Razbijanje patrijarhata oduvek je bilo mukotrpan posao i nije nikakva vest da seksizam, homofobija, transfobija, rasizam i nejednakosti u našem funkcionalnom i zdravom kapitalističkom sistemu nisu prisutni samo u našem medijskom prostoru, već dobijaju na snazi i zbivaju se iznova i iznova. Da bi se toj pojavi stalo zavrat, u poslednje vreme su u procvatu feminističke i kvir onlajn platforme na albanskom jeziku; borba za promene narativa i realnosti, kako bi patrijarhatu i heteronormativnosti dani konačno bili odbrojani.

Često u vidu angažovanog novinarstva, informisanog izdavaštva i aktivizma, na ulicama se okupljaju feministički kolektivi raznih vrsta; možda podstaknuti potrebom za virtuelnim prostorima posle jednogodišnjeg pandemijskog distanciranja, njihovi glasovi se sada jače čuju u onlajn svetu — ali i van njega. Samo su u protekloj godini brojni kolektivi svoj najkvalitetniji sadržaj plasirali na internetu, zagovarajući učestalije diskusije o ravnopravnosti i raznolikosti u javnom životu.

Razgovarali smo sa urednicima nekih od ovih novih i etabliranih onlajn platformi na albanskom jeziku, koji sebe predstavljaju kao feminističke i/ili kvir, a da bismo saznali o razlozima za njihovo postojanje, o prostorima koje stvaraju, o njihovoj borbi i o tome kako planiraju da razbiju patrijarhat i pravilo heteronormativnosti, i to jedan po jedan klik do cilja.

SHOTA

Od uličnih grafita, u znak protesta zbog zlostavljanja i patrijarhalnog nasilja u Albaniji, do virtuelnog sveta za posetioce koji govore albanski. Šota (SHOTA) je nalet svežeg vazduha u onlajn svetu, predah od sveprisutnih vesti i prozor u nadahnute, kreativne i izazovne tekstove. Nazvana po albanskoj borkinji Šoti Galici (Shota Galica), SHOTA je stvorena da se bori protiv kapitalizma i patrijarhata kroz prelepo dizajniranu platformu sa oprezno probranim sadržajem pisaca od kojih se mnogi nalaze daleko od albanskih predela.

Platformu su kreirale feminističke aktivistkinje Gresa Hasa i Ljiri Kuči (Liri Kuçi) iz Albanije. Pored specijalnih izdanja (pogledajte njihovu prezentaciju, Nr. 01 “Frymarrje”), posetioci mogu da uživaju u novim tekstovima iz pera brojnih autora iz regiona i šire od njega, kao i u posebnim ilustracijama, onlajn razgovorima i mnogo čemu drugom.

SHOTA za K2.0:

“U kontekstu u kom patrijarhalno orijentisani muškarci osvajaju javni prostor, gde je govor nasilnički i gde dominiraju diskriminacija, mizoginija, homofobija, rasizam i neznanje; gde su žene podvrgnute nasilju čak i u televizijskom programu uživo i u štampanim medijima, hitno je bio potreban prostor poput Šote. [ …] 

“Feminizam čijem uspostavljanju težimo u javnoj sferi i privatnom životu, feminizam za koji se zalažemo, o kome diskutujemo, teoretišemo i za koji protestujemo, to je progresivni levičarski feminizam. Feminizam za 99% žena, ne samo za pojedine žene. Feminizam koji pruža ruku marginalizovanim ženama i muškarcima i onima koji nisu imali mnogo sreće u životu, ali i onima iz LGBTQI, romske i egipćanske zajednice. Feminizam koji, da parafraziramo Silviju Federiki (Silvia Federici), neplaćeni rad žena ne naziva ljubavlju, već izrabljivanjem. Feminizam koji podrazumeva borbu rame uz rame sa Romima i Egipćanima, sa kojima mi, kao i sa LGBTQI zajednicom, koračamo zajedno u znak solidarnosti.”

QIKA

QIKA — Centar za informisanje, kritiku i delovanje rođen je u duhu zagovaranja i želje za promenom narativa o ženskom prisustvu u javnosti i zalaganjem za jednaka prava na Kosovu. Kao što sugerišu reči koje stoje iza skraćenice, Ćika (alb. devojka) je feministička platforma koja u prvi plan stavlja vesti i tekstove o ženama širom sveta, ali izveštava i o studijama, analizama i novinskim člancima koji potenciraju socijalne, političke i ekonomske nejednakosti u društvu.

U prve analize Ćike u prethodnoj predizbornoj kampanji ubraja se i ona kada su proveravali koliko su žene i tematika ženskih prava zaista zastupljeni u medijskim debatama; ovo je samo delić njihovog analitičkog rada koji im služi da se izbore za realnu i veću zastupljenost u javnim diskusijama. Baš kao i drugi kolektivi u ovoj priči, Ćika je spremna da izađe na ulicu i da tamo zahteva više od onoga što žene trenutno imaju; pripadnici ove platforme teže preobražaju narativa pomoću novinarstva i aktivizma, što je njihov način da istaknu marginalizovane tačke gledišta u medijima i javnom diskursu.

Na feminističkoj platformi Ćika posetioci mogu da nađu vesti o politikama koje treba da unaprede prava žena, tekstove sa kosovskim kontekstom o, na primer, potrebi da se pruži podrška studentkinjama koje su i majke, kao i rubrike o inspirativnim ženama u ovoj zemlji; posetioci će moći da pronađu i podrobne izveštaje o problemima žena, poput sudske bitke Suzane Zogejani-Sekiraća (Zogëjani-Sekiraqa), žene koja je osuđena na dvadesetpetogodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo svoga supruga. Aktivisti, poput onih koji pripadaju Ćiki, kažu da su u njenom sudskom slučaju načinjene velike greške i da treba ponoviti suđenje.

QIKA za K2.0: 

“Iako je proteklih godina primetan napredak, problemi u vezi sa pravima žena oduvek privlače manje pažnje nego što je potrebno, pa je tako i veći broj vesti prepun stereotipa. Medijima na Kosovu takođe dominiraju muškarci, što često utiče na njihovu politiku.

“Poznajući važnost i moć medija da utiču na kolektivnu svest, odlučili smo da uđemo u medijski prostor sa feminističkom platformom. Ova inicijativa je oličenje napora da promovišemo marginalizovane tačke gledišta žena i devojčica sa Kosova.

“Ugrađivanje feminističkih ideja u model za tretiranje političkih, ekonomskih i socijalnih dešavanja jedan je od najpogodnijih i najuspešnijih načina da se naglase problemi koji obično ostaju neprimećeni. [ …] Na bazi oštroumnog i odvažnog istraživanja, cilj nam nije puko informisanje javnosti o ovim temama, već i da plasiramo potkrepljene i argumentovane kritike na račun raznih oblika tlačenja i nejednakosti. Istorija tlačenja koje su žene doživele u porodici, na radnome mestu, na ulici i u institucijama pretočena je u naše novinske tekstove.

“Njihovi lični narativi će ugledati svetlost dana da bismo pozvali na solidarnost i feminističku mobilizaciju. Smatramo da pravednim izveštavanjem i istraživanjem o temama o kojima društvo ništa ne zna možemo da poremetimo društveni poredak koji diskriminiše pojedince i socijalne grupe.”

DYLBERIZM

Dilberizam (Dylberizm) je u opticaju već neko vreme; to jest, otkako su dva kvir aktivista sa Kosova 2018. otvorila nalog na Instagramu i razbila sve predrasude i kalupe koji se odnose na kvir zajednicu. Ubrzo su postali bučan i afirmativan prostor u kom je LGBTIQ+ zajednica verno predstavljena.

Nažalost, Dilberizmov model aktivizma nedavno je suspendovan na Instagramu, premda svoj rad nastavljaju na drugim društvenim mrežama i na svom veb-sajtu.

Edukativnog, informativnog, a posebno humorističkoga karaktera, Dilberizam je prva platforma na albanskom jeziku posvećena obrazovanju i informisanju kvir zajednice (i ostalih) o svim kvir pitanjima.

Za razliku od brojnih drugih medija na Kosovu, Dilberizam ne predstavlja pojedince iz LGBTIQ+ zajednice kao neku egzotiku i nepoznanicu, već kao sastavni deo društva. To rade na način da kreiraju bezbedan prostor za kvir osobe, gde one mogu da se druže i razmenjuju mišljenja, da učestvuju u smislenim raspravama i stvaraju narative od realnog značaja za građane.

Jedna od najmoćnijih sekcija Dilberizma glasi “Podeli svoju priču”, gde ljudi iz kvir zajednice pripovedaju anonimne lične priče; neki se identifikuju kao lezbijke, gej osobe, biseksualci, transrodne ili čak nebinarne osobe — a tu su i ostali pod velikim kvir kišobranom. Iako se tamo ponekad objavljuju sirova svedočanstva o patnji i muci, ova platforma je jedinstveni prozor u priče o čistoj ljubavi, samoprihvaćenosti i inspirativnom napretku.

Pomoću naloga na Instagramu i veb-sajta, koje uglavnom održavaju volonteri, Dilberizam govori jezikom interneta i obrazuje nas sve o kvir kulturi i umetnosti, istoriji, pravima, seksualnom zdravlju, terminologiji i drugim stvarima. Ostavljaju i prostor za smeh i zabavu kroz kvizove i memove. Što je još bitnije, tamo drama nije uvek prisutna. Neka svi znaju, neka svi čuju da je kvirnost zabavna.

Pored toga, Dilberizam je postao ključna posmatračka organizacija koja prati kosovsku političku scenu u potrazi za antikvir retorikom: Tokom poslednjih izbora, objavili su spisak homofobičnih kandidata koji su se kandidovali za poslanike, a koji se proširio internetom; oni su se udružili sa aktivističkom grupom Replika (Replikë). Izdejstvovali su da novopostavljena zamenica premijera za manjine i ljudska prava, Emilija Redžepi, javno koriguje svoj pređašnji stav koji je podrazumevao protivljenje istopolnim brakovima.

Dilberizam za K2.0:

“Iako smo sada prisutniji u medijima, naš pristup nije uvek najbolji. U većini slučajeva, o kvir pričama se izveštava na senzacionalistički način, pa se tako kvir zajednica prikazuje kao nešto egzotično i novo, a ne kao ravnopravno građanstvo u kosovskom društvu. [ …] Falio nam je prostor u kom bi sve kvir osobe, svih uzrasta i bekgraunda, mogle da se okupe na jednome mestu, da se pronađu, učestvuju u diskusijama i komuniciraju jedni sa drugima.

“Dakle, naš pristup je direktno potekao od ove naše potrebe. [ …] Smatra se da smo u političkim diskusijama bučniji, a takav utisak je stvoren zato što imamo potrebu da u doba političkih promena na Kosovu LGBTIQ+ teme plasiramo u javni diskurs.

“U ovo vreme, kada se sistem menja, a mi se mobilizujemo da nešto promenimo nabolje, LGBTIQ+ teme se ponovo zanemaruju i tome smo bili svedoci i na poslednjim izborima, kada ni jedna jedina stranka u svom programu nije imala predlog za rešavanje problema LGBTIQ+ zajednice. Imajući u vidu aktuelni politički trenutak, vidimo da postoji potreba da u prvi plan izguramo LGBTIQ+ teme što više možemo.

“Prošlo je vreme traženja izgovora da trenutno ima većih problema u državi. Ako nije dovoljno to što upućujemo javne apele i razotkrivamo homofobe, akcijaćemo na ulicama, što je još jedan naš manir u borbi protiv homofobije i transfobije.”

KOLEKTIV ZA FEMINISTIČKO DELOVANJE I PROMIŠLJANJE

Kolektiv za feminističko delovanje i promišljanje bavi se teorijskom ravni feminističkog delovanja — ali oni svoj rad ne ograničavaju na to, kao što im se i vidi u nazivu. Oni su oličenje stapanja prakse i teorijskog rada. Kolektiv je pre dve godine nastao na Kosovu, marta 2019, i sada okuplja feminističke aktiviste sa levice s ciljem produbljavanja feminističke misli i diskusije, ali i da bi organizovao proteste, akcije i intervencije koje, po njihovim rečima, napadaju kapitalistički patrijarhat.

Od svog nastanka, Kolektiv je održao aktivnosti kao što su javni razgovori ili diskusije u formi čitalačkog kluba, gde su nas upoznali sa feminističkim teorijama i pomogli nam da artikulišemo ideje iz feminističkih tekstova i pretočimo ih u intersekcionalnost, neoliberalizam i akademski svet, i to na način da te ideje postanu pristupačnije od onih koje se slušaju na fakultetskom predavanju o sociologiji.

Nedavno lansiran veb-sajt kolektiva je preuređen da bi se izbeglo preklapanje sa drugim feminističkim onlajn platformama, da bi se dao odgovarajući doprinos širokoj lepezi feminističkih diskusija koje već postoje. Posetioci imaju pristup raznovrsnom sadržaju na temu feminizma, kao što su prevodi, tekstovi i snimci na albanskom jeziku, i to u režiji međunarodno priznatih autora poput Odri Lord (Audre Lorde) i Andžele Devis (Angela Davis), ali i članci feminističkih autora sa Kosova čija je namera da bolje artikulišu ideje kosovskog levičarskog feminizma.

Kolektiv za K2.0:

“Od našeg osnivanja, jedna od ključnih intencija Kolektiva bila je da se kreira feministička platforma za proizvodnju i reprodukciju feminističkog znanja na albanskom jeziku, pritom dodajući domaći kontekst i domaća iskustva. [ …] 

“Način na koji Kolektiv ‘kreira feminističko znanje’ bazira se na prikupljanju uveliko etabliranog feminističkog znanja iz inostranstva i čitanju o feminističkim pokretima širom sveta. Tako se pronalaze sličnosti, razlike i smernice za stvaranje našeg sopstvenog narativa i našeg pokreta otpora na domaćem terenu. Osnivanjem čitalačkoga kluba, organizovanjem teorijskih diskusija, filmskih projekcija i prevoda, cilj nam je da obrazujemo sebe i naše drugove o tlačenju i metodima oslobođenja, kao i o neophodnosti feminističkog organizovanja.

“Što se nas tiče, rodna, klasna i rasna represija jesu univerzalni i poprimaju domaće oblike u zavisnosti od specifičnog političkog i društvenog konteksta. Pored toga što je od presudnog značaja za političku feminističku organizaciju, podizanje naše svesti na ovu temu predstavlja tek još jedan korak u pravcu veće i značajnije mobilizacije s ciljem suprotstavljanja univerzalnom sistemu, a to se jedino može ostvariti tako što ćemo jedni sa drugima deliti iskustva i znanje.”K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.