U detalje | Mediji

Godina puna nasilja za kosovske novinare

Piše - 04.12.2017

Više napada i manje slobode u 2017.

“Nije novina reći da nismo zadovoljni kosovskim pravosuđem koje je nemarno u mnogim slučajevima”, objašnjava Parim Oluri, izvršni direktor online novina Insajderi, a koji je fizički napadnut ovog leta. Olurija su 16. avgusta napale tri osobe koje policija još nije identifikovala — uprkos tome što su fotografije napadača objavljene u javnosti pre tri nedelje. Istraga je još u toku.

Napad na Olurija dobio je međunarodnu pažnju kada su ga i Reporteri bez granica osudili, a od vlasti je traženo da “rasvetle sve u vezi sa ovim slučajem”.

“Slučaj je takav da će se lako rešiti ukoliko se tužilaštvo i policija ozbiljno pozabave njime. Ali ovakav nemar, u okolnostima koje postoje na Kosovu, deluje normalno”, kaže Oluri koji ne veruje da će njegovi napadači biti privedeni pravdi. “Činjenica da, kao žrtva, moram da šaljem emailove i pisma u kojima dajem upite i stičem utisak da se na ovaj slučaj zaboravilo”, rekao je.

Petrit Čolaku, istraživač u Udruženju novinara Kosova (UNK) potvrđuje tvrdnju Olurija, iako on veruje da je bilo napretka u adresiranju zločina. “Nešto se promenilo nabolje, institucije imaju centar za bazu podataka i svi slučajevi se registruju”, izjavio je on za K2.0. Međutim, Čolaku veruje da je nekažnjivost i dalje onaj slon u sobi.

Pritisak, pretnje i napadi na novinare su češći poslednjih godina. Dvorište državnog medijskog servisa, Radio-televizije Kosova (RTK), prošle godine je napadnuto ručnom granatom. Nekoliko dana kasnije, druga bomba je eksplodirala u kući direktora RTK-a, Mentora Šalje. U oba slučaja, nanesena je samo materijalna šteta, ali je to bio znak neposredne pretnje po novinarski rad. Iako je više od godinu dana prošlo, niko nije priveden pred lice pravde.

Čolaku je autor nedavno objavljenog izveštaja UNK-a, “Medijske slobode i bezbednost novinara”, gde se otkriva da je od januara do 20. novembra, kada je izveštaj objavljen, bilo 24 prijavljenih slučaja pretnji i napada na novinare.

Ovo je značajan porast u odnosu na 18 slučajeva koji su prijavljeni policiji i tužilaštvu 2016. godine.

Parim Oluri iz Insajderija, koji je napadnut ovog leta, smatra da su “smešne” kazne određene onima koji su osuđeni za napade na novinare. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Olurijev kolega i glavni i odgovorni urednik Insajderija, Vehbi Kajtazi, takođe je napadnut u oktobru. Posle mesec dana u pritvoru, Fitim Tači, napadač na Kajtazija, pušten je uz uslovnu kaznu od četiri meseca. Prema Olurijevom mišljenju, ovakvi primeri “smešnih” kazni predstavljaju samo dodatnu motivaciju koja može da izazove još više napada na novinare.

“Ko podstiče napadače? Mislim da to, u stvari, čini kosovsko pravosuđe”, kaže on za K2.0. “Ljudi koji su predstavljeni u medijima kao napadači novinara nisu dobili visoke već smešne kazne. Sad, logično je da svaki ‘mutni’ biznismen koji je izbegavao plaćanje poreza ili koji ima koristi od javnih tendera može lako da plati nekome 500 do 1.000 evra da bi ovaj napao bilo kog novinara — jer je kazna mesec dana pritvora ili neka druga smešna.”

Trend napada na novinare se nastavlja i krajem godine. Tauljanta Osmania, novinara platforme kallxo.com, napali je grupa ljudi 11. novembra u Gnjilanu. Oni su pokušali da zgrabe njegov telefon dok je pratio diskusiju između dve grupe ljudi na gradskom trgu u Gnjilanu. Na svu sreću, ovog novinara su zaštitili posmatrači, a napadači nisu uspeli da ga povrede.

Drugi problem je taj što procesuiranje slučajeva ponekad traje godinama. “Sud je kaznio bivšeg zvaničnika Ministarstva trgovine [i industrije] sa 500 evra nakon što ga je novinar Ljiridon Lapaštica tužio za klevetu. Epilog ovog slučaja se desio prošle godine, dok je procesuiranje počelo još 2014.”, otkriva Čolaku.

Stanje stvari u pravosuđu dovelo je do toga da se kosovski medijski prostor danas smatra “delimično slobodnim” u izveštaju Freedom house iz 2016, gde se meri stepen slobode izražavanja u medijima. Kosovo je dobilo 14 poena, dok je 30 poena najgori rezultat.

Zašto se broj napada povećao?

Globalna situacija u kojoj se nalaze mediji se pogoršala. Prema članu 19 koji je objavljen u izveštaju o slobodi izražavanja 30. novembra, mediji širom sveta su spali na najniži stepen od 2000. Situacija za novinare na Kosovu je u poslednjih nekoliko godina, takođe, postala napeta. Prema Olurijevom mišljenju, jedan od glavnih razloga zbog kog su novinari pod napadom jeste evolucija medijskog prostora.

“Dok je pre 10 godina bilo dvoje ili troje novina i dva televizijska kanala, bilo je lakše moćnicima da utiču na uređivačke politike — pa su tako političke i parapolitičke snage bile mirne — a sada imamo mnogo onlajn medija”, rekao je.

Prema Čolakuovom mišljenju, porast broja onlajn platformi stvorio je slučajeve u kojima novinari nisu uspeli da ispune svoju dužnost pravilnog i nepristrasnog informisanja. “Novinari s kojima smo razgovarali su nam rekli da je etički kodeks prekršen u više navrata.”

Čolaku misli da su političke okolnosti u zemlji rezultirale porastom pritiska na medije. “Dva poslanika koji su deo aktuelnog saziva slali su preteće poruke — poslanik AAK-a, Beke Beriša, smrću je pretio Vehbiju Kajtaziju, dok je drugi poslanik, Miljaim Zeka, iskoristio govornicu da bi vređao novinare”, rekao je.

Poslanik Nisme, Miljaim Zeka, na sednici u oktobru je napao novinara KTV-a Adriatika Keljmendija i Vehbija Kajtazija iz Insajderija, zbog čega je UNK izdalo saopštenje o neprikladnim izrazima koje je koristio Zeka koji je i sam bio novinar pre nego što je ušao u politiku 2016.

Zeka je napao Keljmendija tako što je javno rekao da je njegov otac služio represivnom režimu dok je radio kao tužilac i da je kažnjavao kosovske Albance pre rata 1999. Njegove partijske kolege se nisu oglašavale dok je on držao govor i nisu se distancirale od rečenog

Premijer Ramuš Haradinaj se i sam našao u konfliktnoj situaciji sa novinarima. U prvih deset dana kabineta, kada je upitan na konferenciji za novinare o stavu SAD prema pitanju granične demarkacije sa Crnom Gorom, Haradinaj je odgovorio sledeće: “Ja poštujem medije, ali ogromna većina vas ne zna da čita engleski ili ne razumete šta su rekli”, nakon čega je zatražio od svih novinara “da se vrate u klupe i da uče engleski”.

Petrit Čolaku iz Udruženja novinara Kosova smatra da političari moraju da budu glasniji po pitanju svih napada, ne samo u slučaju napada na poznatije novinare. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Haradinaj se kasnije izvinio, ali ovakve izjave bi mogle da ospore njegove osude napada na novinare. Nakon što je Vehbi Kajtazi napadnut, Haradinaj je izjavio da “mi zaista osuđujemo fizičke napade, ne samo na Kajtazija, nego na sve novinare. Kao Vlada, mi obećavamo da ćemo graditi dobre odnose sa medijima i da ćemo biti transparentni i obezbediti slobodu govora”.

Uprkos tome što Čolaku pozdravlja osude napada na novinare, on smatra da se u ovim reakcijama političara primenjuju dvostruki standardi i poziva političke lidere da budu glasniji i onda kada su manje poznati članovi medija meta napada. “Nema reakcija kada je napad izvršen na nekoga slabije poznatog novinara ili kada se kamera kamermana polomi”, kaže Čolaku.

“Ima sve više novinara koji trpe batine”, kaže Čolaku. “Ima pojedinaca koji trpe batine zato što kažu društvu ‘vidi, ova loša stvar se dešava’. Pitamo zašto institucije nisu bile učinkovitije, zašto nisu zadovoljile pravdu i posvetile više pažnje ovim napadima.”

Oluri podvlači Čolakuove stavove po pitanju pravde za novinare. “Ako pravosuđe kazni napadače, verujem da će doći do smanjenja broja napada na novinare. Ali, ako pravosuđe nastavi sa ovim talasom nekažnjivosti, trend fizičkih napada na novinare će samo rasti.” K

Naslovna fotografija: Ade Mula / K2.0.

*Napomena urednika: Ovaj tekst je dopunjen jer je originalna verzija implicirala da je broj napada na novinare porastao od 2012. godine, ali je broj prijavljenih napada tokom 2017. godine trenutno jednak onom iz 2012. 

Ovaj tekst K2.0 je dio projekta Europskog Centra za medijske slobode  (ECPMF) , kojeg kofinancira Europska komisija. K2.0 je partner ECPMF na ovom projektu.  Sadržaj članka je u potpunosti odgovornost projekta i na bilo koji način ne reflektuje stavove Europske unije. 

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI