Ukratko | Makedonija

Novi zakon otvario stare rane u Makedoniji

Piše , - 20.03.2018

Medijski izvještaji dodaju napetosti zbog prekretničkog zakona o jeziku.

Makedonski parlament je prošle nedelje (sreda, 14. mart) usvojio Zakon o upotrebi jezika, sa 64 od 120 glasa za, uprkos 35.000 nepročitanih amandmana i snažnom protivljenju opozicionih stranaka. Ako se zakon bude primenjivao, albanski jezik će biti zvaničan u svim institucijama u Makedoniji, poput opština, bolnica i sudova.

Usvajanje novog zakona se desilo usled političkih rasprava u parlamentu i van njega, te pokušaja zagovornika na obema stranama da spinuju situaciju u svoju korist — prilikom dešavanja koja pokazuju polarizovanost medijskog prostora, u kojem umjesto da središte pažnje bude suština zakona, taj prostor se daje za isticanje antagonizama.

Kritičari primećuju da su građani dobili malo informacija koje bi im pomogle da zauzmu stav kada je reč o prednostima zakona i svemu što okružuje prilagođavanje istog.

U međuvremenu, kritičari primećuju da su građani dobili malo informacija koje bi im pomogle da zauzmu stav kada je reč o prednostima zakona i svemu što okružuje njegovo prilagođavanje.

Furkan Saliu, novinar TV21, tvrdi da je izostanak smislene rasprave bio najgora tačka u celom procesu usvajanja zakona. On ističe proteste grupe građana — nekoliko stotina, prema medijskim izveštajima — koji su se okupili ispred Skupštine da bi protestovali protiv usvajanja zakona.

“Činjenica da postoje građani koji protestuju protiv ovog zakona zato što veruju da neće biti u mogućnosti da komuniciraju sa institucijama na makedonskom jeziku dokazuje da mediji nisu uspeli da dovoljno dobro objasne šta ova promena znači”, izjavio je Saliu za K2.0. “Ne zaboravimo da je albanski jezik i ranije zakonom ozvaničen.”

Brojna postojeća manjinska prava u Makedoniji potiču od Ohridskog okvirnog sporazuma iz avgusta 2001. kojim je okončan rat između Makedonaca i Albanaca. Ovaj sporazum su potpisali tadašnji predsednik Boris Trajkovski i četiri glavne političke partije iz toga vremena. Između ostalog, tako je uvaženo pravo na širu upotrebu albanskog jezika, te je uveden gde kao zvaničan u područjima u kojima govornici albanskog čine više od 20 odsto stanovništva.

Novi zakon će učiniti albanski zvaničnim jezikom širom Makedonije — države u kojoj Albanci čine oko četvrtinu populacije — uključujući sve državne institucije. Dodatno, zakon omogućuje osnivanje specijalne agencije koja će imati zadatak da nadgleda upotrebu jezika u institucijama.

U Albaniji i na Kosovu se ovaj novi zakon gleda kao pozitivan korak, te je kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) izjavio za TV Klan Kosova da je usvajanje zakona dobra vest za celi region.

Neustavni zakon?

Da albanski postane zvanični jezik u Makedoniji bilo je jedno od istaknutijih obećanja premijera Zorana Zaeva kada je napravio vladu zajedno sa više albanskih partija u martu 2017. VMRO-DPMNE je žestoko kritikovala ovakav potez, a oni i optužuju Zaeva za izdaju makedonskih nacionalnih interesa.

Kako su mišljenja podeljena, albanska partija Savez za Albance je u julu prošle godine zapretila da će povući podršku vladi ako se ovaj zakon uskoro ne usvoji.

Skupština je u januaru usvojila zakon, ali je na njega kasnije predsednik Đorge (Gjorge) Ivanov uložio veto, insistirajući da je protivan ustavu. Ivanov, koji je blizak VMRO-DPMNE, dobio je podršku niza makedonskih akademika, nekih organizacija iz dijaspore i desničarskih političara. Njihov argument je taj da zakon, u svojoj sadašnjoj formi, ugrožava ustavni status makedonskog jezika uvodeći dvojezičnost i dvonacionalni identitet.

Posle veta, zakon je vraćen poslanicima, koji su uložili 35.000 amandmana. Svi amandmani su zanemareni u procesu usvajanja zakona, dok je vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) ostao odlučan da zakon treba usvojiti u aktuelnom obliku.

Poslanici VMRO-DPMNE su na kraju odbili da učestvuju u glasanju, tvrdeći da je zakon neustavan i da ne doprinosi realnom poboljšanju prava albanske zajednice.

Poslanici opozicije od januara nisu učestvovali u radu Skupštine i o zakonu se diskutovalo samo na koordinacionim sastancima između predsedavajućeg i koordinatora političkih partija.

Pre glasanja u sredu, obezbeđenje je moralo da interveniše da bi razdvojilo bivšeg premijera i bivšeg lidera sadašnje opozicione partije VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog i predsedavajućeg Talatu Džaferija (Xhaferi); kako je napetost u parlamentu rasla pred glasanje, Gruevski je prišao Džaferijevom stolu i pokušao da ometa funkcionisanje elektronske opreme predsedavajućeg, zbog čega je došlo do kratke prepirke između ove dvojice.

Poslanici VMRO-DPMNE su na kraju odbili da glasaju, tvrdeći da je zakon neustavan i da ne doprinosi realnom poboljšanju prava albanske zajednice.

Duboka podela

Izveštavanje tokom celog procesa usvajanja zakona nije samo pokazalo duboku podeljenost medija, već je naglasilo poteškoće s kojima se novinari suočavaju kada žele da uđu u suštinu složenog problema u tako polarizovanom političkom okruženju.

Mnogo gužve i malo debate karakteristika je usvajanja Zakona o upotrebi jezika, prema rečima Dušice Mrđa (Mrgja), novinarke i urednice Televizije 24. Ona tvrdi da je izveštavanje o ovom pitanju bilo teško zbog sasvim suprotstavljenih argumenata vlade i opozicije.

“Argumentima se manipulisalo sa obeju strana. Vlada je manipulisala procedurama i tumačenjem procedura, pa je i stalno tvrdila da je zakon u skladu sa Ustavom, iako je više istaknutih profesora ustavnog prava osporilo”, izjavila je za K2.0.

“Oni [vlada] su pokušali da spinuju priču u pravcu da svi koji se protive drugačijim argumentima protiv zakona jesu protiv suživota ili protiv prava Albanaca… S druge strane, opozicija je manipulisala nacionalnim osećanjima i nacionalističkim argumentima, igrajući na kartu međuetničkih odnosa.”

Ovakav stav ima i Vesna Velkova sa Televizije Kanal 5, koja kaže da je pokušala da dobije više informacija i pojašnjenja od članova parlamenta o proceduralnim procesima, ali sa ograničenim uspehom.

“Pokušala sam da postavim pitanja kako bi mi predsedavajući odgovorio zašto nije poštovao Pravila procedure koja zahtevaju da amandmani budu razmotreni”, izjavila je za K2.0. “Umesto da odgovori na moje pitanje, on je odlučio da ispriča nešto sasvim drugačije, tumačeći pravila na svoj način. Ovakav odgovor je stvorio utisak da je usvojen nepotpun zakon.”

Velkova i Mrđa obe veruju da celoj proceduri fali transparentnosti i dodaju da je trebalo da se stvari unaprede kada je reč o aktuelnoj administraciji koja je trebalo da promeni praksu uvođenja politika u Makedoniji.

Mefail Ismaili, novinar TV Šenja (Shenja), ističe da dvosmislenosti u Ustavu i skupštinskim Pravilima procedure dozvoljavaju različita tumačenja donosilaca odluka, a to je medije stavilo pred test prilikom glasanja.

“To je bilo izuzetno teško. A glavni razlog su velike rupe u Pravilima procedure, ali i u Ustavu”, izjavio je u K2.0. “Zbog ovih manjkavosti, stranke imaju prostora za tumačenje u skladu sa svojim političkim ciljevima. Moje lično mišljenje jeste to da nijedna od pobrojanih institucija nije bila dovoljno transparentna pre i posle usvajanja zakona.”

Ismaili kaže da veruje da Ustav nije prekršen, ali da ne može da se priseti kada je ranije bilo ovoliko zbunjenosti u skupštinskim procesima. “Kao novinar koji izveštava o radu skupštine već sedam godina, nisam iskusio nešto ovako”, rekao je.

Pored toga, Saliu sugeriše da krivica za zbunjenost leži među političarima koji nisu transparentni i među medijima koji nisu uložili dovoljno truda da bi bolje razumeli situaciju pre izveštavanja. “Mi, novinari, znamo da se sve ovo dešava u Makedoniji, cela ova priča o ovom zakonu, jeste dobro pripremljeni scenario za još jednu pozorišnu predstavu”, rekao je.

Među svim komentarima na društvenim mrežama u proteklim danima, jedna posebno upečatljiva poruka navodi da će ljudi u Makedoniji konačno umeti da istu stvar izgovore na dva jezika: “Gladni smo” — „Гладни сме/ Ne jemi të uritur.“

Iako je zakon sada usvojen, izgleda da će situacija i dalje biti zbunjujuća. Predsednik Ivanov nema pravo na veto po drugi put na isti zakon i jedini način da se poništi predlog zakona ili neke njegove odredbe bi bilo upućivanje žalbe Ustavnom sudu.

Posred kontroverzi i konfuzije, u prvom obraćanju posle usvajanja zakona, premijer Zaev je izjavio da je ovaj zakon dobar za sve i da će doprineti suživotu Makedonaca i Albanaca, a da niko neće biti gubitnik od istoga. Da li će ova takozvana dvojezičnost pomoći zbližavanju ljudi ili će dodatno podeliti različite etničke grupe u Makedoniji, jeste nešto o čemu će suditi samo vreme.

Među svim komentarima na društvenim mrežama u proteklim danima, jedna posebno upečatljiva poruka navodi da će ljudi u Makedoniji konačno umeti da istu stvar izgovore na dva jezika: “Gladni smo” — „Гладни сме/ Ne jemi të uritur.“

I dalje se ne zna da li će zakonodavci i mediji u državi razumeti ovu poruku.K

Ilustracija: Besnik Bajrami / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.