U detalje | Ljudska Prava

Borba za ljudska prava

Piše , - 10.12.2017

K2.0 u razgovoru sa šestoro aktivista koji se bore za promene.

Znatan broj nevladinih organizacija (NVO) radi u na┼íoj zemlji. Me─Ĺutim, 2016. godine, neke od njih su zaklju─Źile da, iako se mnogi projekti realizuju, saradnja izme─Ĺu samih NVO ─Źesto izostaje. Prema ovoj grupi, rezultat ovakvog rada je situacija u kojoj je rad NVO isklju─Źivo usredsre─Ĺen na posebne grupe s kojima rade ili se pro┼íiruje samo na odre─Ĺene regije.

S ovim na pameti, sedam nevladinih organizacija je odlu─Źilo da formira koaliciju Jednaka prava za sve (ERAC) i da sara─Ĺuje na zajedni─Źkom projektu. Koalicija je sastavljena od slede─çih organizacija: Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR), Evropski centar za pitanja manjina (ECMI), Centar za ravnopravnost i slobodu (CEL), Kosovski centar za rodne studije (KCGS), Centar za lokalnu pomo─ç i regionalni razvoj (CLARD), Centar za razvoj dru┼ítvenih grupa (CSGD) i Kosovo 2.0.

Cilj pravljenja ove koalicije jeste da se za┼ítite i promovi┼íu osnovna prava marginalizovanih grupa. Projekat se fokusira na manjine, ┼żene, mlade ljude i LGBTI zajednicu. S ciljem pro┼íirenja projekta ┼íto je vi┼íe mogu─çe, koalicija sara─Ĺuje sa 19 drugih nevladinih organizacija na lokalnom nivou.

Sproveli su i niz aktivnosti koje se usredsre─Ĺuju na analizu, denunciranje i savetovanje, kao i na pobolj┼íanje op┼íte situacije tretmana manjina. Neka od pitanja koja su utvr─Ĺena ovim projektom jesu slede─ça: pravedna i proporcionalna zastupljenost manjina, inkluzija ┼żena u dono┼íenju odluka i njihova radni─Źka prava, etni─Źki motivisani incidenti, za┼ítita LGBTI zajednice i njihov pristup javnim uslugama i druga pitanja.

Na Me─Ĺunarodni dan ┼żena, predstavnici organizacija koje ─Źine ERAC dele svoja iskustva o tome koja su pitanja najbitnija u oblasti ljudskih prava na Kosovu.

Marigona ┼áabiju, Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR) Foto: Ade Mula / K2.0.

Marigona Šabiju

Omladina na Kosovu se suo─Źava sa mnogim problemima, ali veoma zabrinjava ─Źinjenica da su isklju─Źeni iz politi─Źkog i javnog ┼żivota. Nizak stepen inkluzije mladih u procesima dono┼íenja odluka i drugim procesima u kojima se kreiraju politike predstavlja posledicu toga ┼íto su institucije za njih zatvorene. Ovako im se onemogu─çuje da ostvaruju svoja prava aktivnih i ravnopravnih gra─Ĺana. Posledi─Źno, kako su mladi odsutni, kreirane su politike koje ne zastupaju interese mladih i ne zadovoljavaju njihove potrebe.

Javne institucije moraju da kreiraju konkretne mehanizme koji omogu─çuju participaciju mladih u svakom stepenu javne uprave, kao i u izradi politika koje stimuli┼íu i podi┼żu svest mladih kada je re─Ź o aktivnom u─Źe┼í─çu u politi─Źkom i javnom ┼żivotu.

Agim Margiljaj, Centar za razvoj društvenih grupa. Foto: Ade Mula / K2.0.

Agim Margiljaj

Unapre─Ĺenje i za┼ítita prava lezbijki, gej osoba, biseksualaca, transrodnih i me─Ĺupolnih osoba (LGBTI) i dalje predstavlja problem na Kosovu. Uvo─Ĺenje liberalne legislacije u oblasti ljudskih prava, ─Źime su postavljene osnove novouspostavljenih institucija na Kosovu, nije se nu┼żno odrazilo na uverenja koja gaji dru┼ítvo, a ovo je najo─Źiglednije u slu─Źaju LGBTI prava.

Sna┼żna ube─Ĺenja patrijarhata predstavljaju izvor dubokog raskoraka izme─Ĺu duha zakona i dru┼ítvenih normi koje i dalje preovla─Ĺuju i koje prosvetni sistem i neefikasna vladavina prava uporno neguju. Posledi─Źno, patrijarhalne vrednosti kosovskog dru┼ítva su i dalje, uglavnom, neupitne, zbog ─Źega se stvara prostor za diskriminaciju koja ima podr┼íku ÔÇťtradicijeÔÇŁ.

Ovo je dovelo do situacije u kojoj LGBTI prava ne postoje u vokabularu ljudskih prava na lokalu. U ve─çini slu─Źajeva, kada se ti┼íina prekine, to se desi zato ┼íto se LGBTI prava smatraju me─Ĺunarodno nametnutom normom. Prema tome, visok procenat ljudi koji rade u policiji i u dr┼żavnim institucijama smatra LGBTI pitanje kao ne┼íto ┼íto me─Ĺunarodna zajednica name─çe Kosovu.

Ova situacija, u kojoj zakon nije uskla─Ĺen sa dru┼ítvenim normama, omogu─çila je porast homofobije, diskriminacije i govora mr┼żnje s jedne strane, i nevoljnosti dr┼żavnih slu┼żbenika da ispune svoju du┼żnost u promovisanju i za┼ítiti LGBTI prava s druge strane. Kao rezultat toga, ve─çina LGBTI osoba ┼żivi u tajnosti, dok oni koji su otvoreni po pitanju svoje seksualne orijentacije ili koji se smatraju ─Źlanovima LGBTI zajednice — suo─Źavaju se sa raznim oblicima psihi─Źkog i fizi─Źkog nasilja od strane svojih porodica, dru┼ítva ili institucija.

┼átavi┼íe, LGBTI prava nisu uvr┼ítena u politike stranaka koje, u ve─çini slu─Źajeva, odbijaju da se pozabave LGBTI pravima ili ─Źak i da komentari┼íu ista zbog straha da ─çe izgubiti glasove. U istra┼żivanju javnog mnjenja koje je sproveo Nacionalni demokratski institut, 60 procenata javnosti se deklarisalo da ne bi glasali za stranku koja brani LGBTI prava, ─Źak iako bi ta stranka re┼íavala najozbiljnije probleme u dr┼żavi.

To je obeshrabrilo politi─Źke partije da zauzmu stav prema LGBTI pravima, gde ve─çina politi─Źkih poslenika na Kosovu daje povoljne izjave o LGBTI zajednici samo kada u posetu do─Ĺu visoki strani zvani─Źnici, napominju─çi progresivnu legislativu na Kosovu. U me─Ĺuvremenu, uvredljivi izrazi predstavnika politi─Źkih partija i poslanika gotovo da predstavljaju naslednu praksu.

Ljuljeta Demoli, Kosovski centar za rodne studije (KGSC). Foto: Agan Kosumi / K2.0.

Ljuljeta Demoli

┼Żene se i dalje suo─Źavaju sa mnogim izazovima u kosovskom dru┼ítvu. Najbitniji izazovi s kojima su se suo─Źile 2017. jesu rodno zasnovano nasilje, izostanak primene zakona, neformalno tr┼żi┼íte rada i seksualno zlostavljanje na radnome mestu.

Rodno zasnovano nasilje na Kosovu je ─Źesta pojava, a za ┼íta je dokazano da se prvi put de┼íava vrlo rano u ┼żivotu mladih Kosova. Ono ┼íto jo┼í vi┼íe zabrinjava jeste da rodno zasnovano nasilje biva opravdavano. Prema Me─Ĺunarodnom istra┼żivanju o mu┼íkarcima i rodnoj ravnopravnosti, 41,4 odsto ispitanika sa Kosova se delimi─Źno ili potpuno sla┼że da postoje slu─Źajevi u kojima ┼żene zaslu┼żuju batine.

Iako se kosovsko zakonodavstvo smatra vrlo naprednim i demokratskim na papiru, primena zakona izostaje. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji utvr─Ĺuje potrebu za ravnopravnu zastupljenost ┼żena i mu┼íkaraca u svim sferama javnog ┼żivota, i dalje se ne sprovodi, ─Źak ga ne sprovode ni centralne institucije, uklju─Źuju─çi Skup┼ítinu Kosova, ┼íto je telo odgovorno za usvajanje zakona.

Privatni sektor umnogome i dalje funkcioni┼íe na neformalan na─Źin. ┼Żene rade bez ugovora, na produ┼żeno radno vreme, njhovo porodiljsko odsustvo i druge vrste odsustava nisu pla─çeni, kako je predvi─Ĺeno zakonom, pa i bivaju ┼żrtve seksualnog zlostavljanja ─Źe┼í─çe nego ┼íto je to slu─Źaj sa ┼żenama u javnom i civilnom sektoru. Vrlo mali broj ┼żena se nalazi na upravni─Źkim pozicijama, zbog ─Źega su ─Źesto predmet nefer, neeti─Źkog i nepristojnog tretmana.

Seksualno zlostavljanje na radnome mestu se i dalje smatra tabu temom. Nije bilo prijava podnesenih mehanizmima koji postoje, iako je vi┼íe od 50 slu─Źajeva prijavljeno preko aplikacije EcShlire. KGSC radi sa drugim organizacijama civilnog dru┼ítva na uvr┼ítavanju seksualnog zlostavljanja u Krivi─Źni zakonik koji je trenutno u procesu izmena i dopuna.

Edona Ljekaj, Centar za lokalnu pomo─ç i regionalni razvoj (CLARD) Foto: Ade Mula / K2.0.

Edona Ljekaj

Obi─Źno se ovako zavr┼íava: ÔÇśBog ti dao zdravljeÔÇÖ. Ovo je jedna od fraza koje se naj─Źe┼í─çe ─Źuju u na┼íoj kancelariji kada zavr┼íimo rad sa klijentima kojima je potrebna sudska pomo─ç. Pomaganje gra─Ĺanima kojima je potrebna ova usluga predstavlja najlep┼íi ose─çaj koji jedan stru─Źnjak mo┼że da oseti, posebno kada su zakonom propisana prava te osobe prekr┼íena, a vi im pru┼żate uslugu koja ─çe im pomo─çi i koja je besplatna.

Pru┼żanje besplatne pravne pomo─çi i pravnog saveta, posebno ugro┼żenim grupama na Kosovu, predstavlja najbitniju aktivnost na┼íe kancelarije. Ove usluge obuhvataju civilna pitanja, administrativna pitanja, pitanja u vezi sa zaposlenjem, porodi─Źnim pravima i manjinskim pravima.

CLARD svakog meseca pru┼ża do 90 sesija na kojima se daju pravni saveti i pru┼ża sudska pomo─ç svakoga meseca. Obezbe─Ĺujemo i pravnu pomo─ç u saradnji sa relevantnim institucijama.

Ve─çina ovih slu─Źajeva povezana je sa porodi─Źnim nasiljem. Slu─Źajeve nasilja u porodici prosle─Ĺuju nam Policija Kosova i centri za socijalni rad. Kada ove institucije nama proslede ove slu─Źajeve, mi odmah preduzimamo neophodne korake kako bismo obezbedili profesionalne usluge o┼íte─çenim gra─Ĺanima, kako bismo za┼ítitili njihova prava koja garantuje zakon.

Pru┼żanje ovakvih usluga izazovno je u svakodnevnom radu. Kao pravnici, trudimo se da ponudimo sudsku za┼ítitu, ali je, tako─Ĺe, te┼íko da povratimo poverenje gra─Ĺana u institucije u kojima se donose odluke, posebno u sudove.

Gra─Ĺani neretko ka┼żu da na odluke uti─Źe politika i da zaostatak u procesuiranju slu─Źajeva ─Źini situaciju jo┼í te┼żom. Va┼żno je da se, posle prevazila┼żenja izazova s kojima se suo─Źavamo kao gra─Ĺani i kada ih uspe┼íno okon─Źamo, ose─çamo ponosno, ┼íto nas motivi┼íe da nastavimo dalje.

Adrijan Ze─çiri, Evropski centar za manjinska pitanja. Foto: Ade Mula / K2.0.

Adrijan Ze─çiri

Jedan od najve─çih izazova Kosova 2017. godine, u oblasti prava zajednica, jeste potpuna implementacija zakona. Poznato je da je Kosovo razvilo ustavni okvir i unapredilo svoje zakone u pogledu prava zajednica. Ovaj okvir je ustanovljen posle mnogo godina me─Ĺunarodne uprave nad Kosovom i u Ahtisarijevom planu.

Izazov s kojim se Kosovo suo─Źava jeste sprovo─Ĺenje ovog okvira. Ovo pitanje je postalo slo┼żenije usled ─Źinjenice da kosovska teritorija ima stanovnike koji odbijaju ostvarivanje ovih prava. To je slu─Źaj sa severnim kosovskim op┼ítinama. Rastrgnuti izme─Ĺu ┼żelje da steknu kontrolu nad celom teritorijom Kosova i izostanka ljudskih resursa i kapaciteta da realizuju ovu ┼żelju, kao i zbog op┼íte ekonomske situacije, kosovske institucije su ─Źesto meta kritika mnogih me─Ĺunarodnih i i dr┼żavnih mehanizama koji nadgledaju njihov rad ili ga prate.

Zato je od klju─Źnog zna─Źaja pove─çati kapacitet javnih institucija da bi se adresirala potpuna implementacija okvira za za┼ítitu ljudskih prava i interesa zajednica. Op┼íta politi─Źka atmosfera i proces normalizovanja odnosa sa Srbijom predstavlja, ┼íto je i prirodno, nu┼żni preduslov za dodatnu stabilizaciju me─Ĺuetni─Źkih odnosa na Kosovu i za sprovo─Ĺenje raznih odredaba koje uti─Źu na svaku sferu ┼żivota manjina u Republici Kosovo.

Bljert Morina, Centar za ravnopravnost i slobodu (CEL). Foto: Ade Mula / K2.0.

Bljert Morina

CEL, na┼ía organizacija, nastavi─çe da radi kao ┼íto je dosad radila, stavljaju─çi u prvi plan obuku i razne kampanje za osna┼żivanje zajednice. Podi─çi ─çemo svest kod dru┼ítvenih grupa kao ┼íto su novinari, studenti, ─Źlanovi zajednice, policija i sudstvo. Oni su na┼ía ciljna grupa.

Prvi projekat koji nameravamo da sprovedemo slede─çe godine jeste da obu─Źemo nekoliko psihologa kako bi se prva faza tranzicije transrodnih osoba obavila na Kosovu. Ovo radimo zato ┼íto smo, na osnovu istra┼żivanja koje smo sproveli 2016, saznali da zdravstveno osoblje ima ograni─Źeno znanje o transrodnim osobama.

Transrodna zajednica je ┼żrtva velike diskriminacije dru┼ítva i mi moramo da podignemo svest kako bismo smanjili stepen predrasuda. Problemati─Źno je to da na┼íe dru┼ítvo vidi ─Źlanove ove zajednice kao bolesne ljude. Zato se nasilje koristi nad njima. Ovo bi trebalo da nas natera da bolje informi┼íemo ljude po ovom pitanju, jer je jasno da fale osnovne informacije. ─îak se i ─Źlanovi porodice u mnogim slu─Źajevima distanciraju od svojih transrodnih ro─Ĺaka.

S obzirom na to da smo pomenuli nasilje, moram da naglasim da je nasilje dobilo zamah zbog izostanka sprovo─Ĺenja zakona. Kada neko nekoga fizi─Źki napadne i ne bude ka┼żnjen za to delo, druga osoba ovo mo┼że da shvati kao signal da je ─Źlanove ove zajednice mogu─çe napasti bez posledica. Poslali smo preporuke lokalnim institucijama, gde zahtevamo da Krivi─Źni zakonik obuhvati seksualnu orijentaciju i rodni identitet.┬áK

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ovaj ─Źlanak Kosovo2.0 je dio projekta┬áEqual Rights for All┬á, kojeg kofinansira Europska komisija. Sadr┼żaj ─Źlanka je isklju─Źivo odgovornost projekta i ni na koji na─Źin ne odslikava stavove i poglede Europske unije.┬á