U detalje | Grčka

Jedna zemlja i bezbroj imena

Piše - 24.04.2018

Opcije za okončanje višedecenijskog spora između Makedonije i Grčke.

Svaki dvadesetsedmogodišnji makedonski građanin ima isto onoliko godina koliko ova mala balkanska zemlja — ali isto koliko i aktuelna rasprava koja se vodi o ‘pitanju imena’.

Makedonija i Grčka imaju suprotstavljene stavove od početka devedesetih zbog upotrebe naziva ‘Makedonija’, jer grčki političari veruju da njihov severni sused gaji teritorijalne pretenzije na region u severnoj Grčkoj koji ima isti naziv. Pitanje imena je otada bacilo veliku senku na bilateralne odnose između dvaju suseda, podstičući nacionalizam i frustraciju. Na međunarodnom planu, Makedonija je zvanično priznata pod imenom ‘Bivša jugoslovenska republika Makedonija’, što je ime koje njeni građani ne žele da prihvate.

Deceniju nakon što je Grčka uložila veto na članstvo Makedonije u NATO na Bukureštanskom samitu 2008, ove dve države pokazuju novu dinamiku u pokušaju da prevaziđu problem koji stvara jaz. Ako Skoplje i Atina uspeju da reše problem sa imenom, od lidera EU se očekuje da daju datum za iniciranje pretpristupnih pregovora sa Makedonijom na Briselskom samitu koji će se održati 28-29. juna ove godine. Dve nedelje kasnije, Makedonija bi mogla da bude pozvana u NATO.

U poslednjih nekoliko meseci, ministri spoljnih poslova dveju zemalja, Nikola Dimitrov (Makedonija) i Nikola Kocijas (Kotzias, Grčka) — koji imaju svoje jezičke verzije istog imena — redovno se sastaju. Međutim, njihov poslednji razgovor u Ohridu početkom ovog meseca pokazao je da postizanje dogovora po pitanju imena neće biti lako.

“Kao što znate, što smo bliže rešavanju svih naših problema, to manje pitanja ostaje za diskusiju. Ali su to i najteža pitanja”, istakao je Kocijas. “Preduzeli smo pozitivne korake koje smo danas mogli da napravimo i obojica se nadamo da ćemo uspeti u preduzimanju najvećeg izazova — da teške korake pretvorimo u lake.”

Postoji li spremnost za kompromis?

Sefer Tahiri, docent na Fakultetu za jezike, kulture i komunikaciju Jugostičnog evropskog univerziteta, smatra da se Makedonija nalazi u kritičnoj političkoj poziciji i da će možda morati da primeni rešenja koja bi mogla da deluju kao bolna, ali su nužna za napredak zemlje.

“Od ključnog je značaja da su obe zemlje pokazale političku volju za rešavanje problema imena”, izjavio je za K2.0. “Vidimo da vlada [premijera Zorana] Zaeva projektuje ideju za rešenje koja će poštovati dostojanstvo i interese obeju zemalja.”

Postoji makar tri problema koji pokazuju da su pregovori između čekića i nakovnja.

Politička nestabilnost, kako u Skoplju, tako i u Atini, često je pomerala postizanje željenih ciljeva u protekle 23 godine. Optimistički ton u smislu da bi višedecenijski problem mogao da bude rešen dolazi iz Grčke i Makedonije.

“Prvi put diskutujemo o vremenskom okviru i koracima koji bi trebalo da uslede ako se rešenje postigne, na primer, kako bi to izgledalo i primenilo se”, rekao je ministar spoljnih poslova Makedonije posle sastanka sa grčkim kolegom u Ohridu 12. aprila. Grčko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je 2018. godina u kojoj će pronaći rešenje za probleme sa svojim komšijama, uključujući pitanje imena.

Međutim, postoji makar tri problema koji pokazuju da su pregovori između čekića i nakovnja.

Prva prepreka je grčki zahtev da se bilo koje novo ime koristi ‘erga omnes’ (prema svima), što znači na međunarodnom i domaćem planu. To bi značilo da treba izmeniti makedonski Ustav, za šta premijer Zaev kaže da je nerazumno i da predstavlja opasnost po dogovore za koje obe strane kažu da žele da postignu.

Druga prepreka je da Grčka u prvi plan stavlja osetljiva identitetska pitanja — u vezi sa makedonskom nacijom — u pregovore o diplomatski složenom pitanju imena države, sugerišući da bi trebalo da se nađe način za to da treća strana ume da napravi razliku između makedonskog identiteta u Makedoniji i onog u Grčkoj.

Skoplje je saopštilo da su ovakve diskusije neprihvatljive, a tokom nedavne posete Skoplju, posrednik UN, Metju Nimec (Matthew Nimetz), istakao je da pitanje makedonskog identiteta ne potpada pod njegov mandat; ovog američkog diplomatu su postavili za specijalnog izaslanika UN za spor oko imena između dveju država 1999. godine i on radi za nominalnu platu od jednog američkog dolara godišnje, a sve kako bi pronašao rešenje koje će odgovarati svim stranama.

Nimec je nudio predloge u vezi sa makedonskim demonimom — kako se on predstavlja u pasošima i zvaničnim dokumentima — sugerišući da se koristi naziv ‘Makedonski’ ili ‘Nacionalnost Republike Nove Makedonije’. Termin “nationality” se prevodi kao ‘nacionalnost’ i više se vezuje za etničku pripadnost nego za ideju o državljanstvu, pa odatle potiče i strah da se pregovori dotiču i identiteta; skopski zvaničnici sugerišu da je promena naziva jezika crvena linija koju nisu spremni da pređu.

Treći problem koji zasenjuje šansu za rešavanje ovog emotivnog problema sa imenom jeste osetljiva politička situacija u Grčkoj i Makedoniji. I Grci i Makedonci se okupljaju protiv postizanja sporazuma po ovom pitanju, iako Toni Deskoski, profesor međunarodnog prava na skopskom Pravnom fakultetu Iustinianus Primus, smatra da bi građani Makedonije bili spremni da prihvate dogovor o promeni imena pod određenim okolnostima.

“Javnost u Republici Makedoniji je spremna da napravi kompromis, ako on ne obuhvata značajnu promenu imena države, što bi imalo implikacije na identitet makedonske nacije”, izjavio je on za K2.0.

Zaev je osvojio simpatije diplomata EU i SAD potpisujući sporazum o prijateljstvu sa Bugarskom i praveći gestove dobre volje kao što je preimenovanje skopskog aerodroma i naziva glavnog auto-puta u toj zemlji, a koji su ranije bili nazvani po Aleksandru Velikom, čije je istorijsko nasleđe predmet spora. Makedonski premijer je rekao da postoji spremnost da se doda geografski kvalifikator za naziv države, što je nešto što je zahtevala Grčka.

Istovremeno, pregovori koje predvodi posrednik UN Nimec intenzifikovali su se i sada postoji niz alternativnih imena o kojima se diskutuje. Nezvanično, prema makedonskim i grčkim medijima, Nimecov paket sadrži pet opcija:

  • Republika Nova Makedonija
  • Republika Makedonija (Skoplje)
  • Republika Severna Makedonija
  • Republika Gornja Makedonija
  • Republika Vardarska Makedonija

K2.0 za vas razmatra sve opcije koje su već godinama u opticaju, u jednom ili drugom obliku.

‘Nova Makedonija’

Portugalski ministar spoljnih poslova Žoao (Joao) de Deus Pinheiro ponudio je ime ‘Nova Makedonija’ (New Macedonia) u aprilu 1992, ali je grčka strana stalno odbacivala ovaj naziv. Slično ime, ali ovaj put u neprevedenom obliku, ‘Nova Makedonija’, predložili su pregovarači Ujedinjenih nacija, Sajrus Vans (Cyrus Vance) i Lord Oven (Owen) u maju 1993, ali je Atina i to odbacila.

Prema nezvaničnim informacijama iz grčkih medija, ‘Novu Makedoniju’ je ponovo predložio pregovarač UN Nimec prošle godine, a to je jedna od opcija o kojima se trenutno diskutuje.

Grčki profesor Kalipso Nikolaidis (Kalypso Nicolaidis) i makedonski profesor Veton Ljatifi (Latifi) sugerišu da bi ovo ime moglo da obuhvati ideju o tome da je Makedonija savremena nacija koja je okrenuta ka budućnost, a ne prošlosti. “‘Nova Makedonija’ jasno upućuje na sledeće: Ostavi iza sebe borbu za nasleđe Aleksandra Velikog”, ističu oba profesora u analizi koju je objavio Evropski savet za međunarodne odnose.

Međutim, Atina u ovom trenutku favorizuje ime sa geografskom odrednicom.

‘Republika Skoplje (Makedonija)’

Prema dokumentu koji je objavio Vikiliks (WikiLeaks), pre samita NATO 2008, nemačka kancelarka Angela Merkel je naterala makedonsku vladu da prihvati grčki predlog ‘Republika Skoplje (Makedonija)’. Međutim, od svih varijacija imena o kojima je bilo reči, ovaj naziv se smatra jednim od najneprihvatljivijih za makedonsku stranu, a usled toga što se ime ‘Makedonija’ pojavljuje samo u zagradama.

‘Republika Makedonija (Skoplje)’

Smatra se da je za Makedoniju prihvatljiv naziv ‘Republika Makedonija (Skoplje)’, ali ne i za Grčku. Prvi put ga je krajem 1992. predložio penzionisani britanski diplomata Robin O’Nil (O’Neil), koji je saopštio da je Makedonija spremna da prihvati ovo ime u svim svojim međunarodnim odnosima.

Godine 2013, tadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski sugerisao je da je prihvatio ovaj predlog na samitu NATO 2008. Međutim, Grčka je odbacila ovo predloženo ime, kada je tadašnji grčki ministar inostranih poslova izjavio za medije da se ovaj naziv ne podudara sa predočenim ciljevima Grčke.

Nimec je 2005. dao predlog u kom se sugeriše da se makedonsko ime koje se koristi na međunarodnom planu promeni u ‘Republika Makedonija — Skoplje’ (u neprevedenom obliku). Atina je ovo prihvatila kao osnovu za pregovore, ali je Skoplje odbacilo predlog.

Drugi Nimecov predlog u istoj godini izazvao je snažno neslaganje u Atini. Predlog je obuhvatio dvostruku formulaciju: ime ‘Republika Makedonija’ u neprevedenoj formi da se koristi od 2006. do 2008. na međunarodnim sastancima, u dogovorima, prepiskama i rezolucijama. Od 2009, ime bi postalo ‘Republika Makedonija’, a Grčkoj bi bilo dopušteno da koristi naziv ‘Republika Makedonija — Skoplje’.

“Ovo je predstavljalo gori predlog s grčke tačke gledišta od početka spora i odmah je ‘vraćeno kao neprihvatljivo’”, piše Aristotel Cijampiris (Tziampiris), grčki profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pireju.

‘Republika Makedonija (Skoplje)’ je u januaru ove godine ponovo upotrebljena za pregovaračkim stolom kao jedno od pet imena koja nudi Nimec.

‘Republika Severna Makedonija’

Predlog ‘Republika Severna Makedonija’ za ime države Nimec je sugerisao 2008, prema pisanju grčkih medija. Dve godine kasnije, Nimec je ponovo predložio istu ideju.

“Grčki stav prema ovom pitanju je poznat; ona želi složeno ime sa geografskom odrednicom koje se koristi u odnosima sa drugim državama, pa je tako očigledno da ova ideja jeste u skladu sa grčkim očekivanjima”, Dimitris Drucas (Droutsas) je izjavio za grčke medije kada je bio zamenik grčkog ministra spoljnih poslova.

Međutim, Skoplje je odbacilo ovaj predlog zbog insistiranja Atine da se ime koristi na međunarodnom i domaćem planu. Trenutno se izveštava o tome da se ovo ime ponovo vratilo za pregovarački sto.

‘Gornja Republika Makedonija’

Varijacije sa pridevom ‘gornja’ našle su se na pregovaračkom stolu i ranije. ‘Republika Gornja Makedonija’ bila je jedan od pet predloga koje je dao Nimec 2008; u to vreme je predložio i sledeće: ‘Ustavna Republika Makedonija’, ‘Demokratska Republika Makedonija’, ‘Nezavisna Republika Makedonija’ i ‘Nova Republika Makedonija’.

Nimec je 2013. dao predlog ‘Gornja Republika Makedonija’ sa jezikom ‘Macedonian (eng.) i makedonski’ i demonimom ‘Nacionalnost Gornje Republike Makedonije’. Grčka je odbacila ovaj predlog sa željom da se pridev postavi neposredno pre reči ‘Makedonija’.

‘Republika Gornja Makedonija’

Predlog ‘Republika Gornja Makedonija’ ispisan latinicom je još jedna opcija koja se nalazi na Nimecovoj aktuelnoj listi predloga. Neki makedonski mediji izveštavaju da je predlog ‘Republika Gornja Makedonija’ predlog koji bi mogao da dovede do rešenja, jer njega zagovara i međunarodna zajednica.

Kada je reč o grčkoj strani, moglo bi se smatrati prihvatljivim kada bi se samo jedna reč koristila za ‘Gornju Makedoniju’ — ‘Republika GornjaMakedonija’.

“Za Atinu je GornjaMakedonija jedna reč i sa svojim slovenskim izgovorom ne zvuči kao Makedonija (Macedonia)”, piše novinska agencija i portal Grčki reporter. “Istovremeno, reč ‘Makedonija’ sama po sebi je odsutna iz imena.”

Međutim, makedonski ministar spoljnih poslova Dimitrov izjavljuje da je predlog “GornjaMakedonija” neprihvatljiv za Skoplje, objašnjavajući da čak i aktuelna privremena referenca za ‘Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju’, što se prevodi na šest zvaničnih jezika UN-a, sadrži u sebi reč ‘Makedonija’.

‘Republika Vardarska Makedonija’

Ime ‘Republika Vardarska Makedonija’, kao referenca za najdužu reku u Makedoniji, razmatrano je kao moguće rešenje 2010, prema grčkoj televiziji Antena (Antenna). To je i ime koje je grčkim vlastima najdraže na aktuelnim razgovorima o sporu oko imena, a prema pisanju grčkog dnevnog lista Katimerini (Kathimerini).

Nepoznato je šta Makedonija misli o ovoj opciji.

‘Republika Cevozupka’

Jedan neobičan predlog ukazuje na frustraciju koju diplomate osećaju prema dugogodišnjem sporu između Atine i Skoplja.

Bivši američki državni sekretar Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice), iritirana zbog činjenice da spor oko imena blokira članstvo Makedonije u NATO, sugerisala je da bi novo ime države trebalo da glasi ‘Republika Cevozupka’ (misleći na sisara koji je karakterističan za Afriku), da bi se ime prvo pojavilo po alfabetskom redosledu.

Naslovna fotografija: Besnik Bajrami / K2.0. K

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI