Perspektive | Politika

“Nova faza” dijaloga između Kosova i Srbije postavlja više pitanja nego što daje odgovore

Piše - 12.10.2017

Dok pozivi na jedinstvo odlaze u etar, očekuje nas neizvesna budućnost.

Razgovori između Kosova i Srbije su počeli 2011. godine, kada je tehničkim dijalogom rukovodila Evropska unija. Kosovo i Srbija su do 19. aprila 2013. potpisali dogovor koji se sastojao od 15 tačaka za koje se smatralo da će poboljšati odnose ovih dvaju suseda.

Kosovo i Srbija otada učestvuju u briselskom dijalogu o nizu različitih pitanja; od slobode kretanja, preko telekomunikacija, do priznavanja diploma i korišćenja registarskih tablica prilikom prelaska granice.

Uprkos tome što je međunarodna zajednica pozdravila ovu inicijativu, dijalog između Kosova i Srbije je predmet žestokih kritika zbog izostanka rezultata i manjka implementacije na terenu.

Dijalog se od 10. marta 2017. našao u ćorsokaku, kada je Skupština Kosova suspendovala pregovore sa Srbijom zbog zadržavanja Ramuša Haradinaja u Francuskoj pod poternicom koju je raspisala Srbija. Haradinaj, aktuelni premijer Kosova, iako je tada bio deo opozicije, optužen je za ratne zločine. Odnosi između dveju država su otada nategnuti.

Nova faza?

Oba predsednika, kosovski Hašim Tači i srpski Aleksandar Vučić, sreli su se jula 2017. na neformalnom sastanku sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federikom Mogerini, i saglasili se s tim da uđu u novu fazu “normalizovanja odnosa i pomirenja”.

Međutim, nije mnogo detalja poznato o tome šta nova faza dijaloga između dvaju balkanskih suseda zaista predstavlja, iako se, kao ključna stavka, pominje promena formata sa premijerskog na predsednički.

Kosovski predsednik, koristeći prerogative iz ustava — da predstavlja jedinstvo naroda, nedavno je pozvao da se osnuje “tim jedinstva” za novu fazu dijaloga — koju Tači smatra poslednjom fazom, onom koja će se završiti srpskim priznavanjem kosovske nezavisnosti. Tači namerava da u taj tim uključi akademike i članove civilnog društva, a ne samo činioce iz raznih političkih partija.

U ovom delu, sem činjenice da skoro svi misle da dijalog treba da uđe u novu fazu, niko ne ume da objasni iz čega će se ona sastojati.

Napori Tačija nisu jedinstveni. Njegov kolega Aleksandar Vučić je, takođe, pokrenuo unutrašnji dijalog kod političkih partija, a kako bi se otvorenije diskutovalo o “novoj fazi” dijaloga sa Kosovom i kako bi postojalo veće jedinstvo po “pitanju Kosova”. U članku koji je objavio srpski dnevni list Blic, Vučić kaže da postoji potreba za posvećenošću dijalogu kako “ne bismo svojim potomcima ostavljali ovaj teret”.

Međutim, Vučića je kritikovala opozicija u Srbiji, kao i srpsko civilno društvo, govoreći da predstavlja pogrešan pristup i koristi termin “unutrašnjeg dijaloga” da bi opravdao ono što će uraditi u sledećoj fazi, dok bude ojačavao svoju vlast u Srbiji.

U međuvremenu, Evropska unija stalno traži od Kosova i Srbije da se posvete dijalogu, za koji smatraju da će omogućiti dobrosusedske odnose i utabati put za evropske integracije obeju zemalja. Kada je Skupština Kosova suspendovala dijalog, EU je reagovala tako što je je izjavila da ovakav potez ne doprinosi normalizaciji odnosa.

U ovom delu, sem činjenice da skoro svi misle da dijalog treba da uđe u novu fazu, niko ne ume da objasni iz čega će se ona sastojati. Koje će biti ključne teme dijaloga? Postoji li vremenski okvir? Ova pitanja i mnoga druga ostaju bez odgovora.

Neizvesnost pre jedinstva

Kosovski demokratski institut (KDI) je ugostio predsednika Tačija 14. septembra na otvorenoj diskusiji sa članovima civilnog društva, diplomatama i predstavnicima medija da bi detaljnije s razgovarali o budućnosti dijaloga u pogledu normalizacije i pomirenja.

Iako je predsednik govorio o potrebi za političkim i društvenim konsenzusom u sledećoj fazi dijaloga, on nije otkrio detalje sem što je izjavio da “dijalog nema alternativu”.

Dogovor potpisan aprila 2013., smatran istorijski presudnim u to vreme, obuhvatio je 15 tačaka, od kojih je najvažnija kreiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Ovu asocijaciju osporavaju mnogi na kosovskoj političkoj sceni i ona nije sprovedena u delo. U stvari, izostanak sprovođenja sporazuma postignutih u Briselu bio je predmet kritika sa svih strana, ne samo iz opozicije.

Iako obe zemlje žele da imaju ujedinjeni front po pitanju budućih sastanaka u Briselu, obe, čini se, imaju problema da to ostvare.

Dok je novi premijer Haradinaj nedavno počeo da ponavlja Tačijevu mantru da dijalog nema alternativu, on je ranije označio dijalog kao neuspešni proces kome treba restart. Tri nedelje posle formiranja nove kosovske vlade, predstojeći koraci u dijalogu sa Srbijom nisu poznati, dok kosovski predsednik Hašim Tači već nekoliko meseci govori o “novoj fazi dijaloga i pomirenja”.

Iako Tači predlaže formiranje tima za jedinstvo i zahteva zajedništvo kosovskog političkog spektra, opozicione partije Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova (LDK) retko su kada bile saglasne sa predsednikom kada je reč o dijalogu.

LDK je nedavno govorio protiv toga da se dijalog prenese na predsednički nivo, insistirajući na tome da bi premijer i Vlada trebalo da vode dijalog. U međuvremenu, Samoopredeljenje, koje je osvojilo više glasova od bilo koje druge partije na nedavno održanim izborima, ide korak dalje, pozivajući na to da se dijalog zaustavi dok Srbija ne ispuni neke preduslove, uključujući ratne reparacije i priznanje suvereniteta Kosova.

Forum 2015. je događaj koji je 29. septembra organizovala kosovska Fondacija za otvoreno društvo, gde se govorilo o dijalogu između Kosova i Srbije, a gde je lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, ponovio da, umesto dijaloga sa Srbijom, njegova stranka želi da pokrene dijalog sa kosovskim Srbima o socio-ekonomskim temama, tako isključujući Srbiju iz unutrašnjih pitanja Kosova.

Iako obe zemlje žele da imaju ujedinjeni front po pitanju budućih sastanaka u Briselu, obe, čini se, imaju problema da to ostvare, a dok je prava priroda sledeće faze dijaloga obavijena velom tajne. Kako datumi budućih sastanaka još nisu dogovoreni, čini se da dijalog, ipak, nije tako dobrog zdravlja.K

Naslovna fotografija: Majlinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI