Od ostavke premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja podnete 19. jula, građani boluju od predizborne groznice koju generiše politička scena. Iako odluka o izlasku na prevremene izbore još nije zvanično doneta, de fakto su svi saglasni sa time da je to pravac kojim ćemo se kretati u narednim sedmicama.

Kao rezultat toga, čak i pre zvaničnog obaveštenja, svaka politička partija se nalazi u stanju modus operandi.

Klasične vežbe praktikovanja javnih odnosa i aktivizam na društvenim mrežama koje sprovode političke vođe i njihovi “kibernetski vojnici”, moralizovanje u odnosu na negativne fenomene koji postoje u našem društvu, pokušaji da se preuzmu zasluge za procese i odluke koje se smatraju pozitivnima, međusobne optužbe za one koji se smatraju negativnim, diskurs koji sadrži politička obećanja i računice po pitanju potencijalnih koalicija samo su neke karakteristike koje ukazuju na to da se bliži izborni ciklus na Kosovu.

Prvobitna zbunjenost

Haradinajevu ostavku je pratio period zvanične i javne zbunjenosti po pitanju toga da li njegova ostavka znači pad vlade — i izbore — ili ostavlja prostor za novi mandat. U stvari, tokom nekoliko dana nakon podnošenja ostavke, Haradinaj je nastavio da saziva sastanke vladinoga kabineta i odlazio svaki dan na posao.

Međutim, po mišljenju mnogih političkih analitičara, to je bilo pogrešno jer od trenutka u kom je podneta ostavka, država ostaje bez vlade. Prema rečima Envera Hasanija, bivšeg predsednika Ustavnog suda, kada premijer podnese ostavku, njegova aktivnost na tom položaju tu prestaje i on se ne može smatrati “premijerom u ostavci” baš kao što se vlada ne može smatrati “vladom u ostavci”.

Član 95.5 Ustava Kosova objašnjava korake koji se moraju napraviti nakon što premijer podnese ostavku: “Ako premijer podnese ostavku ili njegovo mesto ostane upražnjeno iz bilo kog razloga, Vlada prestaje da radi i Predsednik Republike Kosovo postavlja novog kandidata u konsultaciji za većinskom strankom ili koalicijom koja je osvojila većinu u Skupštini radi uspostavljanja Vlade.”

Uprkos podnošenju ostavke 19. jula, Ramuš Haradinaj je nastavio da predvodi vladu, dok analitičari sugerišu da to ne bi trebalo da bude slučaj. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0

Premijer u ostavci Ramuš Haradinaj obratio se Ustavnom sudu sa zahtevom da protumači njegovu ostavku i da utvrdi nadležnosti funkcionisanja vlade nakon ovog čina. Haradinaj je napisao na svojoj fejsbuk-stranici da svrha ovog zahteva nije bila samo da se dobije objašnjenje pravne situacije nastale nakon njegove ostavke i da se izbegne institucionalni vakuum, već i da se ovo pitanje pojasni i za buduće slične slučajeve.

Predsednik Tači (Thaçi) je 30. jula otvorio konsultacije sa političkim partijama u pogledu narednih koraka koji će se preduzeti.

Ipak, uz postojeću ustavnu konfuziju nastalu zbog pitanja o tome da li bi predsednik trebalo da novom premijeru omogući mandat, da raspiše izbore ili da li imamo konkretan slučaj “vlade u ostavci”, otpočetka je bilo jasno da su sve političke stranke spremne i voljne da izađu na prevremene izbore.

Izbori na vidiku

Kako dani prolaze, neke stvari su se razjasnile i čini se da će volja političkih partija koje bi da predvode izbore pobediti na štetu ustavnih peripetija. Početkom avgusta, Predsedništvo Skupštine Kosova odredilo je 22. avgust kao datum kada će poslanici dobiti priliku da raspuste skupštinski saziv tako što će glasati o predlogu o nepoverenju vladi.

Takav čin bi otvorio put za rešavanje zastoja, jer bi se tako predsednik obavezao da najavi prevremene izbore u roku od 45 dana nakon raspuštanja Skupštine.

Postoji niz potencijalnih razloga zbog kojih Skupština još nije raspuštena. Prema rečima šefa poslaničke grupe NISMA, primarni razlog je taj da je Evropska unija sugerisala odgađanje kako bi se uspostavio tim za praćenje izbora.

Očekuje se da će poslanici glasati o predlogu o nepoverenju vladi u četvrtak, 22. avgusta, čime će se pokrenuti organizovanje prevremenih izbora u roku od 45 dana. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Drugi razlog je taj što su sve političke partije — sem AAK, kome je, kako se čini, porasla popularnost usled Haradinajeve ostavke, koju mnogi smatraju “herojskim gestom” — zainteresovane za produženje roka do održavanja izbora što je više moguće, a kako bi oni bili odloženi za jesen. Oni su uhvaćeni nespremni kada su izbori najavljeni, jer je ovaj nagoveštaj objavljen u vreme kada su političari planirali godišnje odmore. Ukratko, strankama je potrebno više vremena da bi organizovali svoje biračko telo.

Kao treće, da su izbori najavljeni ranije, kampanja bi morala da počne u avgustu — mesecu poznatom po letu, odmorima i razonodi — pa su se stranke bojale da će građane iritirati da slušaju predizborna obećanja tokom godišnjih odmora.

Ako bi poslanici 22. avgusta zaista glasali za raspuštanje Skupštine, onda bi izbori, najverovatnije, bili održani poslednje nedelje septembra ili prve nedelje oktobra.

Političke računice

Činilo se da su parlamentarni izbori održani 2017. očitali bukvicu političkim partijama: izbegavajte velike predizborne koalicije.

Pokušaj “izigravanja” izbornog sistema nakon presude Ustavnog suda iz 2014. efikasno je pripisao predizbornim koalicijama veći gabarit pri formiranju vlade u odnosu na postizborne savez; PDK i LDK su napravili velike predizborne koalicije 2017. koje su ih, kako se čini, na kraju mnogo koštale.

PDK je izgubio mnogo glasova u koaliciji PAN — PDK-AAK-NISMA — jer mu je baza bila demobilisana iz dva razloga: prvo, jer nije bilo dovoljno volje da se radi u korist kandidata za premijera kao što je Haradinaj, na koga su mnogi odranije bili kivni; kao drugo, kako je PDK morao da prepusti veliki deo izborne liste kandidatima iz AAK-a i Nisme, potencijalni kandidati PDK-a koji su bili isključeni sa liste nisu mobilisali svoje podržavaoce.

Sve stranke sada prave svoje političke računice o tome kako najbolje da pristupe izborima koji se iščekuju. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Lekcija koju je PDK naučio 2017. mogla bi da dovede do toga da će ovaj put političke partije biti nepoverljivije prema predizbornim koalicijama.

Međutim, 13. avgusta su se pojavile vesti o sastanku između lidera LDK Ise Mustafe i lidera Samoopredeljenja (VV) Aljbina Kurtija (Albin Kurti). Blagi izrazi koje su upotrebila obojica bivših političkih protivnika iznenadili su mnoge, ali ni jedan ni drugi nije izjavio da li su dogovorili predizbornu koaliciju.

O koaliciji LDK-VV dosta se diskutuje, ali se čini da je šansa za takvo nešto i dalje slaba.

Mesec političkih računica

Neizvesnost na najvišem pijedestalu kosovske politike.

Fitim Salihu

Mesec političkih računica

Neizvesnost na najvišem pijedestalu kosovske politike.

Fitim Salihu