odbila da poni┼íti odluke o izru─Źenju. Me─Ĺutim, vladini advokati u svakoj fazi procesa osporavaju tu┼żbe, pa se tako ovi slu─Źajevi razvla─Źe po sudovima.

K2.0 je analiziralo 16 najskorijih sudskih presuda o deportacijama.

Osnovni sud i Apelacioni sud kontinuirano presu─Ĺuju da te odluke nisu zasnovane ÔÇťni na jednom konkretnom dokazuÔÇŁ i ÔÇťimaju takve nedostatke zbog kojih se njihova zakonitost ne mo┼że uzeti u obzirÔÇŁ.

U nekim slu─Źajevima, sudije su primetile da u papirologiji Ministarstva unutra┼ínjih poslova nema imena osobe koja ih je potpisala i da tamo ne stoji neophodni broj protokola.

Vok┼íi ka┼że da bi, pri ─Źitanju takvih obrazlo┼żenja, institucije trebalo da poni┼íte njihove odluke. Me─Ĺutim, odluke o poni┼ítenju boravi┼ínih dozvola i izdavanju naloga za deportaciju i dalje su na snazi.┬á

Advokat Urim Vokši, koji zastupa porodice deportovanih, inicirao je sudski postupak protiv MUP-a, Kosovske policije i Apelacione komisije za strance. Fotografiju ustupio Urim Vokši.

Advokat obja┼ínjava da ─çe u sli─Źnim slu─Źajevima, kada institucije zadu┼żene za administraciju ne izdaju nove odluke u skladu sa prvobitnim primedbama suda, one morati da se vrate na sudove posredstvom novih tu┼żbi. Tek u tom trenutku sudovi mogu da procene osnovanost tu┼żbe. U slu─Źajevima o kojima je ovde re─Ź, sudovi jo┼í nisu dospeli u fazu dono┼íenja kona─Źnih odluka o osnovanosti ovih slu─Źajeva.

Dr┼żavna advokatska kancelarija Kosova (DAK), koja zastupa dr┼żavne institucije na sudovima, insistira na tome da su sve odluke MUP-a, Kosovske policije i AKS-a zakonite te je podnela odgovore na sve tu┼żbe protiv kosovskih institucija, uklju─Źuju─çi slanje ┼żalbe Apelacionom sudu u tri slu─Źaja.

DAK je svaki put, u usmenom i pisanom obliku, zahtevao da se tu┼żbe ÔÇťodbace kao neosnovaneÔÇŁ ili da se ÔÇťodbace kao neblagovremeneÔÇŁ.

U skladu sa svojom argumentacijom, advokati DAK-a su poku┼íali da na sudu predstave bezbednosne procene KOS-a za ┼íestoricu turskih dr┼żavljana; oni ka┼żu da u tim procenama stoji da su D┼żihan Ozkan, Kahraman Demirez, Mustafa Erdem, Osman Karakaja, Jusuf Karabina i Hasan Husein Demir (koji nije deportovan) predstavljali potencijalnu opasnost za Kosovo.

Me─Ĺutim, kako su procene klasifikovane kao ÔÇťtajneÔÇŁ, pa njih tako advokati porodica nisu mogli da vide, sudije su odbacile procene kao dokaz, navode─çi da sudovi ne mogu da zasnivaju svoje presude na ÔÇťdokazu za koji [predstavnici svih] strana nisu mogli da daju izjavuÔÇŁ.┬á

Sumnja se i u to da li bi ova dokumenta zaista trebalo da budu klasifikovana kao tajna te postoje sumnje i u validnost odluka da se turski dr┼żavljani li┼íe boravi┼íne dozvole i deportuju, a nakon ┼íto je biv┼íi direktor KOS-a, Driton Ga┼íi (Gashi), izjavio na sednici odbora Skup┼ítine Kosova da oni nisu bili ni nasilni ni teroristi.

Kada je K2.0 stupilo u kontakt sa njima, iz MUP-a i DAK-a su izjavili da ne mogu da komentari┼íu teku─çe slu─Źajeve koji se i dalje nalaze u sudskom procesu. AKS i Kosovska policija nisu odgovorili ni na jedno pitanje Kosova 2.0.

Krivi─Źna istraga

Upravni predmeti koje su porodice iznele protiv kosovskih vlasti svakako ne─çe osloboditi njihove voljene iz turskih zatvora. Sa ograni─Źenom mogu─çno┼í─çu za osloba─Ĺanje ovih mu┼íkaraca, sudski proces, ipak, ima svoj zna─Źaj u smislu da porodice dobiju makar neko zadovoljenje pravde.

To bi, tako─Ĺe, moglo da ima uticaja na svaki potencijalni krivi─Źni postupak protiv radnika institucija na Kosovu koje su u─Źestvovale u procesu deportacija, jer bi validnost odluka koje donesu zvani─Źnici verovatno bila preispitana na sudu.

Ljabinot Ljepo┼ítica (Labinot Leposhtica), koordinator za nadzor rada sudova i pravnik u BIRN-u, ka┼że da su dr┼żavni slu┼żbenici, koji se ve─ç suo─Źavaju sa odre─Ĺenim krivi─Źnim postupcima, ranije poku┼íavali da iskoriste teku─çe postupke u svoju korist tako ┼íto su tvrdili da je odre─Ĺeno pitanje ve─ç uzeto u razmatranje na drugom sudu.

Ljabinot Ljepo┼ítica ka┼że da dr┼żavni slu┼żbenici, koji se suo─Źavaju sa krivi─Źnim postupcima, mogu poku┼íati da upotrebe teku─çe postupke u svoju korist. Fotografija: BIRN.

ÔÇťSud svakako uzima u obzir da li se njegov predmet ispitivanja, u smislu krivi─Źnog dela, ve─ç obra─Ĺuje u drugom [npr.] parni─Źnom postupkuÔÇŁ, ka┼że Ljepo┼ítica, dodaju─çi da Tu┼żila┼ítvo mo┼że lako da negira ovakve tvrdnje ÔÇťako je ve─ç pribavilo sna┼żne dokaze koji ukazuju na motiv i nameru ovih osoba da zloupotrebe svoj polo┼żajÔÇŁ.┬á

Jedine krivi─Źne prijave podignute zajedno sa Tu┼żila┼ítvom do dana dana┼ínjeg, a koje se odnose na deportacije, bile su na ra─Źun osoblja Kosovske policije. Inspektorat Kosovske policije je 15. avgusta 2019. podneo krivi─Źnu prijavu Tu┼żila┼ítvu protiv 22 osobe. Specijalno tu┼żila┼ítvo Kosova je za K2.0 izjavilo da je ovaj slu─Źaj u istrazi, ali su odbili da daju dodatne komentare.

Iz Inspektorata su poru─Źili Kosovu 2.0 da se prijave odnose na ÔÇťZloupotrebu slu┼żbenog polo┼żaja ili vlastiÔÇŁ (krivi─Źno delo za koje je zapre─çena nov─Źana ili trogodi┼ínja zatvorska kazna) i ÔÇťNezakonito li┼íavanje slobodeÔÇŁ (za ┼íta je zapre─çena kazna izme─Ĺu jedne godine i osam godina zatvora).

Ishod istrage policijskog inspektorata povezan je sa drugim, odvojenim procesom vo─Ĺenim u Skup┼ítini Kosova, koja je u julu 2019. usvojila izve┼ítaj specijalnog anketnog odbora.

Izveštaj je utvrdio da je bilo kršenja zakona u skoro svim fazama procesa, a ukupno 31.

Odbor je intervjuisao 25 dr┼żavnih zvani─Źnika, uklju─Źuju─çi predsednika Ha┼íima Ta─Źija i premijera Ramu┼ía Haradinaja. Ostali koji su se nalazili na visokim dr┼żavnim funkcijama u vreme deportacija ÔÇö kao ┼íto su ministar transporta i infrastrukture Palj Ljekaj (Pal Lekaj), ministar unutra┼ínjih poslova Fljamur Sefaj, direktor KOS-a Driton Ga┼íi i generalni direktor Kosovske policije ┼ápend Mad┼żuni (Shpend Maxhuni) ÔÇö tako─Ĺe su intervjuisani na odboru, a isto se desilo i pojedina─Źnim direktorima u policiji i MUP-u.

Izve┼ítaj je utvrdio da je bilo kr┼íenja zakona u skoro svim fazama procesa, a ukupno 31, uklju─Źuju─çi kr┼íenje zakona, podzakonskih akata, Krivi─Źnog zakonika i konvencija o ljudskim pravima koje su utkane u ustav ove zemlje.

Najflagrantnije kr┼íenje zakona se odnosi na neprimenu principa non-refoulement (koji zabranjuje proterivanje pojedinaca dr┼żavama za koje se smatra da bi u njima mogli da budu mu─Źeni), na ÔÇťautomatsko sprovo─Ĺenje zahteva KOS-aÔÇŁ u re┼żiji MUP-a, direktno u─Źe┼í─çe KOS-a u operaciji Kosovske policije, ─Źime je omogu─çeno da ┼íestorica budu deportovana bez odgovaraju─çih putnih dokumenata, a da pritom uhap┼íeni nisu obave┼íteni o svojim pravima.

Celokupna afera ÔÇö i parlamentarna istraga koja je usledila ÔÇö tako─Ĺe je otvorila va┼żna pitanja o funkcionisanju kosovske obave┼ítajne agencije i o sposobnosti demokratskih institucija da od nje zahtevaju odgovornost.

Vladin portparol Perparim Krieziu (P├źrparim Kryeziu) ka┼że da su izmene zakona potrebne da bi se omogu─çio ve─çi demokratski nadzor kosovskih bezbednosnih slu┼żbi. Fotografija: Patrik Domi, Kabinet premijera.

Da bi se dozvolio zna─Źajniji parlamentarni nadzor nad radom ove agencije, sada┼ínja vlada u ostavci tvrdi da Kosovo treba da promeni Zakon o KOS-u.

Portparol sada┼ínje vlade u ostavci, Perparim Krieziu, ka┼że da je anketni odbor imao manje svedoka i dokumenata dobijenih od KOS-a nego ┼íto mu je bilo potrebno. Tako─Ĺe ka┼że da direktor KOS-a ima ÔÇťapsolutnu diskrecionu mo─çÔÇŁ u odnosima sa skup┼ítinom, jer ta osoba mo┼że da bira da li ─çe ili ne─çe otkriti informacije ili svedoke bilo kom redovnom skup┼ítinskom odboru ili anketnoj komisiji.

ÔÇťTo zna─Źi da direktor KOS-a ima potpuno pravo i zadnju re─Ź da odvrati svaku istragu protiv sebe ili agencije ÔÇö da mo┼że da odbije da skup┼ítini obezbedi pristup informacijama koje su joj potrebne za sprovo─Ĺenje istrageÔÇŁ, rekao je on. ÔÇťVlada smatra da je ovakva diskreciona mo─ç neprihvatljiva, imaju─çi u vidu da skup┼ítina nema najvi┼íe ovla┼í─çenje pri nadzoru rada KOS-a i njenog direktora.ÔÇŁ

Kako se dr┼żava suo─Źava sa ustavnom krizom zbog pro┼ílomese─Źnog glasanja o nepoverenju vladi i sa naporima da se ograni─Źi pandemija kovida-19, ─Źini se malo verovatnim da ─çe u dogledno vreme uslediti izmene zakona o nadzoru rada KOS-a.

U me─Ĺuvremenu, porodice turskih nastavnika, koji su bez upozorenja bili deportovani, nadaju se da ─çe pravda makar unekoliko biti zadovoljena.

ÔÇťSamo ┼żelimo da se teku─ça istraga o ┼íest deportacija okon─Źa ┼íto je pre mogu─çe, bez ikakvog dodatnog ka┼ínjenjaÔÇŁ, poru─Źuju.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.