Ukratko | Art

Mala revolucija u Runiku

Piše - 05.07.2018

Posle skoro 30 godina gradski Dom kulture doma─çin prvog nastupa ove subote

Petrit Halilaj napu┼íta svoju ku─çu rano ujutru i po─Źinje da pozdravlja svoje susede dok se kre─çe prema gradskom centru tek 200 metara od njegovog porodi─Źnog doma u Runiku. Ljudi u autopraoni pokraj puta jesu prvi koji mu po┼żele dobar dan, dok su devoj─Źice na putu ka ┼íkoli slede─çe koje to ─Źine.

Halilaj se u februaru vratio na Kosovo sa svog uobi─Źajenog putovanja u Berlin, pauziraju─çi ┼żivot me─Ĺunarodno priznatog savremenog umetnika da bi o┼żiveo prostor koji je nekada bio dom naj┼żivahnijih vremena: Dom kulture u Runiku.

Do pre tri sedmice, Dom kulture je bio samo popri┼íte sme─ça: 16 pikapova za otpad, da budemo precizni. Zgrada, koja je trenutno pod upravom Kosovske agencije za privatizaciju, prakti─Źno je bila u ru┼íevinama; veliki deo krova je nestao, nekoliko zidova je uni┼íteno, dok na podu nije ostalo ni┼íta sem zemlje. Drvo je poraslo na mestu na kom su se nekada nalazili pozori┼íte i redovi drvenih sedi┼íta.

Me─Ĺutim, ovaj kulturni prostor sada o┼żivljava zahvaljuju─çi ljudima iz grada. U subotu (7. jul) u 21.00, tamo ─çe se odr┼żati prva predstava u skoro dve decenije, „Shkrep├źtima“, ┼íto je pozori┼íni nastup koji je stvorio i re┼żirao Halilaj. Ovaj nastup je proizvod petomese─Źnog istra┼żivanja o kulturnoj istoriji ovog prostora i njegovom zna─Źaju za stanovnike Runika i okru┼żnih sela, ┼íto je ne┼íto ┼íto je izveo tim ljudi predvo─Ĺen ovim umetnikom.

Petrit Halilaj se vratio u Runik u februaru da bi kreirao „Shkrep├źtima“, performans koji ─çe se odr┼żati u napu┼ítenom gradskom Domu kulture. Fotografija: Majljinda Hod┼ża (Majlinda Hoxha) / K2.0.

U prevodu ‘blesak’, ‘munja’ ili ‘iznenadno i intenzivno ose─çanje’, projekat „Shkrep├źtima“ je ro─Ĺen da bi jednu zajednicu vratio u ┼żivot, kao i jednu zgradu. Izgra─Ĺen pedesetih godina pro┼ílog veka, Dom kulture u Runiku ─Źuva jednostavnu strukturu iz komunisti─Źke ere, sa tek jednim spratom u obliku slova T. Tu se nekada nalazilo pozori┼íte i bioskop, biblioteka sa 12.000 knjiga i zadruga.

Posebno tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, ovaj prostor je ugostio predstave i koncerte. Me─Ĺutim, devedesetih godina je ostao napu┼íten, kada su cenzura i represija postali u─Źestala karakteristika ┼żivota u ovom gradu, kao ┼íto je bio slu─Źaj na Kosovu. Prostor je postao napu┼íten i na kraju uni┼íten, ┼íto je stanje u kom se i dan-danas nalazi.

Za subotnji doga─Ĺaj, Halilaj je napisao sasvim novu predstavu sa fragmentima iz klasi─Źnih predstava koje su izvo─Ĺene u Domu kulture u pro┼ílosti, uklju─Źuju─çi „Toka Jone“ („Na┼ía zemlja“), „Cuca e Maleve“ (Planinska curica), „Nita“ i „Hakmarrja“ („Osveta“). Vi┼íe od 30 ljudi, uklju─Źuju─çi profesionalne glumce, ali i biv┼íe nastavnike, decu i stanovnike Runika, ima─çe uloge u predstavi koja sadr┼żi i muzi─Źke elemente.

Pored doprinosa ANDRRA, muzi─Źki aspekt ─çe sadr┼żati upotrebu okarine, ┼íto je najstariji muzi─Źki instrument sa Balkana; re─Ź je o okarini koja datira iz Kamenog doba i koja je otkrivena u Runiku. „To je ┼íansa da se napi┼íe nova pri─Źa koja narasta iz se─çanja i istorije“, obja┼ínjava Halilaj, koji je stavio naglasak na istra┼żivanje i uspostavljanje veze izme─Ĺu dva sveta Runika, onog iznad zemlje i onog iz istorijskog podzemlja.

Zajedno sa timom, Petrit Halilaj je preduzeo petomese─Źni istra┼żiva─Źki projekat koji je obuhvatio intervjue sa biv┼íim nastavnicima i stanovnicima Runika i istra┼żivanje arhivskih dokumenata kako bi se kreirao ‘portret kulture’ grada. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

Halilaj se nada da ─çe njegov portret kulture grada na kome je mnogo radio poslu┼żiti kao poziv za bu─Ĺenje. „Ovo mo┼że da promeni ovaj stav da nije vredno bilo ┼íta ovde raditi, ili da se niko ne─çe vratiti, da ga zauvek promeni i da po─Źne da ga transformi┼íe kao zgradu“, rekao je.

Za to je kreirao performans koji „ima mnogo veze sa snovima, sa osobom koja ┼żeli ne┼íto vi┼íe i koja se protivi tradiciji i razli─Źitim izazovima kako bi ne┼íto ostvarila“. Zaista, ise─Źci izabrane predstave govore o borbi nekoga da postane ne┼íto ┼íto nije; da premosti neku prepreku. To su pri─Źe o zabranjenoj ljubavi, krvnoj osveti, borbi protiv predrasuda i izdizanju iznad predrasuda.

U sprovo─Ĺenju ovog projekta, Halilaj je hteo „da razume ┼íta je to javni prostor u mestu iz koga je i sam i kako se prema njemu ophodimo, te ┼íta to nama zna─Źi“. Kao gej mu┼íkarac, njegova motivacija je podstaknuta u─Źe┼í─çem na prvoj paradi ponosa LGBT zajednice na Kosovu koja je odr┼żana u oktobru pro┼íle godine, ┼íto je novi na─Źin do┼żivljavanja javnog prostora u njegovoj zemlji.

Odnos izme─Ĺu javnog i privatnog prostora ima dodatnu va┼żnost, rekao je, jer su to prostori za izra┼żavanje uslovljeni i oblikovani mnogim slojevima, uklju─Źuju─çi pritisak koji vr┼íe dru┼ítvo i porodica. „Ulica, javni prostor i odnos izme─Ĺu ove dve stvari, i ovaj sudar izme─Ĺu institucije koju nazivamo porodicom i novog sistema i ┼żivota kreiranih posle rata… i dalje postoji ogromna napetost. Mislite da je nevidljiva jer zaboravljate na to, ali vas to pogodi nekako“, rekao je.

Glas grada

Da bi se izabrali fragmenti i kreirao performans, glasovi naroda Runika, predstavljeni u ovim dugim intervjuima, zauzeli su centralnu ulogu. Jedan od tih glasova pripadao je Sali Ahmetaj, ┼żeni iz sela Radi┼íeva koje se nalazi nedaleko od Doma kulture. Ahmetaj (ro─Ĺena 1950) bila je prva nastavnica u ovom selu, kada je imala 19 godina. Kasnije je postala prva ┼żena iz regiona Drenice koja je postala profesorka.

Naziv projekta poti─Źe od Ahmetaj, jer je „Shkrep├źtima“ ime kulturnog ─Źasopisa koji je ona sufinansirala zajedno sa nastavnicima i studentima u ┼íkoli u Runiku. ─îasopis je proizveden na jednoj pisa─çoj ma┼íini sedamdesetih i osamdesetih godina, pa je sadr┼żao razli─Źite vrste eseja, pesama i ─Źlanaka. Bio je i vrlo povezan sa aktivnostima u Domu kulture.

Sala Ahmetaj je objavljivala ─Źasopis ‘Shkrep├źtima’ tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, u ─Źijem radu su u─Źestvovali nastavnici i studenti iz Runika. Fotografija: Kristina (Cristina) Mari / K2.0.

„Kada pogledam to u retrospektivi, moja generacija je tada imala misiju“, ka┼że Ahmetaj. „Nisam bila samo nastavnica, mnogi od nas su bili i misionari. Kosovo je ┼íezdesetih godina, u pogledu obrazovanja, kulture i drugih oblasti, bilo u potpunom mraku. Sedamdesetih godina smo po─Źeli da napredujemo, jer je Kosovo prolazilo kroz nacionalnu renesansu. Imala sam sre─çu ┼íto sam deo tog talasa koji je radio sa posve─çeno┼í─çu bez presedana. Radili smo stvari koje ba┼í i nisu bile na┼í zadatak.“

Ahmetaj se prise─ça kako je radila sa studentima u pozori┼ítu, ali i kako je igrao uloge u predstavama poput „Toka Jone“ i „Hakmarrja“. „Napravili smo ovakav izbor predstava delimi─Źno zato da bismo kultivisali kriti─Źku svest, ili u slu─Źaju ‘Cuca e Maleve’, da bismo kultivisali znanje, posebno kada je re─Ź o obrazovanju devoj─Źica“, rekla je ona.

Ahmetaj, koja trenutno radi kao profesorka albanskog jezika na Univerzitetu u Prištini, priseća se prednosti toga centra, a posebno njegove biblioteke, iz koje je uzela mnoge knjige koje su je nadahnule da ispuni svoj san, da postane nastavnica.

Pogled uprt u budu─çnost

Druga karakteristika nastupa bi─çe bibliotekarka iz Runika, Zenije Selmani, koja je spasila mnoge knjige iz biblioteke Doma kultura i koja poma┼że da se nastavi nasle─Ĺe za slede─çu generaciju u postoje─çoj gradskoj biblioteci. Jedna od ─Źlanica te mla─Ĺe generacije, dvadesettrogodi┼ínja Bljerta (Blerta) Haziraj, tako─Ĺe je u─Źestvovala u istra┼żivanju koje se bavilo „Shkrep├źtimom“.

„Dok sam bila mla─Ĺa, odlazili smo u d┼żamiju, ┼íto je, tako─Ĺe, bilo mesto za dru┼żenje“, obja┼ínjava Haziraj, govore─çi o Runiku sa posebnim naglaskom. „Dom kulture je bio pored i ─Źim smo stekli radoznalnost da u─Ĺemo, prona┼íli smo [neke stare kostime] koji su postali razlog zbog kog smo nastavili da radimo sa pozori┼ínom grupom.“

Za dvadesettrogodi┼ínju Bljertu Haziraj, novi projekat je oporavio grad, povrativ┼íi duh i odgovornost onih koji su ranije u─Źestvovali u radu Doma kulture. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

Pozori┼ína tradicija je kod Haziraj nastavljena u ┼íkoli, pa se ona, kao i Ahmetaj, pojavila na nastupu „Toka Jone“. Me─Ĺutim, u gradu vi┼íe nema pozori┼íta. „Tada smo imali pozori┼íte, ali nije bilo sredstava da se nastavi rad. Sada ima finansijskih sredstava, ali nemate pozori┼íte“, rekla je. Danas ni Haziraj ni njene sestre, od kojih je ve─çina mla─Ĺa, ne ┼żive u Runiku. „Ovde nema ni─Źega za mlade, oni odlaze“, rekla je.

Me─Ĺutim, Haziraj od februara uvi─Ĺa ne┼íto ┼íto je opisala kao posebnu energiju u gradu, gde ljudi pokazuju kolektivni entuzijazam za vra─çanje duha, ako ne zgrade, onda Doma kulture. „Ljudi koji su tada u─Źestvovali u ovim aktivnostima sebe su smatrali misionarima koji su bili tu da bi podigli stepen dru┼ítvenog, kulturnog ili li─Źnog identiteta. Imamo odgovornost“, izjavila je ona.

Prema mi┼íljenju ─Źetrdesetdevetogodi┼ínjeg ┼áefkija Be─çirija (Shefki Beqiri), koji je proveo 10 godina u Nema─Źkoj i sada je vlasnik jednog od dva restorana u glavnoj gradskoj ulici, ljudi u Runiku su izgubili nadu. „Sada je sve u privatnom vlasni┼ítvu“, ┼żali se on. Jedino privatni biznisi postoje u glavnoj ulici u Runiku, dok gomila malih kioska blokira pogled na Dom kulture, oko kog se kom┼íije okupljaju i pri─Źaju o njegovoj sudbini.

┼áefki Be─çiri veruje da u Runiku nema dovoljno javnih prostora, gde je ve─çi deo gradskog centra privatizovan. Fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.

„Ovo je mesto gde bismo mogli da imamo dom kulture ili park da se ┼íetamo ili da u┼żivamo, ali imamo samo kola, i nemamo nikakvo mesto na kom bismo ne┼íto radili“, ka┼że Be─çiri. „Zajednica bi trebalo ne┼íto da uradi, ali se svi bore za svoje interese, dok Op┼ítinu [Srbica] nije briga. Samo bi Petrit mogao da ovako ne┼íto izdigne iz ru┼íevina.“

Uprkos tome ┼íto veruje da su ljudi izgubili nadu, posteri i flajeri „Shkrep├źtima“ jesu jedini koji ukra┼íavaju vrata i bar u Be─çirijevom restoranu. On ka┼że da ─çe zasigurno prisustvovati nastupu u subotu uve─Źe.K

Naslovna fotografija: Majljinda Hod┼ża / K2.0.