Ukratko | LGBTI

Slučaj o transrodnoj osobi preuzela najviša sudska instanca Kosova

Piše - 31.07.2018

Odluka o promeni imena i rodne oznake predstavljena Ustavnom sudu.

Kada je Bljert (Blert) Morina počeo hormonsku terapiju da bi promenio svoj pol u januaru, znao je da će naredni meseci biti izazovni. Ipak, nikada nije očekivao da će se njegovi napori pretvoriti u gomile dokumenata i da će ga provesti kroz sve nivoe kosovskog sudskog sistema.

Morina je u aprilu pokušao da promeni ime i rodnu oznaku u svojim identifikacionim dokumentima u Kancelariji za civilnu registraciju u Đakovici, što je zahtev koji je odbijen po preporuci Agencije za civilnu registraciju (ACR), što je telo koje radi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. On je direktno agenciji uložio žalbu na ovu odluku, ali je Morinin zahtev odbijen i opisan kao nešto što je “bez osnova”.

Dana 30. jula, zajedno sa pravnom zastupnicom Rinom Kika, Morina je podneo žalbu Ustavnom sudu Republike Kosovo na rad ACR-a, tražeći mišljenje Ustava o odluci da se odbije njegova žalba.

“Za mene, kao transrodnu osobu, pomislio sam da će najteža faza biti kada počne [fizička] tranzicija”, kaže Morina. “Nisam mislio da će promena imena i rodne oznake biti trenutak kom ću morati sasvim da se posvetim. To mi oduzima mnogo vremena i snage, izaziva mnogo pritiska.”

Papirologija

Morini je na rođenju određen ženski pol, ali se on identifikuje kao muškarac u svim sferama života, od porodice, preko društvenih krugova, do radnog mesta. Više godina posle Morinine društvene tranzicije, koja je podrazumevala da mora da se deklariše kao transrodna osoba, upotreba imena u skladu sa njegovim željenim rodnim identitetom i korišćenje odgovarajućih zamenica od strane drugih ljudi, on je počeo sa hormonskom tranzicijom — za transrodne muškarce, što znači uzimanje dodatnih količina testosterona.

Podneo je zahtev za dobijanje dokumenata koji bi se poklapali sa njegovim rodnim identitetom u pokušaju da uživa potpunu inkluziju u društvo, jer je nepoklapanje ovih dvaju aspekata učinilo da redovno bude žrtva diskriminacije u svakodnevnom životu.

Zajedno sa Kikom, Morina objašnjava za K2.0 kako njegovi aktuelni identifikacioni dokumenti ometaju mnoge aktivnosti koje redovno preduzima, od pristupa institucijama do poslova u banci — ukratko, svaki put kad mora da pokaže neki identifikacioni dokument. Njih dvoje posebno ističu neprijatna iskustva koje je Morina doživeo svaki put kada je prelazio granicu, gde često nailazi na detaljno ispitivanje.

Morina planira da u septembru bude podvrgnut prvoj operaciji kako bi se njegovo fizičko stanje uskladilo sa identitetom. Ipak, hormonska terapija je već ostavila vidljive promene u Morininom glasu, na licu i telu. Sada ima veći broj neprijatnih susreta.

"Kada sam otpočeo proceduru promene imena i pola, mislio sam da će to biti laka stvar, jer nam zakon to jemči."

Bljert Morina

“Pre samo nekoliko dana, otišao sam po bankovnu karticu i devojka na šalteru mi je rekla ‘Bljerta Morina mora da je uzme, ne možeš to da učiniš umesto nje’”, kaže Morina. “Samo što sam svoj identifikacioni dokument stavio pred nju i to je bila vrlo neprijatna situacija, za mene i za nju. Ona mi i dalje nije verovala. Frustrirajuće je kada vas vrate, ponekad svakoga dana.”

Njegova iskustva po pitanju detalja u njegovim dokumentima učinila su da Morina promeni svoje mišljenje o stavu države prema transrodnim osobama. “U početku, kada sam počeo tranziciju u januaru, stalno sam promovisao dobar kosovski zakonodavni okvir na svakom regionalnom sastanku”, kaže Morina. “Kada sam otpočeo proceduru promene imena i pola, mislio sam da će to biti laka stvar, jer nam zakon to jemči.”

Morina je rekao da mu je “prvo razočaranje” bilo kada je prvi put podneo zahtev na osnovu preporuke ACR-a, dodajući da je način na koji mu je uručena odbijenica učinio da situacija bude još teža. “Bilo je emotivno teško, jer su mi se stalno obraćali sa ‘gospođice Bljerta’”, izjavio je on za K2.0.

Odbijanje države

Morinin zahtev da promeni ime u identifikacionim dokumentima u aprilu poziva se na “Uslove i procedure za promenu imena i korekcije”, što je isečak koji se nalazi u administrativnim uputstvima vlade. Zahtev je posebno naglasio odredbu koja navodi sledeće: “Lično ime sprečava integraciju osobe u društvo”.

Međutim, odluka Kancelarije za civilnu registraciju, citirajući preporuku Komisije ACR-a, navodi da aplikacija nije ispunila uslove iz administrativnog uputstva. “Komisija je procenila da navedeni razlozi koje je aplikant naveo u podnesenom zahtevu ne stoje… jer ‘Bljerta’ ne sprečava integraciju osobe u društvo.”

Nije bilo dodatnih objašnjenja u aprilu, ali je zvanična odluka od maja da se odbaci Morinina žalba, učinila da ACR ponudi dodatne razloge, posebno po pitanju da Morina “nije ponudio nijedan dokaz, dokument, belešku ili fotografiju, ili arhivski dokument koji pokazuje da lično ime Bljerte Morina sprečava integraciju osobe u društvo”.

Kika ističe da obaveza da se prilože dodatna dokumenta nije predviđena zakonima. U žalbi od 27 stranica koja je podneta Ustavnom sudu, Kika, između ostalog, tvrdi da Morina da potpada ni pod jedno ograničenje koje je naznačeno u Zakonu o ličnom imenu, što je zakon koji navodi slučajeve u kojima promena imena nije dozvoljena.

Morinina advokatica, Rina Kika, smatra da odluka Agencije krši državni princip pružanja aktivne pomoći kada se uživa određeno pravo. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

Advokatica ističe da država krši jedan od svojih proceduralnih principa, onog koji se odnosi na pružanje pomoći pri pokušaju da se uživa neko pravo. “Državna uprava ima obavezu da aktivno pomaže aplikantu, govoreći mu koja dokumenta fale”, izjavila je ona. “Dakle, ne možete samo da odbijete zahtev, jer aplikant nije podneo dokument po zakonu, ako ga niste zatražili.”

U pogledu odbijanja zahteva za promenu rodne oznake, ACR je ponovo zatražio dodatne dokaze u formi lekarskog izveštaja ili odluke.

Iako kosovski Zakon o civilnom statusu predviđa da se pol osobe određuje putem lekarskog izveštaja, Kika tvrdi da je ACR tumačio proceduru za legalno priznanje rodnog identiteta samo na osnovu ovog zakona i isključio je Zakon o rodnom identitetu i Zakon protiv diskriminacije. Zakon protiv diskriminacije zabranjuje diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta, dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti priznaje rodni identitet kao nešto što nije povezano sa polom određenim na rođenju ili sa zahtevom za lekarsku intervenciju.

Kika naglašava član 53 Ustava Kosova kojim se Kosovo obavezuje da sprovodi prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP). Raniji slučajevi ESLJP-a presudili su da ovo predstavlja kršenje ljudskih prava, posebno prava na privatnost, jer se time zakonski uslovljava priznavanje roda fizičkim intervencijama, kao što je operacija.

Prema mišljenju Morine, koji je i izvršni direktor NVO Centar za ravnopravnost i slobode, što je organizacija koja vodi kampanje za prava LGBTI osoba, odluka jasno pokazuje manjak razumevanja o transrodnim pitanjima na nivou institucija na Kosovu. “Postoji manjak kompetencija, jer prvi put kada donesete ovakvu odluku, trebalo bi da imate opšte informacije za sve moguće zajednice”, rekao je on.

Ustavne ispravke

Jučerašnjem zahtevu Ustavnog suda prethodila je optužnica koju je prošle sedmice podneo Osnovni sud u Prištini, zahtevajući poništenje odluke ACR-a. Prema rečima Kike, odluka ACR-a je diskriminatorna i, prema tome, mora da bude poništena, jer isključuje Morinu na osnovu njegovog rodnog identiteta, gde se krši Morinino pravo na ravnopravan tretman i privatnost.

Kosovski zaštitnik građana, Hiljmi Jašari (Hilmi Jashari), objasnio je za K2.0 da je Morinin slučaj slika i prilika manjka primene međunarodnih standarda u kosovskim institucijama, te da primena ovih standarda mora da bude u prvom planu, ako se isti nađu u sukobu sa lokalnim zakonodavstvom. Njegovim rečima, administrativni propisi ne mogu da imaju istu snagu u donošenju odluka kao ustav.

Jašari se i sam uključio u rešavanje Morininog slučaja kao amicus curiae (prijatelj suda) što je uloga koja će omogućiti ombudsmanu da pomogne Ustavnom sudu tako što će mu pružiti informacije i ekspertizu. “Mislim da ćemo se držati duha ustava i standarda ljudskih prava, a posebno prava koje je ključno za građane ove države”, izjavio je Jašari za K2.0.

Zahtev za revidiranje odluke Ustavnog suda je podnesen u ponedeljak, 30. jula, dok je podršku dobio od kosovskog zaštitnika građana i drugih organizacija i pojedinaca. Fotografija: Rina Kika.

Jašari podržava odluku Kike da žalbu podnese Ustavnom sudu, pre nego da iscrpi druge zakonom dostupne mere. Praktično gledano, to bi značilo da se prvo sačeka odluka Osnovnog suda, koja je praćena žalbom sudu u slučaju odbijanja, pa bi se tek onda slučaj podneo Ustavnom sudu. Međutim, advokati tvrde da dokazi pokazuju da je Osnovnom sudu potrebno i do pet godina da donese presudu.

“Sva ova proceduralna odlaganja koja su vidljiva u ovim procesima ne garantuju pravo na efektivan pravni lek, jer, na osnovu naših izveštaja, sudski procesi mogu da traju osam ili 11 godina”, izjavio je Jašari za K2.0. “U Morininom slučaju, ovo je besmisleno, jer će se tako samo produbiti problemi, anksioznost i patnja.”

Morinin zahtev o priznavanju rodnog identiteta u njegovim identifikacionim dokumentima i odluka da ga podnese Ustavnom sudu na razmatranje ustavnosti odluke ACR-a dobili su podršku niza organizacija, aktivista i pojedinaca.

Grupa se okupila da bi formirala zajedničku deklaraciju. “Mi insistiramo na tome da bi državne institucije trebalo da jasno predoče da građani Kosova nisu homogena grupa, već pripadaju raznovrsnim društvenim grupama, što se i odražava u zakonima naše države”, stoji u izjavi. “Potrebe transrodne zajednice jesu potrebe građana Kosova, pa tako njihova iskljućenost implicira neuspeh da se zaštite prava garantovana zakonima i Ustavom Kosova.”K

Fotografije: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.