Četvorogodišnja devojčica iz Đakovice umrla je 19. februara u Univerzitetskom kliničkom centru na Kosovu (UKCK), dva dana nakon što je prebačena iz Opšte bolnice u Đakovici. Slučaj je odmah dobio veliku pažnju javnosti zbog nejasnoća i oprečnih izjava oko okolnosti smrti – što je odmah izazvalo sumnju u meni kao novinaru koji se bavi istraživanjem zdravstvenog sektora.

Ubrzo nakon što je izašla vest da je četvorogodišnja devojčica umrla, njeni roditelji, majka Arjana Hajra i otac Hadži Šalja dali su izjavu medijima, gde su otkrili tok događaja.

Hajra je rekla da je tokom dana devojčicu poslala na pregled kod porodičnog lekara u Centar porodične medicine u Đakovici jer se žalila da nije dobro. Prema Hajrinim rečima, devojčica je imala temperaturu i neke promene na koži zbog čega je sumnjala da je pretučena. Nakon pregleda, doktorica je prepisala sirup za temperaturu i pustila je kući.

“Daj joj ovo i verujem da će je proći”, kaže da joj je doktorica rekla.

Hajra kaže da se i pored upotrebe sirupa, kako joj je doktorica rekla, devojčicino stanje nije poboljšalo. Ona se zabrinula i uveče su je poslali u hitnu pomoć porodične medicine, odakle je potom upućena u Opštu bolnicu “Isa Grezda” u Đakovici.

“Ne brinite jer će je proći, a ako je ne prođe, vodite je u bolnicu. Neka je vaš muž izvede napolje na svež vazduh”, rekli su joj drugi put. Hajra se sa ćerkom i mužem vratila kući, da bi se nakon nekog vremena opet vratila u đakovačku bolnicu, jer se stanje devojčice pogoršalo. Hajra kaže da su joj u bolnici govorili “idi gore”, gore na spratu da siđe dole, pa onda opet dole nekoliko puta da ide gore.

Dok su čekale doktoricu ili doktora, što je prema Hajrinim rečima trajalo oko četiri sata, kaže da se devojčicino stanje još dodatno pogoršalo. Devojčicu su potom intubirali i kolima Hitne pomoći poslali u UKCK. Roditelji su ih preklinjali da i oni pođu sa devojčicom, ali ih nisu povezli. Međutim, roditelji su nabavili auto i otišli da pronađu ćerku u Hitnoj pomoći u Prištini.

Pritom, roditelji nisu bili obavešteni šta se dešava sa njihovom ćerkom. Nisu znali od čega boluje njihova ćerka niti su imali bilo kakvu pretpostavku od čega bi mogla bolovati.

Melisa Šalja, devojčica koja je umrla, bila je iz zajednice Egipćana. Policija Kosova je saopštila da je o slučaju obavešteno tužilaštvo i da je pokrenuta “istraga o smrti”.

Nakon ovih izjava roditelja, usledila je žestoka reakcija javnosti na slučaj. Mreža za ljudska prava (Human Rights Network), koju čini sedam nevladinih organizacija, objavila je 21. februara saopštenje u kojem se, između ostalog, kaže da je “četvorogodišnja devojčica izgubila život u okolnostima koje sugerišu da je uzrok nemar medicinskog osoblja i moguća diskriminacija”, dodajući da optužbe ukazuju na neadekvatna medicinska reagovanja, što podiže sumnju na određene faktore kao što je etnička diskriminacija. Izražena je zabrinutost i zbog toga što je Melisa odvezena kolima hitne pomoći bez ijednog staratelja. Čak je i ombudsman najavio da će sprovesti istragu o ovom slučaju. Takođe, Opšta bolnica u Đakovici dala je izjavu o toku slučaja, a Služba kliničke i univerzitetske bolnice Kosova i UKCK objavili su saopštenje u kojem su, između ostalog, apelovali da se ne spekuliše o uzrocima smrti dok se ne objave rezultati istrage.

U međuvremenu su počeli da se otkrivaju različiti tragovi koji su dodatno razjasnili okolnosti slučaja, a jedan od najvažnijih je da je četvorogodišnja devojčica umrla od posledica infekcije koja nije povezana sa bilo kakvim fizičkim napadom na nju. Međutim, sličnost priče njenih roditelja sa iskustvima drugih roditelja iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana ukazuje na potrebu da zdravstvene ustanove preispitaju sopstvenu praksu, koja se tokom godina praćenja zdravstvene zaštite dosledno pokazala kao nepovoljna za ove zajednice.

Ipak, nešto nije u redu

Dok nadležne institucije istražuju slučaj, iskustvo Melisinih roditelja u Đakovici, lutanje gore-dole po spratovima bolnice, duga čekanja i nedostatak komunikacije sa hitnom pomoći govore o vrlo nejasnom toku lečenja.

Ta nejasnoća uzrokovana je uglavnom nedostatkom komunikacije od strane medicinskog osoblja, što je prema izjavama roditelja izgleda bio slučaj i ranije — priča o Melisi nije izolovana. Tretman koji je Melisa primila u Đakovici sličan je drugim slučajevima, za koje sam čuo tokom mog istraživanja “Životi koji su prerano izgubljeni” 2023. godine, koje se bavi problemom visoke stope smrtnosti novorođenčadi, pogotovo iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Jedan od njih je i slučaj Kasandre i Aziza Mekolija iz Obilića. Njihova ćerka Dženeta preminula je 2021. godine, samo dva meseca nakon rođenja.

Kasandra je Dženetu rodila carskim rezom i obe su puštene iz Ginekološke klinike u UKCK u dobrom stanju. Ali, radost povratka kući nije dugo trajala. Dženeta se posle nekoliko dana razbolela i roditelji su je prvo poslali u seosku ambulantu, a zatim u Glavni centar porodične medicine (GCPM) u Obiliću.

Aziz kaže da ih tamo nisu lepo primili. Prema njegovim rečima, doktorica koja je posetila bebu odbijala je da je dodirne rukom. Pregled je izvršila tek nakon što je on reagovao. Nakon toga, roditelji su devojčicu poslali na pregled u UKCK, odakle je ponovo puštena kući. Sledećeg jutra, Dženeta je umrla. Aziz i Kasandra i dalje ne znaju od čega im je dete umrlo. “Ništa nam nisu rekli”, kaže Kasandra.

Ista nesreća je zadesila i Mentora i Rukiju Berišu iz Obilića, koji takođe ne znaju zašto im je dete umrlo samo sedam dana nakon rođenja, 2019. godine.

Mentor, koji ima 27 godina, kaže da nije razumeo doktore jer su govorili na standardnom književnom jeziku. “Jako slabo sam mogao da ih razumem jer nisu govorili narodnim jezikom. Čini mi se da su spomenuli infarkt, ali nisam siguran”, kaže Mentor.

Čak ni Rukija ne zna razloge smrti njenog sina. “Nisu ništa rekli”, kaže misleći na doktore. Oba roditelja kažu da su bili upozoreni da bi im dete moglo imati neke probleme nakon rođenja, ali im nije bilo jasno o kakvim se problemima radi.

Uprkos tome, beba je puštena iz bolnice. “Dali su nam jedan papir i uputili nas u privatnu kliniku”, kažu. Roditelji nisu bili u mogućnosti da odu kod privatnog doktora jer nisu imali čime da plate. Potražili su pomoć u GCPM-u u Kosovu Polju. Oni su zapravo trebali ići u specijalističku ambulantu Klinike za neonatologiju UKCK-a, ali o tome nisu bili obavešteni.

Medicinsko osoblje GCPM-a u Kosovu Polju je tog dana uputilo malog Omera u UKCK, ali je bilo prekasno. Omer koji je bio star 7 dana preminuo je u kolima hitne pomoći na putu do bolnice.

Priče pacijenata koji dolaze iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana se ponavljaju, a na sve to je očigledan i nedostatak informacija o njihovom zdravstvenom stanju, pa čak ni o uzroku smrti.

Medicinsko osoblje se ni u jednom od ovih slučajeva nije pobrinulo da pacijenti ili njihove porodice jasno razumeju dijagnozu, potencijalni rizik ili prepisanu terapiju. U opštim bolnicama je nadležni lekar ili šef medicinskog tima dužan da obavesti članove porodice. Međutim, oni u velikom broju slučajeva ne dobijaju potrebne informacije, kao što je zagarantovano Poveljom o pravima pacijenata i Zakonom o pravima i odgovornostima stanovnika Kosova u zdravstvenom sistemu, što takođe izaziva sumnju u lečenje.

U tome leži problem zdravstvenog sistema na Kosovu.

Isto se dogodilo i sa Melisom. Njena majka, kao neko ko je laik i ko se ne razume u oblast medicine, prilikom posete lekaru pogrešno je protumačila promene na Melisinoj koži, pretpostavljajući da su one posledica mogućeg prebijanja devojčice. Kada takvu pretpostavku iznese neko ko se ne razume u medicinu, to se i može razumeti, ali je neshvatljivo kako medicinsko osoblje tokom anamneze i kontrole nije uspelo da identifikuje ili barem posumnja u uzrok nastalih promena na koži.

I Melisa je isto kao i Dženeta, prilikom prve posete Centru porodične medicine (CPM), poslata kući pod sumnjom da ima grip, dok je, zapravo, u njenom telu “ključala” smrtonosna infekcija. Kako je navedeno u izveštaju, Melisa je umrla od posledica septičkog šoka, uzrokovanog meningokoknom “Nisseria meningitidis septicemia” ili meningokokemijom. To stanje nastaje kada bakterije uđu u krvotok i razmnože se, oštećujući zidove krvnih žila, što uzrokuje krvarenje na koži i u organima. Osobe koje su najviše u riziku od ove bolesti su deca i osobe starije od 65 godina. Ova bolest može prouzrokovati smrt u roku od nekoliko sati. Ona se može ustanoviti ako se detetu vrši krvna analiza od samog početka.

Jednako je besmisleno to što pacijente iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana medicinsko osoblje tako lako otpušta kući bez traženja dodatnih konsultacija ili dijagnostičkih metoda sa krvnim testovima ili snimanjem. Čak iako način na koji je Melisa tretirana nije u vezi sa otvorenim rasizmom, zdravstveni sistem Kosova mora da se osvrne na sebe i duboko se pozabavi postojećim podacima i uzastopnim iskustvima isključenosti, kao što je to slučaj sa Romima, Aškalijama i Egipćanima.

Činjenica da je Melisin slučaj izazvao direktnu sumnju u moguću diskriminaciju na etničkoj osnovi trebalo bi da bude alarmantna za zdravstvene institucije. Takve sumnje ne nastaju u vakuumu, a kada se priča Melisinih roditelja spoji sa ostalim statistikama koje govore o pristupu zajednica Roma, Aškalija i Egipćana kvalitetnim zdravstvenim uslugama, onda je to vrlo zabrinjavajuće i zdravstvene ustanove bi trebalo da zastanu i razmisle o tome do koje mere su ustvari inkluzivne.

Romi, Aškalije i Egipćani su u zdravstvu neravnopravni 

Neophodno krenuti od rešavanja žalbi koje Ministarstvo zdravlja (MZ) prima. U godišnjem izveštaju žalbi za 2023. godinu, MZ navodi da je primilo ukupno 214 žalbi upućenih zdravstvenim ustanovama. Od toga, 71 žalba (33,17%) odnosi se na neetičko profesionalno ponašanje; 38 žalbi (17,7%) se odnosi na nedostatak osoblja na poslu; 12 žalbi ili oko 5% na manjak lekova, a 93 (43,45%) spada pod “razno”. Prema izveštaju, MZ je preduzelo mere u samo pet slučajeva – izricanje novčane kazne, zabrana unapređenja i usmena opomena. Na 125 žalbi uopšte nije odgovoreno.

Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana nemaju dovoljno pristupa zdravstvenim uslugama. U izveštaju Evropske komisije iz 2022. godine navodi se da zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje pate od lošeg zdravlja i to upravo zbog ograničenog pristupa zdravstvenim uslugama.

Štaviše, u Nacionalnom istraživanju o antiromizmu na Kosovu koje je 2022. godine sprovela organizacija Terres des Homes, jedna od manifestacija diskriminacije građana zajednica Roma, Aškalija i Egipćana je nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti. U ovom izveštaju, u kojem je obavljeno 1.065 intervjua u 38 opština sa građanima različite nacionalnosti, piše da jezik mržnje i pežorativne nazive prema građanima zajednica Roma, Aškalija, Egipćana koriste i zdravstveni radnici. Prema izveštaju, 64% ispitanika Roma, Aškalija i Egipćana ili je sklono da se složi ili se u potpunosti slaže sa tvrdnjom da “lekari i zdravstveno osoblje često odbijaju da pruže usluge građanima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana”.

To direktno utiče na kvalitet života i blagostanje ovih građana, odnosno na njihov pristup osnovnom pravu na život. Prema istraživanju višestrukih indikatora (MICS) od 2015. do 2020. godine, deca Roma, Aškalija i Egipćana imaju ograničen pristup medicinskim uslugama. Prema MICS-u, stopa smrtnosti dece ispod pet godina na Kosovu je 16%, dok je ova stopa 27% među decom romske, aškalijske i egipćanske zajednice.

Čak i kada su suočeni sa ograničenim pristupom javnim uslugama i diskriminacijom ili kada su izloženi govoru mržnje ili pogrdnim izrazima, građani zajednica Roma, Aškalija i Egipćana često ne prijavljuju slučajeve jer nemaju poverenja u institucije. Odakle to nepoverenje, pitanje je kojim se državne institucije moraju hitno pozabaviti. Slučajevi smrti građanki i građana poput Melise, Dženete i Omera trebali bi biti poslednji koji su dešavaju pod ovakvim okolnostima, kao što bi trebalo biti i poslednji put da se roditelji pitaju zašto i od čega su njihova deca umrla.

Slika na naslovnoj strani: Majlinda Hodža/K2.0