Mentorstvo | U detalje | Art

Sedamnaest: Katalizator za promene

Piše - 14.03.2019

Umetnost i kultura u službi promena u zajednici.

Vrednost umetnosti i kulture za jačanje kohezije u društvu često se meri po obimu. Čini se da je preovlađujući narativ taj da je, kako bi neki projekat bio značajan, neophodno da se sprovodi na višem nivou, da ima nacionalni ili, još bolje, međunarodni obuhvat.

Ipak, Nita Zećiri (Zeqiri), Ajeta Kerćeli (Kërqeli), osnivačice prištinske fondacije Sedamnaest, tvrde da promene počinju od nas, posebno u komšilucima i gradovima u kojima živimo.

Nita i Ajeta su sarađivale na različitim projektima, a kako bi stvarale vizualnu i intelektulnu umetnost koja istražuje psihološke i socijalne perspektive kroz video-eksperimentalnu umetnost. Na osnovu ovog iskustva, te sa potrebom da ožive alternativna javna mesta, stvorile su fondaciju Sedamnaest koja teži da donese pozitivne promene omogućavajući kulturnu vitalnost i kreativnost.

Inicijalno su koristile umetnost, uglavnom video-produkciju, da bi se pozabavile raznim savremenim temama. Zatim, imajući u vidu značaj mnogih tema koje se smatraju tabuom u kosovskom društvu, one su odlučile da osnuju fondaciju da bi proširile obim svoje akcije na prostore van okvira video-produkcije.

One su verovale da je bitno proširiti se na druge oblike programa za intervenciju, jer umetnost i kultura predstavljaju sredstva koja se mogu koristiti da bi se inicirale važne društvene teme. Zajedno su smislile ideju o osnivanju organizacije koja bi okupila nove ideje od ljudi iz različitih oblasti i profesija, ujedinjavajući umetnost, zadirući u razna društvena pitanja i pokušavajući da angažuju mlade na razne načine.

Kao što Ajeta voli da kaže, “Fondacija je osnovana da bi podstakla aktivizam u oblasti kulture radi ostvarivanja pozitivnih promena u društvu”.

Sihana Klusurica, koja je ranije radila kao novinarka, pokrivajući najviše kulturu i umetnost, pridružila se ovoj ideji dok je ona bila u nastajanju. Nita i Ajete su aktivistkinje na Kosovu skoro jednu deceniju, uglavnom se baveći ljudskim i pravima žena. Trebalo je da prođu dve do tri godine da bi se došlo do krajnje ideje o osnivanju fondacije, koja je konačno realizovana na leto 2018.

Organizatori su hteli da pronađu ime koje opisuje dugoročnu misiju fondacije. Kako su kazali, “broj sedamnaest ima značenje ličnog rasta i ljubavi prema čovečanstvu”.

Kada dobijete uvid u programe fondacije Sedamnaest, jasno vam je da je primarna pažnja usmerena na individualni razvoj, kako bismo posledično mogli da postanemo aktivni građani, da ohrabrimo pružanje ljubavi i pomoći za zajednicu u kojoj živimo. Dakle, naziv je pokazatelj plana dugoročnog rasta i misija fondacije. Preko ove fondacije, Nita, Ajeta i Sihana pokušavaju da prošire građanski aktivizam i da podignu svest kroz umetnost i kulturu.

Ova fondacija je organizovala više projekata u prvih nekoliko meseci od osnivanja, pa tako ima tri glavna programa koji odražavaju njenu misiju: Umetnost i kultura — upotreba umetnosti i kulture radi pozitivnih promena u društvu; Aktivno građanstvo — građanski aktivizam kroz volonterski rad i otvorene rasprave; i Projektni prostor — reupotreba napuštenih prostora u dobre svrhe od kojih zajednica ima korist, vraćajući ih u centre za savremenu umetnost i centre u zajednici.

Fondacija je inicijalno počela da deluje u Prištini sa ciljem širenja na celu teritoriju Republike Kosovo.

Udoban Projektni prostor Sedamnaest nalazi se na 10-15 minuta hoda od Trga Zahir Pajaziti u centru Prištine i otvorio je svoja vrata krajem prošle godine. Možete da sedite gde god želite i radite na svojim projektima, studirate za sledeći ispit, popijete šolju kafe ili čaja i istovremeno učestvujete u aktivnostima o najstigmatizovanijim pitanjima u društvu, kao i da napredujete u kulturnom smislu.

Možete čak da diskutujete sa onima koji vode fondaciju  o svojim idejama i projektima, potencijalnoj saradnji, kao i o tome kako da povećate stepen blagostanja u zajednici. Naći ćete ih kako sede i rade, ali uvek spremne da porazgovaraju s vama.

Kao što Ajeta kaže, ovaj prostor može da posluži kao “više ili manje prostor za razmenu mišljenja u širem smislu, za preispitivanje metoda razmišljanja i rada. Ovo je zajednički prostor koji nam pomaže u tome da smislimo nove ideje i inicijative koje bi mogle da se uvrste u naše aktivnosti.”

Jedna od tih aktivnosti jeste aktuelna saradnja sa dramaturškinjom Fjolom Hodža (Fjolla Hoxha) koja je deo INTENT Novi teatar (Teatri i Synimit të Ri) platforme. Svakog meseca se prikazuje pozorišna predstava u HD rezoluciji u Projektnom prostoru. Ovo su predstave koje su pisali najznačajniji svetski dramaturzi, a koje se izvode u pozorištima u Londonu i u drugim većim gradovima u svetu.

“Važno je to što pružamo drugačiji način za gledanje pozorišnih predstava”, kaže Sihana. “Pozivamo studente, mladiće i devojke, ali i obožavatelje pozorišta, da dođu, prate ove aktivnosti i vide kako su one realizovane.”

Sihana Klisurica. Fotografija: Besarta Breznica / K2.0.

Posle predstave, ljudi imaju priliku da diskutuju sa Hodža o tome kome je ona upućena, kao i o temi.

Izabrana tematika — ne samo na ovom, već i na drugim projektima — uvek ohrabruje diskusiju. Ove rasprave se sprovode u obliku otvorenih debata. Na primer, u januaru mesecu je održana diskusija o mentalnom zdravlju sa psihološkinjom Fortesa Kadriu.

Uprkos važnosti mentalnog zdravlja, na Kosovu se ovo pitanje retko kada tretira i često je opkoljeno stigmom. Ajete kaže da su posebno iz tog razloga pokušali da održe otvorenu diskusiju kako bi se ovo pitanje bolje razumelo, a na osnovu toga da, što više o nekom problemu govorite, to je veća šansa da će ljudi uzeti taj problem zaozbiljno, te početi da nešto preduzimaju tim povodom.

‘Malo po malo možemo da počnemo da razgovaramo o mentalnom zdravlju kao što to radimo sa svakim drugim aspektom našeg zdravlja’, kaže Ajete.

Oni su bili domaćini diskusije sa Utom Ibrahimi, prvom kosovskom Albankom koja je planinarka. Diskusija se vrtela oko menstrualnog ciklusa tokom penjanja na planinu, što je problem o kom se retko kada diskutuje na drugim javnim Utinim nastupima. Razlog za izbor ove teme upravo je taj da se pokrije rodni aspekt i posebna fizička potreba s kojom se žene suočavaju tokom planinarenja.

Ukoliko se na ovim diskusijama pojave ideje za druge projekte, ljudi imaju tu slobodu da koriste Projektni prostor Sedamnaest za organizovanje aktivnosti. Fondacija takođe igra ulogu u posredovanju između organizacija, olakšavanju realizacije projekata. Dakle, Projektni prostor služi da bi ostvario misiju fondacije u pogledu aktivnoga građanstva i upotrebe umetnosti i kulture.

Prvi projekat koji je omogućio kombinaciju triju programa fondacije bio je projekat Metamorfoza, razvijen prošle godine. Ovaj projekat je za cilj imao da privuče pažnju i podigne svest među građanima i mladima o važnosti istorije i starih objekata, te da objasni zašto moramo da zaštitimo i obnovimo iste za ponovnu upotrebu.

Glavni cilj je bio da se podigne svest o kolektivnom sećanju. Organizovanje ove aktivnosti trajalo je oko dve nedelje, međutim, usled manjka finansija, galerija kolektivne istorije ove napuštene zgrade bila je otvorena samo na jedan dan.

Za početak, organizatori su identifikovali napuštenu zgradu, bivšu kantinu fabrike ‘Ramiz Sadiku’ koja je bila jedna od najvećih fabrika u periodu bivše Jugoslavije. Ne samo da je objekat napušten, već se nalazio u vrlo lošem stanju.

Tokom makar jednog dana, oni su odlučili da povrate istoriju ove zgrade. Jer, nisu mogli da nađu bilo kakve informacije u arhivama u pogledu istorije izgradnje i funkcionisanja. Fondacija je otvorila poziv za 20 mladih volontera. Volonteri su bili podeljeni na grupe i poslati da skupljaju delove kolektivnog sećanja stanovnika komšiluka Pejton u Prištini, gde se ovaj objekat nalazi. Nakon terenskog istraživanja, volonteri su se podelili na dve grupe: grupu za nastupe i grupu za izgradnju.

Zahvaljujući ovoj inicijativi, oni su stvorili istorijski vremenski okvir koji je oslikao ono što se dešavalo u ovom objektu od vremena kada je izgrađen 1950. Dve nedelje nakon radionice, bivša radnička kantina Ramiz Sadiku, oživela je na dan performansom i izložbom.  

Glavna zamisao bila je da se povrati atmosfera koja je nekada vladala u kafeteriji, jer su radnici koristili ovaj obejkat da bi organizovali razna slavlja, kao što su rođendani, veridbe, venčanja, novogodišnje žurke, verske proslave, itd. Pored događaja kojih su se stanovnici komšiluka prisećali iz vremena kada su održavani u objektu, izložba je obuhvatila i arhitektonski osvrt i hronologiju toga kako je zgrada postala ono što je danas — napuštena.

Drugi važni projekat na kom je Fondacija radila u prošlih godinu dana jeste revitalizacija još jedne napuštene zgrade, s ciljem transformisanja iste u umetnički centar. Nita objašnjava da fondacija radi na ovom projektu u partnerstvu sa dvema drugim organizacijama, Kulturnim nasleđem bez granica i Multimedijalnim centrom. Ovo je tek prva inicijativa, jer je ova fondacija identifikovala druge zgrade u drugim gradovima za potrebe ovog projekta.

Nita Zeqiri. Fotografija: Besarta Breznica / K2.0.

Kada su upitani o uspešnosti projekta, Nita, Ajeta i Sihana se smeju ponosno, ali kažu da je u ovom trenutku teško izmeriti uspeh. Nita kaže da fondacija deluje na osnovu trogodišnjeg strateškog plana i tek treba da pobere plodove svog rada, to jest plodove svežeg pristupa društvenim temama.

Međutim, uprkos činjenici da fondacija deluje vrlo kratko, različiti organizovani događaji bavili su se važnim temama za kosovsko društvo.

“Na neki način, fondacija postaje katalizator za promene”, kaže Sihana.

Ljudi su postepeno počeli bolje da razumeju svrhu novog prostora i da ga koriste za rad. Ako zastanete pored Projektnog prostora Sedamnaest, videćete grupe mladih koji ispijaju kafu ili čaj za laptopom, sa papirima i olovkama u rukama, koji diskutuju jedni sa drugima i učestvuju u večernjim aktivnostima.

Pored rada sa fondacijom, Nita, Ajeta i Sihana su nastavile da produbljuju svoj rad s ciljem osnaživanja devojčica i žena. Imajući u vidu da su ove tri žene aktivistkinje u ovoj oblasti, ova inicijativa nije bila iznenađujuća za one koji ih poznaju. Rekle su da su svesne toga koliko je teško devojčicama i ženama na Kosovu, gde su redovno meta predrasuda, zbog čega im je otežano zauzimanje rukovodećih položaja.

Preko fondacije pokušavaju da pokažu da ima prostora i za devojčice i za žene tako što se zalažu za rodnu ravnopravnost, smatrajući je centralnim stubom svojih programa.

Ajete Kërqeli. Fotografija: Besarta Breznica / K2.0.

Ajeta kaže da, uprkos tome što se suočavaju sa izazovima duž svoga puta, oni nastavljaju da ruše društvene tabue.

“Ne samo da želimo da utičemo na iskorenjavanje predrasuda u društvu, već želimo da ohrabrimo mlade žene da veruju u to da mogu da stanu na noge i da imaju neophodne kapacitete i sredstva”, kaže Ajeta. “Devojke ne smeju da dozvole društvu da ih odvrati od preduzimanja novih inicijativa. Sav rad koji smo obavili u prošloj deceniji neposredno je povezan sa rodnim aspektom i time koliko je važno da osnažujemo devojčice i žene.”

Njihov rad istovremeno obuhvata i kreiranje jednakih prilika za sve ljude, bez obzira na njihov pol ili na njihovu etničku pripadnost. To je postala jedna od osnovnih vrednosti fondacije Sedamnaest.K

Naslovna fotografija: Sedamnaest.

Napomena urednika: Ovaj tekst je revidiran nakon prvobitne objave te su unijete manje korekcije, a kako bi pojasnili neke detalje o osnivanju fondacije.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.