Svi putevi vode u grad - Kosovo 2.0

U predve─Źerje lokalnih izbora poveo sam kameru na putovanje u pojedina sela u predgra─Ĺima velikih gradova na Kosovu. Danas se za njih retko ko interesuje. Zanemarena i bez ulaganja, ve─çina stanovnika napu┼íta ova sela i seli se u obli┼żnje gradove.

Leskovec, Prizren

Po stupanju na put koji vodi ka ovom selu, dobrodo┼ílicu mi ┼żeli stari natpis sa informacijama o op┼ítinskim ulaganjima u putnu infrastrukturu koja povezuje Leskovec sa gradom; skoro ─Źetiri kilometra koja ko┼ítaju vi┼íe od 400 hiljada evra. Ironija se krije u tome ┼íto je put, ─Źija je glavna svrha da selo pribli┼żi gradu, u stvari postao put preko koga je ve─çina stanovnika pobegla iz sela. Samo je nekolicina ostala. Kako vreme te─Źe, biljke su po─Źele ponovo da zauzimaju put, nekada┼ínji ponos Op┼ítine Prizren, koji je po─Źeo da se su┼żava sa obe strane.

Na ulasku u selo, lave┼ż jedinog seoskog psa nagove┼ítava moj dolazak. Dva de─Źaka promaljaju svoje glave na obli┼żnjem brda┼ícu da pozdrave ovog stranca.

Prvo pitam da li im je otac kod ku─çe. De─Źaci ka┼żu da moram da do─Ĺem u nedelju da se sretnem sa njim jer je trenutno u Prizrenu.

Me─Ĺutim, razgledao sam selo. Bilo je brdovito i zeleno, sa puti─çima koji vode do seoske fontane na samom dnu sela, na strani brda odakle se vidi veliki deo metohijske doline. Nisam mogao da odolim da u vi┼íe navrata nagovestim koliko bih sre─çan bio kada bih mogao da ┼żivim u ovom selu. Izuzetno tiho mesto, ─Źiji smiraj ukazuje da je ostavljeno samo sebi.

Vraćam se u nedelju. Na putu natrag shvatam da su mladi iz Prizrena ovde dolazili na izlet. 

Prilazim poslednjoj nastanjenoj ku─çi u selu. Tamo me do─Źekuje mu┼íkarac uz osmeh i topao pozdrav. U pitanju je toplina koja je naizgled i┼í─Źezla sa njegovog lica ─Źim je shvatio da sam novinar.

Pogledom je stalno upirao u kameru. Iako sam objasnio i uverio ga u korektnost moga rada, ovaj gospodin, koga ću nazvati Hiljmi, nije promenio mišljenje, zamolivši me da razgovaramo u poverenju i anonimno.

ÔÇť─îak i da do─Ĺu, nema razloga da me pitaju da glasam za njih. Oni dobro znaju da ne menjam stranku!ÔÇŁ ka┼że Hiljmi, dodaju─çi da je put izgra─Ĺen pre vi┼íe godina pospe┼íio odlazak me┼ítana. Me─Ĺutim, isti─Źe da, ─Źak i pre izgradnje puta, selo nije imalo mnogo stanovnika.

ÔÇťPre izgradnje puta, bilo je ┼íest ku─ça, sada sam ostao samÔÇŁ, ka┼że on.

Prema njegovim re─Źima, lokalna samouprava u Prizrenu nije bila zainteresovana za dobrobit seljana. Nadni─Źar danju, a poljoprivrednik kod ku─çe, Hiljmi je sebe ve─ç ubedio da je i on morao da ode. Za nekoliko meseci preseli─çe se u Tusuz, u okolini Prizrena.

Natpis sa informacijama o opštinskim ulaganjima u put koji vodi do Leskoveca.

Napuštene kuće u Leskovecu.

┼Żegrovac, Gnjilane

Ironija putne infrastrukture ponovo me je pogodila u obilasku ostalih podru─Źja Kosova. Ovaj put se to desilo u gnjilanskom selu ┼Żegrovcu.

Asfaltirana ulica se iznenada sasvim izmenila pretvoriv┼íi se u pristupni put za te┼íku ma┼íineriju koja prenosi materijal za projekat izgradnje obli┼żnjeg auto-puta. Nakon spu┼ítanja pra┼íine i otvaranja puta za nesmetani prolaz, na┼íao sam se na putanji ka seoskoj ┼íkoli. U napu┼ítenom dvori┼ítu ugledao sam otiske stopala davno oti┼íle dece.

Pti─Źje cvrkutanje iznenada se prekida usled buke gra─Ĺevinskih ma┼íina koje rade na izgradnji auto-puta; ma┼íinerija je presekla planinu na na─Źin da izgleda kao ru─Źno pravljena.┬á

Pri ulasku u ┼Żegrovac, prvo ┼íto sam video bio je memorijalni centar koji je slu┼żio kao mesto susreta u selu. ┼Żegrovac je poznat kao jedino selo na teritoriji Gnjilana gde se odvijala neposredna borba izme─Ĺu Oslobodila─Źke vojske Kosova i srpskih snaga tokom rata na Kosovu.

Na izlasku iz automobila, prilazi mi znati┼żeljni mu┼íkarac. Predstavio se kao Osman Pajaziti (50), stanovnik Gnjilana koji godinama radi kao gra─Ĺevinski radnik. Pajaziti je u selo do┼íao da uredi svoje napu┼íteno dvori┼íte.

─îekaju─çi na dolazak radnika na iskopavanju, Osman mi je ispri─Źao pone┼íto o svom rodnom selu. Dok smo se kretali tik do napu┼ítenih ku─ça, u┼íao sam u jednu i ugledao tragove metaka u dnevnoj sobi. Obojica smo od jakog sunca pobegli u senku orahovog stabla usred imovine u vlasni┼ítvu porodice mu─Źenika po imenu Pajazit Ahmeti-Paja. Nai┼íli smo na dve ku─çe o┼íte─çene u ratu, a nadomak jedne nalazila se jednospratnica sa primetno ─Źistim dvori┼ítem koje se koristi tokom retkih poseta vikendom.

ÔÇťNemaju ┼íta ovde da tra┼że, nemaju nikoga da mole za glas, svi su oti┼íli. Niko nije ostao u selu!ÔÇŁ ka┼że Pajaziti.

Prema njegovim re─Źima, ljudi bi mogli da se vrate u selo jer ─çe auto-put u blizini dobiti izlazni putni pravac. Tako bi se selo znatno pribli┼żilo Gnjilanu, pa bi mo┼żda i op┼ítinske investicije dospele u ova podru─Źja, ┼íto se, po njegovom mi┼íljenju, nije desilo jo┼í od zavr┼íetka rata.

Gra─Ĺenik, Kamenica

Posle ┼Żegrovca zaputio sam se u kameni─Źko selo Gra─Ĺenik. Koliko mi je poznato, tamo je ┼żiveo samo jedan me┼ítanin.

Gra─Ĺenik je sme┼íten skoro na samom kraju op┼ítinske teritorije. Ovaj put mi je ironija putne infrastrukture priredila sasvim druga─Źiji prizor. Ne znam da li bih ovo putovanje mogao da nazovem izletom ili ekspedicijom, ali dok sam prolazio kroz naseljena mesta du┼ż puta, naleteo sam na radoznale poglede ljudi koji kao da su me─Ĺusobno ┼íaputali, ÔÇťovaj mora da se izgubioÔÇŁ.

┼áto sam se du┼że kretao pomenutim putem, to sam bolje razumeo razlog zbog su me┼ítani oti┼íli. Moj maleni automobil uspeo je da se probije kroz put, ali se u ovakvu avanturu ne bi upu┼ítao svakodnevno. Nisam ugledao nikakve natpise o bilo kakvim ulaganjima u infrastrukturu; kao da niko nikada nije posetio ovo mesto.

Ovaj put, koji se godinama formirao zahvaljuju─çi prolasku traktora i ┼íumokradica, pru┼żao se na konto nekih velikih me─Ĺusobno pri─Źvr┼í─çenih balvana i dasaka. Zatravljena, duguljasta, uska traka usred improvizovanog puta povremeno je dodirivala donji deo automobila, prave─çi buku.

Gra─Ĺenik se kona─Źno ukazao, selo koje izdaleka deluje nadrealno mirno. Sme┼íteno na brdu okrenuto ka jugu, li─Źi na neko selo sa razglednice, samo ┼íto je ovo be┼żivotno.

Sve ku─çe su napu┼ítene i zapu┼ítene, a biljke su po─Źele da preovladavaju u sobama u kojima su nekad slu┼żeni ru─Źkovi i ve─Źere, u kojima se nekada ─Źuo smeh i ─çaskanje, mesto gde je nekada davno neko ┼żiveo. Ova ti┼íina vi┼íe nije ulivala ose─çaj smirenosti, ve─ç je bila zastra┼íuju─ça. Za razliku od ┼Żegrovca, pti─Źja pesma je bila pome┼íana sa zvukom prozora koji lupaju u svoje okvire.

Slatina, Podujevo

Ne┼íto sli─Źno sam o─Źekivao u podujeva─Źkoj Slatini, malenom mestu pokraj dugog puta u blizini granice sa Srbijom.

Me─Ĺutim, ┼íto sam se vi┼íe udaljavao od naseljenih podru─Źja, to su putevi bili lep┼íi. Po svojoj ─Źistini podse─çali su me na ruralne puteve francuskih sela. Zemlja se obra─Ĺuje i ostavlja utisak da je u pitanju bogata oblast u kojoj ┼żive velikodu┼íni i gostoljubivi ljudi, ali moj ulazak u selo uop┼íte nije bio takav.

Odmah mi je bilo jasno da je selo nastanjeno, ali da nisu sve ku─çe imale uku─çane. U blizini je sme┼ítena stanica za prodaju drva za ogrev. Kao i u drugim selima, i ovde smo moja kamera i ja do─Źekani hladnim pogledima.

ÔÇťOvde ni┼íta nije ostalo, svi su oti┼íli. Nema┼í s kime ovde da pri─Źa┼íÔÇŁ, to su bile re─Źi poljoprivrednika dok se udaljavao od mene, vode─çi krave na kukuruzno polje. Prema njegovim re─Źima, ve─çina me┼ítana je pobegla iz sela jer se put navr┼íavao tik do restorana, kada se ve─ç nalazite na teritoriji Srbije.

Mesta nalik Leskovecu, ┼Żegrovcu, Gra─Ĺeniku i Slatini ─Źesta su pojava na Kosovu; zaboravljene lokacije na putu ka planinskim restoranima.

Posete ovim selima naterale su me da se zamislim kakav bi ┼żivot bio u ovim selima da obli┼żnje radnje prodaju vi┼íe njihovih doma─çih proizvoda ili da im nude posao? Ili pak da doti─Źne op┼ítine ula┼żu u njih?

Da li bi, u tom slu─Źaju, me┼ítani ovih sela razmotrili da se vrate u ova podru─Źja prepuna ptica, daleko od vreve velikih gradova? Mo┼żda je to glavni problem. Sela se u na┼íoj zemlji i dalje smatraju zaostalim, iako su, u stvari, oli─Źenje na┼íe kulture koja nestaje i pada u zaborav.