Jedan na jedan | LGBTIQ+

Borče Božinov: “Posvećeni smo pravima seksualnih radnika.”

Piše - 11.12.2020

Sindikat seksualnih radnika Balkana sa sedištem u Skoplju deluje duže od 10 godina.

Razgovor o položaju i životu seksualnih radnika i radnica u regionu nije tema o kojoj se često ili čak dovoljno može čuti u ovdašnjoj javnosti. No, ionako teška situacija za mnoge od njih postala je još teža ove godine zbog pandemije kovida-19, sa kojom su izgubili gotovo svaku mogućnost rada i zarade, te doveli vlastitu i egzistenciju svojih porodica u pitanje. 

Ipak, pitanje njihovih prava i položaj seksualnih radnika i radnica nisu privukli pažnju nijedne institucije u državama regiona. Ostali su prepušteni sami sebi i nevladinim organizacijama koje su dovoljno otvorene da rade i sa ovom kategorijom. Izuzev u Severnoj Makedoniji. 

Naime, u ovoj zemlji već deset godina deluje STAR kolektiv, sastavljen od seksualnih radnika i radnica. Pokušavaju da pokriju čitav Balkan, a način delovanja im je sindikalni. 

Kosovo 2.0 je putem imejl-prepiske razgovaralo sa Borčetom Božinovim, predsednikom STAR kolektiva. Tako smo saznali više o položaju seksualnih radnika i radnica u Severnoj Makedoniji, o načinima umrežavanja i organizovanja borbe za svoja prava, ali i o tome kako su seksualni radnici posebno pogođeni tokom pandemije.

Borče Božinov godinama predvodi borbu za prava seksualnih radnika i radnica na Balkanu. Foto: Courtesy of Borče Božinov.

K2.0: Ko čini STAR kolektiv i šta je bila vaša motivacija da osnujete jednu ovakvu organizaciju? 

Borče Božinov: Od 2007. do 2010. godine, STAR je bio aktivistički pokret grupe mladih seksualnih radnika sa zajedničkim ciljem ― unapređenje i promocija prava seksualnih radnika u Severnoj Makedoniji, dok je aktivno uključivao ljude iz seks-industrije u sprovođenje aktivnosti. Da bi promovisao značaj civilnog sektora u procesu demokratske uprave, STAR je sredinom 2010. godine podneo inicijativu za ulazak u Centralni registar te smo registrovani kao Udruženje za podršku marginalizovanim radnicima STAR-STAR.

Sa sedištem u Skoplju, STAR započinje mobilizaciju seksualnih radnika u nekoliko regiona u zemlji, podržavajući lokalne lidere i jačajući članove zajednice u drugim gradovima, uključujući Strumicu, Gostivar, Tetovo i Strugu. Da bi stvorio povoljno okruženje za rast i napredak zajednice, u svoje aktivnosti uključuje sve seksualne radnike, bez obzira na pol, rod, seksualnu orijentaciju, etničku pripadnost, religiju, socijalni i radni status. 

Dakle, rad STAR-a prelazi sa lokalnog na nacionalni nivo, formirajući dva ogranka ― Zapad i Istok. Od 22. jula 2018. STAR otvara regionalnu kancelariju u Gostivaru, koja se geografski nalazi centralno, u zapadnom delu zemlje, kao bazu za podršku seksualnim radnicima koji žive i rade u ovom delu zemlje.

Prepoznati kao “STAR ― prvi kolektiv seksualnih radnika na Balkanu”, duže od 10 godina posvećeni smo zaštiti i promociji prava seksualnih radnika, borbi protiv diskriminacije i stigme sa kojom se svakodnevno suočava naša zajednica, promeni represivnog pravnog okvira i negativnih stavova društva prema seksualnom radu.

Koji je model za koji se zalažete i šta to praktično znači za seksualne radnice i radnike u Severnoj Makedoniji?

STAR je prvi kolektiv seksualnih radnika na Balkanu, odnosno organizacija koju vode sami seksualni radnici, i kao takvi možemo reći da smo jedinstveni u regionu. 

Ono za šta se borimo je dekriminalizacija seksualnog rada kao zakonske reforme. Trenutno u Republici Severnoj Makedoniji ne postoje posebni zakoni koji regulišu seksualni rad, te se on smatra narušavanjem javnog reda i mira, dok se neke druge seksualne aktivnosti (podvođenje, podsticanje, zarada od posredovanja za seksualne usluge) tretiraju i kažnjavaju kao krivična dela. Ovo je deo niza selektivnih zakona koji utiču na dostojanstvo i ljudska prava seksualnih radnika, povećavaju nasilje i stigmatizaciju i stvaraju nepoverenje u same institucije.

Zašto koristite izraz “seksualni rad”, a ne “prostitucija”, koji je raširen u regiji? 

Izrazi “seksualni rad” i “seksualni radnik/radnica” potiču od samih seksualnih radnika i radnica, kako bi redefinisali komercijalni seks, ne kao društvenu ili psihološku karakteristiku onih koji su uključeni u seksualnu industriju, već kao aktivnost ili način ostvarivanja prihoda žena, muškaraca i transrodnih ljudi. 

Izraz „seksualni rad“ prihvatljiviji je od izraza „prostitucija“ koji ima negativnu konotaciju i zbog toga se ne koristi.

Izraz “seksualni rad” prihvatljiviji je od izraza “prostitucija”, koji ima negativnu konotaciju i zbog toga se ne koristi. Ovaj izraz je uvredljiv i povezan sa stereotipima i stigmom sa kojom se seksualne radnice suočavaju u našem društvu.

Kakva je demografija seksualnih radnika i radnica u Severnoj Makedoniji?

U Republici Severnoj Makedoniji seksualni radnik može biti muškarac, žena ili transrodna osoba koja dobrovoljno radi na otvorenom (na ulici) ili u zatvorenom (apartmani, stanovi, hoteli, moteli, saloni za masažu, klubovi itd.) u dobi od 20. do 50. godine. 

Međutim, ne možemo tačno utvrditi demografske podatke niti dati tačan broj seksualnih radnika koji rade u Severnoj Makedoniji, jer njihov rad nije regulisan zakonom i samim tim ne postoje sistemi koji ih registruju. 

Jedini podatak u vezi sa procenom broja seksualnih radnika navodi se u izveštaju iz Biobihejvioralnog istraživanja o seksualnim radnicima iz 2014. godine, koji je zastareo i u kojem se spominje da se 3.588 bavi ovim radom u zemlji. 

Svake godine, 17. decembra, maršom “Crveni kišobran”, obilježava se Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicama. U Skoplju, STAR okupi priličan broj aktivista u uličnom maršu. Foto: Zahvaljujemo Aleksandru Crnogorcu i START Koletivu.

Mi kao organizacija, putem terenskog rada, u kontaktu smo sa oko 300 seksualnih radnika, od kojih su 60% žene, 35% transrodne osobe i 5% muškarci seksualni radnici. Ovu bazu podataka koristimo kroz projekat “Prevencija HIV-a u ključnim populacijama”, koji podržava Ministarstvo zdravlja. STAR planira da započne svoja istraživanja u zajednici kako bi stvorio bazu podataka, što će dalje služiti u procesu zagovaranja pred institucijama.

Kada se govori o seksualnom radu, često se spominje kako je deo osoba u toj industriji žrtva trgovine ljudima ili su to zato što su, kao deca, bili prisiljeni da to rade. Na koji način prepoznajete ovakve slučajeve i dajete im podršku, ukoliko žele iz toga da izađu?

Seksualni rad nije trgovina ljudima, a mi kao organizacija radimo duže od 10 godina na zaštiti i promociji prava seksualnih radnika koji su dobrovoljno izabrali seksualni rad za svoju profesiju. Seksualni rad je slobodan izbor i nema nikakve veze sa trgovinom ljudima. 

Napokon, jedan od naših napora je da se institucionalno odvoji dobrovoljni seksualni rad od trgovine ljudima.

Kako je moguće smanjiti stigmu, diskriminaciju i nasilje prema seksualnim radnicama? Kakav je odnos sa policijom?

Seksualni radnici često se suočavaju sa stigmom, diskriminacijom, uznemiravanjem i nasiljem klijenata, šire javnosti i institucija, uključujući i policiju. Zbog ovoga, kao i zbog nepoverenja u institucije, oni se plaše da policiji prijave slučajeve nasilja. To gura seksualne radnike i radnice u podzemlje i čini ih nevidljivim za sistem. 

Seksualni radnici se često obraćaju organizacijama civilnog društva ako žele da prijave slučaj nasilja. STAR dokumentuje ove slučajeve kršenja prava seksualnih radnika, pomaže u procesuiranju slučajeva i pruža dalju pravnu pomoć.

Marš “Crveni kišobran” koji se svake godine organizuje povodom 17. decembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicama, ima cilj podizanje svesti i kako bi se smanjila stigma i diskriminacija.

Aktivizam seksualnih radnika i radnica jedan je od načina zagovaranja prava seksualnih radnika kod donosilaca politika i drugih ključnih donosilaca odluka, uključujući organizovanje javnih događaja i kampanja, čiji je cilj postizanje socijalne pravde ili društvenih promena. STAR kroz svoje kampanje i javne događaje, posebno kroz organizaciju marša “Crveni kišobran”, koji se svake godine organizuje povodom 17. decembra ― Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicama, ima za cilj podizanje svesti javnosti kako bi se smanjila stigma i diskriminacija nad seksualnim radnicima, kao i promene zakona koji se odnose na seksualni rad u Severnoj Makedoniji.

Da li seksualne radnice imaju neke edukacije vezano za svoje zdravlje i psihološku podršku, posebno za odnos prema svom telu? 

STAR radi na dva programa, programu zagovaranja i lobiranja i zdravstvenom programu vezanom za HIV/AIDS i SRZP (seksualno i reproduktivno zdravlje i prava). 

Zdravstveni program, koji uključuje redovne edukativne radionice, ima za cilj mapiranje i bavljenje zdravstvenim problemima seksualnih radnika, kako bi se zajednici omogućilo sticanje znanja u vezi sa prevencijom, lečenjem i podrškom u slučaju HIV-a i seksualno prenosivih bolesti. 

Oblast delovanja su i problemi vezani za posao, tj. identifikovanje problema koji ugrožavaju zdravlje i sigurnost seksualnih radnika. Kroz edukativne radionice, seksualni radnici, osim što dobijaju potrebne informacije za zaštitu sopstvenog zdravlja, takođe stiču veštine kako da se zaštite od nasilja svojih klijenata i kako bezbedno da rade.

Verujemo da će dekriminalizacija seksualnog rada, kao oblik regulacije, doprineti poštovanju osnovnih ljudskih i radnih prava, i seksualni rad će se tretirati kao i bilo koja druga profesija.

Verujemo da će mobilizacijom i integracijom seksualnih radnika u aktivnosti koje poboljšavaju seksualno i reproduktivno zdravlje oni dobiti značajnu ulogu u poboljšanju zdravstvene zaštite. Seksualni radnici su najbolji edukatori u zajednici koji, osim što se brinu o svom zdravlju, brinu i o zdravlju svojih klijenata.

Pandemija je pogodila ceo svet, a kako to biva, najviše one sa margine. Čak i u bogatijim i razvijenim zemljama širom sveta seksualne radnice nisu mogle da ostvare finansijsku podršku države i bile su primorane da se izlažu riziku od virusa. Pretpostavljam da je i u Severnoj Makedoniji ista situacija. Da li je postojala neka podrška od nevladinih organizacija za najugroženije? Koja su potencijalna rešenja, jer će pandemija očigledno potrajati?

Pandemija kovida-19 donela je ogromne promene i pretnje, kako opštoj populaciji, tako i marginalizovanim grupama, uključujući seksualne radnike koji su u posebno teškoj situaciji, pre svega zato što smo isključeni iz nacionalnih ekonomskih mera. 

Pandemija covida-19 učinila je da jako ranjive kategorije dođe na potpunu marginu društva. U ime solidarnosti, STAR je ove godine svojim članovima pomagao na razne načine. Foto: Zahvaljujemo START Kolektivu.

Kao rezultat toga, seksualni radnici se suočavaju sa gubitkom posla, drastičnim smanjenjem broja klijenata, od čega im zavisi egzistencija. Zatim, sa radom u nesigurnim uslovima, nedostatkom finansiranja za osnovne potrebe, kako za sebe, tako i za svoje porodice.

Da bi podržao zajednicu seksualnih radnika, STAR je pokrenuo dobrotvornu kampanju i humanitarnu internet-aukciju “Акција за реакција” za pomoć seksualnim radnicima u Severnoj Makedoniji kojima je potrebna novčana pomoć. Pored toga, organizovali smo niz humanitarnih akcija kroz koje su paketi sa hranom i sredstva zaštite distribuirani među seksualnim radnicima koji su u izuzetno teškoj situaciji.

Koliko vam se obraćaju druge organizacije iz regiona, pošto u nazivu imate “balkanska mreža”? Da li mislite da će se u nekoj od susednih zemalja pokrenuti uskoro sličan kolektiv? Gde vidite da je fokus zaštite seksualnih radnica i radnika u budućnosti kada su u pitanju zemlje Balkana?

Mi smo jedinstveni na Balkanu sa zakonom o dekriminalizaciji. STAR je prepoznat kao prvi kolektiv seksualnih radnika na Balkanu, ali nije balkanska mreža nekoliko organizacija. 

STAR radi na promociji i zaštiti prava seksualnih radnika na nacionalnom nivou, odnosno deluje na teritoriji Severne Makedonije. Kao što je već pomenuto, verujemo da će dekriminalizacija seksualnog rada, kao oblik regulacije, doprineti boljoj socijalnoj, pravnoj i zdravstvenoj zaštiti seksualnih radnika, poštovanju njihovih osnovnih ljudskih i radnih prava, a seksualni rad će se tretirati kao i bilo koja druga profesija.K

Naslovna fotografija: Zahvaljujemo Vanču Džambaskom i kolektivu STAR.