Kada je Arta čula novosti o najnovijem popuštanju pandemijskih mera, prvo što joj je palo na pamet bila je dupla smena i njena povijena silueta pogrbljena preko mašine za šivenje.

“Ovo je doba godine kada ne mogu da se odvojim od mašine za šivenje”, kaže ona. “Do kraja leta samo će moja leđa moći da posvedoče o dugim satima provedenim radeći i sedeći.”

Velike svadbe koje su prošle godine zabranjene da bi se sprečilo širenje kovida 19, dozvoljene su ponovo sredinom juna, što je jedan od koraka u otvaranju ekonomije. Ova najava je primorala buduće novopečene mladence da pojure i zakažu datume venčanja u isto vreme kada se očekuje veliki ljetni priliv dijaspore.

Oni koji dolaze iz inostranstva neće samo povećati radost na svadbama već će pomoći državnoj ekonomiji da doživi neophodan rast koga ranije nije bilo, a usled nedolaska dijaspore u protekloj godini, što se negativno odrazilo na privredu.

Međutim, što se tiče Arte, koja je zahtevala da je predstavimo pod pseudonimom da bi slobodno govorila, sezona svadbi podrazumeva neprestani rad.

Arta od 2013. u neformalnom sektoru radi kao krojačica, što znači da ne poseduje ugovor o radu i ne prima penzijske i zdravstvene doprinose. Njena mesečna plata trenutno iznosi 250 evra, ali je tokom prve četiri godine rada primala samo 150 evra mesečno.

“Imam više od 50 godina, pa o kakvom mom izboru pričamo?” kaže ona. “Mnogi koje poznajem rade kao krojači. Verujte mi, oni koji su zaposleni kod poznatih dizajnera često rade duple smene u toku cele godine. Radno mesto na kom sam ja zaposlena makar ima duple smene samo tokom prometnog leta, kada se održavaju venčanja i proslave.”

Neformalni sektor na Kosovu 

Prema rečima predstavnika Nezavisnog sindikata radnika u privatnom sektoru, 50% radnika na Kosovu radi u neformalnom sektoru. Iako je teško saznati tačne brojke, žene koje rade kao krojačice, čistačice, frizerke ili sezonske poljoprivredne radnice čine veliki deo ove radne snage u neformalnom sektoru. Rad u neformalnom sektoru se ne oporezuje i nije zaštićen od strane vlade, što znači da je kršenje radničkih prava učestalo. Sem toga što nemaju ugovor, većina radnika u neformalnom sektoru prima male plate i nema prednosti socijalne zaštite.

Teško je znati pun obim neformalne ekonomije na Kosovu, ali nam neki izveštaji govore da ona čini više od 30% državnog BDP-a. Sa gotovo 1,8 milijarde evra godišnje, veličina neformalnog sektora blizu je ukupnom godišnjem državnom budžetu od 2,4 milijarde evra.

Prema rečima stručnjaka, neformalni rad se u ovom obimu održava usled slabe vladavine prava i zato što vladina infrastruktura nije dovoljno razvijena da prati i uređuje kosovsku ekonomiju i poreski okvir, što mnoge radnike dovodi u neizvesnu situaciju.

Iako se zna za neke procene zasnovane na rezultatima anketa, ne postoje zvanične statistike koje bi rasvetlile obim učešća žena u neformalnom sektoru. Prema izveštaju sa Instituta Riinvest, analitičkog centra u sferi socioekonomskog razvoja, oko 30% žena zaposlenih u privatnom sektoru radi bez ugovora.

Sedžida (Sexhide) Mustafa, zamenica predsednika Instituta Riinvest, kaže da visok stepen učešća žena na neformalnom tržištu rada — što je svetski trend u zemljama u razvoju — može da doprinese neravnopravnoj zastupljenosti pripadnika oba pola u zvaničnoj statistici.

“Podaci podeljeni po polu u sferi neformalne ekonomije na Kosovu slabog su kvaliteta,” kaže Mustafa. Iako stare procene radnih uslova upućuju na to da je više muškaraca nego žena radilo u neformalnom sektoru, Mustafa kaže i da “kvalitativni podaci ukazuju da žene koje rade u privatnom sektoru često rade na neformalan način, bez socijalne zaštite i ugovora”.

Ankete Instituta Riinvest pokazuju da žene u privatnom sektoru rade duže od onih u državnom, ponekad i po 10 sati dnevno. One su plaćene manje, rade vikendima i na državne praznike i neredovno primaju platu. Štaviše, prema rečima predstavnika Riinvesta, oko 75% ovih žena nikada ne prima nadoknadu za prekovremeni rad, iako im to poslodavci duguju po zakonu.

Nezaposlenost i pandemija

Reakcija država u svetu na pandemiju posredno je pogoršala status žena u domaćinstvu i na radnom mestu, kako za vreme zaključavanja (eng. lockdown), tako i u periodu popuštanja mera. Pitanje o kom se, verovatno, najviše razgovara jeste nagli rast zastupljenosti porodičnog nasilja, koje nastaje zato što su brojne žene iza zatvorenih vrata izolovane sa zlostavljačima.

Pored ovog zabrinjavajućeg trenda, životni uslovi žena, kako kod kuće tako i na radnome mestu, dramatično su se pogoršali. Mnoge žene su suočene sa dodatnim neplaćenim radom kod kuće, dok je pandemija ozbiljno narušila njihov profesionalni rad u svojstvu negovateljki, spremačica, krojačica i frizerki. Ne samo da je umanjen broj radnih sati i da je smanjena plata u ovim branšama čim su mere popuštene, već su ove radnice odjednom bile izložene kontaktima sa velikim brojem ljudi u javnosti (tj. bliskom kontaktu sa njima), pa samim tim i koronavirusu.

U prošlogodišnjem izveštaju agencije UN Women analiziraju se efekti izbijanja zaraze kovida 19 širom Evrope i Centralne Azije i primećuje se da je više od 40% žena obavljalo slabije plaćen posao tokom izbijanja zaraze. Najpogođenije su bile žene sa Kosova. Nedavno objavljeni izveštaj Demokratije za razvoj (Democracy for Development, D4D), organizacije koja se najviše bavi istraživanjima i analizom politika, utvrdio je da je, usled pandemije, sa 5,3% žena i 2,6% muškaraca raskinut ugovor o radu, te da je 26% žena poslato na neplaćeno odsustvo.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku (KAS), pandemija je imala veliki uticaj na privredu. U drugom kvartalu 2020, realni rast BDP-a se strmoglavio sa 1,3% na -9,3%, dok je nezaposlenost porasla sa 25% na 27,2%. Svetska banka je ustanovila da se kosovski BDP suzio za 6,9% u 2020. godini.

Nedavno je Institut GAP objavio analizu podataka KAS-a koja ukazuje da je pandemija dovela do toga da Kosovo sada ima najveći zabeleženi broj aktivnih tražilaca posla u istoriji, 198.000. Od marta do aprila 2020, broj aktivnih tražilaca porastao je za više od 32.000, a od aprila do maja za dodatnih 35.000. Broj aktivnih tražilaca posla nastavio je da raste do septembra 2020. kada je dostignut vrhunac, nakon čega je u februaru 2021. opadao, kada je iznosio oko 106.000 prijavljenih. 

Većina prijavljenih osoba koje traže posao je između 25 i 39 godina, dok su muškarci i žene procentualno bili zastupljeni gotovo u jednakoj meri.

“Zastupljenost neformalnog sektora je očigledna [u podacima KAS-a]”, kaže feministička ekonomistkinja Dita Dobranja. “Povećani broj mladih i žena koji traže poslove govori nam više o situaciji na tržištu rada nego o stepenu zaposlenosti ili nezaposlenosti.”

Postoji mogućnost da ove brojke ne obuhvataju brojne poslotražioce.

Prema rečima Sedžide Mustafa iz Riinvesta, sredovečne žene se ređe prijavljuju kao poslotražiteljke jer imaju veće prepreke da pristupe tržištu rada.

“Ovde pričamo o generaciji koja je u ratu imala neodgovarajuće obrazovanje, dok je u posleratnom periodu, usled socioekonomskih uslova, izostavljena i ne učestvuje u dodatnim obukama ili se više ne obrazuje”, kaže Mustafa.

Arti je sasvim jasno da se nalazi u prekarnoj radnoj situaciji. Ovakvi pritisci joj ulivaju strah i sprečavaju je da izađe u javnost. Iako radi na relativno humanom radnom mestu — gde uživa u pauzi za ručak i pravu na kratke dnevne pauze, što su prednosti koje njeni poznanici u drugim krojačnicama nemaju — ona zna da, bez ugovora, “poslodavac može da vas otpusti u svakom trenutku zbog bilo kakve žalbe, posebno sada, pošto je pandemija povećala potražnju za poslom”.

Ovo povećanje broja poslotražilaca, prema rečima predstavnika GAP-a, delimično predstavlja rezultat masovnih otpuštanja na početku pandemije, kao i hitnih fiskalnih mera koje je prošle godine odobrila vlada na čelu sa Samoopredeljenjem (Vetëvendosje). Paket hitne fiskalne pomoći omogućio je pružanje mesečne isplate od 130 evra pojedincima prijavljenim na birou za zapošljavanje i onima koji nisu korisnici bilo kakvih šema plaćanja iz kosovskog budžeta.

Iz GAP-a primećuju da oni koji su se tada prijavili kao poslotražioci tek treba da se jave nadležnom birou sa informacijama o tome da li su pronašli posao. Prema pravilima, poslotražioci moraju svaka tri meseca da se jave Agenciji za zapošljavanje Republike Kosovo (AZRP) i da se izjasne o svom radnom statusu, kao i da dobiju smernice ukoliko su i dalje nezaposleni, jer će, u suprotnom, biti uklonjeni sa spiskova nezaposlenih.

AZRP je u 2020. odlučio da kao “neaktivan” označi status osoba koje se nisu javile makar tri meseca po registrovanju u birou, što bi moglo delimično da utiče na pad broja poslotražilaca krajem 2020.

U izveštaju stoji da bi razlog za neprijavljivanje kod nekih mogao da se krije u tome što možda rade u neformalnom sektoru, što im omogućuje da se prijave kod AZRP-a kao nezaposleni.

Pandemijske mere i polovi

Feminističke aktivistkinje i stručnjakinje za rodna pitanja tvrde da je jasno da vladinim merama za sprečavanje širenja virusa i obnovu privredu nedostaje prethodna analiza rodnog stanja na terenu ili pak konsultacije sa civilnim društvom.

“Nije ustanovljeno kako pandemija utiče na različite grupe”, za K2.0 kaže Mirišaha Silja (Mirishahe Syla), stručnjakinja za rodna pitanja.

Umesto toga, mere su “usmerene na homogenu grupu na Kosovu, sa stavom da su svi isti, bez uzimanja u obzir posebnih potreba. Žene su zaboravljene, samohrane majke su zaboravljene, manjine i osobe sa invaliditetom su zaboravljene”, kaže Silja. “Mere su usmerene na Albance (muškarce) koji već rade; vlada kao model uzima muškarca koji ima biznis i određene prihode.”

U doba krize, vlade ne dozvoljavaju velikim firmama da propadnu, kaže Dobranja, što je element koji je prisutan u kosovskom Planu za obnovu privrede, koji je Hotijeva vlada predstavila prošle godine.

“Žene su prisutne u mikro i malim preduzećima i zato imaju manje šanse da prežive. Zato su morale da zaustave ili pauziraju svoju privrednu aktivnost, u šta spada i otpuštanje radnika sa radnih mesta”, kaže Dobranja. “To im mnogo otežava povratak na tržište rada.”

Mnogi kritičari kažu da su mere koje je predložio bivši premijer Avdulah (Avdullah) Hoti ciljale samo velike firme. Od malog broja zaposlenih žena na Kosovu, 10% njih poseduje sopstveni biznis. Većina ovih biznisa je malog obima. Oni pružaju usluge poput krojenja i friziranja. Imajući u vidu neformalni karakter ovih sektora, sigurno postoji hiljade žena, poput Arte, koje nisu dobile nikakvu pomoć.

U prvoj sedmici jula, Kurtijeva vlada je primenila novi plan za oporavak koji se usredsređuje na zapošljavanje. Budžet od 50 miliona evra je opredeljen za otvaranje novih radnih mesta i podršku poslotražiocima. Od ovog iznosa, pet miliona evra je predviđeno za podršku zapošljavanju žena.

Iako, u poređenju sa prethodnim planom za oporavak, ove mere deluju obećavajuće za prosečne kosovske radnike i poslotražioce, neophodna je detaljna analiza da bismo razumeli ko će stvarno da ima koristi od ovakvog plana.

Što se Arte tiče, vladine odluke i politike su joj retko kad ulivale nadu. “Ako mi nešto od novih mera pomogne, onda pozdravljam, ali neću nikoga da čekam”, kaže ona.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ova publikacija je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru projekta “Građani, angažujte se”. Projekat sprovodi K2.0, u partnerstvu sa Institutom GAP. Isključivu odgovornost za sadržaj snose Kosovo 2.0 i Institut GAP, a on ne odražava nužno stavove Evropske unije.