Iako je pandemija zamalo usmrtila pozorište, potkasti i audio-drama doživeli su procvat. Novi britanski potkast-projekat, “Out of the Woods: New Plays from the Balkans”, u kom učestvuju dve mlade kosovske dramaturškinje, pokušava da iskoristi promenljive trendove u umetnosti koju konzumiramo i da pomogne balkanskim pričama da dopru do veće publike.

“Out of the Woods” je zamisao britanskog dramskog pisca Fina Kenedija (Fin Kennedy), nekadašnjeg umetničkog direktora Tamaše (Tamasha), pozorišne firme iz Ujedinjenoga Kraljevstva koja daje prostor marginalizovanim pojedincima i zajednicama. Kenedi se prvi put bliže upoznao sa Kosovom prilikom saradnje sa britanskom muzičarkom Pi Džej Harvi (PJ Harvey), koja je putovala po postkonfliktnim zemljama dok je radila na svom albumu iz 2016, “The Hope Six Demolition Project”.

Niz pesama iz albuma odnosi se na iskustva muzičarke Harvi na Kosovu. Kenedi se u njih zaljubio. “Pogodila me je nemerljiva tuga izražena u tim pesmama”, kaže on. “Bile su prepune upečatljivih pesničkih slika.”

Kenedi je odlučio da su trake muzičarke Harvi korisne kao podloga za radio-drame. Sa pesmama kao osnovom, on je za Bi-Bi-Si (BBC) stvorio serijal od pet petnaestominutnih predstava pod nazivom “Na Kosovu Polju” (On Kosovo Field). Serijal prati dve mlade izbeglice koje se prvi put na Kosovo vraćaju kao odrasle osobe da otkriju sudbinu svojih roditelja.

Ipak, dok je Kenedi radio na ovoj radio-drami, rekao je da oseća “sve veći teret odgovornosti zbog pisanja o traumi ove druge zemlje, a da sam nemam nikakve veze sa njom”. Osetio je dodatnu nelagodu jer je plaćen da to uradi. Iako je prihvatio honorar, odlučio je da ga iskoristi za potrebe saradnje na projektu sa kosovskim piscima.

Kenedi je osnovao grupu pisaca uz pomoć Kuštrima Kolićija (Kushtrim Koliqi), umetničkog direktora Intent New Theatre, londonske organizacije posvećene kosovskom i balkanskom pozorištu. Zatim je otputovao na Kosovo, gde je održao niz radionica koje su istraživale praktične aspekte pisanja za potrebe radija, ali su se onda zadubile u diskusiju o stvaralačkom procesu.

Iako je Kenedi prvobitno planirao da napravi verziju drame “Na Kosovu Polju” i na albanskom jeziku, on se ubrzo zainteresovao za to da ispriča i druge, nove priče. “Na Kosovu ima dosta dobronamernih međunarodnih projekata”, rekao je, a i sem toga, “mlađa generacija ne želi da piše o ratu”.

Učesnici radionice su pisali sopstvene audio-drame, dok je rad dveju spisateljica, i to Agnese Mehanoli (Agnesa Mehanolli) i Ulpijane Maljoku (Ulpianë Maloku), izabran na prvoj sesiji projekta “Out of the Woods”.

Agnesa Mehanoli, koja je studirala dramaturgiju na Univerzitetu u Prištini, uzbuđena je zbog umetničkog potencijala zvučne podloge. Iako je isprva mislila da audio-format ograničava priču na puki dijalog, dopalo joj se što ovaj način rada primorava publiku da upotrebi maštu. Kao primer je navela Odiseju, gde Helena Trojanska nikada na sceni ili ekranu neće biti onoliko lepa koliko je lepa u vašoj mašti.

Predstava spisateljice Mehanoli, “Gde je g. Predsednik?”, oličenje je satire sa apsurdističkim presekom u kom predsednik Kosova nestaje, a zamenjuje ga pas. Pas je sada glavni. Inspiraciju je crpila iz čuvene radijske emisije Orsona Velsa “War of the Worlds” — gde se priče prepričavaju posredstvom vesti — ali i iz epizode Netfliksove serije “Love, Death, and Robots”, u kojoj superinteligentni jogurt preuzima upravljanje svetom. 

“Nisam htela da pišem o politici”, kaže ona, ali se politika “prosto pojavila”. Dodaje: “Možda sam preplavljena stvarima koje se dešavaju na Kosovu”. Mehanoli je odrasla slušajući isključivo negativne stvari o državnim liderima. Umesto da pojača postojeću negativu, odlučila se za drugačiji pristup analiziranju tema moći i liderstva, to jest, za pristup koji bi nekome mogao biti duhovit.

“Humor je moj način da se suočim sa problemima”, kaže ona; Kenedijev mentorski pristup omogućio joj je da sebe ozbiljno shvati kao spisateljicu komedijskog žanra.

Predstava Ulpijane Maljoku, “Golotinja”, oličenje je konvencionalnije ispričane priče o umetniku koji nailazi na neprilike kada se ispostavi da je njegov novi rad, u stvari, samo portret njegove nage sredovečne komšinice. U pitanju je kratka predstava prožeta idejama o stvaranju umetnosti i raznim percepcijama ženske lepote.

“Nadahnjuju me životne priče iz svakodnevice”, kaže Maljoku, koja je ranije pisala predstave za pozorišnu binu i scenarije za kratkometražne filmove. “Pošto živim na Kosovu, oduvek sam želela da pišem o našem načinu života i mentalitetu.” Prema njenim rečima, “Golotinja” se ne odnosi samo na fizičku nagost, već na “prihvatanje sebe onakvim kakav jesi, bez razmišljanja o tome kako bi drugi mogli da ti sude”.

Treću predstavu u serijalu napisao je londonski dramaturg Miran Hadžić, koga je Kenedi upoznao preko Tamaše. Hadžić je bio Kenedijev pomoćnik pri sprovođenju radionice na Kosovu 2017. Hadžićeva predstava, “Peta dimenzija”, napisana je uz dodatke kosovskog kompozitora Trimora Domija (Trimor Dhomi).

“Mislio sam da neću umeti da pišem o Kosovu”, kaže Hadžić, čija je porodica u UK došla iz Sarajeva dok je još bio dete, početkom devedesetih godina, “ono nije moja država”. Predstava koju je, na kraju, napisao jeste distopijska priča smeštena u bliskoj budućnosti, postbregzitskoj Britaniji, gde nekada poznati muzičar dobija zadatak da napiše novu državnu himnu. Priča je delimično nadahnuta Domijevim teškoćama prilikom dobijanja vize za nastupe van Kosova. Građani Ujedinjenoga Kraljevstva se u predstavi suočavaju sa sličnim preprekama putovanju na koje sada građani Kosova nailaze.

Ideja o pretakanju gotovog proizvoda sa spisateljske radionice u potkast pojavila se relativno kasno u ovom procesu. Ipak, pomoću bespovratnih sredstava obezbeđenih za potrebe projekta, oni su uspeli da kreiraju predstave i snime ih u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa mešavinom britanskih i albanskih glumaca.

Maljoku je bila oduševljena kada je prvi put čula svoju predstavu. “Glumci su odradili sjajan posao; uneli su energiju u moje likove, onu energiju koju sam i sama zamišljala”, kaže ona. “Vrlo sam zadovoljna jer znam da drugi mogu da slušaju moje delo i da uživaju u njemu.”

Britansko pozorište ume da bude vrlo uskogrudo. Iako inostrana dela povremeno dopru na tamošnju scenu, u tome obično uspevaju samo etablirani pisci i reditelji. Novokomponovana dela iz Evrope i van nje i dalje su retkost, dok su balkanski autori nezasluženo slabo zastupljeni. Zato se Kenedi nada da će projekat “Out of the Woods” da reši ovaj problem.

Raduje se snimanju predstave na albanskom, pa je tako organizovao onlajn-kampanju za finansiranje ovog poduhvata. Još dosta posla je na čekanju. Kenedi se nada da će ovo biti početak krupnijeg projekta koji će preći granice Kosova i obuhvatiti pisce iz celog regiona. “Ovo je višegodišnji projekat”, rekao je.

Predstave su dostupne na Spotifaju (Spotify) i ljudi iz celog svega mogu da ih čuju, ali je Agnesa Mehanoli najuzbuđenija zato što će ih slušati ljudi iz njene rodne grude. “Nadam se da će im se svideti”, kaže ona, “ali i da će ih nasmejati.”

Naslovnu ilustraciju ustupio Intent New Theatre.