U detalje | Srbija

Savremena umjetnost u Subotici u borbi za preživljavanje

Piše - 22.12.2017

Sukob između lokalne vlasti i kulturnih institucija u Vojvodini.

Subotica, značajna kulturna tačka u Vojvodini, nekada je opravdano nazivana “kapijom Evrope”. Grad se izdvajao po raznovrsnosti, različitosti, multikulturalnosti, a brojni gosti su dolazili da posjete velike festivale kao što su Festival evropskog filma Palić (FEF), Trenchtown, Desire Central Station, Jazzire, Jazzik, Etnofest, Interetno, Summer3p i brojni drugi. No, opstanak većine ovih festivala postaje upitan zbog uskraćivanja sredstava iz javnih fondova.

Suboticom, gradom u kojem živi više od deset nacija, a najzastupljeniji su Srbi, Mađari, Hrvati i Bunjevci, upravljaju Srpska napredna stranka (SNS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM).

Prema mišljenju brojnih kulturnih delatnika, postavljanjem nestručnih, stranačkih osoba na rukovodeća mesta u institucijama kulture, gradske vlasti obesmišljavaju i devastiraju kulturne vrednosti grada i urušavaju temelje kulture gradeći nove.

Prema nekim optužbama, postojeća kulturna politika podrazumeva negovanje tradicionalnih vrednosti većinskog naroda, kulturu nacionalnih zajednica, a umjesto da se stvori prostor za raznolikosti, u fokusu su manifestacije u slavu tradicionalne hrane i pića..

Nedostatak komunikacija NVO i lokalne vlasti

Dok su pre par decenija u ovom gradu živeli i stvarali velikani kao glumac Rade Šerbedžija ili režiser Ljubiša Ristić, a festival “Omladina” služio za afirmaciju svega što čini R’n’R zaostavštinu Ex-YU, sada muzičku ponudu čine koncerti Bore Drljače ili Baje Malog Knjindže – “narodnih” umetnika, čije stvaralaštvo često koketira sa kičom, odnosno ekstremnim nacionalizmom 90-ih. Ulice dobijaju imena po književnicima koji su promicali nacionalizam 90-ih, kao što je Branisalav Brane Crnčević ili im se daju priznanja kao Matiji Bećkoviću.  I sve se to finansira iz gradskog budžeta.

Istovremeno, novac je uskraćen evropski priznatim festivalima i civilnim institucijama kulture koje neguju savremeno stvaralaštvo, dok kulturna strategija grada, već više od dvije godine, nije jasno definisana, što je bio zadatak lokalnih vlasti.

Dugogodišnji radnik u kulturi, organizator tri priznata subotička festivala i inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave, Dejan Vujinović, podseća za Kosovo 2.0 da je Subotica, po pitanju umetnosti, uvek bila na razmeđi, nije pripadala ni Beogradu ni Budimpešti, a uvek su je činili umetnici koji su više pripadali avangardnijim umetničkim pokretima nego onim populističkim.

Dejan Vujinović, dugogodišnji kulturni radnik, inicijator je ideje saradnje između civilnog sektora i grsadskih vlasti kako bi Subotica sačuvala bogatu kulturnu ponudu. Photo: Natalija Jakovljević.

“Uvek je postojao neki bunt. Kroz likovnu umetnost 60-tih i 70-tih godina, a kasnije kroz muziku” pojašnja Vujinović. ĆU proteklih 20 godina sve se negde “umiva” da ide ’niz dlaku’ onima koji će biti konzumenti toga. Počeli smo da govorimo o kulturi kao konzumerizmu, nečemu što treba da se prodaje i umetnici u nekom trenutku pokušavaju da pronađu prostora za opstanak, da bi preživeli. Izgubila se oštrica, na neki način”, kaže Vujinović.

Dodaje da se sve polako gasi i nestaje zbog odnosa gradske vlasti prema institucijama kulture. On kaže kako je kap koja preliva prepunu čašu bila kada je došlo do uskraćivanja ili seče radnih mesta u različitim institucijama.

Tako je, na primer, Fondacija Danilo Kiš ostala bez troje zaposlenih, odnosno tamo su danas samo direktorka i novopostavljeni projektni menadžer. Do pre samo nekoliko godina, ova Fondacija je bila vodeća institucija kulture i centar omladinskog svaralaštva ne samo Subotice, već regiona.

“Govorim o ovom sa određenom dozom frapantnosti i osećaja odvratnosti prema načinu na koji se ophodimo prema kulturi”, kaže Vujinović. Dolazimo do toga da ljudi koji su akademski obrazovani i koji su bili osnivači te institucije ostaju bez radnog mesta, a da se podobni ljudi postavljaju na njihova mesta”.

Dodao je da svaki segment gradskog budžeta za kulturu neko “interpretira kao busiju” koja jedna, druga ili treća politička opcija, mora da zauzme i rasporedi po određenim procentima.

Pokretanje građanske inicijative

Vujinović, kao inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave, rekao je za K2.0 da je predao Gradskoj upravi zvaničan zahtev koji obuhvata šest tačaka inicijative za pokretanje dijaloga između NVO i vlasti, a koji je potpisalo oko 20 subotičkih civilnih organizacija i umetnika.

“Reč je o tome da kao civilni sektor u oblasti kulture želimo da izađemo pred gradske čelnike i tražimo mogućnost za razgovor. Ne zbog toga da bi mi ovo naše dvorište počistili, nego da jednostavno pospremimo ono što se može pospremiti i da zaštitimo pozicije savremene kulture u ovom gradu pronalaženjem rešenja”, rekao je Vujinović.

On je kazao da su mišljenja u okviru ovih 20 civilnih institucija kulture potpuno različita i da preovladava ono da će biti teško bilo šta promeniti, ali da su svi za promene.

Nela Tonković, direktorka Savremene galerije Subotica, smatra da je rješenje u strateškoj saradnji između ustanova i lokalne saomuprave. Foto: Natalija Jakovljević.

Bivši selektor Festivala evropskog filma Palić (FEF) Petar Mitrić rekao je za K2.0 da je trenutna kulturna politika u Subotici veoma jasna i transparentna – kulturom upravljaju menadžeri, nacionalne zajednice, zavičajna udruženja, čuvari tradicije i politička partija. Dok, dodaje ironično, najveću opasnost predstavljaju sami umetnici – kustosi, istoričari umetnosti, kritičari, intelektualci i publika…  

Kao primjer navodi galeriju „Vinko Perčić”, koja je na gradskom budžetu, a gdje je predviđen jedan zaposleni “koji čisti, kači slike, popravlja vodokotlić, vodi administraciju, a usput je i kustos a Skupština grada bez stida predlaže skraćenje radnog vremena Gradske biblioteke na pola”, podsetio je Mitrić.

Direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković rekla je za K2.0 da ne postoje ideje o potrebi strateške saradnje između ustanova i lokalne samouprave, niti definisanju ključnih ciljeva razvoja kulture u gradu i načinima za njihovo postizanje.

“Tek tada bismo mogli da govorimo i o kulturnim potrebama, programskoj politici, infrastrukturi, finansiranju… Mogli bismo, ali to ne radimo. O dilemama se ne govori, problemi se ne rešavaju”, kazala je Tonković.

Petar Mitrić, bivši selektor za kultni Festival evripskog filma Palić, kaže kako kulturom u gradu upravljaju menadžeri, a po strani ostaju umetnici. Foto Natalija Jakovljević.

Kako je rekla, Savremena galerija Subotica ima sasvim korektan odnos sa lokalnom samoupravom, pre svega sa Sekretarijatom za društvene delatnosti i Sekretarijatom za finansije, ali oni, ma koliko bili efikasni, nisu zaduženi za diskusiju o strateškim pitanjima.

“Izostanak te diskusije je ono što ozbiljno manjka u odnosu sa lokalnom samoupravom, već par godina unazad”, kaže Tonković. “Zato svoju kritiku u ovom pogledu zaista ne mogu da ograničim samo na period od poslednjih godinu i po dana, morala bih da je proširim na sve godine u kojima je suvereno vladao pristup ‘top-down’, zasnovan samo na snazi funkcije, često bez stvarne podloge u dubinskom poznavanju materije”.

Srpska napredna stranka, uz podršku koalicionih partnera, na mesto članice Gradskog veća za oblast kulture grada Suboticepostavila je Miroslavu Babić, diplomiranu ekonomistkinju u čijoj biografiji nema referenci iz oblasti kulture. Iako smo pokušali razgovarati s njom, ona nije odgovorila na naš upit.

No, možda najbolje o odnosu ovdašnjih vlasti prema kulturi govore reči izgovorene krajem aprila ove godine za skupštinskom govornicom kada je odbornica Josipa Ivanković (SNS) rekla da za bavljenje kulturom nije potrebno posebno obrazovanje.K

Naslovna fotografija: Natalija Jakovljević.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI