Perspektive | Izbori 2017 | Demokratija

“Ženski fond” je farsa kosovske politike

Piše - 02.06.2017

Ne trebamo glasati za žene jer su žene, već zbog njihovih političkih ubeđenja koja unapređuju poziciju žena.  

Nedavno smo na Kosovu bili svedoci rasprava o tome kako društvo, posebno aktivistkinje za ljudska prava, moraju glasati za žene kako bi dobili predstavnice u Skupštini Kosova.

Namerno ili ne, ovaj način razmišljanja je oblik tlačenja koji je posledica sistema koji od završetka rata nije uspeo uspostaviti ravnopravan tretman za žene i muškarce.

Očigledno da sada moramo izabrati žene koje ne predstavljaju ništa drugo, sem što su žene. Očigledno da sada one moraju ući u Skupštinu. Rasprave na ovu temu idu u dubinu kada se vidi kako se žene stavljaju na izborne liste ili kako se objavljuju pozivi za glasanje za žene u što većem broju, zanemarujući stranke koje te iste žene predstavljaju.

Nekima je ono što ove žene predstavljaju gotovo beznačajno; bolje je reći da ono što je do danas urađeno na Kosovu po pitanju rodne ravnopravnosti naizgled manje važno od uzvika: “glasajte za žene!”

U proteklih nekoliko dana sam videla neke stranke, posebno poslanice, kako su vrlo aktivne u svojim kampanjama, promovišući rodnu ravnopravnost i svoje programe u okviru partija kojima pripadaju. U tom smislu smo, na Kosovu, imali napredak na političkoj sceni, s obzirom na to da smo imali predsednicu i mnoge ambasadorke u raznim zemljama. Međutim, time se ne osporava činjenica da žene u institucijama nisu jednako predstavljene na lokalnom i centralnom nivou.

Štaviše, to ne znači da kandidatkinje za poslanice insistiraju na politikama za rodnu ravnopravnost koje bi ponudile rešenja mnogih problema koje žene na Kosovu imaju. Ovo se pokazalo tačnim 2015. godine, kada neke poslanice u Skupštini Kosova nisu glasale za izmene i dopune zakona o inkluziji preživelih od seksualnog nasilja za vreme rata na Kosovu.

Stranke koje su bile na vlasti u proteklih 10 godina, i žene koje predstavljaju njihovu politiku jesu, uglavnom, odgovorni za situaciju i vakuum koji su stvoreni na Kosovu kada je reč o obrazovanju, zastupljenosti žena i donošenju odluka, njihovoj zastupljenosti u bezbednosnom sektoru i njihovoj sistematskoj diskriminaciji.

PDK-ov fond za “ženke”

U emisiji televizije Klan Kosova, koja se bavi programima političkih partija, Enver Hodžaj i Besim Bećaj su pozvani da objasne program svoje stranke — Demokratske partije Kosova (PDK). Bećaj je kazao da će u svom potencijalnom novom mandatu osnovati “Ženski fond” za osnaživanje žena u privredi, posebno u poslovnom svetu, otvarajući nova radna mesta. Čak i naziv “Ženski fond” zvuči problematično, jer se reč ‘žensko’ odnosi na biološki aspekat žene, dok se termin ‘žena’ odnosi na rod.

Zanimljivo je videti kako pojedinci iz ove partije, koja je na vlasti 18 godina, nisu stvorili prostora za žene i muškarce da budu ravnopravno predstavljeni. Oni nisu otvorili radna mesta — i dalje je tek 13 odsto žena zaposleno.

Prema podacima Statističke agencije Kosova, samo 5 odsto žena ima imovinu prijavljenu na svoje ime, dok 13 posto žena vodi svoje biznise, a samo je 4,9 procenata vlasnica poljoprivrednog zemljišta. Prema istom izveštaju, žene su bolje pozicionirane na položajima na kojima se donose odluke na centralnom nego na lokalnom nivou. Oko 42 odsto žena se nalazi na pozicijama na kojima se donose odluka u ministarstvima, u poređenju sa 27 odsto na opštinskom nivou.

Međutim, generalno gledano, kada uporedimo položaj žena sa položajem muškaraca u sektoru bezbednosti, postoji primetno veliki raskorak između njih. Na primer, u Kosovskoj policiji se samo 144 žena nalazi na pozicijama donošenja odluka, u poređenju sa 1.423 muškarca. U Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova, 203 žena je deo vojnog osoblja, u poređenju sa 2.295 muškaraca.

To su isti ljudi koji nisu uspeli da poboljšaju situaciju, a koji sada traže da glasamo za njih, jer će, nekako, sada osnovati jedinstveni fond za žene.

Takav fond će, u stvari, služiti da se žene zasebno tretiraju od muškaraca. Učešće žena u ekonomskom, političkom i društvenom životu može da se unapredi i adresira samo kroz primenu dugoročnih politika.

Pa zašto moramo da imamo takav fond? Da bismo ugnjetavanje nastavili? Ili da bismo slušali poslanice ovih političkih subjekata kako traže glasove, a potom doprinose klasnom ugnjetavanju žena, time što ne nude perspektivu u obrazovanju, zapošljavanju ili emancipaciji.

Ovo je pokazano u kampanju partije koja je bila na vlasti 2014. (PDK, koja je formirala koalicionu vladu sa LDK-om). U svom programu, “Nova misija”, oni su predviđali otvaranje 200.000 novih radnih mesta kroz osnivanje takozvanog “Fonda za zapošljavanje”. Nalazimo se u 2017. godini, a 200.000 novih radnih mesta nije otvoreno i položaj žena je isti.

Jedno poglavlje u Novoj misiji je posvećeno “osnaživanju uloge žena u društvu”. Ovo poglavlje predviđa investicije u visini od 10 miliona evra za žene — što je obećanje koje nikada nije sprovedeno u delo tokom koalicione vlade PDK-LDK. Ovime se, dodatno, pokazalo da su ovakvi programi namenjeni rodnoj ravnopravnosti samo prazna predizborna obećanja. S druge strane, nikada nismo videli da je 10 poslanica PDK-a (od 36 poslanika koje je PDK imao u prethodnom skupštinskom sazivu) govorilo o neuspehu da se ovo obećanje realizuje.

Između ostalog, Nova misija navodi da se “žene ne smeju tretirati samo kao majke, već i kao nosioci pozitivnog razvoja u državi”. I u ovome leži problem, u načinu na koji su žene predstavljene u programima koji promovišu osnaživanje, emancipaciju i zapošljavanje, jer smatraju da su žene “pozitivne naravi” — zaboravljajući na činjenicu da su neke poslanice bile, ali i dalje jesu glavna komponenta negativnog razvoja u zemlji, deo nepravdenih politika na Kosovu i deo vlade koja čini da one budu “negativne naravi”, ili ih, pak, postavlja na način na koji one ne predstavljaju ništa, već samo popunjavaju mesta u skupštini.

Dve tačke iz PDK-ovog programa su mi privukle pažnju. Prva je ona u kojoj navode svoju nameru da “povećaju nivo zaposlenosti žena i daju 10 miliona evra godišnje iz Novog fonda za zapošljavanje biznisima koji imaju makar 50 odsto žena među zaposlenima”. Druga tačka je izjava da: “kao što smo ispunili obećanje o izgradnji 100 škola, sada ćemo početi da gradimo obdaništa, jer nijedna žena ne bi trebalo da ima nedoumicu da li mora da bira između toga da radi i da ima decu. PDK insistira na tome da žene mogu da rade i da imaju porodicu”.

Dakle, kao što smo ovde videli, suočavamo se sa bazičnim ugnjetavanjem prava žena koje sprovode politički subjekti obećavajući da će osnovati fondove za žene ili, kako ih nazivaju, “ženske fondove”, ne smatrajući ih jednakim pred zakonom i ne nudeći radna mesta u sličnoj formi u kojoj se to nudi muškarcima. Štaviše, programi koji o ženi govore samo kroz ulogu majke dokazuju da ovi politički subjekti promovišu patrijarhalni duh u kosovskom društvu.

Njihovi programi predviđaju otvaranje obdaništa kao vida olakšanja za žene. Međutim, ne žele nužno sve žene da zasnuju porodicu i budu majke. Iako je, sama po sebi, ideja o otvaranju novih obdaništa dobra politika, ne postoji neki poseban razlog za to da se ova politika obuhvati poglavljem o osnaživanju žena.

Da li ovi političari misle da postoje muškarci koji bi hteli da se brinu o njihovoj deci?

Briga o deci bi trebalo da bude odgovornost cele porodice i to se mora ogledati u politikama, jer ćemo inače samo da ponovo osnažimo rodne stereotipe i podelu poslova na osnovu pola. Ovaj program nije obuhvatio mlade žene koje nisu majke.

Uloga žena je, bez ikakve sumnje, određena okolnostima s kojima se Kosovo suočava. Međutim, progresivne promene se ne mogu desiti tako što će se doprinositi ugnjetavanju, već tako što ćemo ženama dati institucionalnu podršku i postaviti ih na pozicije na kojima se donose odluke.

Kada je reč o poslednje dve tačke ovog programa, vredi primetiti da oni spominju pravo na nasleđivanje imovine (u jednoj rečenici) i pravo na obrazovanje (u jednoj rečenici).

Nisu žene samo majke

U ovoj predizbornoj kampanji, Demokratska liga Kosova (LDK) je, takođe, počela da promoviše nove prakse u svom političkom programu. Naime, kada je reč o zastupljenosti žena, ali i o tome da se na žene posmatra na drugačiji način, a ne samo kao na majke; jedno od njihovih obećanja, kao doprinos rodnoj ravnopravnosti, jeste produženje porodiljskog odsustva na 12 meseci!

Ne možemo zanemariti činjenicu da je ova partija doprinela situaciji koja ja kreirana tako što je ona bila partner u koalicionoj vladi. Štaviše, ne možemo da zaboravimo činjenicu da je lider LDK-a vređao žene iz civilnog društva tako što im je govorio da “pasu fondove” navodno ih koristeći za poboljšanje statusa prava žena na Kosovu.

Drugi poslanici LDK-a nastavljaju da doprinose ugnjetavanju žena primenjujući stereotipe o tome šta znači biti žena i šta znači biti muškarac u našem društvu. Prisetimo se zloglasnog komentara poslanice Nedžbedine Gadžeri, da “žene u politici nisu osnažene ako se ponašaju kao muškarci”. Tretiranje žena kao jedinstvene kategorije stvorilo je okolnosti u kojima žene posebno — a tek one u ruralnim oblastima — jesu one koje su isključene iz institucija i kojima se ne daje prostor da podignu svoj glas za svoja prava, a koja su garantovana Ustavom Republike Kosovo.

Volela bih kada bi svaka žena pročitala programe svih partija koje će učestvovati na izborima. Kada neko kaže da će glasati za žene samo zato da bi bio predstavljen u skupštini ne znači da će se nešto promeniti, već se tako doprinosi ugnjetavanju. Ne smemo prihvatiti činjenicu da smo konzervativno društvo i ne smemo nastaviti da glasamo za poslanice koje doprinose ugnjetavanju. Za njih se oduvek glasalo, ali se situacija na Kosovu nije promenila. Društvo se upravo menja tako što se takvim pojedincima ne dozvoli da predstavljaju nekoga, kada se fondovi, kao onaj pomenuti, ne osnivaju i kada svakodnevno ugnjetavane žene pruže otpor.

Glasajte za žene, ali za one koje vas predstavljaju, za žene koje će se čuti i koje imaju jasne programe za prava žena na imovinu, za njihovu emancipaciju u zajednici, za pružanje pomoći ženama da prijave porodično nasilje, za žene koje razumeju da se položaj žena u društvu ne svodi na mesto u skupštini i glasove u kampanji.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.