Bivši ministar zdravlja Armend Zemaj objavio je 14. februara brojke o kovidu 19 na svojoj fejsbuk-stranici. Sa ponosom otkriva da je sproveden rekordan broj testova, da su dotadašnje stope novozaraženih najniže i da prvi put nije bilo nijednog smrtnog slučaja u nekoliko meseci.

Detaljniji uvid u zvanične dnevne brojke doveo je do zaključka da je broj novozaraženih zaravnjen — premda je donedavno blago rastao — dok je broj prijavljenih smrtnih slučajeva bio u padu. Ako bismo samo gledali brojke, delovalo je da se situacija poboljšala.

Međutim, Zemajeva objava je naišla na porugu i podsmeh u javnosti.

Kao što većina ljudi koji ovo čitaju zna, razlog što u gorenavedenom izveštaju fale neke suštinski važne kontekstualne informacije.

Taj 14. februar nije bio tek još jedan običan dan, već dan izbora. Nedelje koje su mu prethodile nisu bile obične nedelje, već prožete zvaničnom i nezvaničnom predizbornom kampanjom, kada su političke stranke okupljale hiljade građana, često u zatvorenom prostoru, bez poštovanja pravila fizičkog rastojanja i sa tek ponekom maskom na vidiku. Očito poboljšanje podataka nije nastupilo zbog pojačanih mera ograničenja kretanja ili povećanog opreza, već u trenutku kada su mere popuštene, a barovi bili prepuni.

Krajem istoga dana, Zemaj se ponovo suočio sa brojkama koje su obarale sve rekorde, jer su preliminarni izborni rezultati otkrili ponižavajući poraz njegove partije i ubedljivu pobedu Samoopredeljenja.

Pobednička kampanja Samoopredeljenja, zahvaljujući kojoj je ova stranka osvojila više glasova od bilo koje druge partije otkako se na Kosovu održavaju izbori, utabala je stazu novom načinu upravljanja državom, koji podrazumeva odgovornost, vladavinu prava i pravdu. Novoizabrani zvaničnici su u više navrata ponovili velelepne izjave o tome da će služiti građanima koji su im ukazali vanserijsko poverenje i da će učiniti sve da institucije postanu transparentne.

Ima još mnogo toga što tek treba da se uradi, a sporohodan početak obeležen nekompetentnošću u rešavanju sve većih problema u zdravstvu deluje zlokobno. Uvođenje novih mera za ograničenje kretanja, a u pokušaju da uspori širenje virusa tek onda kada su bolnice bile na korak od toga da budu prepune, bilo je očajnički čin, dok postoji i velika verovatnoća da je njihovo dvonedeljno odugovlačenje po dolasku na vlast nekoga koštalo života.

Konačna odluka tek treba da se donese o tome koje će restrikcije biti uvedene nakon što aktuelne mere za ograničenje kretanja prestanu 18. aprila. Ipak, poznate su i bazičnije, svakodnevne radnje koje nova vlada može da preduzme da bi pokazala ozbiljnost i spremnost da pandemijskom situacijom upravlja na transparentan način.

Jedna od pomenutih radnji podrazumeva što hitnije povećanje kvaliteta informacija koje plasira u javnost.

‘Ne verujte brojkama’

Posle višegodišnjeg izrugivanja građana u režiji vlasti, očigledno je da stanovnici Kosova ne veruju bilo kojoj informaciji koja potekne iz institucija. To ima još više smisla kada pogledamo brojke.

Čak i pre predizborne kampanje, najčešći odgovor na svako pominjanje podataka o kovidu bio je “ne verujte brojkama”.

Veći deo ove tematike svodi se na poverenje. Ukoliko građani ne veruju da im se servira precizna formulacija o razmerama problema, neće smatrati ni da se vladi ili bilo kome drugome može verovati da će rešiti date probleme.

Bilo da su rešenja privremena, poput ograničenja kretanja ili drugih preventivnih mera, ili pak dugoročna, kao što je vakcinacija (onda kada postane dostupna širokim narodnim masama), ako građani u njih ne veruju, onda će i pandemija mnogo duže potrajati i teže ćemo je se otarasiti.

Ipak, kada je u pitanju izgradnja poverenja kroz transparentnost, posredi je mnogo više od pukog objavljivanja nekoliko cifara.

Od početka pandemije, kosovske institucije su objavile mnoštvo brojki koje se odnose na situaciju u vezi sa kovidom 19 — a od kojih je većina publikovana na fejsbuk-stranici Narodnog instituta za javno zdravlje (NIJZ). Pomenuti institut na svom veb-sajtu ima postavljenu tabelu koju redovno ažurira sa raznim podacima o broju testova, novozaraženih, oporavljenih i preminulih.

Dakle, glavno pitanje se ne odnosi na pružanje uvida u informacije, već pružanje uvida u smislene informacije. Jer je brojkama, kao i svemu ostalom, neophodan kontekst da bismo ih potpuno razumeli.

To se radi u dve faze.

Zašto su definicije bitne

Kao prvo, oni koji daju uvid u podatke moraju da pruže tehničko objašnjenje samih podataka. Tako podaci postaju čvrsto omeđeni i daje se polazna osnova onima koji tumače informacije ili od donosilaca odluka zahtevaju odgovornost po ovom pitanju.

Radi poređenja, zvanični podaci o kovidu u Ujedinjenom Kraljevstvu objavljuju se u pratnji veb-stranice na kojoj se nalazi objašnjenje u nešto više od 8.000 reči — gde se precizira kako su podaci prikupljani, kada i koja ih je institucija prikupila. Tamo su sadržane precizne definicije svakog termina i informacije i šta svaki termin obuhvata, kao i linkovi koji vode ka dodatnim dokumentima sa još detaljnijim tehničkim objašnjenjima.

Na primer, kada je reč o smrtnim slučajevima prouzrokovanim kovidom 19, u informacijama se nudi objašnjenje da se vlada Ujedinjenoga Kraljevstva obično poziva na “preminule u roku od 28 dana od pozitivnog testa”. Ovu standardnu definiciju je usvojila 12. avgusta 2020, nakon što je broj žrtava u Engleskoj pre toga obuhvatao sve preminule nakon pozitivnog testa na kovid 19, bez obzira na period koji je protekao između. U tehničkim informacijama se navodi da su inicijalne brojke obuhvatale samo one koji su preminuli u bolnicama. Međutim, taj segment je proširen 29. aprila 2020. i sada obuhvata i one koji su umrli na drugim mestima, kao što su privatne stambene jedinice ili starački domovi.

Sada analitičari mogu da raspravljaju, što i čine, o tome koja bi definicija trebalo da se koristi da bi najbolje oslikala aktuelna dešavanja. Kancelarija za državnu statistiku Ujedinjenoga Kraljevstva navodi veći broj preminulih od Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu, jer njena definicija obuhvata svaki smrtni slučaj u kom se kovid 19 spominje u izvodu iz matične knjige umrlih. To se zasniva na kliničkoj proceni lekara, a ne nužno na tome da li je osoba bila pozitivna.

Ipak, definicija “preminulih u roku od 28 dana od pozitivnog testa” ne obuhvata uzrok smrti — kao što je objašnjeno u pratećim beleškama o ograničenjima ovih podataka — “jer se odnosi na smrt ljudi zaraženih kovidom 19, a ne nužno na smrt izazvanu kovidom 19”.

Ostale zemlje su na drugačiji način definisale svoje metode za brojanje preminulih od kovida 19.

Međutim, na Kosovu ćemo se za početak zadovoljiti bilo kojom definicijom termina koji su u upotrebi.

Na primer, da li je “smrtni slučaj osobe pozitivne na SARS-CoV-2” — prema dnevnim izveštajima NIJZ-a na Fejsbuku — onaj u kom lekar utvrdi da je virus izvestan uzrok smrti? Obuhvata li ovaj broj i osobe za koje se utvrdilo da su na samrtnoj postelji (ili u određenom vremenskom periodu nakon nastupanja smrti) imali virus, ali koji su preminuli zbog drugih razloga? Da li je time obuhvaćena svaka osoba za koju se samo sumnja da je zaražena virusom na samrtnoj postelji (ili u određenom vremenskom periodu nakon nastupanja smrti)?

Da li je uopšte u upotrebi bilo kakva definicija? Ili se pak upotrebljivana definicija povremeno menjala, od bolnice do bolnice, ili čak od lekara do lekara?

Skeptici bi rekli da je pravi odgovor verovatno kombinacija svega ponuđenog i da smo svi čuli različite teorije o tome kako su ove brojke naduvane ili skrivane. Ipak, ako konačno utvrdimo polaznu tačku za upravljanje podacima, onda ćemo makar znati gde da uložimo napore da bismo poboljšali situaciju. 

Sličan problem se javlja kada su u pitanju “oporavljeni” i “aktivni” slučajevi, koje brojni mediji olako objavljuju, suštinski samo kopirajući saopštenja za medije ili objave sa društvenih mreža.

Međutim, kako se slučajevi “oporavljenih” i “aktivnih” zaista beleže?

Da li se svi sistematski retestiraju nakon što se inicijalno ispostavi da su pozitivni sve dok ne dobiju negativan rezultat? Čim porazgovarate sa onima koji su se zarazili virusom postaje vam jasno da to nije slučaj.

Da li se ove brojke zasnivaju samo na retestiranju onih koji su hospitalizovani sa kovidom 19? Ako je to u pitanju, gde se onda ubrajaju ljudi kojima nije potrebna hospitalizacija — da li oni zauvek ostaju “aktivni” slučajevi?

Ili pak postoji neki drugi kriterijum za ovu procenu? Možda je to određeni period koji je prošao posle pozitivnog testa?

Nažalost, bez pratećih informacija ili objašnjenja, ove brojke “aktivnih” i “oporavljenih” slučajeva trenutno nemaju nikakvog smisla.

Kada smo ih upitali da nam pošalju dodatne informacije u vezi sa kovidom 19 (pre nego što je vlast promenjena), ni NIJZ ni Ministarstvo zdravlja nisu odgovorili na naš upit.

A kontekst?

Drugi oblik konteksta koji je neophodan jeste onaj širi kontekst u kom se podaci moraju čitati. To obuhvata tumačenje naučnika zaposlenih u institucijama o tome šta ti podaci znače. Ovaj aspekt se odnosi i na to kako politike, poput mera za ograničenje kretanja, mogu da utiču na podatke i kako se podaci koriste za potrebe informisanja donosilaca odluka.

Dosad su zvanična tumačenja i zvanične analize podataka uglavnom izostajali i retko kada su bili informativniji od pukih generičkih izjava ili apela. Kada ministri i direktori institucija navode podatke o kovidu pred kamerama, to se obično odvija na način da prosto iščitavaju brojke o protekla 24 sata.

Ne samo da se tako nepotrebno izvrću zvanične brojke objavljene nekog konkretnog dana — a koje su, usled niza razloga, često manje bitne od opštih trendova — već se na taj način nikako ne pomaže gledaocima da razumeju značaj podataka ili šta bi oni mogli da znače.

Na primer, broj novozaraženih je od kraja februara vrtoglavo rastao, ali je aprila u padu. Prosečan broj zaraženih na dnevnom nivou prelazio je 800 početkom meseca, ali je sada bliži cifri od 500 inficiranih, dok je procenat pozitivnih testova spao sa prosečnih više od 20% na 14% u pomenutom periodu.

Međutim, nije ponuđeno zvanično objašnjenje o tome čemu vlada i njihovi naučnici pripisuju pad broja novozaraženih.

Ovaj trend je započeo malo pre uvođenja strožih ograničenja 6. aprila, dok su naučnici na drugim mestima u više navrata pojasnili da brojke ne odražavaju promene sve do određenog vremenskog perioda nakon njihovog nastajanja.

Isto tako, pošto je prva doza vakcine primljena 28. marta, čini se da je prerano da vakcinacija ostvari tako značajan uticaj na pad broja novozaraženih — posebno zato što je postotak vakcinisanog stanovništva i dalje izuzetno mali.

Da li je moguće da postoji neka povezanost između trenutnog naglog pada broja novoinficiranih i nedavnih državnih praznika? Da li ovaj novi trend, u stvari, predstavlja znak da se ljudi koji sumnjaju da su zaraženi virusom ne testiraju?

Ili pak postoji tehničko objašnjenje ove promene, kao što je promena politike testiranja?

I ovde ponovo možemo samo da nagađamo, jer nam nije pružen uvid u pojedinosti kao što je broj testova koji se rade na raznim lokacijama širom zemlje, procenat testova koji se koriste za testiranje onih za koje se sumnja da su zaraženi virusom i postotak testova koji su sistematski rađeni (na primer, na medicinskom osoblju ili zaposlenima u institucijama, itd).

Kako stvari trenutno stoje, prosto ne posedujemo dovoljno kvalitetnih informacija da bismo ponudili iole smislene odgovore. Umesto toga, svi donosimo zaključke na osnovu ličnih iskustava i anegdotalnih informacija koje pokupimo u razgovorima sa ljudima sa kojima smo nedavno, igrom slučaja, razgovarali.

Pukotine u broju hospitalizovanih

Za razliku od ukupnog broja testova, pozitivnih i smrtnih slučajeva, o hospitalizacijama nemamo nikakve redovno ažurirane podatke. To je veliki propust, jer je jedan od glavnih ciljeva uvođenja preventivnih mera u pokušaju da se “zaravni kriva” novozaraženih bio da se spreči pretrpavanje zdravstvenih ustanova novim pacijentima.

U proteklih nekoliko sedmica primetan je značajan napredak kada je u pitanju redovno objavljivanje podataka o hospitalizacijama. Univerzitetski klinički centar Kosova (UKCK) sada svaki dan objavljuje najnovije informacije na svojoj fejsbuk-stranici — premda tehnička objašnjenja i relevantan kontekst još izostaju.

Ipak, potraga za podacima o broju hospitalizovanih je sve do kraja marta podrazumevala ručno sortiranje informacija iz objava sa raznih naloga na Fejsbuku — među kojima i UKCK-ov i lični nalog portparola NIJZ-a.

Redovno je bilo i perioda kada nikakvi podaci nisu bili dostupni. U mesecu februaru 2021, kada je nastajao vrhunac (eng. peak) broja novozaraženih kome smo sada izloženi, delimični podaci o hospitalizacijama objavljeni su samo u četiri navrata. Tokom vrhunca novoinficiranih zimus, postojao je period od 16 uzastopnih dana kada nikakvi podaci o broju hospitalizacija nisu objavljivani.

Bez stalno dostupnih i ažuriranih podataka daleko je teže primetiti trendove, a kada imamo velike raskorake i praznine, kao što je to ovde slučaj, doslovce je nemoguće kritički razmotriti ili predložiti potencijalna rešenja.

Nisu dovoljne ni izjave portparola institucija ili ministara, kao što je to prethodna vlast radila sa dnevnim konferencijama za štampu o kovidu 19.

Tabela NIJZ-a o kovidu 19 obuhvata razne skupove podataka, ali bez tehničkih objašnjenja. Zbog tek jedne vremenske odrednice na celoj stranici nije jasno ni na koji se period podaci odnose, jer se ni ova stranica ne ažurira redovno.

A nije dovoljna ni trenutno dostupna tabela NIJZ-a o kovidu 19. Tu se samo vidi najnoviji broj hospitalizovanih, ali bez ikakvih ranijih podataka sa kojima bismo mogli da ih uporedimo; isto tako, jedina vremenska odrednica na stranici ukazuje na period u kom su podaci poslednji put ažurirani i tu nedostaje preciznost da bi posetioci utvrdili koji je skup podataka ažuriran navedenog dana.

Da ponovimo, kada je u pitanju transparentnost, nije dovoljno prosto navesti da ste pružili uvid u informacije — metod i doslednost prilikom komunikacije takođe su od presudnog značaja.

Sićušne pobede za preokret

Bilo da su podaci dostupni, ali nisu detaljni ili kontekstualizovani, ili pak da sasvim izostaju, rezultat je jedan te isti. Građani su prepušteni sami sebi da traže odgovore i da sami smišljaju objašnjenja koja naposletku niko drugi ne može da opovrgne. Prema tome, zaglavljeni smo u situaciji koja obiluje teorijama zavere.

Salonski analitičari (i drugi neobavešteni) selektivno biraju brojke koje govore u prilog njihovim stavovima, često previđajući dnevne fluktuacije u podacima o kovidu 19 širom sveta. Umesto da društvena diskusija i kritika imaju polaznu osnovu u podrobnim analizama kvalitetnih podataka, oni koji rade u medijima i civilnom društvu i zahtevaju od vlasti da bude odgovorna prečesto su i sami prinuđeni da svoje istupe izjednače sa količinom dostupnih informacija, zbog čega zbunjenost i nepoverenje sve više bujaju.

Da bi se desio preokret, nova vlada mora da poveća kvalitet podataka o kovidu koje plasira u javnosti. Ovaj zadatak će biti sve teži zbog toga što nove varijante virusa i početak vakcinalnog programa zahtevaju veću transparentnost rastućeg broja sve složenijih podataka, a ne samo onoga što je dosad bilo dostupno.

Nova vlast bi na samom početku trebalo da učini sve što je u njenoj moći da podaci koje publikuje o kovidu 19 budu precizni, dosledni i, što je presudno, kontekstualizovani. Ovo podrazumeva objavljivanje tehničkih objašnjenja o svim već dostupnim podacima.

Time se podrazumeva i održavanje redovnih konferencija za medije, uz prisustvo naučnika iz vladinih ustanova i političara. To ne znači da treba da se vratimo na dnevne biltene prethodne vlade, već da povećamo kvalitet informacija, gde bi stručnjaci objasnili trendove i ponudili razumna tumačenja onoga što se dešava u realnom vremenu.

Posle višegodišnje netransparentnosti i usred povećanog nepoverenja javnosti naspram pandemije, izvesno je da će morati da prođe neko vreme pre nego što građani počnu da veruju informacijama poteklim iz kosovskih institucija. Ipak, za potrebe vlade koja je došla na vlast uz obećanje da će biti drugačija, ovo su delotvorne pobede kratkoga veka.

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.