Stipendisanje | Ljudska Prava | U detalje | Ljudska Prava

Pristrane zakonske regulative favorizuju tradicionalne rodne uloge

Piše - 10.12.2018

Pogled na propise o porodiljskim, očinskim i roditeljskim odsustvima.

Teovo rođenje je za porodicu Smoljica (Smolica) bez ikakve sumnje predstavljalo jedan od najvećih blagoslova ikada. Najsrećniji zbog toga bio je Teov otac, Pajtim Smoljica, koji je prvi put osetio kako je biti otac. Nije radio nedelju dana budući da je sve vreme želeo da bude uz svoga sina.

Teo je rođen 22. marta 2017. godine. Nora, Teova majka i Pajtimova supruga, u to vreme je bila na porodiljskom odsustvu koje joj je bilo omogućeno zakonom. Za razliku od nje, Pajtim je morao da dođe do kompromisa sa svojim poslodavcem, humanitarnom organizacijom GEM-K, koja se bavi aktivnostima za decu.

„Tokom letnje sezone obično organizujemo letnje kampove. Srećom, te godine kada se rodio Teo organizovali smo samo zimske kampove, pa sam tako mogao da provedem više vremena sa porodicom preko leta“, kaže Pajtim. U tom periodu se brinuo o Teu i menjao mu je pelene, pripremao mlečne formule te ga je hranio i kupao kad god je bio tu. Ovom ocu je to činilo ogromno zadovoljstvo.

Pajtim i Nora su preuzeli zajedničku odgovornost za staranje nad detetom. „Sebi smo odredili jutarnju rutinu i svaki dan smo se menjali. Tako je barem jedno od nas dvoje bilo odmornije tokom dana jer se Teo u početku budio veoma rano, najkasnije u 5:30 ujutro“, ističe Nora.

Pajtim je uveren da svaki otac, posebno onda kada mu se rodi prvo dete, treba da bude uz svoga mališana još od njegovog samog rođenja. Prema studijama koje je do sada pročitao, očevi igraju važnu ulogu u mentalnom zdravlju svoje dece, što itekako utiče i na ostatak njihovog života. „Interakcija očeva i dece veoma je specifična te je utvrđeno da one osobe koje su tokom detinjstva imale dobar odnos sa svojim očevima bolje podnose stres,“ dodaje Pajtim.

Tradicionalne rodne uloge učvršćuje postojeći Zakon o radu.

 

Mnogi tvrde da očevi igraju važnu ulogu u odgajanju dece, ali tradicionalne rodne uloge često sprečavaju muškarce da aktivno učestvuju u tom procesu. U okviru tih uloga, kućanski poslovi i briga o deci često se smatraju ženskim poslovima.

Tradicionalne rodne uloge učvršćuje postojeći Zakon o radu. Član 50 navedenog zakona odnosi se na „prava oca deteta“, koja su itekako ograničena. Ukladu s odredbama tog člana, otac ima pravo na samo dva dana plaćenog kao i na dve nedelje neplaćenog odsustva nakon rođenja ili usvajanja deteta, i to sve dok dete ne navrši tri godine života.

S druge strane, žene uživaju pravo na porodiljsko odsustvo koje traje najviše dvanaest meseci: poslodavac isplaćuje naknadu za prvih šest meseci odsustva u visini od 70 odsto osnovne zarade, dok Vlada Kosova izdvaja novac za sledeća tri meseca u iznosu od 50 odsto prosečne plate na Kosovu.

Žene takođe imaju pravo da produže porodiljsko odsustvo za još tri meseca, mada im se u tom slučaju ne isplaćuje nikakva naknada. Osim toga, otac deteta može da preuzme prava majke u slučaju da majka umre ili napusti dete pre okončanja porodiljskog odsustva.

Iako je Pajtim Smoljica uspeo da pronađe zajednički jezik sa svojim poslodavcem i tako proveo neko vreme sa svojim detetom, mnogi očevi nemaju tu mogućnost. Fotograf: Dardan Hoti.

Određeni zakoni u svom sadašnjem obliku ne dozvoljavaju očevima da se značajnije uključe u roditeljsko staranje. Pajtim je imao tu „privilegiju“ da neko vreme odsustvuje s posla, za šta mnogi očevi na Kosovu ne mogu da se izbore. Dodaje da bi država i zakonodavci trebali da prepoznaju važnost porodiljskog odsustva za očeve te je uveren ne samo da bi ono trebalo da se produži, već i da bi više očeva trebalo da koristi pravo na to odsustvo.

Ipak, pored toga što su očevima uskraćena prava na brigu o deci, ispostavlja se da postojeće zakonske odredbe o porodiljskom odsustvu produbljuju razlike između muškaraca i žena u pogledu njihovog učešća u radnoj snazi.

Agencija za statistiku Kosova (ASK) procenjuje da u radnoj snazi na Kosovu učestvuje ukupno 40,4 odsto stanovništva, što je cifra niža od onih u ostalim zemljama regiona. Radnoj snazi pripada 63 odsto muškaraca i 17,4 odsto žena, pri čemu je evidentno da preko 80 odsto žena na Kosovu nije zaposleno niti traži zaposlenje. Učešće žena na tržištu rada na Kosovu ujedno je i najniže u regionu.

Imajući u vidu analizu koju je sprovela Mreža žena Kosova (MŽK), postojeće zakonske odredbe o porodiljskom odsustvu služe kao temelj za nejednako postupanje prema ženama i muškarcima na radnim mestima. U izveštaju MŽK-a stoji da poslodavci smatraju da zapošljavanje žena, posebno onih u reproduktivnom periodu, uslovljava veće troškove; od 937 ispitanica koje su se prijavljivale na oglase za posao u proteklih pet godina, njih 62,7 odsto je kazalo da su poslodavci od njih tražili informacije o bračnom statusu te su ih pitali da li planiraju imati decu.

Model za jednake mogućnosti

U nameri da se poveća učešće žena u radnoj snazi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ) je 2013. godine započelo sa donošenjem amandmana na Zakon o radu, čime su obuhvaćene i odredbe o porodiljskom odsustvu.

Ono što je delimično utecalo na MSRZ da preduzme ove korake bio je izveštaj Američke privredne komore na Kosovu iz 2012. godine. U zaključku izveštaja navodi se da član koji se tiče porodiljskog odsustva opterećava kosovska preduzeća te da se na osnovu njega žene diskriminišu pri traženju novog posla.

U međuvremenu, dok traju rasprave o novom nacrtu Zakona, organizacije koje se bave problemima u vezi sa pravima žena i ekonomskom politikom, među kojima je i Institut Demokratija za razvoj (D4D), vrše pritisak na vladu kako bi usvojila model roditeljskog odsustva koji bi se nalazio u sklopu širih odredbi o porodiljskom odsustvu. Ovakav bi model ponudio jednake mogućnosti i očevima i majkama što se staranja nad decom tiče.

Jedan od razloga za predlaganje ove ideje leži u istraživanju D4D-a iz 2017. godine, čiji rezultati pokazuju da među kosovskim ženama i muškarcima postoji spremnost na podnošenje zahteva za porodiljsko, odnosno očinsko bolovanje. U istraživanju je učestvovalo 1070 ispitanika, od kojih je 41,8 odsto muškaraca i 45,8 odsto žena izjavilo da bi verovatno uzeli odsustvo kada i njihovi partneri. Te brojke su bile čak i veće kod mladih osoba starosti između 18 i 44.

Ajete Kerćelji (Kërqeli), projekt menadžer D4D-a, kaže da su njihovi predlozi zasnovani na minimalnim standardima sadržanim u Direktivi o roditeljskom odsustvu Saveta Evropske unije.

„Taj model ustvari predstavlja šemu roditeljskog odsustva pri kojem majka ima pravo na osmomesečno odsustvo (u okviru porodiljskog i roditeljskog odsustva), a otac na petomesečno (u okviru očinskog i roditeljskog odsustva)“, objašnjava Kerćelji.

Zemlje Evropske unije preduzimaju različite mere kako bi se očevi ohrabrili da koriste pravo na roditeljsko odstutvo. Jedna od tih mera je dodela novčanih nagrada.

Unutar predložene šeme, majke bi odmah nakon rođenja deteta imale pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od četiri, a očevi na odsustvo od jednog meseca. Za ta odsustva bi poslodavac izdvojio novac u iznosu od 70 odsto njihovih mesečnih naknada.

I majci i ocu bi potom bila dostupna dodatna četiri meseca roditeljskog odsustva sve dok dete ne navrši tri godine života. Za prva dva meseca takvog odsustva predviđeno je da vlada bude ta koja će obezbediti novčana sredstva, i to u visini od 50 odsto prosečne plate na Kosovu, dok preostala dva meseca ne bi bila plaćena.

„Na roditeljima bi bilo da u skladu sa vlastitim mogućnostima odluče kada bi želeli da uzmu takvo odsustvo, o čemu bi prethodno trebali da obaveste svoje poslodavce“, napominje Kerćelji.

Navedenom direktivom Saveta Evropske unije posao se usklađuje sa porodičnim životom te se podstiče pružanje jednakih mogućnosti na tržištu rada muškarcima i ženama. U toj direktivi su postavljeni minimalni uslovi za roditeljsko odsustvo koje se odnosi i na radnike i na radnice, te su uvedene i mere zaštite vezane za zaposlenje.

Zemlje Evropske unije istovremeno preduzimaju različite mere da bi ohrabrile očeve da koriste pravo na roditeljsko odstutvo. Jedna od tih mera je dodela novčanih nagrada. Među mnogobrojnim zemljama koje nude takve povlastice nalazi se Nemačka, gde se plaćeno odsustvo može produžiti za dodatna dva meseca ukoliko su očevi pre toga uzeli barem dva meseca roditeljskog odsustva. Tu je i Švedska, gde roditelji imaju pravo na 490 dana odsustva radi nege deteta, od kojih za 420 dobijaju naknadu u visini od 80 odsto vlastite plate.

U istraživanju sprovedenom 2017. godine pod nazivom „Očevi u svetu danas – Vreme za akciju“ ističe se važnost podele kućanskih poslova i brige o deci, čime se dečacima omogućava da prihvate koncept rodne jednakosti, a devojčice osnažuju te im se razvija osećaj za autonomiju. Time se stvara pozitivan sled brige i jednakosti.

Profesor psihologije Fitim Uka veruje da su toplina i podrška koju očevi mogu pružiti razlozi zbog kojih bi se trebalo razmotriti produžavanje očinskog i roditeljskog odsustva za muškarce. Fotografiju ustupio: Fitim Uka.

Psiholog Fitim Uka, profesor na Odseku za psihologiju na Univerzitetu u Prištini i otac jednogodišnjeg dečaka, smatra da očevi igraju itekako važnu ulogu u mentalnom zdravlju dece.

„Vidim da neki žele da kažu da je detetu više potrebna majka te da ne postoji nikakvo opravdanje za očinsko odsustvo“, navodi Uka. „Očevi mogu da vode brigu o novorođenčetu baš kao i majke, a ljubav, pažnja i toplina koje muškarci mogu da pruže svojoj deci čine očinsko odsustvo ne samo u potpunosti razumnim, nego čak i neophodnim.“

Uka tvrdi i da prisustvo očeva kod kuće posle rođenja deteta služi kao podrška majkama na emocionalnom planu te da su postojeće zakonske odredbe u vezi s očinskim i roditeljskim odsustvima neadekvatne.

Vlada zanemaruje preporuke

Vlada Kosova je u junu 2018. godine usvojila Nacrt dokumenta za regulisanje oblasti iz radnog odnosa koji prethodi novom Zakonu o radu. Očekuje se da će Nacrt uskoro biti poslat na usvajanje prvo Vladi, a zatim i Skupštini Kosova. Nove odredbe o roditeljskom odsustvu takođe su bile predmet javne rasprave u oktobru iste godine.

U Konceptu dokumenta stoji da je novi model porodiljskih, očinskih i roditeljskih odsustava izrađen na temelju Direktive Saveta Evropske unije 2010/18/EC. Ipak, novi nacrt zakona i zakon koji je trenutno na snazi ne razlikuju se jedan od drugog u značajnijoj meri.

S obzirom na porodiljsko odsustvo, ključna razlika leži u obliku plaćanja. Period za koji poslodavac izdvaja novčana sredstva smanjen je sa šest na tri meseca, uz to da naknada ostaje ista te tako iznosi 70 odsto osnovne zarade.

Međutim, prema novom nacrtu zakona, vlada na sebe preuzima teret isplate porodiljskog odsustva za ostalih šest meseci, s tim da naknada iznosi 50 odsto prosečne plate na Kosovu. Kao što je slučaj i sa zakonom koji je trenutno na snazi, zaposlena ima pravo da produži svoje porodiljsko odsustvo za tri meseca, tokom kojih ne bi bila plaćena.

Što se očinskog odsustva tiče, vlada je predvidela deset dana plaćenog odsustva nakon rođenja ili usvajanja deteta, čime je ono produženo za samo osam dana u odnosu na njegovo trajanje propisano sadašnjim zakonom. Taj zakon ocu ujedno daje pravo na dodatna dva meseca neplaćenog odsustva sa rada koje se može iskoristiti sve dok dete ne navrši dve godine života.

Najvažnija novost koja je uvrštena u novi nacrt jeste roditeljsko odsustvo, pri čemu vlada predviđa odsustvo u trajanju od četiri meseca koje oba roditelja mogu uzeti istovremeno sve dok dete ne navrši dve godine života.

Ministar rada i socijalne zaštite, Skender Rečica (Skender Reçica), navodi da su svi predlozi sastavljeni na osnovu rezultata odgovarajuće analize, što je prethodilo izradi nacrta Koncepta dokumenta koji se odnosi i na novi Zakon o radu i na Zakon o porodiljskom, očinskom i roditeljskom odsustvu.

U poruci koju je poslao putem elektronske pošte, Rečica je za K2.0 izjavio da ovakve izmene za cilj imaju promenu mentaliteta muškaraca. „Roditeljsko odsustvo nije obavezno“, ističe Rečica, „ali je namenjeno da podigne svest o tome da muškarci snose istu odgovornost prema deci. Dakle, svima onima koji žele da se brinu o svojoj deci obezbeđeno je četveromesečno odsustvo dostupno sve dok dete ne navrši dve godine života.“

Projekt menadžer Instituta Demokratija za razvoj, Ajete Kerćelji, veruje da novi predlozi vlade i dalje stavljaju sav teret brige o deci na majku. Fotografiju ustupio: Institut Demokratija za razvoj.

Uprkos svemu tome, Kerćelji je ubeđena da će majke i dalje snositi sav teret brige o deci. „Formatom koji predlaže vlada ne pridonosi se promeni rodnih uloga unutar porodice. Naime, majci se daje pravo na dvanaest meseci porodiljskog, a zatim i na četiri meseca roditeljskog odsustva, čime je očuvana ideja da o detetu treba da brine isključivo majka“, objašnjava Kerćelji.

Ombudsman Hiljmi Jašari (Hilmi Jashari) je za K2.0 izjavio da će reagovati ukoliko novi zakon bude sadržao diskriminatorne elemente. U skladu s Ustavom Kosova, Institucija ombudsmana je ovlaštena da vrši vrednovanje usklađenosti određenog zakona s Ustavom, ali to se može učiniti tek pošto se zakon prenese u Parlamentarnu komisiju, a potom i prihvati u Skupštini Kosova.

Jašari ne krije nezadovoljstvo još jednim nedostatkom pravnog sistema Kosova koji dodatno odmaže u ovakvim situacijama. Kako navodi Jašari, u procesu stvaranja zakona uglavnom učestvuju vladini zvaničnici i predstavnici pojedinih ministarstva čija su stručna znanja u oblasti izrade nacrta zakona upitna.

„To predstavlja ogromnu prepreku. Izradu nacrta zakona bi trebalo da vrše stručnjaci koji imaju odgovarajuće iskustvo u tom polju“, kaže Jašari. „Sproveli smo analizu usvajanja zakona i uočili smo dvije ozbiljne nepravilnosti u sistemu.“

„Od svih zakona donesenih 2015. godine, njih 65 odsto je izmenjeno“, ističe Jašari „U najekstremnijim slučajevima dešavalo se da Skupština donese neki zakon o čijim bi se izmenama raspravljalo već nedelju dana kasnije. Time se ugrožava princip pravne sigurnosti u zemlji.“

Novi zakon ne donosi promene u pogledu diskriminacije porodiljskog odsustva

Pravo na porodiljsko odsustvo iskoristila je i Antigona Uka-Ljutfiju (Antigona Uka-Lutfiu), službenica za informisanje pri Vrhovnom sudu i majka dve devojčice – petogodišnje Ljure (Lura) i dvogodišnje Ljee (Lea). Za nju, najveća poteškoća u odgajanju dvoje dece su finansije, budući da državni aparat Kosova, kako kaže, „još uvijek nije u stanju da novim generacijama majki pruži bilo kakve pogodnosti.“

S obzirom na to da joj njeno finansijsko stanje nije dozvoljavalo da iskoristi pravo i na poslednja tri meseca neplaćenog porodiljskog odsustva, Antigonin muž, Ekrem, inače glasnogovornik Tužilačkog saveta Kosova, uzeo je godišnji odmor u trajanju od jednog meseca. Na taj način je bio u mogućnosti da se brine o njihovoj mlađoj, tada devetomesečnoj kćerki Lei, koju su morali da upišu u obdanište kada je navršila deset meseci života.

„Čak i da umesto majke ta tri meseca na odsustvu provede otac, on u tom periodu ne bi primao naknadu u punom iznosu plate. Prioritet cele porodice bi u tom slučaju bio da se majka vrati na posao,“ dodaje Uka-Ljutfiju. „Bez obzira na to što se upravo predlažu neke promene, čini se da se zakoni na Kosovu najčešće kroje ne po meri roditelja i dece, nego po meri onih najjačih, a to su preduzetnici.“

Antigona Uka-Ljutfiju smatra da je predlog kojim bi se trajanje plaćenog porodiljskog odsustva skratilo sa šest na tri meseca jednostavno neprihvatljiv. Fotografiju ustupila: Antigona Uka-Ljutfiju.

Plaćeno porodiljsko odsustvo uključuje naknadu u visini od 70 odsto plate, a skraćivanje tog perioda na tri meseca, navodno u ime zaštite radnih mesta i smanjenja opterećenja u preduzećima, za Uku-Ljutfiju bilo bi neprihvatljivo.

Aktivisti za prava žena i dalje ističu da sadašnji zakon ne stimuliše preduzeća da uključe žene u tržište rada. Mala je verovatnoća da će izmene koje predlaže Vlada dovesti do napretka na tom planu, što misli i Dita Dobranja, istraživač na koledžu Riinvest i jedna od učesnica u raspravama o novom zakonu. U njenim su očima te izmene čisto kozmetičke prirode.

Kako navodi Dobranja, vlada nije ni uskladila vlastite predloge sa direktivama Evropske unije. Dodala je i to da zvaničnici ne uzimaju u razmatranje svrhu njihovih izmena u pogledu porodiljskog i očinskog odsustva. Dobranja takođe ističe da članovi Riinvesta zajedno s osobama iz drugih organizacija pokušavaju da dokažu koliko porodiljsko odsustvo diskriminiše i žene i muškarce.

„U Riinvestu vršimo istraživanja unutar privatnog sektora i znamo da se tamo troškovi žele svesti na minimum“, tvrdi Dobranja. „Prošle godine smo osmislili upitnik za zaposlene ženske osobe. Na pitanje da li radnice uzimaju porodiljsko odsustvo ili ne, mnoge ispitanice su ponudile odričan odgovor jer im poslodavci uopšte ne nude tu mogućnost. Sve to se dešava zato što troškove ne predstavlja samo isplaćivanje naknada, nego i obuka te nalaženje zamene, a za oboje je potrebno da se izdvoji novac. Vlada nije uspostavila nikakvu ravnotežu, ne uzevši ništa od navedenog u obzir.“

Čak i Iljirijana Banjska (Iliriana) iz Mreže žena Kosova (MŽK) misli da će izmene verovatno još više produbiti rodnu diskriminaciju. „S novim predlozima vezanim za odredbe o porodiljskom, očinskom i roditeljskom odsustvu žene će imati mogućnost da uzmu duže odsustvo u slučaju da se dobiju dete. Postoji velika verovatnoća da će to dati podstrek rodnoj diskriminaciji pri zapošljavanju kao i na samim radnim mestima, čime će se žene zadržati van okvira radne snage“, tvrdi Banjska.

"U državnoj službi ne morate da se brinete da li ćete izgubiti posao. Ono što se dovodi u pitanje jesu šanse za napredovanje. Kako god, ako je to cena brige o vlastitom detetu, nijedna majka neće oklevati da je plati."

Antigona Uka-Ljutfiju, službenica za informisanje pri Vrhovnom sudu

Sličnu zamerku ima i Uka-Ljutfiju, kojoj kao državnoj službenici ne preti gubitak posla već gubitak prilika za napredovanje. „Dvanaestomesečno odsustvo nije obavezno. Svaka majka bira koliko će dugo ostati na odmoru, ali ako bi se porodiljsko moglo kombinovati s odsustvom drugog roditelja, nema sumnje da bi to bila prednost za majku i nastavak njene karijere“, kaže Uka-Ljutfiju. „U državnoj službi ne morate da se brinete da li ćete izgubiti posao. Ono što se dovodi u pitanje jesu šanse za napredovanje. Kako god, ako je to cena brige o vlastitom detetu, nijedna majka neće oklevati da je plati.“

Ipak, ministar Rečica je uveren da se predloženim izmenama položaj žena jača te ne smatra da će porodiljsko odsustvo uticati na njihovo učešće u radnoj snazi.

„Nacrti novih političkih mera izrađeni su u skladu sa međunarodnim standardima i socioekonomskim stanjem u zemlji“, tvrdi Rečica. „Osim toga, došenjem Zakona o radu planiramo da se pobrinemo za nezaposlene majke te ćemo im ponuditi određeni iznos minimalne plate, što je jedna od novosti u vezi sa porodiljskim odsustvom.“

Rečica je kazao i da je predložen preduslov za dobijanje tih državnih sredstava. Naime, nezaposlene žene bi se u Službama za zapošljavanje trebale da registruju šest meseci unapred kao osobe koje traže posao.

Dobranja veruje da naknade za žene koje nemaju zaposlenje tokom porodiljskog odsustva i naknade za žene koje su zaposlene ne bi trebale da budu predviđene istom regulativom budući da bi u tom slučaju bilo teško znati koja šema ima kakav efekat na državni budžet.

Ukoliko vlada predvidi takvu naknadu, jako je važno da se ulože napori kako ta naknada ne bi postala nešto zbog čega će žene napustiti tržište rada. „Bez sprovođenja odgovarajuće analize, predlaganje takvih mera je problematično“, dodaje Dobranja.

Cena tereta

S druge strane, vlada još uvek nije konkretizovala nijedan predlog niti je otkrila javnosti koliko bi bilo koji predlog koštao državni budžet.

Međutim, neke organizacije civilnog društva izračunale su cenu vlastitog privrednog modela koji su predložile, kao i onog koji je predložila vlada. Kerćelji tvrdi da bi nevladin model koristio većem broju porodica nego šema državnog budžeta.

Prema predlogu civilnog društva, porodiljska, očinska i roditeljska odsustva bila bi regulisana Administrativnom uputom, koja bi u početku bila odobrena kao privremena mera sve dok Fond za zdravstveno osiguranje ne stupi u funkciju. Kada se započne s implementacijom ovog fonda, poslodavci bi bili oslobođeni troškova zdravstvenog osiguranja onih radnika koji su na odsustvu, bilo da su to majke ili očevi.

Kerćelji objašnjava da bi država bila ta koja bi izdvajala novčana sredstva tokom osam meseci roditeljskog odsustva koje bi oba roditelja ravnomerno rasporedila. Naknada bi iznosila 50 odsto prosečne plate na Kosovu; time bi finansijsko opterećenje podelili privatni i državni radnici, a ujedno bi se izrazila i spremnost na doprinošenje rodnoj ravnopravnosti.

Imajući u vidu da se takvom politikom nastoji da reši problem diskriminacije nad ženama na radnim mestima, važno je da se propisi osmisle tako da budu prihvatljivi svim stranama obuhvaćenim izmenama. Civilno društvo takođe potcrtava koliko je važno da država pokaže opredeljenost za borbu protiv rodne diskriminacije na tržištu rada. Najbolji način da se to postigne jeste da se odobre i implementiraju mere koje za cilj imaju pobedu u toj borbi.K

Uredila: Leurina Mehmeti.

Dodatno uredili: Dafina Halili, Jack Robinson.

Naslovna fotografija: Dardan Hoti.

Ovaj članak je napisan u okviru Programa stipendiranja za novinarstvo u oblasti ljudskih prava K2.0, 2018.

Vrati se na monografiju 

  • O autoru/ki Dardan Hoti
  • Ovaj članak je prvobitno napisan na albanskom.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.