U detalje | Feminizam

Razbijanje patrijarhata i heteronormativnosti: jedna po jedna platforma

Piše - 21.04.2021

Feminizam poznaje albanski jezik bolje nego ikada ranije: predstavljamo ─Źetiri onlajn platforme koje to dokazuju.

Razbijanje patrijarhata oduvek je bilo mukotrpan posao i nije nikakva vest da seksizam, homofobija, transfobija, rasizam i nejednakosti u na┼íem funkcionalnom i zdravom kapitalisti─Źkom sistemu nisu prisutni samo u na┼íem medijskom prostoru, ve─ç dobijaju na snazi i zbivaju se iznova i iznova. Da bi se toj pojavi stalo zavrat, u poslednje vreme su u procvatu feministi─Źke i kvir onlajn platforme na albanskom jeziku; borba za promene narativa i realnosti, kako bi patrijarhatu i heteronormativnosti dani kona─Źno bili odbrojani.

─îesto u vidu anga┼żovanog novinarstva, informisanog izdava┼ítva i aktivizma, na ulicama se okupljaju feministi─Źki kolektivi raznih vrsta; mo┼żda podstaknuti potrebom za virtuelnim prostorima posle jednogodi┼ínjeg pandemijskog distanciranja, njihovi glasovi se sada ja─Źe ─Źuju u onlajn svetu ÔÇö ali i van njega. Samo su u protekloj godini brojni kolektivi svoj najkvalitetniji sadr┼żaj plasirali na internetu, zagovaraju─çi u─Źestalije diskusije o ravnopravnosti i raznolikosti u javnom ┼żivotu.

Razgovarali smo sa urednicima nekih od ovih novih i etabliranih onlajn platformi na albanskom jeziku, koji sebe predstavljaju kao feministi─Źke i/ili kvir, a da bismo saznali o razlozima za njihovo postojanje, o prostorima koje stvaraju, o njihovoj borbi i o tome kako planiraju da razbiju patrijarhat i pravilo heteronormativnosti, i to jedan po jedan klik do cilja.

Fotografiju ustupila Šota (SHOTA).

SHOTA

Od uli─Źnih grafita, u znak protesta zbog zlostavljanja i patrijarhalnog nasilja u Albaniji, do virtuelnog sveta za posetioce koji govore albanski. ┼áota (SHOTA) je nalet sve┼żeg vazduha u onlajn svetu, predah od sveprisutnih vesti i prozor u nadahnute, kreativne i izazovne tekstove. Nazvana po albanskoj borkinji ┼áoti Galici (Shota Galica), SHOTA je stvorena da se bori protiv kapitalizma i patrijarhata kroz prelepo dizajniranu platformu sa oprezno probranim sadr┼żajem pisaca od kojih se mnogi nalaze daleko od albanskih predela.

Platformu su kreirale feministi─Źke aktivistkinje Gresa Hasa i Ljiri Ku─Źi (Liri Ku├ži) iz Albanije. Pored specijalnih izdanja (pogledajte njihovu prezentaciju, Nr. 01 ÔÇťFrymarrjeÔÇŁ), posetioci mogu da u┼żivaju u novim tekstovima iz pera brojnih autora iz regiona i ┼íire od njega, kao i u posebnim ilustracijama, onlajn razgovorima i mnogo ─Źemu drugom.

SHOTA za K2.0:

ÔÇťU kontekstu u kom patrijarhalno orijentisani mu┼íkarci osvajaju javni prostor, gde je govor nasilni─Źki i gde dominiraju diskriminacija, mizoginija, homofobija, rasizam i neznanje; gde su ┼żene podvrgnute nasilju ─Źak i u televizijskom programu u┼żivo i u ┼ítampanim medijima, hitno je bio potreban prostor poput ┼áote. [ …]┬á

ÔÇťFeminizam ─Źijem uspostavljanju te┼żimo u javnoj sferi i privatnom ┼żivotu, feminizam za koji se zala┼żemo, o kome diskutujemo, teoreti┼íemo i za koji protestujemo, to je progresivni levi─Źarski feminizam. Feminizam za 99% ┼żena, ne samo za pojedine ┼żene. Feminizam koji pru┼ża ruku marginalizovanim ┼żenama i mu┼íkarcima i onima koji nisu imali mnogo sre─çe u ┼żivotu, ali i onima iz LGBTQI, romske i egip─çanske zajednice. Feminizam koji, da parafraziramo Silviju Federiki (Silvia Federici), nepla─çeni rad ┼żena ne naziva ljubavlju, ve─ç izrabljivanjem. Feminizam koji podrazumeva borbu rame uz rame sa Romima i Egip─çanima, sa kojima mi, kao i sa LGBTQI zajednicom, kora─Źamo zajedno u znak solidarnosti.ÔÇŁ

Fotografiju ustupila ─ćika (QIKA).

QIKA

QIKA ÔÇö Centar za informisanje, kritiku i delovanje ro─Ĺen je u duhu zagovaranja i ┼żelje za promenom narativa o ┼żenskom prisustvu u javnosti i zalaganjem za jednaka prava na Kosovu. Kao ┼íto sugeri┼íu re─Źi koje stoje iza skra─çenice, ─ćika (alb. devojka) je feministi─Źka platforma koja u prvi plan stavlja vesti i tekstove o ┼żenama ┼íirom sveta, ali izve┼ítava i o studijama, analizama i novinskim ─Źlancima koji potenciraju socijalne, politi─Źke i ekonomske nejednakosti u dru┼ítvu.

U prve analize ─ćike u prethodnoj predizbornoj kampanji ubraja se i ona kada su proveravali koliko su ┼żene i tematika ┼żenskih prava zaista zastupljeni u medijskim debatama; ovo je samo deli─ç njihovog analiti─Źkog rada koji im slu┼żi da se izbore za realnu i ve─çu zastupljenost u javnim diskusijama. Ba┼í kao i drugi kolektivi u ovoj pri─Źi, ─ćika je spremna da iza─Ĺe na ulicu i da tamo zahteva vi┼íe od onoga ┼íto ┼żene trenutno imaju; pripadnici ove platforme te┼że preobra┼żaju narativa pomo─çu novinarstva i aktivizma, ┼íto je njihov na─Źin da istaknu marginalizovane ta─Źke gledi┼íta u medijima i javnom diskursu.

Na feministi─Źkoj platformi ─ćika posetioci mogu da na─Ĺu vesti o politikama koje treba da unaprede prava ┼żena, tekstove sa kosovskim kontekstom o, na primer, potrebi da se pru┼żi podr┼íka studentkinjama koje su i majke, kao i rubrike o inspirativnim ┼żenama u ovoj zemlji; posetioci ─çe mo─çi da prona─Ĺu i podrobne izve┼ítaje o problemima ┼żena, poput sudske bitke Suzane Zogejani-Sekira─ça (Zog├źjani-Sekiraqa), ┼żene koja je osu─Ĺena na dvadesetpetogodi┼ínju zatvorsku kaznu za ubistvo svoga supruga. Aktivisti, poput onih koji pripadaju ─ćiki, ka┼żu da su u njenom sudskom slu─Źaju na─Źinjene velike gre┼íke i da treba ponoviti su─Ĺenje.

QIKA za K2.0: 

ÔÇťIako je proteklih godina primetan napredak, problemi u vezi sa pravima ┼żena oduvek privla─Źe manje pa┼żnje nego ┼íto je potrebno, pa je tako i ve─çi broj vesti prepun stereotipa. Medijima na Kosovu tako─Ĺe dominiraju mu┼íkarci, ┼íto ─Źesto uti─Źe na njihovu politiku.

ÔÇťPoznaju─çi va┼żnost i mo─ç medija da uti─Źu na kolektivnu svest, odlu─Źili smo da u─Ĺemo u medijski prostor sa feministi─Źkom platformom. Ova inicijativa je oli─Źenje napora da promovi┼íemo marginalizovane ta─Źke gledi┼íta ┼żena i devoj─Źica sa Kosova.

ÔÇťUgra─Ĺivanje feministi─Źkih ideja u model za tretiranje politi─Źkih, ekonomskih i socijalnih de┼íavanja jedan je od najpogodnijih i najuspe┼ínijih na─Źina da se naglase problemi koji obi─Źno ostaju neprime─çeni. [ …] Na bazi o┼ítroumnog i odva┼żnog istra┼żivanja, cilj nam nije puko informisanje javnosti o ovim temama, ve─ç i da plasiramo potkrepljene i argumentovane kritike na ra─Źun raznih oblika tla─Źenja i nejednakosti. Istorija tla─Źenja koje su ┼żene do┼żivele u porodici, na radnome mestu, na ulici i u institucijama preto─Źena je u na┼íe novinske tekstove.

ÔÇťNjihovi li─Źni narativi ─çe ugledati svetlost dana da bismo pozvali na solidarnost i feministi─Źku mobilizaciju. Smatramo da pravednim izve┼ítavanjem i istra┼żivanjem o temama o kojima dru┼ítvo ni┼íta ne zna mo┼żemo da poremetimo dru┼ítveni poredak koji diskrimini┼íe pojedince i socijalne grupe.ÔÇŁ

Fotografiju ustupio Dilberizam (Dylberizm).

DYLBERIZM

Dilberizam (Dylberizm) je u opticaju ve─ç neko vreme; to jest, otkako su dva kvir aktivista sa Kosova 2018. otvorila nalog na Instagramu i razbila sve predrasude i kalupe koji se odnose na kvir zajednicu. Ubrzo su postali bu─Źan i afirmativan prostor u kom je LGBTIQ+ zajednica verno predstavljena.

Na┼żalost, Dilberizmov model aktivizma nedavno je suspendovan na Instagramu, premda svoj rad nastavljaju na drugim dru┼ítvenim mre┼żama i na svom veb-sajtu.

Edukativnog, informativnog, a posebno humoristi─Źkoga karaktera, Dilberizam je prva platforma na albanskom jeziku posve─çena obrazovanju i informisanju kvir zajednice (i ostalih) o svim kvir pitanjima.

Za razliku od brojnih drugih medija na Kosovu, Dilberizam ne predstavlja pojedince iz LGBTIQ+ zajednice kao neku egzotiku i nepoznanicu, ve─ç kao sastavni deo dru┼ítva. To rade na na─Źin da kreiraju bezbedan prostor za kvir osobe, gde one mogu da se dru┼że i razmenjuju mi┼íljenja, da u─Źestvuju u smislenim raspravama i stvaraju narative od realnog zna─Źaja za gra─Ĺane.

Jedna od najmo─çnijih sekcija Dilberizma glasi ÔÇťPodeli svoju pri─ŹuÔÇŁ, gde ljudi iz kvir zajednice pripovedaju anonimne li─Źne pri─Źe; neki se identifikuju kao lezbijke, gej osobe, biseksualci, transrodne ili ─Źak nebinarne osobe ÔÇö a tu su i ostali pod velikim kvir ki┼íobranom. Iako se tamo ponekad objavljuju sirova svedo─Źanstva o patnji i muci, ova platforma je jedinstveni prozor u pri─Źe o ─Źistoj ljubavi, samoprihva─çenosti i inspirativnom napretku.

Pomo─çu naloga na Instagramu i veb-sajta, koje uglavnom odr┼żavaju volonteri, Dilberizam govori jezikom interneta i obrazuje nas sve o kvir kulturi i umetnosti, istoriji, pravima, seksualnom zdravlju, terminologiji i drugim stvarima. Ostavljaju i prostor za smeh i zabavu kroz kvizove i memove. ┼áto je jo┼í bitnije, tamo drama nije uvek prisutna. Neka svi znaju, neka svi ─Źuju da je kvirnost zabavna.

Pored toga, Dilberizam je postao klju─Źna posmatra─Źka organizacija koja prati kosovsku politi─Źku scenu u potrazi za antikvir retorikom: Tokom poslednjih izbora, objavili su spisak homofobi─Źnih kandidata koji su se kandidovali za poslanike, a koji se pro┼íirio internetom; oni su se udru┼żili sa aktivisti─Źkom grupom Replika (Replik├ź). Izdejstvovali su da novopostavljena zamenica premijera za manjine i ljudska prava, Emilija Red┼żepi, javno koriguje svoj pre─Ĺa┼ínji stav koji je podrazumevao protivljenje istopolnim brakovima.

Dilberizam za K2.0:

ÔÇťIako smo sada prisutniji u medijima, na┼í pristup nije uvek najbolji. U ve─çini slu─Źajeva, o kvir pri─Źama se izve┼ítava na senzacionalisti─Źki na─Źin, pa se tako kvir zajednica prikazuje kao ne┼íto egzoti─Źno i novo, a ne kao ravnopravno gra─Ĺanstvo u kosovskom dru┼ítvu. [ …] Falio nam je prostor u kom bi sve kvir osobe, svih uzrasta i bekgraunda, mogle da se okupe na jednome mestu, da se prona─Ĺu, u─Źestvuju u diskusijama i komuniciraju jedni sa drugima.

ÔÇťDakle, na┼í pristup je direktno potekao od ove na┼íe potrebe. [ …] Smatra se da smo u politi─Źkim diskusijama bu─Źniji, a takav utisak je stvoren zato ┼íto imamo potrebu da u doba politi─Źkih promena na Kosovu LGBTIQ+ teme plasiramo u javni diskurs.

ÔÇťU ovo vreme, kada se sistem menja, a mi se mobilizujemo da ne┼íto promenimo nabolje, LGBTIQ+ teme se ponovo zanemaruju i tome smo bili svedoci i na poslednjim izborima, kada ni jedna jedina stranka u svom programu nije imala predlog za re┼íavanje problema LGBTIQ+ zajednice. Imaju─çi u vidu aktuelni politi─Źki trenutak, vidimo da postoji potreba da u prvi plan izguramo LGBTIQ+ teme ┼íto vi┼íe mo┼żemo.

ÔÇťPro┼ílo je vreme tra┼żenja izgovora da trenutno ima ve─çih problema u dr┼żavi. Ako nije dovoljno to ┼íto upu─çujemo javne apele i razotkrivamo homofobe, akcija─çemo na ulicama, ┼íto je jo┼í jedan na┼í manir u borbi protiv homofobije i transfobije.ÔÇŁ

Fotografiju ustupio Kolektiv za feministi─Źko delovanje i promi┼íljanje.

KOLEKTIV ZA FEMINISTIČKO DELOVANJE I PROMIŠLJANJE

Kolektiv za feministi─Źko delovanje i promi┼íljanje bavi se teorijskom ravni feministi─Źkog delovanja ÔÇö ali oni svoj rad ne ograni─Źavaju na to, kao ┼íto im se i vidi u nazivu. Oni su oli─Źenje stapanja prakse i teorijskog rada. Kolektiv je pre dve godine nastao na Kosovu, marta 2019, i sada okuplja feministi─Źke aktiviste sa levice s ciljem produbljavanja feministi─Źke misli i diskusije, ali i da bi organizovao proteste, akcije i intervencije koje, po njihovim re─Źima, napadaju kapitalisti─Źki patrijarhat.

Od svog nastanka, Kolektiv je odr┼żao aktivnosti kao ┼íto su javni razgovori ili diskusije u formi ─Źitala─Źkog kluba, gde su nas upoznali sa feministi─Źkim teorijama i pomogli nam da artikuli┼íemo ideje iz feministi─Źkih tekstova i preto─Źimo ih u intersekcionalnost, neoliberalizam i akademski svet, i to na na─Źin da te ideje postanu pristupa─Źnije od onih koje se slu┼íaju na fakultetskom predavanju o sociologiji.

Nedavno lansiran veb-sajt kolektiva je preure─Ĺen da bi se izbeglo preklapanje sa drugim feministi─Źkim onlajn platformama, da bi se dao odgovaraju─çi doprinos ┼íirokoj lepezi feministi─Źkih diskusija koje ve─ç postoje. Posetioci imaju pristup raznovrsnom sadr┼żaju na temu feminizma, kao ┼íto su prevodi, tekstovi i snimci na albanskom jeziku, i to u re┼żiji me─Ĺunarodno priznatih autora poput Odri Lord (Audre Lorde) i And┼żele Devis (Angela Davis), ali i ─Źlanci feministi─Źkih autora sa Kosova ─Źija je namera da bolje artikuli┼íu ideje kosovskog levi─Źarskog feminizma.

Kolektiv za K2.0:

ÔÇťOd na┼íeg osnivanja, jedna od klju─Źnih intencija Kolektiva bila je da se kreira feministi─Źka platforma za proizvodnju i reprodukciju feministi─Źkog znanja na albanskom jeziku, pritom dodaju─çi doma─çi kontekst i doma─ça iskustva. [ …]┬á

ÔÇťNa─Źin na koji Kolektiv ÔÇśkreira feministi─Źko znanjeÔÇÖ bazira se na prikupljanju uveliko etabliranog feministi─Źkog znanja iz inostranstva i ─Źitanju o feministi─Źkim pokretima ┼íirom sveta. Tako se pronalaze sli─Źnosti, razlike i smernice za stvaranje na┼íeg sopstvenog narativa i na┼íeg pokreta otpora na doma─çem terenu. Osnivanjem ─Źitala─Źkoga kluba, organizovanjem teorijskih diskusija, filmskih projekcija i prevoda, cilj nam je da obrazujemo sebe i na┼íe drugove o tla─Źenju i metodima oslobo─Ĺenja, kao i o neophodnosti feministi─Źkog organizovanja.

ÔÇť┼áto se nas ti─Źe, rodna, klasna i rasna represija jesu univerzalni i poprimaju doma─çe oblike u zavisnosti od specifi─Źnog politi─Źkog i dru┼ítvenog konteksta. Pored toga ┼íto je od presudnog zna─Źaja za politi─Źku feministi─Źku organizaciju, podizanje na┼íe svesti na ovu temu predstavlja tek jo┼í jedan korak u pravcu ve─çe i zna─Źajnije mobilizacije s ciljem suprotstavljanja univerzalnom sistemu, a to se jedino mo┼że ostvariti tako ┼íto ─çemo jedni sa drugima deliti iskustva i znanje.ÔÇŁK

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.