Ukratko | Makedonija

Grci nisu spremni odreći se imena Makedonija

Piše - 09.02.2018

Nacionalizam uzrok najvećim protestima u protekle dve decenije.

“Danas smo ovde došli iz mnogih delova Grčke da jasno kažemo: Svaki Grk je Makedonac i svaki Makedonac je Grk!”, odjekivalo je iz zvučnika na Trgu Syntagma (Sintagma) u Atini u nedelju (4. februar). Masa je prekrila trg plavo-belim zastavama, radosno odgovarajući: “Dalje ruke od Makedonije!”

Nedelju pre, više od 100.000 Grka se okupilo ispred parlamenta u Atini da protestuje protiv upotrebe imena Makedonija za svog severnog suseda.

Spor oko imena Makedonija je trenutno vruć krompir u Grčkoj. Političari se međusobno razračunavaju, dok društvene mreže gore od komentara o “nepravdi prema Grcima”. Čitava tema je okupirala i ujedinila grčko društvo više nego bilo koje drugo pitanje u poslednjih nekoliko decenija.

Istorijske igre

Na dan protesta, Grci iz cele zemlje slili su se u glavni grad. Prema policijskim izvorima, skoro 300 autobusa je pristiglo u Atinu, dovodeći desetine hiljada demonstranata.

Region Makedonija prostire se na tri države — Grčku, Bugarsku i ono što je nekada bila Socijalistička Federativna Republika Makedonija. Kada je Jugoslavija počela da se raspada 1991, jedna od bivših republika je proglasila nezavisnost i postala neovisna država Makedonija.

Grčka otada tvrdi da upotreba ovog imena implicira teritorijalne težnje na njenu pokrajinu Makedoniju, u kojoj je, kako se čini, nekada živeo Aleksandar Veliki, o kome se ponekad na Balkanu govori kao o Aleksandru Makedonskom.

Zbog ovog spora, pokušaji Makedonije da se pridruži međunarodnim institucijama, uključujući Evropsku uniju i NATO, stalno su nailazili u vetu i blokara Grčku.

U svakodnevici, kada spominu Makedoniju, Grci kažu “BJRM”, što je akronim za “Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju”, ili je prosto nazivaju Skopljem, po glavnom gradu. Ime Makedonija se nikada ne koristi kada se govori o severnom susedu. Zbog spora oko imena čak i na međunarodnom nivou, o Makedoniji se često govori kao o BJRM.

Stotine hiljada Grka je izašlo na ulice Atine i Soluna uzvikujući “Makedonija je Grčka”. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Prošlog meseca, uz posredstvo Ujedinjenih nacija, dve zemlje su počele pregovore da bi rešile dvadesetsedmogodišnji spor oko imena. Na 7. februar, nekoliko dana posle protesta u Atini, makedonski premijer Zoran Zaev je izjavio za medije da je njegova država voljna da promeni ime. Dosad postoji nekoliko predloga: Gornja Makedonija, Nova Makedonija, Severna Makedonija i Makedonija (Skoplje).

Iako su atinski zvaničnici pozdravili ovu izjavu Zaeva, i dalje nije sigurno kako će ovo prihvatiti većina u Grčkoj.

“Makedonija je jedna i ona je grčka, to je jedina istorijska činjenica. Oni hoće ovo ime zato što žele našu teritoriju. Da li ćemo im to dozvoliti?”, orilo se preko zvučnika na atinskom Trgu Sintagma. Ljudi su uzvikivali: “Nećemo odustati dok ne prihvate da smo u pravu!”

“Pre više vekova krv je prolivena za nezavisnu Makedoniju i sada žele da nam uzmu Makedoniju”, nastavio je glas. Masa je bila dobro naštelovan hor, odgovarajući: “Hellas, Hellas, Makedonija!”

U drugom po veličini gradu u Grčkoj, Solunu, takođe su održani slični protesti dve nedelje ranije.

U masi je bilo političara iz opozicionih partija, uključujući Novu demokratiju, partiju desnog centra, socijaldemokratsku stranku PASOK, Uniju centrista i samoproglašenu fašističku partiju Zlatnu zoru. Bilo je i članova jedinog koalicionog partnera vladajuće Sirize — Nezavisnih Grka.

Grk Zorba među demonstrantima

Na demonstracijama je prisustvovao i devedesettrogodišnji kompozitor, Mikis Theodorakis (Teodorakis), ikona grčke levice, nacionalista i politički zatvorenik tokom vladavine vojne hunte u Grčkoj krajem šezdesetih.

“Dragi Grci, braćo, fašisti, nacisti, teroristi, anarhisti, nasilnici”, počeo je “Grk Zorba” svoj govor. Masa je pala u trans, plačući i skandirajući dok je on čitao. Otkriven je veliki pano na kom je pisalo: “Makedonija je Grčka”.

“Da, ja sam patriota. Uvek ću se boriti protiv fašizma u svim njegovim oblicima, posebno protiv najopasnijeg oblika: levičarskog”, rekao je Teodorakis, koji je bio poslanik Komunističke partije između 1981. i 1990. “Nama vladaju izdajnici koji nas uništavaju.”

Tokom bombardovanja NATO protiv Srbije, Teodorakis je javno podržao Miloševićeva i organizovao koncerte u Beogradu i Atini 1999. Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Teodorakis je okrivio SAD i tvrdio da se “prave opasni planovi protiv naše zemlje, ne samo u pogledu Egejskog mora i Kipra, već i muslimanske manjine u Trakiji koja bi, posle kosovskog primera, mogla da zahteva nezavisnost”.

Na skupu 4. februara, Teodorakis je zahtevao održavanje “referenduma o sporu oko makedonskog imena”.

Usamljena Siriza

Prema anketama javnog mnjenja, ako bi se danas održao referendum, između 70 i 75 posto Grka ne bi prihvatilo bilo kakvo pominjanje termina Makedonija od strane svojih suseda.

Dok se bavi problemom Makedonije, Siriza, levičarska partija koja je pre tri godine došla na vlast na krilima svojih planova o merama protiv štednje, našla se usamljena. Njihov pristup sporu oko imena i potraga za političkim rešenjem, nema podršku ni jedinog koalicionog partnera, desničarskih Nezavisnih Grka.

Političari iz Sirize i Nezavisnih Grka su ove nedelje počeli da peru svoje prljavo rublje u javnosti.

Član Evropskog parlamenta, a pripadnik Sirize, Dimitris Papadimoulis (Papadimulis) označio je ovaj skup “desničarskim”, nakon čega je podržavalac skupa i poslanik Nezavisnih Grka, Dimitris Kammenos (Kamenos) nazvao Papadimulisa “špijunskim političarem”, zahtevajući da vlada “posluša glas naroda”.

Protesti u Atini se odigravaju u vreme kada vladajuća Siriza nema veliku podršku naroda. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Ankete s kraja 2017. pokazuju da Siriza trenutno ima nizak stepen podrške kod grčke javnosti, sa samo 16 ili 17 odsto onih koji su izjavili da imaju nameru da glasaju za vladajuću partiju. Desničarska Nova demokratija koja je, zajedno sa socijaldemokratama PASOK-a, vladala državom četiri decenije, ponovo vodi po svim anketama javnog mnjenja.

Uprkos ovim niskim brojkama, članovi vlade koji se bave makedonskim pitanjem tvrde da imaju mandat da deluju u ime države.

Ministar spoljnih poslova, Nikos Kotzias (Kocijas), koji je deo “makedonskog pregovaračkog procesa”, smatra da je protest politički potez i ponovio je verodostojnost svog rada. “Ogoljenost Nove demokratije je očigledna”, tvitnuo je Kocijas. “Milioni grčkih patriota su odlučili. Dakle, ja nastavljam dalje sa mirnom savešću i odgovornošću da pregovaram za dobrobit zemlje.”

Nacisti se infiltrirali u skup

Nestabilna politička situacija dodaje ulje na opasnu ultranacionalističku vatru. Članovi Zlatne zore, čiji visokopozicionirani funkcioneri često izražavaju divljenje prema nacizmu, okupili su se ispred svog sedišta u Atini dan pre skupa, skandirajući protiv makedonskih građana i paleći makedonsku državnu zastavu.

Tokom nedeljnog skupa, oni su se pojavili bez prepoznatljivih simbola na majicama, zastavama i kapama, stopivši se sa masom i držeći ogromni pano sa porukom: “Grčka pripada Grcima!”

Podržavaoci su ih toplo dočekali i napravio se dugačak red za fotografisanje sa “plejbojem grčke desnice”, tridesetsedmogodišnjim Iliasom Kasidiarisom (Ilijasom Kasidijarisom).

Kada se skup završio, jedna neonacistička grupa je bacila kamenice na okupirano pozorište Ebros u centru Atine, poznato po svom antifašističkom delovanju, kao i kulturnim događajima na kojima se pruža podrška migrantima i izbeglicama.

“Makedonija pripada svojim medvedima”

Uporedo sa nedeljnim nacionalističkim skupom, oko 1.000 ljudi se okupilo samo nekoliko stotina metara daleko od parlamenta da bi se suprotstavili ovim demonstracijama.

“Nacionalistička mobilizacija ne nastavlja borbu protiv mera štednje, već suprotno od toga”, organizatori su napisali na društvenim mrežama. “Ovde govorimo o urbanim merama protiv pobune, gde su jedini pobednici oni koji podržavaju desničare i svoje fašističko krilo.”

Anarhisti i drugi levičari su se okupili da bi se suprotstavili nacionalističkom skupu, odgovarajući na proteste sa sloganima kao što je ovaj: “Makedonija pripada samo svojim medvedima”. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Protivskupu, koji je policija izolovala kako se dve grupe ne bi susrele, prisustvovale su, uglavnom, anarhističke grupe. “Mir Balkanu, rat fašizmu i imperijalizmu” i “Makedonija pripada samo svojim medvedima” bile su poruke ispisane na panoima na ovom skupu.

Druge manje levičarske partije, Antarsya (Antarsja) i Narodno jedinstvo, na čelu sa bivšim ministrom iz Sirize, Panagiotisom Lafazanisom, nisu učestvovale u skupu protiv okupljanja na Sintagmi, ali su u javnim izjavama osudili ovaj nacionalistički događaj.

Međutim, skup na Sintagmi dobio je jednog neobičnog podržavaoca sa grčke levice, Zoe Konstantopoulou (Konstantopulu), što je žena koja je ranije bila u prvoj Ciprasovoj vladi kao predsedavajuća parlamentom. Nakon napuštanja Sirize, ona je formirala svoju stranku, Pravac slobode, 2016. godine.

Konstantopulu je prošle nedelje pozvala svoje sunarodnike da se u nedelju pridruže skupu: “Vi, koji želite da učestvujete u skupu, niste fašisti, jer vi pokazujete da vam je stalo do vaše zemlje i do makedonskog pitanja”. Od cele podeljene grčke levice, Konstantopulu je bila jedina politička ličnost koja je otvoreno pozivala ljude da se pridruže skupu.

U proteklih 25 godina (1992. u Solunu milion Grka se okupilo u znak protivljenja imenu Makedonija) mere protiv štednje i borba protiv postojanja države pogođene krizom nisu nadahnuli Grke da okupiraju ulice i protestuju sa takvom strašću, kao što to čine sada, u toku nacionalističke kampanje zbog imena Makedonija.

Naslovna fotografija: Katja Lihtenvalner.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI