“Možete sebe da nazivate avangardom, nedodirljivim božanstvom, dok živite na grbači naroda i ignorišete činjenice. Svaka sumnja u vaš božanski status već sama po sebi predstavlja napad. Jugoslovenska narodna armija (JNA) imala je takav status u Jugoslaviji. Jugoslavije više nema, drugarice. I više se neće vratiti. Makar ne u Sloveniju!”

Ovo je tvit koji je aktuelni slovenački premijer Janez Janša napisao na svom zvaničnom nalogu, upućujući poruku popularnoj slovenačkoj televizijskoj voditeljki, poznatoj novinarki i urednici javnog servisa RTV Slovenija, Jeleni Aščić.

Sa Tviter-naloga Janeza Janše često se šalju poruke ljudima s kojima nije saglasan, kao što je to slučaj sa novinarkom Jelenom Aščić. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Otkako je Janša u martu formirao novu vladu, njegovi komentari na društvenim mrežama, kao i oni koje plasira njegova Slovenačka demokratska stranka (SDS), izazivaju nelagodu kod mnogih. Njegove objave na Tviteru — Janšinom omiljenom kanalu za komunikaciju — prepune su kampanja punih mržnje, dok novi neprijatelji niču gotovo sedmično.

Njegovi tvitovi i stavovi takođe su nadahnuće drugima koji iznose slične ideje, često usmeravajući bes i frustraciju prema ljudima koji potiču iz zemalja regiona.

“Govor mržnje je dobio epske razmere”, kaže Boris Vezjak, analitičar medija i profesor na Univerzitetu u Mariboru. “Nove mete se pronalaze na dnevnom nivou — od LGBT+ zajednice, preko Hrvata i naroda sa Balkana, do ljudi iz jugoslovenskih republika, izbeglica, ‘radikalnih levičara’ i ‘levih fašista’.”

Ipak, novinarke poput Jelene Aščić navikli su na uvrede, zastrašivanje i komentare pune mržnje koje potiču od Janše već celu jednu deceniju, koliko dugo je Janša najmoćnija politička ličnost u zemlji.

Navodi o korupciji i protesti

Janez Janša je političar za koga se zna u celom regionu. Njegova politička karijera počela je u Jugoslaviji, sa Savezom komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Ubrzo posle toga, pridružio se Omladini i postao poznat po kritikama na račun JNA. Krajem osamdesetih godina bio je priznati mirovni aktivista i autor čiji su radovi objavljeni u časopisu Mladina, jednom od najpopularnijih medija u Sloveniji.

Janez Janša se skoro ceo život bavi politikom; od osamdesetih godina u Jugoslaviji do danas. Međutim, njegova karijera prožeta je kontroverzama. Fotografija: Zvanični veb-sajt Vlade Slovenije.

Janša je krajem osamdesetih uhapšen sa troje kolega novinara iz Mladine, nakon čega mu je suđeno na vojnom sudu u Ljubljani zbog — kako je objašnjeno javnosti — otkrivanja vojnih tajni. Osuđen je na 18 meseci zatvora, zbog čega su u Sloveniji organizovani masovni protesti, uz podršku građana iz drugih jugoslovenskih republika.

Nakon odsluženja zatvora, Janša je učestvovao u formiranju prve opozicione političke stranke u Sloveniji. Nakon prvih demokratskih izbora 1990, bio je imenovan za ministra odbrane, dok je godinu dana kasnije preuzeo vodeću ulogu u takozvanom Desetodnevnom ratu koji je rezultirao otcepljenjem od Jugoslavije.

Maja 1993. izabran je za predsednika novoformirane SDS, položaju na kojem se nalazi i dan-danas.

“Janša predvodi SDS već 27 godina. Kakva je to demokratija?” pita se Ivo Hvalica, nekada istaknuti član SDS-a.

Njegova karijera je od samog početka praćena skandalima, dok je jedan deo karijere proveo u zatvoru. Optužen je i osuđen za korupciju, uključujući famozni slučaj Patria iz 2008, kada je proglašen krivim za prihvatanje dogovornosti o davanju mita prilikom pregovora o velikoj prodaji oružja.

Ipak, on nikada nije odustao od svoje političke karijere, pa je dvaput bio na čelu Vlade, od 2004. do 2008. godine, te od 2012. do 2013. Novu priliku da vodi zemlju dobio je u martu ove godine, kada je njegova stranka formirala većinsku koaliciju.

Danas se smatra jednim od najvećih saveznika mađarskog premijera Viktora (Victor) Orbana i njegovog poljskog kolege Mateuša Moravjeckog (Mateusz Morawicki). Sva trojica su uveliko poznata po tome što zastupaju radikalne antimigrantske politike.

Samo dva meseca po stupanju na funkciju, Janšina vlada se našla u korupcionaškom skandalu usled kupovine maski i respiratora s ciljem borbe protiv kovida 19.

Krajem aprila, zamenik šefa Agencije za robne rezerve, Ivan Gale, otvoreno je rekao za javni servis RTV Slovenija da su ministar ekonomskog razvoja i tehnologije Zdravko Počivalsek i ministar odbrane Matej Tonin nekim nabavljačima obezbedili povlašćen položaj.

Nakon što je ovo razotkrio, Galu je određena policijska zaštita jer je postojala sumnja da bi njegov život mogao da bude u opasnosti nakon što je o ovoj temi govorio na državnoj televiziji.

Specijalista za medicinu Rihard Knafelj pridružio se Galu u njegovom poduhvatu da govori o problemima pri nabavci lične zaštitne opreme. On je jedan od onih koji su otkrili da je Odbor medicinskih stručnjaka ocenio 90 ponuda za respiratore, dok je ona koju je ponudio izabrani dobavljač, Geneplanet, ocenjena kao “najneprikladnija” od 13 ponuda koje su smatrane prihvatljivim za lečenje pacijenata koji boluju od kovida 19.

Knafelju je prećeno smrću nakon što je podržao Galovu priču.

Oni koji su učestvovali u razotkrivanju navoda o prestupima takođe su postali meta javne kritike političara iz SDS-a i medija bliskih ovoj stranci.

Istovremeno, veliki deo javnosti iskazao je podršku uzbunjivaču Galu i javnom servisu RTV Slovenija koji je otkrio navodne prestupe Vlade. U proteklih šest sedmica održava se redovni biciklistički protest petkom, isprva protiv korupcije, ali se na njemu sada mogu čuti pozivi na zaštitu životne sredine i borbu protiv napada na medije.

Navodi o korupciji i posledični protesti naljutili su Janšu, koji je tvitnuo da su demonstranti sastavljeni od “kavijar socijalista”.

Ovo nije nikakva novina.

Pratioci Janšinih izjava na Tviteru redovno pronalaze objave koje upućuju na bes, osvetu i mržnju, obično usmerene prema onima koji ga kritikuju.

Iako ne štedi ni muške novinare, nazivajući ih lažovima, Janša često ume da se okomi na žene koje kritikuju njegov rad, posebno one koje su moćne i dobro znane u društvu. U pokušaju da ih diskredituje, ima podršku najbližih saveznika, kao što su neke javne ličnosti, odani političari, a ponekad i mediji.

Međutim, ovaj put je u tolikoj meri polarizovao slovenačku javnost da njegovi koalicioni partneri polako iskazuju svoju nelagodu.

Evropska federacija novinara (EFN) takođe je podigla crvenu zastavicu zbog retorike koju koristi slovenački premijer, pozivajući EU da reaguje.

“Zabrinjava nas kako retorika Trampa (Trump) i Orbana sada utiče na Sloveniju”, izjavio je u maju generalni sekretar EFN-a, Rikardo Gutjerez (Ricardo Gutiérrez). “Pozivamo Evropsku uniju da sankcioniše ovakvo podsticanje mržnje prema novinarima.”

Tajnovita pristalica

Ovo nije prvi put da Janša koristi sebi svojstven pristup za obračun sa kritičkim medijima i osobama koje ne smatra svojim prijateljima. Među onima koji su se ranije sukobili sa Janšom nalazi se i gradonačelnik Ljubljane, Zoran Jankovič, koji je 2011. pobedio Janšu, kandidata SDS-a.

Tada se na veb-sajtu SDS-a pojavio ksenofobični tekst sa naslovom: “Jankovič je pobedio koristeći veštački stvoren strah i slovenačku darežljivost, zahvaljujući kojoj je dobio državljanstvo.” U članku se sugeriše da je Jankovič, po rođenju Srbijanac, pobedio na izborima samo zato što se balkanska dijaspora mobilisala da bi glasala za njega.

“Opankarski žurnalizem” (Opančarsko novinarstvo) je termin koji Janša i njegove pristalice koriste da bi označili medije koji im se protive, među njima i proslavljeni časopis Mladina. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

“Birači i novi građani sa stranim akcentom, u velikom su broju izašli na izbore”, stoji u tekstu. “Došli su na biračka mesta u grupama od po desetoro. Nosili su trenerke, a na rukama su im bili ispisani brojevi za glasanje. Van ljubljanskog biračkog mesta, bilo je malih grupa koje su stalno obavljale telefonske pozive, od kojih su mnogi govorili srpski.”

Ime i prezime ispod teksta glasi Tomaž Majer, ali slovenački novinari nikada nisu čuli za njega, dok su se pokušaji lokalnih medija da ga pronađu pokazali bezuspešnim. Upravo su u tom kontekstu mnogi spekulisali o tome da je pravi autor teksta, u stvari, sam Janša. U znak protesta, održan je skup u centru Ljubljane, gde su se mnogi pojavili upravo noseći trenerke.

“Izraz trenirkarji (trenerkaši) pežorativno se koristi u govornom jeziku u Sloveniji za ljude iz država-naslednica Jugoslavije; sredstvo za izopštavanje i ponižavanje”, objašnjava Simona Zavratnik, sociološkinja i predavačica na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani. “U Sloveniji se takvi termini uglavnom vezuju za posebnu političku stranku, to jest za SDS i njegove političare.”

Ipak, što se tiče SDS-a i njegovog lidera, ovo je bio tek početak kampanje uvreda i nipodaštavanja na račun naroda koji su nekada živeli u Jugoslaviji.

‘Opančarsko novinarstvo’

Nekoliko godina kasnije, to jest 2014, Janša je ponovo zadao udarac.

Ovaj put je novinarka Gordana Stojiljković, čije prezime sugeriše da bi korene mogla da vuče iz drugih delova regije, postala meta napada, a nakon što je izveštavala o praksama i manevrima koje je Janša upotrebljavao u sudnici.

“Kada je Janša u svojstvu tužitelja, onda redovno dolazi na sud, čak i kada se ročišta otkažu”, tada je napisala Gordana Stojiljković. “Kada je on među onima koji treba da se nađu na klupi za okrivljene, tada se ne pojavljuje.”

Umesto da se usredsredi na neku navodnu nepravilnost u njenom izveštavanju, Janša je njen rad nazvao “opančarskim novinarstvom” (opankarski žurnalizem), što je umnogome shvaćeno kao nipodaštavanje koje se odnosi na njeno etničko poreklo.

“Opančarski ovde predstavlja uvredljiv izraz, koji nesumnjivo upućuje na neprijateljski ksenofobični karakter”, objašnjava Vezjak, dodajući da se njegovom upotrebom targetiraju ljudi iz drugih delova bivše Jugoslavije, jer se odnosi na tradicionalne, seljačke papuče ili cipele koje su nošene širom Balkana; ovaj termin se koristi kada hoćete nekoga implicitno da nazovete primitivnim ili zaostalim.

Šest godina kasnije, izrazi poput “opančari” i dalje su u upotrebi na društvenim mrežama onda kada treba da se uvrede osobe iz drugih postjugoslovenskih država, posebno kada su na tapetu uticajne političarke, profesorke i novinarke.

Istovremeno se termin “opančarsko novinarstvo” koristi na društvenim mrežama za ismevanje novinara i medijskih organizacija.

“Reč je o psihologiji mržnje koja je postala sastavni deo samorazumljive i pažljivo negovane psihopolitike s ciljem prenošenja ‘opančarskog’ diskursa na govor naroda, a da bi se prikazao kao podrazumevajući deo političke terminologije”, kaže Vezjak.

Imajući u vidu njegov visoki položaj u Sloveniji, Janšina otvorena mrzilačka retorika iskazana u protekloj deceniji bila je predmet kopiranja i oponašanja.

Među onima koji su izvukli deblji kraj u tom smislu zadesila se i Helena Milinković, novinarka javnog servisa RTV Slovenija. Milinković kaže da, uprkos činjenici da je rođena i odgajana u Sloveniji, poreklo njene porodice, prepoznatljivo po njenom prezimenu, jeste ono zbog čega je postala meta. Kaže da je u toku cele karijere nazivana “neasimilovanom balkanskom migrantkinjom koja nije odana Sloveniji i Slovencima”.

“Neki korisnici društvenih mreža analizirali su moj DNK, moje etničko poreklo, pa čak i moj facijalni profil da bi utvrdili da nisam Slovenka po poreklu”, kaže ona, priznajući da je ovakav diskurs užasava.

Helena Milinković podvlači da se upravo članovi i simpatizeri SDS-a često kriju iza tih komentara, dodajući da se na Tviteru ne trude da prikriju svoj identitet ili simpatije prema partiji ili njenom vođi.

Novinarka Helena Milinković kaže da je bila meta Janšinih pristalica koji je nazivaju “mudžahedinkom”. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Jedan medij koji se vezuje za SDS je 2018. otišao korak dalje i objavio članak o Heleni Milinković. U štampanoj, dužoj verziji, oni je nazivaju “mudžahedinkom”, opisujući njen rad kao “politički motivisan aktivizam”.

“Diskurs je obično jedan te isti — uvrede kao što su ‘paraziti’, ‘komunisti’, ‘marksisti’, ‘besposličari na državnim jaslama’”, kaže ona. “Lične klevete, pa čak i pretnje, uključujući silovanje i nasilje, nisu retkost.”

Aščić, Stojiljković i Milinković nisu jedine dežurne žrtve zlostavljanja koje sprovode pristalice i pratioci SDS-a, a zbog njihove profesije ili balkanskih korena. Među učestalim metama medija povezanih sa SDS-om nalazi se i istaknuta spisateljica, prevoditeljka, urednica i profesorka Svetlana Slapšak.

Slapšak već godinama otvoreno kritikuje Janšu i njegovu stranku. Ona redovno publikuje kolumne u popularnom subotnjem izdanju slovenačkog dnevnog lista Večer, a tom prilikom ne štedi kritike na račun SDS-a i njegovih predvodnika. Kao posledica toga, često su je nazivali “opančarkom”, pritom je maltretirajući.

Slapšak je među onima kod kojih je mržnja iz udobnih fotelja i sa tastatura pretočena u realni svet: Prozori njenog stana u Ljubljani su razbijeni, dobijala je pisma sa nepoznatim sastojkom u vidu belog praha, a pritom je primila i vulgarne pretnje napismeno.

Socijaldemokratska predstavnica iz Slovenije u Evropskom parlamentu, Tanja Fajon, takođe se našla na meti korisnika društvenih mreža. “Kosovarkom” su je na Tviteru nazvali korisnici ove platforme zato što je pružila podršku viznoj liberalizaciji Kosova.

U međuvremenu je Janša, česti potpirivač govora mržnje, pre pet godina prihvatio počasni doktorat sa prištinskog Koledža Univerzum, kako se navodi, zbog “njegovog nastojanja i njegove podrške procesu demokratizacije i ljudskim pravima u regiji”.

Istovremeno, Fajon dobija druge uvredljive i seksističke komentare zbog toga što podržava kosovske Albance.

Sociološkinja Simona Zavratnik smatra da lider SDS-a širi neprijateljsku atmosferu prema manjinskim zajednicama uz pomoć prepoznatljive i populističke retorike koja je posebno animozitetna prema etničkim manjinama i novinarkama.

Uvrede na račun evroparlamentarke Tanje Fajon koja je podržala kosovsku nezavisnost predstavlja dnevnu rutinu u Sloveniji. Fotografija: Katja Lihtenvalner.

Janša je već bio pozivan na sud zbog uvreda sa Tvitera, ali su sudije često donosile presudu u njegovu korist.

Dok je bio u opoziciji, 2016. godine, optužio je dve novinarke sa RTV Slovenija da su “propale prostitutke”.

Jedna od njih, Mojca Setinc Pasek, tužila je Janšu za klevetu i prvobitno joj je dodeljeno 6.000 evra na ime odštete. Ipak, početkom maja, pretežno muške sudije Vrhovnog suda ukinule su ovu odluku.

“Prosečni pratilac Janšinog profila na Tviteru mogao bi da razume da se tvit o novinarki Setinc Pasek pre odnosi na njen rad za javni servis RTV Slovenija, nego na njen privatni život”, stoji u odluci Vrhovnog suda.

Oni su naložili novinarki Setinc Pasek da kompenzuje Janšu u iznosu troškova parnice u roku od 15 dana.

Mojca Setinc Pasek je ovu odluku nazvala “potpuno skandaloznom”, dodajući da to znači da Janša — lider najveće parlamentarne partije i najmoćnija osoba u državi — može da uvredi bilo kog novinara ili urednika koji objavi nešto s čim on nije saglasan.

“Sudovi treba da zaštite novinare od efekta zastrašivanja koji takve izjave imaju na novinare”, saopštilo je Udruženje novinara kada je osudilo odluku suda.

U međuvremenu, analitičar medija Vezjak kaže da se govor mržnje u Sloveniji retko kada procesuira kao krivično delo. “Broj presuda je zanemarljiv i tužioci retko kada vide bilo kakvu osnovu za procesuiranje u okviru postojećeg Krivičnog zakonika”, rekao je on.

Jedanaestog maja je najavio “rat sa medijima” koristeći zvanični veb-sajt kao svoj privatni blog.

Koalicioni partneri su se distancirali od ovog teksta i rekli da podržavaju “profesionalnost i nezavisnost medija”.

Helena Milinković kaže da zlostavljanje kome su novinari podvrgnuti obično nije lične prirode, već potiče iz žudnje da se “ubije glasnik”. “U ovom trenutku je važno da ih podržimo i da se solidarišemo sa svima koji su napadnuti zbog svog rada ili svojih ideja”, rekla je ona.

Dosad su poruke solidarnosti pristigle iz raznih društvenih, ekoloških i političkih grupa.

Katedra za novinarstvo na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani je 14. maja izrazila zabrinutost “zbog raznih oblika potčinjavanja novinarstva i ponižavanja novinara, što je postalo sastavni deo života otkako je nova vlada preuzela vlast”.

Ipak, s obzirom na to da su izrazi “trenirkarji” i “opankarji” ušli u domaći rečnik govora mržnje, Vezjak upozorava da je Slovenija postala šampion uvreda i kleveta.

“Teško ćete u Evropi pronaći zemlju koja tako intenzivno proizvodi govor mržnje kao što je to slučaj sa Slovenijom”, rekao je.K

Naslovna ilustracija: Gašper Andrinek