U detalje | Pravda

Pravosudne muke sa optužnicama protiv političara

Piše - 07.11.2018

Više meseci nakon pozitivne ocene, pravosnažne presude u visokoprofilisanim slučajevima i dalje retke.

Godine 2011. bivši poslanik Demokratske partije Kosova (PDK), se nadao da će pronaći posao u jednoj javnoj instituciji. I, jednog dana, Bahri Hiseni (Hyseni) je primio telefonski poziv od bliskog prijatelja koji mu je rekao da mu je partija obezbedila unosan posao u javnom preduzeću za prenos električne energije, KOSST-u.

Ipak, ovaj prijatelj je napravio grešku. Hiseni, koji je sada i tužilac, nikada ranije nije čuo za ovo javno preduzeće i jasno je da nije imao pojma o tome šta bi tamo radio. ‘Nisam se prijavio!’ rekao je. Njegov prijatelj, Adem Grabovci, tadašnji šef parlamentarne grupe PDK, pomešao je dvojicu Bahrija Hisenija i očito se razmetao svojom vlašću nad nekim ko nije iz partije.

Grabovci je danas jedan od 11 osoba koje su suočene sa sudskim postupcima zbog uloge u takozvanoj aferi Pronto koja je obznanjena 2016, kada je onlajn medij Insajderi objavio seriju procurelih prisluškivanih razgovora iz 2011. Ovaj razgovor je otkrio velike napore da se partijski zvaničnici postave na položaje u javnim institucijama, što je radnja kojom su, očigledno, upravljali tipovi kao što je Grabovci, a koji su se nalazili u samom središtu PDK-a.

Adem Grabovci, bivši šef parlamentarne grupe PDK-a, optužen je početkom ove godine zbog uloge u takozvanoj aferi Pronto. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Kabinet tužioca Kosova podigao je optužnicu za aferu ‘Pronto’ aprila ove godine i inicijalno ročište trebalo je da počne 1. oktobra. Ipak, sudija je primoran da pomeri ročište za 15. novembar, jer se sedmoro od 11 optuženih nije pojavilo na sudu.

Ovakva odlaganja postala su uobičajena u kosovskom pravosudnom sistemu, koji je već duže vreme predmet kritika zbog neefikasnosti i zaostalih predmeta. Ovi problemi su posebno vidljivi u značajnom broju visokoprofilisanih slučajeva čiji su protagonisti visoki državni zvaničnici.

Trenutno se šestoro vladinih ministara suočava sa sudskim postupcima koje vodi kosovski tužilac, kao i brojni izabrani predstavnici, uključujući poslanike skupštine i predsednike opština. Mnogi od ovih slučajeva se razvlače već godinama.

Genc Nimoni, istraživač u antikorupcijskoj organizaciji Ćohu (Cohu), smatra da tužioci nemaju volju i imaju profesionalne nedostatke kada je reč o efikasnom rukovođenju krupnim slučajevima koji su povezani sa politikom.

Kada je u pitanju slučaj ‘Pronto’, on smatra da je optužnica slaba u pogledu navodnih zločina za koje se optuženi tereti.

“Postojala je sumnja o korupciji i organizovanom kriminalu, ali je Tužilaštvo iskoristilo samo kazneni prekršaj ‘kršenja ravnopravnog statusa građana i stanovnika Republike Kosovo’”, rekao je Nimoni, dodajući da je broj optuženih mogao da bude i viši, jer objavljeni prisluškivani razgovori inkriminišu više od 11 osoba.

"Naša organizacija je zabrinuta što se ovim slučajevima upravlja na nadmen način."

Perparim Krieziju (Kryeziu), Grupa za pravne i političke studije

Perparim Krieziju, istraživač u Grupi za pravne i političke studije, takođe izražava zabrinutost zbog načina na koji se upravlja visokorangiranim slučajevima na Kosovu. Prema mišljenju Kriezijua, slučaj ‘Pronto’ pokazao je, van svake sumnje, da je Kosovo država bez vladavine zakona.

“Naša organizacija je zabrinuta zbog toga što se ovim slučajevima upravlja na nadmen način i kako glavni državni tužilac samouvereno odlazi na televiziju kako bi rekao da je uvažio ono što mu je ministar Bećaj (Beqaj) rekao u vreme kada se njegov slučaj procesuirao”, kaže Krieziju.

U televizijskom intervjuu avgusta meseca, ubrzo nakon podizanja optužnica za ‘Pronto’, glavni državni tužilac Aleksander Ljumezi (Lumezi) ležerno je govorio da je pričao o ovom slučaju sa ministrom za inovacije Besimom Bećajem — koji je jedan od optuženih. Prema mišljenju Kriezijua, činjenica da je ministar razgovarao o krivičnom predmetu u postupku — a kamoli da je o tome pričao u svojstvu jednog od optuženih — sa glavnim državnim tužiocem, pokazuje koliku moć državni zvaničnici imaju van svojih kabineta.

Istraživač veruje da se odgovarajuće poštovanje ne ukazuje sudovima, ilustrujući to činjenicom da prvo ročište u slučaju ‘Pronto’ nije održano jer se neki optuženi nisu pojavili pred sudom. “Nema posledica ako ne odgovorite na pozive suda”, rekao je.

Perparim Krieziju, istraživač u Grupi za pravne i političke studije, smatra da je afera ‘Pronto’ pokazala da Kosovo suštinski nema vladavinu zakona. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Krieziju ističe optužnicu podignutu protiv bivšeg poslanika PDK Azema Silje (Syla) kao drugi slučaj koji pokazuje impotenciju pravosudnog sistema da obradi slučajeve koji su povezani sa politikom.

Silja, zajedno sa još 21 osobom, optužen je za organizovani kriminal u slučaju poznatom kao ‘Toka’. Prema slovu optužnice, Silja je učestvovao u radu organizovane kriminalne grupe koja je počinila seriju krivičnih dela, uključujući falsifikovanje dokumenata i prevaru u vezi sa zemljištem u državnom vlasništvu na različitim lokacijama u okolini Prištine.

Ova navodna krivična dela počinjena su 2006, ali optužnica nije podignuta sve do oktobra 2016. Otada se sud suočavao sa više prepreka — od nestalog sudije i štrajka u sudstvu do toga da je Silja tvrdio da ima zdravstvene probleme — te sud nije uspevao da okonča suđenje. Od januara ove godine, sud je odredio datume za osam različitih ročišta, pokušavajući da ostvari napredak u sudskim postupcima. Međutim, većina ročišta nije se održala; očekuje se da će sledeće ročište da se održi 16. novembra.

Usred mnogih neuspeha da se suđenje materijalizuje, februara ove godine je obznanjeno da će slučaj ‘Toka’ da se prenese od sudija i tužilaca Misije EU na Kosovu (Euleks) — koji su bili nadležni za slučajeve organizovanog kriminala od 2008. — na lokalne vlasti, a u okviru postepenog prepuštanja nadležnosti kosovskim institucijama. Euleksov tužilac se uveliko protivio ovoj odluci, i to onaj koji je podigao optužnicu, Danilo Čekareli (Ceccarelli).

“To je nepravedna odluka. Niko sem predsednika Euleksovih sudija ne može da donese ovu odluku”, Čekareli je tada izjavio. “Prenošenje slučaja lokalnim [institucijama] znači okončanje slučaja i znamo zašto. Bilo je dovoljno vremena da misija zaključi ovaj slučaj, jer je bilo 50 zakazanih ročišta… Nema odgovornosti ni polaganja računa.”

Istovremeno, Osnovni sud u Prištini oslobodio je Silju iz kućnog pritvora 24. avgusta ove godine, nakon odlaska u penziju tužioca Abdurahima Islamija (Abdurrahim Islami), koji se bavio ovim slučajem; Islami je sudsku odluku nazvao “čudnom”, rekavši da je bila protivna uobičajenoj praksi. Silja je zadržan u pritvoru do marta, nakon čega je Osnovni sud odlučio da ga oslobodi; međutim, posle 11 dana sud je doneo odluku da bude stavljen u kućni pritvor.

Ministri na pristaništu

Aktuelna vlada ima svoj deo ministara koji imaju problema sa zakonom. Pored ministra za inovacije Besima Bećaja, koji je optužen u slučaju ‘Pronto’, petoro drugih ministara u kabinetu premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja takođe se suočavaju sa sudskim postupcima.

Zamenik premijera i ministar za dijasporu Dardan Gaši (Gashi) optužen je za neovlašćeno posedovanje oružja, ministar za infrastrukturu Pal Ljekaj (Lekaj) optužen je u slučaju zloupotrebe javnog položaja dok je još bio gradonačelnik Đakovice, a ministar Bezbednosnih snaga Kosova Rustem Beriša (Rrustem Berisha) takođe je jedan od 12 optuženih za manipulisanje spiskom veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) dok su bili deo vladine komisije za verifikaciju.

Slučaj protiv ministra za ekonomski razvoj Valjdrina Luke (Valdrin Lluka) trenutno se procesuira od strane Apelacionog suda, a nakon što ga je Osnovni sud proglasio nevinim za stvari koje su mu se stavljale na teret u vezi sa sukobom interesa tokom vođenja Agencije za promociju ulaganja, gde je bio direktor.

Ministar za inovacije Besim Bećaj jedan je od šestorice ministara u vladi Ramuša Haradinaja koji se suočavaju sa krivičnim postupcima. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U poslednje vreme, uprkos pozivima da se optužene osobe isključe iz izvršne grane vlasti, vlada je postavila Endrita Šalju (Shala) za ministra za transport i industriju. Šalja je i sam obuhvaćen optužnicom za ‘neovlašćeno posedovanje ili upotrebu oružja’, kao i zamenik premijera Dardan Gaši (Gashi) i Sami Ljuštaku (Lushtaku), bivši gradonačelnik Srbice.

Optužnica je podignuta nakon što su mediji objavili snimak u kom se više političara vidi kako pucaju iz vatrenog oružja u sobi u domu zamenika premijera Fatmira Ljimaja (Limaj) u Mališevu. Osnovni sud u Đakovici saopštio je za K2.0 da ovaj slučaj trenutno nije prioritetan usled visokog broja slučajeva kojima se bave.

Ćohu veruje da se krupni slučajevi ne tretiraju na pravilan način u pravosudnom sistemu i da tužioci ne čine dovoljno, što rezultuje time da mnogi visokoprofilisani slučajevi budu bezuspešni već u prvim fazama. Nimoni ovo ilustruje sa četiri “simbolična” slučaja.

Gradonačelnik Gnjilana Ljutfi (Lutfi) Haziri, gradonačelnik Mitrovice Agim Bahtiri i bivši ministar prosvete Rame Buja svi su bili optuženi za zloupotrebu javnog položaja — sudovi su odbacili sva tri slučaja. Nimoni kaže da u svim ovim slučajevima, kao što je bilo sa nedavnim slučajem protiv bivšeg predsednika Apelacionog suda Saljija (Sali) Mekaja, neuspeh da se sprovede uspešan postupak leži u manjkavostima Tužilaštva.

Mekaj je optužen za zloupotrebu javnog položaja u maju 2016. zbog navodnog pregovaranja o primanju mita da bi oslobodio jednu osobu optuženu za ubistvo i za posredovanje u slučaju zelenaštva u kom je učestvovao njegov nećak. Međutim, 18 meseci nakon otvaranja suđenja, koje je uglavnom bilo vođeno iza zatvorenih vrata, u maju ove godine Osnovni sud u Prištini odbacio je ovaj slučaj.

Genc Nimoni, istraživač u Ćohuu, smatra da se visokoprofilisanim slučajevima ne upravlja na ozbiljan način u pravosuđu i da tužioci ne čine dovoljno. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Prema rečima Nimonija, slabost pravosuđa ne počiva samo na ‘tankim’ optužnicama.

U izveštaju objavljenom prošle godine, gde je Nimoni analizirao krupne slučajeve u tri osnovna suda na Kosovu, jedno drugo pitanje je podvučeno: sudovi su u visokoprofilisanim slučajevima određivali minimalne zatvorske kazne.

Od 13 nadgledanih slučajeva koji su klasifikovani kao visokorangirani, osam je završeno na prvostepenoj ili drugostepenoj presudi, ali izveštaj naglašava da su u četiri slučaja optuženi bili osuđeni na minimalne kazne, dok u druga četiri slučaja Tužilaštvo nije uspelo da dokaže zločine koje navodi u optužnicama — usled nedostatka dokaza.

Krieziju kaže da se rad pravosuđa meri i kroz javnu percepciju, koja se uglavnom kreira kao ishod učinka u slučajevima u kojima su optuženi ljudi koji su poznati javnosti, uključujući političare. On kaže da je njegova organizacija sredstvom istraživačke studije došla do zaključka da oko 70 odsto kosovskih građana veruje da na pravosudni sistem utiče politika i da građani nisu ravnopravni pred zakonom.

Proguravanje vizne liberalizacije

Fokus iz inostranstva na kosovsko pravosuđe pojačan je 2016, nakon što je Evropska komisija jasno odredila da unapređenje pravosuđa predstavlja direktan preduslov za to da građani Kosova mogu bezvizno da putuju kroz Šengensku zonu Evrope.

Specijalni uslovi u vezi sa borbom protiv korupcije obuhvaćeni su takozvanom Kartom za viznu liberalizaciju koju je objavila Evropska komisija 2012. Učinak pravosuđa našao se pod lupom nakon što je Komisija obznanila u maju 2016. da, uprkos tome što je Kosovo ispunilo sve zadate obaveze, dve dodatne odredbe su uvrštene; iako je uslov da se napravi demarkacija granice sa Crnom Gorom dospeo na sve naslovne strane, usred sveopštih protesta koje su vodile opozicione partije, Kosovu je rečeno da treba da dokaže da je ‘poboljšalo svoj učinak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije’.

Godine 2015, kao deo napora da se zadovolje kriterijumi Karte za viznu liberalizaciju, međusektorski tim je formiran, sastavljen od predstavnika institucija iz Kosovske policije, Carina i Tužilaštva kako bi se usaglasili o tome koje bi slučajeve trebalo da obrade kada je reč o organizovanom kriminalu i korupciji.

Od 45 predočenih slučajeva od 2015, samo je u sedam slučajeva doneta pravosnažna presuda.

Portparol Kabineta glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Kosova, Rešat Milaku (Reshat Millaku) — specijalnog tužioca nadležnog za koordinisanje timom ‘jedinstva’ — izjavio je za K2.0 da je od 2015. godine ukupno 45 slučajeva obrađeno, dok je protiv 317 osoba podignuta optužnica.

Međutim, kao što je slučaj sa mnogim drugim krivičnim slučajevima, čak i oni koji su procenjeni kao važni za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije — tako omogućavajući viznu liberalizaciju za građane Kosova — naišli su na zatrpanost u kosovskom pravosuđu. Od 45 predočenih slučajeva od 2015, samo je u sedam slučajeva doneta pravosnažna presuda; 13 slučajeva ima prvostepene presude, 18 trenutno prolazi kroz sudske postupke i dva slučaja se nalaze u fazi istrage, dok su četiri pauzirana i jedan slučaj je suspendovan jer nije moguće pronaći optuženog.

Ove godine su obrađena dva slučaja organizovanog kriminala i šest slučaja korupcije, dok je devet optužnica podignuto.

Od svih slučajeva koji su obrađeni u proteklim godinama, 21 je posebno prioritetizovan od strane institucija i označen kao ‘visokorangirani’, uključujući optužnice protiv bivšeg gradonačelnika Lipljana Šukrija Buje (Shukri Buja) i bivšeg ministra zdravlja Ferida Aganija.

Buja, zajedno sa dvoje svojih saradnika, proglašen je krivim za zloupotrebu javnog položaja od strane Osnovnog suda u Prištini ove nedelje (5. novembra) i osuđen na tri godine zatvora; istraga u ovom slučaju je počela oktobra 2015. i optužnica je podignuta februara 2017. Odgovarajući na to da li je nevin u sudnici, Buja je kazao da je slučaj politički motivisan i da predstavlja ishod pokušaja da se zadovolje kriterijumi za viznu liberalizaciju, iako nije ponudio dokaze koji potkrepljuju njegove tvrdnje.

Slučaj ‘Stent’ protiv Ferida Aganija i 58 drugih vraćen je u Osnovni sud, a nakon presude Apelacionog suda 2017. da je bilo proceduralnih nedostataka u inicijalnom suđenju. Agani je optužen za zloupotrebu javnog položaja zbog navodne uloge koju je igrao u skandalu u kom su milioni evra ilegalno pretočeni iz javnog sektora u privatne zdravstvene institucije.

Istraga o prvoj grupi optuženika u ovom slučaju otpočeta je juna 2014, dok je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu dve godine kasnije, juna 2016, samo mesec dana nakon što je Kosovu rečeno da mora da ojača svoj ‘učinak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije’, što mu je poručila Evropska komisija.

Prvobitno suđenje počelo je oktobra, ali je nakon njega usledio niz odloženih ročišta, među kojima i jedno na kom nije bilo dovoljno mesta u sudnici i drugo na kom advokat optuženih nije obezbedio dokaze. Slučaj je i dalje u toku.

"Kosovske vlasti su ustanovile i pojačale postojani učinak u istragama i pravnosnažnim presudama u slučajevima koji su povezani sa organizovanim kriminalom i korupcijom."

Evropska komisija, jul 2018.

U jednom drugom slučaju učestvovali su političari, ali on tek treba da dobije epilog nakon više godina provlačenja kroz sudski postupak; reč je o slučaju ‘Siguria’ (‘Bezbednost’), gde su među optuženima i bivši gradonačelnik Srbice i član PDK Sami Ljuštaku, bivši predsednik Tela za javne nabavke Hisni Hodža (Hysni Hoxha) i bivši direktor Korporacije za snabdevanje električnom energijom (KEK) Arben Đukaj (Gjukaj).

Istrage su počele 2012. i optužnica je podignuta januara 2015, dok je slučaj prosleđen sudu mesec dana kasnije. Međutim, nakon 16 sudskih ročišta, septembra 2016. Euleks je slučaj prepustio lokalnim institucijama, vraćajući nivo na kom se nalazi sudstvo — na nulu. Trebalo je da prođe više od godinu dana, do novembra 2017, dok se slučaj nije pomakao sa mrtve tačke u kosovskim institucijama. Međutim, njegova se ročišta često odlažu i on je i dalje u toku.

Generalno gledano, svaki od 21 slučaja smatra se ‘visokorangiranim’ i svaki je obeležen proceduralnim kašnjenjima, odlaganjima ročišta i produženim razmatranjima, a prema izveštaju iz marta 2018. koji je sačinila Balkanska istraživačka mreža novinara (BIRN) koja nadgleda rad kosovskih sudova.

Izveštaj Ćohua o monitoringu iz 2017. navodi da za godinu dana između maja 2016. — kada je Evropska komisija saopštila Kosovu da treba da ojača svoj ‘učinak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije’ — i maja 2017, u proseku prođe 110 dana između dana na koji se podigne optužnica u visokoprofilisanom korupcionaškom slučaju i dana inicijalnog suđenja.

Ipak, jula meseca, Evropska komisija je izjavila da je Kosovo “ustanovilo i pojačalo postojani učinak u istragama i pravnosnažnim presudama u slučajevima koji su povezani sa organizovanim kriminalom i korupcijom, tako uspešno ispunjavajući poslednji uslov [za viznu liberalizaciju]”.

Ipak, iako Komisija nije videla dovoljan napredak da bi dala zadocnele dobre vesti građanima Kosova u pogledu ukidanja viznog režima, stručnjaci na terenu ističu da postoje stalna odlaganja u visokoprofilisanim sudskim postupcima.

Krieziju podvlači da građani neće početi da veruju u svoj pravosudni sistem samo zato što su optužnice podnete, ali da moraju da vide da procesi imaju svoj epilog, rezultirajući kažnjivim presudama čak i kada su optuženi članovi političke elite.

Za sada, bilo da se izrekne preporuka za viznu liberalizaciju ili ne, pravosuđe i dalje izgleda kao da se muči da dokaže krivicu optuženim političkim figurama.

Uredio: Džek Bučer (Jack Butcher).

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.  

 

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.