Kosovo je dobilo novu Vladu nakon što je Skupština Kosova glasala za koaliciju predvođenu Samoopredeljenjem (VV) i Demokratskim savezom Kosova (LDK).
Lider VV-a, Aljbin (Albin) Kurti, novi je premijer koji će biti na čelu kabineta sastavljenog od 15 ministara, te će imati 33 zamenika ministara.
Kako je u Skupštini potrebna prosta većina da bi se odobrio novi sastav Vlade, 66 poslanika je glasalo ‘za’, niko nije bio protiv, a 10 je bilo uzdržano.
VV i LDK će predvoditi po šest ministarstava u novoj vladi, dok će na čelu tri ministarstva biti ministri iz manjinskih zajednica. Prema Ustavu Kosova, u svakoj vladi, koja ima više od 12 ministarstava, minimum tri ministarstva moraju na čelu imati ministre iz manjinskih zajednica, uključujući makar jednog ministra iz srpske zajednice.
Nova vlada ima i dva zamenika premijera: Avdulah (Avdullah) Hoti iz LDK-a postao je prvi zamenik premijera, dok Haki Abazi iz VV-a zauzima drugo mesto.
Koalicioni sporazum je u nedelju u VV-u odobren unutrašnjim referendumom njegovih članova, dok je o ovom dokumentu u LDK-u glasao Upravni savet.
Načela novog koalicionog sporazuma — koji tek treba da bude obznanjen za javnost — u skladu su sa inicijalnim predlogom koji je VV predložio u novembru, a nakon objavljivanja zvanično potvrđenih izbornih rezultata: VV i LDK će imati jednak broj ministara, predsedavajući Skupštine biće iz LDK-a, premijer iz VV-a, dok će se naredne godine odlučivati o tome ko će dobiti podršku da postane sledeći predsednik Kosova.
Obe partije su napravile ustupke u odnosu na svoje prvobitne stavove, a kako bi se postigao konačan koalicioni sporazum.
Za vreme predizborne kampanje, Kurti je obećao da će svaka vlada koju bude predvodio imati samo 12 ministarstava. Međutim, kada mu je na konferenciji za novinare u nedelju postavljeno pitanje na tu temu, on je izjavio da je odluka da se broj ministarstava poveća na 15 doneta kako se ne bi gubilo dodatno vreme, jer bi više koštalo i više vremena oduzelo ako bi se u ovom trenutku krenulo u proces kreiranja manjeg broja “super-ministarstava”.
Nova vlada je, ipak, i dalje znatno manja od prethodne koja je bila predmet velikih kritika zato što je bila sastavljena od 21 ministra i više od 80 zamenika ministara.
Šef poslaničkoga kluba VV-a, Glauk Konjufca, novi je ministar spoljnih poslova i dijaspore, a nakon što je izmešten sa pozicije predsedavajućeg Skupštine.
Njegov prvobitni položaj otišao je u ruke Vjose Osmani, šefice poslaničke grupe LDK-a i kandidatkinje za premijerku iz redova te stranke. To je čini prvom ženom koja je stupila na ovo mesto.
Fotografija: Atde Mula / K2.0..
Iz LDK-a poručuju da bi se pozicija predsedavajućeg Skupštine mogla sledeće godine vratiti u ruke VV-a, a kao čin protivusluge za podršku njihovih partnera kandidatu LDK-a za predsednika Kosova onda kada poslanici budu glasali za naslednika predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaçi). Međutim, lider partije, Isa Mustafa, nagovestio je u nedelju da će predsedavajući Skupštine biti na tom položaju do kraja mandata i da će se o novom predsedniku Kosova odlučivati dogodine.
U poslednjih nekoliko sedmica, mesto predsedavajućeg Skupštine i pozicija kosovskog predsednika bili su dominantni u javnim diskusijama zbog kašnjenja u postizanju koalicionog sporazuma. LDK je u poslednje vreme insistirao na tome da segment o predsedavajućem mora da bude uvršten u sporazum, ma kakav on bio, ali je VV ostao nepokolebljiv pri tome da ovo ne treba da bude partijska tema, već da se o tome odlučuje u kasnijim fazama.
U međuvremenu, čini se da je VV pokušao da predupredi LDK tako što je u decembru neočekivano nominovao Konjufcu za predsednika Skupštine, nakon čega su izjavili da on neće podneti ostavku na taj položaj.
Srpska lista nije glasala za novu Vladu, uprkos tome što ova stranka u njoj ima dva svoja ministra. Politička partija koja ima podršku zvaničnog Beograda obezbedila je za sebe svih 10 poslaničkih mandata rezervisanih za srpske predstavnike u Skupštini Kosova, a nakon što je osvojila ubedljivu većinu glasova namenjenih srpskim kandidatima na oktobarskim izborima, iako je bilo izveštaja o tome da su birači bili žrtve zastrašivanja.
U nedelju, kada je objavljena vest o potpisivanju koalicionog sporazuma između VV-a i LDK-a, šef poslaničkoga kluba Srpske liste, Igor Simić, izjavio je za Radio-televiziju Srbije da njegova stranka neće biti kočničar institucija. Pre glasanja za odobrenje sastava nove Vlade, srpski predstavnici jesu svojim glasovima podržali dvojicu srpskih ministara, što je i predviđeno Ustavom.
Kurti je ranije izjavljivao da neće sarađivati sa Srpskom listom zato što ona predstavlja tuđe “oruđe”, pa su ga tako poslanici opozicije na skupštinskoj sednici u ponedeljak kritikovali zbog neispunjenih obećanja.
Kosovska politička scena se nalazi u stanju neizvesnosti još od jula 2019, kada je tadašnji premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj neočekivano podneo ostavku, rekavši da su ga u svojstvu osumnjičenog pozvali u Specijalizovana veća Kosova. Tako je nastala ustavna neizvesnost, jer je Haradinaj i narednih mesec dana predsedavao Vladinim sastancima.
Prevremeni izbori naposletku su raspisani 22. avgusta, kada je Skupština glasala za svoje raspuštanje, dok su vanredni izbori zakazani za 6. oktobar. VV je izbio na prvo mesto na tim izborima, postavši tako najveća partija u Skupštini, sa 29 poslanika, dok se LDK našao na drugome mestu sa 28 poslaničkih mandata. PDK, stranka koja je bila na vlasti od 2007, izgurana je na treće mesto, dok je Haradinajev AAK — koji je formirao predizbornu koaliciju sa Socijaldemokratskom strankom — došao na četvrto mesto.
Međutim, prošlo je skoro dva meseca dok rezultati nisu bili formalno potvrđeni, a nakon podnošenja raznih žalbi, ponovljenog brojanja glasova i sudskih sporova.
Sporazum o uspostavljanju vladajuće koalicije sastavljene iz VV-a i LDK-a naposletku je postignut nakon četvoromesečnih pregovora između dveju partija. Pregovore je najviše kočila tema o mestu predsednika, gde je LDK insistirao na tome da VV treba da podrži kandidata iz redova LDK-a. Povremeno se činilo da će dogovor propasti.
Predsednik Tači je 20. januara zvanično predložio Kurtija za premijera, a nakon što ga je lider VV-a obavestio o tome da je spreman da formira Vladu.
Ove dve stranke su 2. februara nagovestile potpisivanje koalicionog sporazuma, što je jedan dan pre isteka petnaestodnevnog roka koji je Kurti imao da predstavi sastav buduće Vlade, o čemu bi se zatim Skupština izjasnila.K
