U detalje | Siromaštvo

Van okvira epidemije malih boginja

Piše - 27.11.2017

Tvrdoglavost koja nadilazi zdravlje.

Stanovnici naselja 28 i 29 u Kosovu Polju su 11. oktobra bili alarmirani i uznemireni. Tog jutra su se probudili uz tragične vesti o smrti petnaestomesečne bebe; pretpostavljalo se da je smrt uzrokovana malim boginjama. Prema mišljenju meštana, male boginje su tog meseca izazvale pobačaj kod jedne mlade žene.

Stanovnici ova dva naselja su osećali beznadežnost u pogledu bezbednosti svoje dece koja su bila izložena ovoj opasnosti.

Samo pet dana kasnije, još jedna smrt se desila. Ovoga puta, tridesetsedmogodišnji muškarac iz Lipljana je preminuo. Kako je izveštavano, dijagnostifikovane su mu male boginje i ranije je imao ozbiljne respiratorne probleme.

U nekim domaćinstvima su svi članovi porodice dobili ovu visoko zaraznu infekciju.

Kada je Infektivna klinika kosovske javne bolnice najavila da je izbila epidemija malih boginja  zbog koje je više od 100 ljudi u bolnicama, čitavo društvo je alarmirano: poslednji zabeležni slučaj malih boginja na Kosovu desio se pre 17 godina.

Iznenada su stotine ljudi dobile kašalj, groznicu, crvene oči, slinavi nos, bol u mišićima i bele tačkice u ustima, što je, na kraju, kulminiralo rasprostranjenim osipom na koži koji većina ljudi povezuje sa malim boginjama.

Kao što se to dešava onda kada dođe do izbijanja malih boginja, ovaj virus se prenosio sa jedne osobe na drugu, ponekad putem neposrednog kontakta, ali i putem vazduha; kako inficirane čestice ulaze u vazduh i smeštaju se na raznim površinama, svako u neposrednoj blizini može da bude inficiran. U nekim domaćinstvima su svi članovi porodice dobili ovu visoko zaraznu infekciju.

Zvaničnici ove klinike su izvestili da je većina žrtava inficiranih malim boginjama bila iz zajednice dece Roma, Aškalija i Egipćana, sve oči su bile uperene u Kosovo Polje, gde je nezabeležni broj stanovnika posetio urgentni centar.

Napaćeni komšiluk

Skretanje levo na kružnom toku pred železničku stanicu u Kosovu Polju vodi ka naseljima 28 i 29. Podeljena šinama i zaboravljenim starim vozovima, prava je retkost videti nekoga u ovim predelima ko nije Rom, Aškalija ili Egipćanin, sem malog broja ljudi iz drugih zajednica koje žive tamo. Iako, prema mišljenju stanovnika, ova prenaseljena oblast ima oko 5.000 ljudi, javni život je ograničen na nekoliko stotina nedovoljno sređenih ugostiteljskih objekata.

Udaljenost od gradskog centra Kosova Polja nije veća od jednog kilometra, ali kako ulazite u ova naselja, primeri ekstremnog siromaštva odmah potvrđuju socijalno izuzeće od ostatka opštine.

Zbog visokog stepena nezaposlenosti i prosečnih prihoda od samo 21,37 evra mesečno za pojedinca ili 71 centa dnevno, slično situaciji u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani u drugim delovima Kosova, život u ova dva naselja predstavlja stalnu borbu za zbrinjavanje osnovnih potreba. Za većinu domaćinstava, da bi se hleb postavio na sto svakoga dana, moraju se raditi teški fizički poslovi, a ovi ljudi moraju da izlaze na ulice i skupljaju plastične boce iz smeća koje onda prodaju za reciklažu za samo nekoliko evra.

Već nemilosrdna svakodnevna rutina postala je još turbulentnija kada su na njih naletele boginje, a oni neimunizovani i nevakcinisani. Posred sveg ovog haosa, postalo je jasno da je jedno krupno pitanje dugo bilo zanemarivano: romska, aškalijska i egipćanska deca su retko kada vakcinisana. Aktivisti kažu da se zna za stotine slučajeva u Kosovu Polju, ali ne postoje zvanične brojke, jer mnogi zaraženi nisu ni otišli u bolnicu.

Globalni problem

Male boginje i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti kod dece na svetskom nivou, uprkos dostupnosti bezbednih i učinkovitih vakcina. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, oko 89.780 ljudi je umrlo od malih boginja 2016. godine -- uglavnom deca od pet ili manje godina.

Većina smrtnih slučajeva se dešava u Africi i Aziji, ali ni Evropa ne zaostaje u poslednje vreme. Aktuelne epidemije malih boginja u evropskom regionu SZO-a izazvale su 35 smrti od početka 2016. godine.

Najnedavnija žrtva je bio šestogodišnji dečak iz Italije. Postoje izveštaji o epidemijama i u drugim zemljama. Prema državnim vlastima nadležnim za zdravlje, ove epidemije su uzrokovale 31 smrt u Rumuniji, jednu u Nemačkoj i još jednu u Portugaliji.

Prema izveštajima, Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova upozoreno je početkom ove godine da se u Evropi dešava izbijanje epidemije malih boginja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stalno naglašava da je vakcinacija krucijalna po pitanju sprečavanja širenja ove zaraze.

Problem nevakcinisanosti u zajednici Roma, Aškalija i Egipćana posebno je naglašen pre nekoliko godina u Istraživanju višestrukih pokazatelja Kosova (IVP) sastavljenom od Unicefa kao program istraživanja stanja u domaćinstvima da bi se prikupili međunarodno komparativni podaci o širokom spektru pokazatelja o situaciji u kojoj se nalaze deca i žene. Ovo istraživanje je na Kosovu sprovela Agencija za statistike Kosova 2013-2014.

Agron Gaši iz Unicefa na Kosovu objašnjava da postoji očigledan raskorak između romske, aškalijske i egipćanske zajednice s jedne strane i ostalih zajednica sa druge u ovoj državi. On kaže da je IVP pokazalo da, iako je, otprilike, 80 odsto dece na Kosovu vakcinisano, procenat opada na ispod 30 procenata kada su u pitanju deca Roma, Aškalija i Egipćana.

IVP pokazuje da je smrtnost dece mnogo viša u ove tri zajednice: 49 od 1.000 dece umire između rođenja i petog rođendana — triput više nego u drugim zajednicama. “Ne postoji trend padanja mortaliteta među decom Roma, Aškalija i Egipćana”, kaže Gaši.

Uprkos alarmantnim statistikama, međunarodna tela, poput Unicefa, pohvalila su imunizacione programe na Kosovu, gde se zakonski obavezna vakcinacija obezbeđuje besplatno — Ministarstvo zdravlja pravi isporuku vakcina.

Agron Gaši iz Unicefa kaže da, iako je, otprilike, 80 odsto dece na Kosovu vakcinisano, procenat opada na ispod 30 procenata kada su u pitanju deca Roma, Aškalija i Egipćana. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Isme Humoli iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje kaže da svaki roditelj ili zakonski staratelj dobija karticu vakcinisanja koja se naziva “imunizacijskim pasošem”, gde se navodi koje vakcine dete treba da primi i kada. “Kada staratelj deteta ode u centre za vakcinaciju, majka poseduje imunizacijski pasoš koji je dužna da čuva celi život deteta”, kaže Humoli. “U tom kontekstu, zdravlje deteta se prati od trenutka rođenja do perioda kada dete napuni 18 godina.”

Egzistencijalna borba

Dakle, kada je takav program na snazi, zašto ovoliki broj romske, aškalijske i egipćanske dece nije vakcinisan protiv malih boginja?

Humoli kaže da stalno kretanje romske, aškalijske i egipćanske zajednice iz jednog mesta u drugo otežava praćenje nevakcinisane dece. Ona dodaje da je posebno problematično sa zajednicama koje žive u srpskom paralelnom sistemu, jer one nemaju pristup kosovskom zdravstvenom sistemu.

Isme Humoli iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje kaže da su na otpor naišli napori vlade da vakciniše decu iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Prema rečima Humoli, rad Ministarstva zdravlja, navedenog instituta i zdravstvenih centara naišao je na otpor zajednica.

“Kako su godine prolazile, bilo je napora zdravstvenih centara da se pristupi domaćinstvima ove zajednice radi vakcinacije. Ipak, nažalost, to se nije dogodilo. Jer oni to nisu dozvolili”, kaže Humoli. “Dok nije došlo do izbijanja epidemije, oni nisu hteli da sarađuju s njima. Zajednice su te koje su pružale otpor saradnji.”

Aktivisti koji rade na terenu u Kosovu Polju saglasni su da su, u više navrata, timovi za vakcinaciju dolazili u nevladine organizacije koje rade sa zajednicom, ali je tek nekolicina njihove dece došla da se imunizuje.

Ipak, oni tvrde da su razlozi ovakvoj pojavi mnogi i da variraju, suprotno pojednostavljenom odgovoru o “izostanku svesti”, što je nešto o čemu su mejnstrim mediji izveštavali kada se desila epidemija. Dok, s druge strane, oni prihvataju da su neki roditelji bili uplašeni od nuspojava vakcinacije ili su poverovali u tračeve da je vakcinama istekao rok trajanja, oni naglašavaju da je najbitniji činilac taj da se mnoge porodice bore da prežive.

"Kada neko ima probleme i mora da ide i radi... samo da bi se na sto doneo hleb, tako se zaboravlja na periode vakcinacije."

Hisni Hasani, Partnerstvo ideja

Gaši ističe da, iako postoji tendencija kod novorođenih Roma, Aškalija i Egipćana da dobijaju be-se-že vakcinu (protiv tuberkuloze), stopa kasnije imunizacije — na male boginje, zauške i rubelu (vakcina MMR), koja se daje bebama između 12 i 15 meseca od rođenja — opada.

“Ako uradimo detaljnu analizu, videćemo da je stepen vakcinacije be-se-žeom na rođenju ili u prvoj godini od rođenja daleko viši, a potom [stepen drugih vakcina] počinje da opada”, kaže Gaši iz Unicefa, dodajući da izostanak svesti predstavlja rezultat loših uslova života i neobrazovanosti romske, aškalijske i egipćanske zajednice.

Prema mišljenju aktivista, zajednice koje se bore da obezbede osnovne životne uslove, vakcinacija ne predstavlja prioritet.

“Kada neko ima probleme i mora da ide i radi… samo da bi se na sto doneo hleb, tako se zaboravlja na periode vakcinacije”, kaže Hisni Hasani iz Partnerstva ideja, što je nevladina organizacija sa sedištem u Kosovu Polju koja se fokusira na obrazovanje manjinskih zajednica. “Poznajem svoju zajednicu. Nije stvar u tome da oni ne žele ništa da rade. Već su primorani da zaborave rokove za vakcinaciju. Život je ovde pretežak.”

Tokom nedavne epidemije malih boginja, Hasani je bila jedna od aktivista iz organizacije koja je podržala većinu porodica kojima je bio potreban prevoz do bolnice. Oni su prikupljali sredstva za porodice koje nisu bile u mogućnosti da plate za kapi i lekove koji su im u bolnici propisali za decu, jer neadekvatne zdravstvene institucije imaju probleme sa snabdevenošću i opremljenošću.

“Mi iz Partnerstva ideja nalazimo se u svakodnevnom kontaktu sa porodicama odavde. Prvi koji su inficirani i oni čije je dete preminulo žive u vrlo, vrlo teškim uslovima”, kaže Hasani. “Govorimo o ljudima koji svakodnevno izlaze i skupljaju smeće da bi preživeli. Niko to ne radi zato što voli. Već godinama imamo slučajeve ljudi koji su dobijali respiratorne bolesti. Zamislite koliko je teško nekima da provedu celi dan po smeću i udišu taj vazduh, posebno u vrelim letnjim danima.”

Prema mišljenju Hasani i drugih aktivista, česte restrikcije u vodosnabdevanju i dugo vreme provedeno u smeću predstavljaju plodno tle za širenje zaraze. Mnoge porodice nemaju pristup vodi u svojim domaćinstvima, dok aktivisti kažu da tek mali broj porodica može sebi da priušti bunar u dvorištu.

U stvari, mnoga istraživanja povezuju siromaštvo i bolesti kao deo kobnog kružnog kretanja. Stepen zaraznosti se pokazao najvišim na mestima u kojima je siromaštvo obilato.

"Na kraju, kao država, kao društvo -- kosovsko društvo -- moramo da se zapitamo: Da li smo krivi?"

Gazmend Salijević, ECMI

Dok je stepen smrtnosti usled dobijanja malih boginja u svetu drastično opao u proteklih nekoliko godina, prema SZO-u — male boginje su i dalje učestale u mnogim zemljama u razvoju. Ogromna većina smrti od malih boginja dešava se u državama sa niskim prihodima po glavi stanovnika i slabim zdravstvenim institucijama.

SZO naglašava da su ozbiljni slučajevi malih boginja verovatniji kod neuhranjene dece; 15 odsto romske, aškalijske i egipćanske dece sa manje od pet godina na Kosovu pati od hronične neuhranjenosti i ova brojka se povećava na 25 odsto kod dece iz najsiromašnijih porodica.

Kolektivna krivica

U proteklih nekoliko sedmica desila se velika mobilizacija timova za vakcinaciju u naseljima koja, uglavnom, naseljavaju Romi, Aškalije i Egipćani, a gde je na stotine dece vakcinisano. Rahmon Stolaku iz Balkan sanflauersa, nevladine organizacije koja radi sa manjinskim zajednicama, smatra da, iako vakcine ne bi trebalo da predstavljaju ovoliki problem ubuduće, institucije treba da unaprede osiromašenu situaciju u kojoj se nalaze ove zajednice.

“Okrivila bih politike opštine”, kaže ona. “Oni bi trebalo da razmisle o preduzimanju koraka po ovom pitanju. Jer, 99 odsto ljudi ovde u Kosovu Polju nema posao, dok [Romi, Aškalije i Egipćani] čine 13 odsto populacije u ovoj opštini.

Procenjuje se da je ogromna većina Roma, Aškalija i Egipćana nezaposleno, dok teret za obezbeđivanje prihoda često pada na decu. Uprkos vladinim strategijama za pospešivanje integracije ovih zajednica od 2010, nije bilo dokaza da su preduzete radnje radi poboljšanja njihovih života.

Gazmen Salijević, programski koordinator Evropskog centra za manjinska pitanja (ECMI), kaže da bi institucije trebalo da prestanu da budu nemarne prema zajednicama, jer je ovaj virus samo tačkica na većoj slici problema.

“Oni treba da razmišljaju o tome kako da ovi ljudi imaju bolji život”, kaže on. “Vakcinacija je jedna stvar. Ali, šta ćemo sutra? Šta ćemo za dve godine? Kako će oni da promene svoje živote i smanje siromaštvo?”

Gazmend Salijević iz ECMI-ja kaže da kosovsko društvo treba da debatuje o tretmanu Roma, Aškalija i Egipćana. Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

On ističe da je u prošlosti bilo šokantnih događaja koji je trebalo da pokrenu ljude na delovanje, ali je, ipak, bilo tek malo napretka u ovom smislu.

“Imamo jedan slučaj iz Kosova Polja od pre nekoliko godina, kada su psi usmrtili aškalijsko dete i mi se i posle toga nismo urazumili”, rekao je. “Ovo se desilo pored kontejnera za smeće i porodica je izgubila voljenu osobu. Da se ovo desilo u Švajcarskoj, ovakav događaj bi prerastao u debatu na nacionalnom nivou o tome zašto se ovako nešto dešava. Ne postoji sistematska reakcija države da se promeni način života. Često vidim da reakcije nisu ispunjene saosećanjem, jer se govori, ‘ah, pa to su Romi ili Aškalije’.”

Salijević kaže da, umesto upiranja prstom u one koje smatraju odgovorima za izbijanje epidemije virusa, građani Kosova svi imaju razloga da porazmisle o tretmanu Roma, Aškalija i Egipćana.

“Vrlo je lako govoriti o tome ko je kriv. Upirati prstom u roditelje”, kaže Salijević. “Svi mi smo krivi, jer smo izgubili bebu, ljudsko biće, život. Na kraju, kao država, kao društvo — kosovsko društvo — moramo da se zapitamo: Da li smo krivi?”

K2.0 je stupilo u kontakt sa Ministarstvom zdravlja kako bi saznalo više o politikama koje se bave zdravstvenim problemima Roma, Aškalija i Egipćana. Kancelarija za komunikaciju sa javnošću i medijima uputila je K2.0 na Institut za zdravlje i kada je K2.0 insistiralo na tome da intervjuiše ministarstvo, oni nisu odgovorili na ovaj zahtev.

 

Naslovna fotografija: Majlinda Hodža / K2.0.

Sadržaj ovog teksta je puna odgovornost ERAC i na bilo koji ne prikazuje stavove Europske Unije. Za više informacija o ERAC projektima, postetite njihovu web stranicu www.equalrightsforallcoalition.com ili Facebook stranicu  Equal Rights for all Coalition.

 

 

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI